Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Radi potvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. od 3. do 7. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1, pozvani su da prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Irena Vujović, ministar za zaštitu životne sredine, Danijela Vazura, državni sekretar, Jelena Tanasković, državni sekretar, Snežana Karanović, pomoćnik ministra finansija, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug i Tatjana Stanić, viši savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da sada podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o tač. od 3. do 7.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima ministarka Vujović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući, gospodine Orliću.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama se danas nalaze predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma koje je Vlada Republike Srbije potpisala.
Prvi na dnevnom redu je Ugovor o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Projekat uključuje modernizaciju sistema daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj, što će omogućiti potpuno isključivanje uglja iz daljinskog grejanja. Na taj način značajno će se redukovati ili eliminisati ispuštanje sumpor-oksida i čvrstih čestica, smanjiti emisija CO2 i značajno poboljšati energetska efikasnost sistema.
Ekološka i socijalna korist povezana je sa ukupnim poboljšanjem kvaliteta i pouzdanosti usluga grejanja, smanjenjem potrošnje goriva i zagađenja vazduha, zemlje, podzemnih voda, kao i gubitka toplote i vode.
Projekat će se, takođe, baviti glavnim ekološkim problemom koji se odnosi na odlaganje pepela i šljake.
Projekat će biti podeljen na dva dela. Prvi deo obuhvata rashodovanje starih kotlova i pripadajućeg postrojenja iz sistema daljinskog grejanja Kragujevca, ugradnju novih kotlova za toplu vodu na prirodni gas, ukupnog kapaciteta 110 megavata, nadzor nad radovima od strane nezavisnog inženjera.
Očekuju se da radovi započnu ubrzo nakon potpisivanja ugovora o zajmu.
Drugi deo se odnosi na remedijaciju lokacije za odlaganje pepela, koja se nalazi na projektnoj lokaciji i angažovanje konsultanata sa odgovarajućim kvalifikacijama za pružanje pomoći u nabavkama i pri implementaciji projekta, kao i u vršenju nadzora nad građevinskim radovima.
Projekat će omogućiti uklanjanje uglja iz gradskog sistema daljinskog grejanja i značajno će poboljšati kvalitet vazduha u gradu, zbog centralne lokacije kotlova na ugalj, koji se menjaju.
Projekat će rezultirati sledećim poboljšanjima energetske efikasnosti i pre svega prednostima za životnu sredinu.
Ukupna poboljšanja energetske efikasnosti sistema daljinskog grejanja koja rezultiraju emisije CO2 je za 66%, eliminacija emisije sumpor-dioksida od 556 tona godišnje, eliminacija emisije čvrstih čestica PM u potpunosti, smanjenje emisije azot-oksida u visini od 89% i ušteda vode godišnje za 55%. Ono što je važno, jeste da je bezbedno odlaganje postojećeg inventara i letećeg pepela i sprečavanje da buduće generacije pepela i šljake i kontaminacije u vezi sa navedenim.
Naredni na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije Broj 1 iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, u vezi sa definicijom pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je danas pred vama, značajno će ekonomski doprineti našoj privredi u pogledu konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Cilj ovog zakonskog rešenja jeste početak primene alternativnih prelaznih pravila o poreklu robe, baziranih na odredbama revidirane PEM konvencije. Ta pravila nisu obavezna i namenjena su za privremenu primenu. Do zaključenja i stupanja na snagu izmene Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu PEM konvencije, mogu biti primenjena od strane privrednih subjekata koji žele da ostvare povlastice zasnovane na ovim pravilima, umesto onih zasnovanih na pravilima konvencije.
Želela bih samo da istaknem da je nameru za primenu ovih aletrnativnih pravila o poreklu robe na bilateralnoj i prelaznoj osnovi, pored Republike Srbije, pokazala i EU, sve CEFTA strane, države EFTA i Republika Turska.
Izmene bilateralnih sporazuma između pomenutih strana su u toku i trebalo bi da budu završene u dogovorenom roku, koji bi omogućio istovremeni početak primene alternativnih pravila o poreklu robe od 1. septembra ove godine.
Konkretne izmene koje se predviđaju su sledeće: ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carine, povećanje praga tolerancije, i to za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode na 15% od vrednosti gotovog proizvoda.
Pored dijagonalne akumulacije, predviđena je i mogućnost za primenu pune kumulacije porekla robe, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, nove odredbe o dokazima o poreklu i mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, alternativna specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode, sadržana u listi obrade i prerade su fleksibilnija i prilagođena modernim uslovima proizvodnje i trgovine. Ovo naročito u pogledu mogućnosti za upotrebu materijala bez porekla, što će omogućiti lakše sticanje porekla robe.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda.
Ovim zakonom se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Srbije i Islanda, a cilj je dovođenje tog Sporazuma u vezu sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Naime, Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA zaključen je u Ženevi 17. decembra 2009. godine, a stupio je na snagu 1. oktobra 2010. godine. Sastavni deo Sporazuma je Protokol B o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje, koji je u međuvremenu izmenjen.
Republika Srbija je sa svakom državom EFTA zaključila Sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi, koji čine deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.
Imajući u vidu da se bilateralni sporazum sa Islandom, radi primene pravila o poreklu robe, u članu 3. poziva na odredbe Protokola B, koji čini sastavni deo Sporazuma, bilo je potrebno izmeniti odredbe ovog člana, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B. Ujedno je predviđeno da Izmena Sporazuma stupi na snagu istog dana kada i Odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.
Ovim Predlogom zakona se potvrđuje Izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a cilj zakona je dovođenje u vezu tog sporazuma sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, usvojene 28. maja 2021. godine, sve u cilju da bi se obezbedilo da se Sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Kao u slučaju sa Islandom, najvažnije rešenje koje je predloženo ovim zakonom je propisano u članu 3, koji se poziva na odredbe Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, radi usklađivanja sa odredbama izmenjenog Protokola B.
Predviđeno je da Izmena Sporazuma sa Švajcarskom stupi na snagu istog dana kada i pomenuta odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34 i 35 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave za međunarodni drumski prevoz MDP.
Navedene izmene i dopune Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP su uglavnom tehničke prirode. Naime, radi praćenja brzog napretka tehnologije bilo je neophodno ažurirati, odnosno prilagoditi Konvenciju savremenim zahtevima i privatnog i javnog sektora.
Shodno tome, izmenama je uređen postupak u slučaju kada su carinska obeležja oštećena. Propisana su sredstva za pričvršćivanje koja se mogu koristiti. Dodat je i novi prilog 10. koji se odnosi na podatke koje strana ugovornica treba da dostavi ovlašćenim udruženjima i međunarodnoj organizaciji. Propisani su uslovi i zahtevi koje treba da ispunjava međunarodna organizacija da bi Administrativni komitet ovlastio za štampanje i distribuciju karneta TIR. Propisani su tehnički uslovi za krovne pokretne cirade na vozilima, odnosno kontejnerima.
Karnet TIR je međunarodna carinska tranzitna isprava kojom se pojednostavljuju carinske formalnosti u međunarodnom prevozu robe. Istovremeno, TIR karnet je i međunarodna garantna isprava. Karnet TIR se primenjuje od Republike Kine do zemalja EU, kao i u zemljama Bliskog Istoka i severne Afrike. Tranzitni postupak TIR pruža benefit privatnom sektoru tako što omogućava lakši, brži i jeftiniji transport robe, minimalno zadržavanje na granici i kraće carinske formalnosti zbog toga što se koristi jedan carinski dokument koji je ujedno i međunarodna carinska isprava i međunarodna garantna isprava.
Takođe, javni sektor ima benefit time što se protok robe i prevoznih sredstava obavlja po ubrzanoj proceduru, smanjuje upotreba ljudskih resursa na granici i eventualna naplata carine i drugih uvoznih dažbina vrši između narodne garancije.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i da ćete u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Zahvaljujem ministarki.
Da li predstavnici nadležnih odbora žele reč?
Reč ima predsednica Odbora za finansije Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, mi smo još 6. jula razmatrali predloge sporazuma koji se nalaze na današnjem dnevnom redu u plenumu, a koji se odnose uopšte na olakšice kada je u pitanju uticaj konkurentnosti Srbije i kada su u pitanju odnosi CEFTE, EFTE, Turske, znači saradnje, i tržište i EU i Srbije koja očito ima dobre odnose kao zemlja zapadnog Balkana, ima dobre odnose sa svim ovim međunarodnim odnosima.

Zonu slobodne trgovine koju imaju članice EU i EFTE očito Srbija treba da koristi. Na Mešovitom komitetu očito je došlo do određenih promena gde Srbija svoje akte treba da usaglasi. To je u stvari jedan od ovih predloga, kao što ste videli, pogotovo ovaj deo koji se odnosi na poreklo robe. To su sporazumi koji nemaju određenu direktnu finansijsku podršku, odnosno uticaj u smislu toga da se Srbija zadužuje ili da Srbija na određeni način povlači neka sredstva iz međunarodnih institucija, ali prema ovim pravilima ona sebi omogućava veće prihode, veću trgovinsku razmenu sa svim državama u regionu, sa velikim centrima trgovinske razmene čime u stvari povećavamo svoje prihode i omogućavamo u stvari da postižemo konkurentnost naših proizvoda, što je od velikog značaja.

O poljoprivrednim proizvodima i o saradnji sa Islandom, Švajcarskom i Norveškom, Norveška će tek potpisati ovaj sporazum, sigurno da će govoriti moj kolega, predsednik Odbora za poljoprivredu, ali ovaj deo kada pričamo o Carinskoj konvenciji, kada pričamo vezano za TIR, pokazuje u suštini da će naši proizvodi mnogo lakše doći do ovih država sa kojima imamo sporazum.

Ono što smo na jučerašnjoj sednici imali, kao jedan od važnih projekata daljinskog grejanja grada Kragujevca - Ugovor između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, predstavlja veliki značaj za Srbiju. Velike čestitke gospođi ministarki za to što će u stvari Kragujevac biti jedan od četiri velika grada koji će prvi uvesti ovakav sistem daljinskog grejanja i koji će u stvari uraditi za zaštitu životne sredine jako mnogo.

Ono što smo imali prilike da čujemo na Odboru, kada su u pitanju parametri za smanjenje zagađenja, znači ono direktno što se odnosi na životnu sredinu su frapantni, što pokazuje suštinski da ova Vlada jako puno radi na tome, kada je u pitanju očuvanje životne sredine, ali ono što je nas interesovalo najviše su tu ekonomski i finansijski parametri. To je ono povlačenje kredita od 14 miliona evra, plus dva do četiri, kada je u pitanju sanacija pepelišta, što mislimo da se prvi put u Srbiji povlače ova sredstva, jer mi u suštini ne znamo kolika su ulaganja u sanaciju pepelišta kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju velike crne tačke u ovom pogledu.

Mislim da je od velikog značaja ovaj kredit, odnosno sporazum koji mi potvrđujemo, koji je Vlada i vaše Ministarstvo potpisalo. Zaista mogu da vam čestitam da jedan od najvećih projekata kada govorimo o zaštiti životne sredine je ovaj.

Pozivamo vas da kada govorimo i o neformalnim poslaničkim grupama i kada su ciljevi održivog razvoja i kada je Forum za energetsku politiku ste dobrodošli da nam kažete koji sve to zeleni projekti su inicirani od strane vašeg Ministarstva, jer mislimo da je to od velikog značaja da građani Srbije znaju koliko radite na tome uprkos napadima i nekim bezrazložnim konstatacijama kako ova Vlada i kako vaše Ministarstvo ne radi ništa. Ono što ste vi do sada uradili jednostavno može da se vidi direktno na terenu, ne obazirete se na to šta ko priča, već je bitno šta ko radi. Mislim da je jako važno da su rezultati koji ostaju iza nas u stvari i jedini uspeh u našem radu. Zbog toga u danu za glasanje, mislim, i kao Odbor i kao poslanici ćemo podržati ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima potpredsednik Skupštine Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, obično o temi grejanja govorimo u sezoni grejanja. U sred leta nekako nemamo praksu, niti motiv da govorimo o grejanju, a zapravo mislim da je jako važno tokom leta govoriti o grejanju, jer kada govorite blagovremeno o grejanju, odnosno o problemima koje imamo sa grejanjem, znači da ćete imati dovoljno vremena da utičete na rešavanje tih problema.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama, a koji se tiče obezbeđivanja sredstava putem zajma za daljinsko grejanje je blagovremeno pred nama i predstavlja jedan dobar primer blagovremenog promišljanja i koraka kojima se postupno otklanjaju, odnosno rešavaju određeni problemi, a ne radi se o nekim marginalnim, već veoma bitnim problemima koji se tiču nužnosti modernizovanja centralnog grejanja u našim gradovima i mestima, a sve to vezano i za samu energiju, odnosno racionalnost u trošenju i utrošku energije, ali još važnije pitanje kvaliteta vazduha, odnosno problemi zagađenja koji su najznačajnijoj meri uzrokovani grejanjem, neadekvatnim ili zastarelim grejanjem.

Dakle, ovo jeste trenutak da se temeljitije, konkretnije i dublje pozabavimo ovom temom i da znamo da onoliko koliko budemo radili van sezone i pripremali se za unapređenje grejanja tokom sezone, toliko ćemo imati rezultate. Zato je ovaj sporazum bitan i važno je da se obezbede sredstva. Istina, sada je u pitanju Kragujevac, jedan od većih gradova i centara ove zemlje, ali ono što očekujemo jeste da se ovaj program nastavi i da ne izostavimo ni jedan grad, niti jedno mesto u ovoj zemlji, niti jednu opštinu koja neće biti obuhvaćena ovim programom u cilju rešavanja pitanja zagađenosti vazduha, odnosno zraka od neadekvatnog grejanja.

Dakle, red je da i ovom prilikom podsetim da je Novi Pazar jedan od najugroženijih gradova sa neadekvatnim i nekom vrstom zaostaloga grejanja i zato je važno da se Novi Pazar uvrsti u ovaj program što pre i da bude na agendi za rešavanje.

Znam da se već neki koraci prave, što je za pozdraviti i sa pozicije Vlade, ali isto tako i sa pozicije grada Novog Pazara, ali prosto stanje u zagađenosti atmosfere u Novom Pazaru je tako dramatično, da je eto, nažalost, imali smo u jednom trenutku taj crni rekord da je Novi Pazar izbio na prvo mesto u svetu po zagađenosti tokom zime, isto je držao i drugu odnosno, treću poziciju.

Zato definitivno kvalitet, efikasnost države, njene celokupne administracije zapravo će se uvek meriti po onome koliko u centralnoj temi imaju građanina, imaju čoveka. Znači, postoje mnoge teme kojima se bavi država, kojima se bavi državna administracija, uprava i Vlada, dakle, na svim nivoima, ali ono što treba da zauzima prvo mesto u svim tim temama, odnosno interesovanjima države i Vlade jeste zapravo čovek. Ono što ima taj najneposredniji odnos prema čoveku i implikaciju na čoveka to treba uvek da bude na prvom mestu, pa sve ono što je implicitno ili nema neposrednu efektivu na čoveka, može imati drugu, treću ili neku kasniju poziciju.

Zato, kažem, ovo je prilika da se ponovo skrene pažnja na ovo i da ponovno ukažemo na one, da kažem, nezakonite ili poluzakonite proizvođače zagađivanja. U Novom Pazaru smo svedoci pa zato mogu govoriti ono što očima vidim, znači, iz razne peletare, razne strukture razne fabrike, polulegalne ili legalne, formalno, a u stvari koje su uspele da preskoče razne dozvole i elaborate. Dakle, to mora biti predmet našeg interesovanja.

Dakle, unapređenje načina grejanja, uključujući i daljinsko grejanje i sve ono što podrazumeva taj program jeste veoma značajan osnov i iskorak u rešavanju ovog problema, ali ne i dovoljan. Dakle, mi moramo uključiti sve ostale mehanizme vlasti, posebno kontrolne mehanizme, nadzorne mehanizme, inspekcijske mehanizme i proveriti prvo kako određene strukture, određeni navodni privrednici, dakle, koji najčešće su u kriminalu ili su u sprezi sa kriminalom i koriste tu svoju finansijsku kriminalnu moć da zaobiđu zakonske propise, da dobiju određene dozvole nezakonito i da na taj način budu zaštićeni od standarda koje su obavezni da ispoštuju kako zapravo ne bi bili zagađivači našeg vazduha, koji svi udišemo.

Tako da je to između ostalog nešto na šta se treba fokusirati kako bi mogli iz dana u dan popravljati kvalitet života građana ili u najmanju ruku otklanjati određene opasnosti po naše zdravlje, jer vidite i poslednje dve godine, odnosno godinu i po dana u borbi protiv kovida, koliko je zdravlje bitno, koliko su životi građana, neću samo kazati, bitni i skupoceni, već koliko su i ugroživi, koliko se mogu desiti nepredvidive situacije i okolnosti koje ugrožavaju naše zdravlje. Videli smo sa kovidom da nisu svi ljudi ili svi građani jednako izloženi opasnosti od kovida. Zapravo je pitanje kvaliteta elementarnog zdravlja ili snage organizma ili imuniteta. Sada sasvim je jasno da oni organizmi, odnosno oni građani koji imaju osetljivo zdravlje, kojima je nagrižen imunitet, nagriženo zdravlje, recimo zagađenim vazduhom i drugim faktorima ugrožavanja zdravlja, oni su zapravo najneposrednije ugroženi i od kovida.

Dakle, prosto smo imali ovu godinu dana nažalost izloženi ovoj opasnosti svojevrstan usiljeni kurs zdravstva gde smo se morali edukovati iz nužde, iz straha za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje porodice, ali i time shvatiti da nije samo problem neposredne opasnosti koja se kovid, već je pitanje zdravlja cele nacije, zdravlja celokupnog, permanentnog i kontinuiranog zdravlja svih građana zato što je zapravo zdravost nacije u stanju, odnosno snazi imuniteta svakog građanina, odnosno svih građana. Zato je ovo važna tema koja u kontekstu borbe protiv kovida i opasnosti od kovida dobija na značaju, jer zapravo naša svest tu postaje snažnija u percepciji i shvatanju te opasnosti.

Zato pitanje zagađenosti vazduha nije samo pitanje našeg lošeg osećaja zato što kada pogledamo sa naše terase ili prozora vidimo tu tamu, tamu u zraku pa se onda neprijatno osetimo, ili dok dišemo, pa, eto nije nam taj zrak baš toliko kvalitetan. To je onaj poslednji, da tako kažem, utisak ili najmanje vredna ocena važnosti čistog vazduha.

Ono što bi trebalo da bude kod nas narodnih poslanike prisutno jeste svetst da blagovremeno, permanentno i preventivno ne samo imamo svest o tome već imamo i akciju, odnosno reagujemo u tom smeru.

Ovaj zakon, odnosno ovaj sporazum pokazuje da generalno postoji svest i opredeljenje Vlade u tom smeru, ali ono što želim da sa ove pozicije bodrim jeste da sve to intenziviramo i da to ne bude usresređeno samo na glavni grad ili neke veće gradove, već da taj program što pre i što u jačem kapacitetu obuhvati i sve druge gradove, odnosno opštine.

Imamo osim ovoga i set sporazuma, međunarodnih sporazuma koji se tiču nekoliko tema. Imamo sporazum sa zemljama EFTE koji reguliše pitanje porekla roba. Na prvi pogled, ne tako zanimljiv sporazum, ali zasigurno veoma važan, kako čusmo, ne i sa nekim brzim i eksplicitnim finansijskim efektima, ali ne samo što je važan sa aspekta visokih međunarodnih standarda. On je veoma važan iz razloga što dugoročno obezbeđuje, da kažem, afirmaciju kvaliteta, afirmaciju originalnost, afirmaciju onoga što treba da bude najzdraviji deo privrede, jer danas ukoliko razmatramo razne oblike ugrožavanja privrede, ugrožavanja zdravih, pravih, poštenih proizvođača jeste upravo agresija falsifikata u odnosu na original jer original ne može sam da se izbori od falsifikata ukoliko nema sistemsku zaštitu države, naravno i drugih međunarodnih institucija.

To je ono što razlikuje razvijene od nerazvijenih. U razvijenim i standardizovanim privredama original je taj koji je afirmisan. Naravno, ovaj princip se ne tiče samo proizvodnje i trgovine. On se tiče i svih drugih sektora društva. Imamo originalnost i falsifikat u obrazovanju, original i falsifikat u kulturi, original i falsifikat u sportu. Originalno je ono što je korektno i bez dopinga, a sa dopingom je falsifikovanje sporta.

O svim segmentima društva možemo govoriti sa pozicije originala i falsifikata. Zapravo, čak ta relacija utvrđivanja, poštovanja i vrednovanja kvaliteta je možda jedan od najvažnijih standarda ne samo u institucionalnom odnosu države prema tim standardima, već i u samom našem ličnom etičkom odnosu.

Znači, danas vi ljude ukoliko hoćete ocenjivati, vrednovati, vi ćete ih neminovno podeliti samo na dve vrste. Znači, ljudi koji vole istinu. Ti ljudi, ljudi koji vole istinu oni uvažavaju originalnost. Ljudi koji ne vole istinu oni uvažavaju falsifikat, odnosno oni se bave falsifikatom u svim segmentima, poslovnim, obrazovnim, kulturnim, etičkim i svim drugim. Zapravo, ona jedina istorijsko-civilizacijska podela među ljudima na ljude i neljude ona se tiče odnosa prema istinitosti i originalnosti i odnosa prema laži i falsifikovanosti.

Dakle, ljudi koji su etički, duhovno autentični, onda oni su na strani originalnosti, na strani istinitosti. Ljudi koji su sami po sebi duhovno i etički falsifikat, oni su na strani falsifikata. Dakle, ta podela je drevna, iskonska, istorijska i ona se nikada neće promeniti. Samo ćemo se mi ljudi, i to ne zbog originalnosti i falsificiranosti, već zbog nas samih, opredeljivati kom taboru pripadamo, na kojoj smo strani. Ali, ne zbog tabora i zbog strana već zbog samih sebe. To je ono što je ovde jako važno.

Zato ukoliko želimo da pređemo iz kategorije švercerskog društva, društva koje razume privredu i proizvodnju mešetarski, što bi se kazalo kolokvijalno da se dovije, da se snađe, itd, ta pojava je svojstvena društvima u krizama, društvima u rasulu, društvima koja ne stoje tvrdo na svojim nogama. Tada je i šverc dozvoljen i falsifikovanje, sve je dozvoljeno sa opravdanjem ili izgovorom da se preživi.

Međutim, nije problem ako se to desi u nekim vanrednim okolnostima, nije problem ukoliko se na kraju i suočimo sa time da je to proizvod nekog trenutka, nekog izuzetka, posebnih, otežavajućih kriznih okolnosti, ali je problem ukoliko izuzetak preraste u pravilo. Ukoliko mi ono što je bio proizvod nekih ratnih, kriznih okolnosti od raznih oblika, da kažemo, sive i crne proizvodnje, trgovine, falsifikovanja, eksporta, reeksporta, neeksporta i svega što se dešavalo, problem je ukoliko to prihvatimo da bude pravilo i ukoliko to, dakle, etabliramo u našoj svesti i našoj kulturi da je to normalno. Na toj nenormalnosti sve što budemo gradili biće nenormalno.

Naravno, da kada jednom zavladaju te devijacije još one kada dobiju, da kažemo, priliku da žive nekih dvadesetak ili tridesetak godina, mnogo duže vremena će trebati da se one leče, ali upravo ovakvim zakonima i ovakvim sporazumima i ovakvom afirmacijom tih standarda mi počinjemo da šaljemo poruku građanima, pre svega sistemski, ali i po drugim osnovama i relacijama da je ono što se preferira i ono što je pravo i ono što treba da dobije podršku i ono što se vrednuje i ono što je originalno i ono što ima budućnost jeste autentičnost i originalnost.

Tek tako ćemo mi onda znati da vrednujemo da onaj poljoprivrednik koji proizvodi svoj luk, svoju jabuku, svoju voćku, svoje povrće, pogotovo ako je još organsko da je to najvrednija, najoriginalnija stvar koja treba da dobije podršku i u proizvodnji kroz dotacije države, odnosno Ministarstva za poljoprivredu i u trgovini, odnosno prodaji kroz zaštitu od lopova, švercera, mešetara koji će prevariti te poštene proizvođače preko olakšica koje će se dobiti i sporazumom sa zemljama EFTA u pogledu ostvarivanja određenih, olakšica, ušteda i mogućnosti profita kroz ovaj sporazum.

Dakle, to je nešto što za mene nije samo proceduralna stvar koja daje neke minimalne olakšice, već se radi o nečemu što je vrednosno bitno, što predstavlja vrednosnu potvrdu sa naše strane da smo svesni da original i falsifikat nije isto.

Sada, kako živi falsifikat? Falsifikat vam je kao mrak. On je u osnovi i filozofski i suštinski nepostojeća kategorija. Mi svi tvrdimo da mrak postoji, međutim mrak ne postoji, mrak je nedostatak svetla. Zato onaj ko misli da mrak postoji, da je on kategorija subjekta, onda pokuša da ga izbaci iz prostorije, recimo, motkom, da mu otvori prozore i kaže – napolje, neće nikada uspeti ispašće glup i malouman. Mrak se eliminiše dovođenjem svetla, a svetlo se ne uvodi na vrata već kroz instalaciju, kroz obezbeđivanje energije, kroz stručnost, kroz sistem, kroz civilizirano tehničko stručno delovanje.

Isto tako, falsifikat postoji dok nema originala, zato danas falsifikati napadaju originale, jer dolazi svetlo, mrak ne staje. Falsifikat strada sa prisustvom originala i u banalnom smislu, ako hoćete utvrditi da li je jedna novčanica falsifikovana, ako je dobro falsifikovana, ukoliko samo posedujete tu novčanicu teško ćete utvrditi da je ona falsifikovana. Ali, ako imate originalnu novčanicu istog apoena i tu falsifikovanu novčanicu, pa to uporedite i budete pažljivi u upoređivanju metodom usporedbe ili komparacije, vi ćete otkriti falsifikat. Zato kada u bilo kom segmentu društva u obrazovanju, u kulturi, u znanju, u politici, u tehnici, tehnologiji, nauci, trgovini, proizvodnji, kada se pojavi original falsifikat vrišti. On vrišti, on je ugrožen.

Sad, problem demokratije je što deset falsifikata mogu da preglasaju jednog originala. To je jedan do problema i anomalija demokratije, ne znam kako ćemo naći zaštitu od toga.

Ali, definitivno ono što jeste važno i kroz ovaj sporazum, kao i o sporazumima sa Švajcarskom, sa Islandom i sve druge ove sporazume, oni zapravo overavaju naše opredeljenje prema originalnosti, prema izvornosti, prema kvalitetu u svakom pogledu i zato pozdravljam aktivnosti Vlade u pripremi ovih sporazuma i oni svakako zaslužuju podršku i građani zaslužuju da znaju šta je vrednost ove orijentacije i pored zakonske dimenzije, težine i značaja jako je važno edukacijski, medijski, kulturološki to građanima približiti i animirati ih da i oni u sopstvenim ponašanjima i sopstvenim proizvodnjama zapravo se orijentišu prema ovome pravcu. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniku Zukorliću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, Vojislav Vujić.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Ministarka sa saradnicima, ovaj zakon koji je danas prvi na dnevnom redu, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu je zakon koji je juče mogao da bude objedinjen sa tačkama dnevnog reda, jer ovaj zakon pre svega se odnosi na ekologiju i na zdraviji život svih ljudi koji žive u Kragujevcu.

Naravno, kao i koleginica Aleksandar Tomić, i ja ću da vam čestitam na svim rezultatima koje ste vi i vaše ministarstvo do sada postigli i nastavite tim tempom da radite i Srbija će u ekološkom smislu sigurno biti bliža EU.

Ovaj zakon naravno je jedan domaćinski zakon zato što mi iz JS uvek delimo zakone na one koji su domaćinski i na one koji to nisu. Zašto je ovaj zakon domaćinski? On je domaćinski zato što se zadužujemo za jednu kapitalnu stvar. Zadužujemo se za jednu dobru stvar koja će vremenom i tokom svog eksploatisanja sigurno i otplatiti samu sebe.

Drugo, kada su u pitanju zakoni i sporazumi koji su u nastavku ovog dnevnog reda, ja iskren da budem voleo bih da je ovde među nama i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović, ali svakako ono što ću danas reći vama biće i nekih poruka za koje imam želju da ih prenesete Vladi i da ih na sastancima Vlade kao jednu ideju razmenite između sebe.

Naravno, EFTA sporazum je mnogo širi sporazum i ne tretira samo poljoprivredu kako sam ja ovde naveo, tretira i mnogo šire stvari, ali ono zbog čega ću se ja fokusirati na poljoprivredu su upravo i ti sporazumi koji su namenjeni pre svega poljoprivrednim proizvodima.

Nekada smo pripadali jednoj velikoj zemlji, zemlji koja je imala preko 22 miliona stanovnika i samim tim je bila i veliko tržište. Možda smo mogli da budemo nezavisni sami za sebe obzirom na populaciju koja je bila u sastavu Jugoslavije. Proizvodili smo tada sve što su proizvodile razvijene zemlje, proizvodili smo avione, proizvodili smo velike građevinske mašine, proizvodili smo traktore, za to vreme smo proizvodili i televizore što je bila, mogu slobodno da kažem, tada i naučna fantastika. Još tih zlatnih 80-tih godina Jugoslavija je imala predispozicije i naravno pozive da postane i članica EFTA-e.

Zašto mi tada nismo ušli u jedan takav savez ili neke slične saveze koji su nam tada isto tako nuđeni? Ne znam, to je bilo neko drugačije vreme. Ja mogu samo iz dokumenata iz neke bliže istorije da tada razmišljam i sada da kažem da li smo bili u pravu ili nismo bili u pravu, ali svakako činjenica je da tada nismo potpisivali slične sporazume. U to vreme sada ne možemo da se vratimo, pre svega što jedna tako razvijena zemlja kao što je bila Jugoslavija i ovako moćna u svakom smislu, pre svega kao jedan veliki proizvođač, te zemlje više nema.

Ali, mi danas ne proizvodimo iste te avione, mi danas ne proizvodimo te velike građevinske mašine, mi danas ne proizvodimo traktore. Iskren da budem, retke su stvari sa kojima bi velikim silama mi mogli da se upoređujemo, iako smo zemlja koja se u regionu najviše razvija. Ono što je neka naša budućnost i ono što ja vidim kao neku snagu Srbije danas, to je ono što sam i malopre rekao, to je pre svega poljoprivreda. Siguran sam da malo ko može da nam parira u proizvodnji zdrave hrane. Tu se opet vraćam i na vas kao ministarku ekologije. I još jedan veliki bitan resurs koji će u budućnosti svakako da dobije na težini i na ceni je voda. Znači, mi možemo da ponudimo zdravu hranu, a to je za budućnost i vreme kome idemo u susret najbitnija stvar, po nekom mom mišljenju.

Kada Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, predsednik poslaničke grupe kojoj ja pripadam, kaže da je seljak gospodin čovek, gospodin poljoprivredni proizvođač najbitnija karika u proizvodnji, ja ga svakako podržavam i siguran sam da ćete tu svi da se složite i da svakako svi poljoprivredu vidimo kao najveću šansu za Srbiju. Opet se vraćam, ti pre svega mislim na zdravu hranu.

Danas sporazumi koje potpisujemo idu u prilog ovoj činjenici, a to su sporazumi koji nam otvaraju, to su sporazumi koji se revidiraju, jer mi smo već imali potpisane ove sporazume svakako, ali šansa za našeg poljoprivrednog proizvođača da dođe na neka nova tržišta, na neka tržišta koja su udaljena od nas i da svakako bude konkurentan sa svim ostalim zemljama koje su članice EFTA i isto apliciraju na ta tržišta.

Mi svakako u proizvodnji kojom se bavimo smo uslovljeni nekim standardima. Jedan od standarda koji moramo da ispunimo kada pričamo o poljoprivrednoj proizvodnji je Global GAP. To je standard koji je uslov da biste mogli da izvozite vaše proizvode na tržište Evropske unije.

Ja sada hoću i da pohvalim Vladu i da pohvalim Ministarstvo poljoprivrede, zato što se Vlada opredelila da uvođenje jednog ovakvog standarda u poljoprivrednim gazdinstvima ili uopšte u poljoprivrednim društvima koja se bave proizvodnjom hrane sufinansira, tj. da da subvenciju od 50% na vrednost implementacije Global GAP sistema.

Ovi sporazumi idu u prilog našoj poljoprivredi i ovi sistemi zato što nas oni upućuju da trebamo da proizvodimo pre svega zdravu hranu, zato što svaki od ovih standarda ima određene sisteme kontrole koji su ljudima koji sprovode i koji implementiraju ove standarde uvek dostupni, tako da naš proizvođač koji ima jedan ovakav standard automatski šalje poruku da je njegovo poljoprivredno gazdinstvo, da je poljoprivreda proizvodnja kojom se on bavi upućena pre svega na zdravu hranu i da poštuje sve standarde koje nam članice EFTA ili bilo koja druga evropska zemlja i neke druge organizacije priznaju.

Moram da pohvalim Vladu i Ministarstvo poljoprivrede zato što su omogućili da mladi ljudi i svi oni koji žele da se bave poljoprivredom dobiju različite vidove subvencija. Znači, danas su za sve one koji hoće, a pre svega vidim mlade ljude zato što se većina mladih ljudi opredelila da im poljoprivreda bude neki dodatan prihod, dodatna zarada uz poslove koje rade, a ja tu opet vidim i rešenja koja kod nas zastupaju tri ministarstva koja se bave oživljavanjem sela i uopšte poljoprivrede, ne samo Ministarstvo poljoprivrede, tu su i Ministarstvo za demografiju, tu je na kraju krajeva i vaše Ministarstvo ekologije, koji imaju negde za cilj i želju da se ponovo ta neka ruralna područja ožive i da se mladi ljudi vrate na selo.

Upravo je država preko ovih subvencija dala mehanizam da oni mogu da apliciraju za različite IPARD fondove, da mogu da apliciraju za fondove Svetske banke, a postoje i čak programi koji su namenjeni isključivo mladim poljoprivrednim proizvođačima. Postoje i programi koji su napravljeni za one male, za one kojima je možda i najviše potrebna subvencija da bi mogli da stanu rame uz rame i da budu konkurentni na tržištu sa svima ostalima.

Naravno, tu su i zadruge. Zadruge mogu da pomognu svim tim ljudima koji žele da se bave proizvodnjom zdrave hrane, da lakše dođu do plasmana i da smanje troškove svoje proizvodnje. Naravno, tu Vlada ne može sama da iznese taj projekat i ideju velikog broja zadruga. To je, pre svega, jedna ideja gde moramo da se složimo svi koji se nalazimo u lokalnim samouprava, u opštinama, u gradovima i da pomognemo i onim ljudima koji nisu dovoljno pismeni da mogu da se udruže i da zajednički apliciraju za formiranje određenih zadruga.

Ono što sam rekao na početku i ono što ću da vas zamolim da prenesete na sednicama Vlade i premijerki i svim ostalim ministrima, naravno, ja ću to ovde raditi svaki put kada budem u prilici, je da morate da promovišete svi zajedno i smerove kada je u pitanju školstvo koji se tiču poljoprivrede, fakultete koji se tiču poljoprivrede ili uopšte proizvodnje zdrave hrane. Imam osećaj da su nekako deca fokusirana na neke druge profesije i na neka druga zanimanja, ali su ovo zanimanja budućnosti.

Naravno, naša poljoprivreda, bez kadrova koji će da budu obrazovani i školovani da lakše mogu da iznesu taj proces proizvodnje, će se susretati sa nekim problemima koje ćemo u budućnosti verovatno teško rešavati, jer je konkurencija na svetskom tržištu sve veća i sve jača. Zato vas molim da nađete način, pre svega kroz informisanje, da mlade ljude uputimo da se bave poljoprivredom i proizvodnjom zdrave hrane.

Isto tako, moramo da se potrudimo da, pored jednog velikog sistema kakav je e-uprava, formiramo jedan veliki sistem kada je u pitanju informisanje poljoprivrednih proizvođača. Poljoprivredni proizvođači, kako to ovde manje-više svi vrlo često kažemo, su sposobni da proizvode različite stvari, ali ako oni ne znaju šta je to gde trebamo da se usmerimo, šta je to što trebamo da proizvodimo, onda svakako sebi prave gubitak koji je neki put vrlo teško nadoknadiv.

Zato smatram da ako napravimo jedan sistem sličan e-upravi upravo tim poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednim proizvođačima možemo da damo pravac u kome da se kreću i šta je to što trebaju da proizvode. Zašto se pre svega treba obratiti malim poljoprivrednim proizvođačima? Zato što je njima najlakše da promene kulturu. Njima je najlakše da se bave nekom diverzifikacijom u odnosu na velike sisteme koji su opredeljeni da se bave tačnim kulturama.

Ono što je vrlo bitno, mi poljoprivrednog proizvođača, opet kažem, zašto mi je on u fokusu, zato što ovi sporazumi koji su danas na dnevnom redu se odnose na poljoprivredne proizvode, ne smemo samo da se setimo poljoprivrednog proizvođača u vreme izbora i u vreme političkih kampanja, gospodina poljoprivrednog porizvođača moramo da se setimo svakog dana u godini. Znači, 365 dana u godini moramo da mislimo o poljoprivrednom proizvođaču.

Predsednik stranke kojoj pripadam Dragan Marković Palma je nekim konkretnim stvarima, a to je opet ovaj predlog i svim ostalim političarima koji vode opštine i gradove to može da bude neka ideja, pa slobodno nek prepišu, nekoliko puta organizovao da poljoprivredni proizvođači odu u Beč, da poljoprivredni proizvođači odu u Pariz, da poljoprivredni proizvođači posete Gčku itd. To nisu bili samo fakultativna putovanja. Jedna od onih konkretnih stvari koja je realizovana 2011. godine, a mnogi su joj se tada smejali, bila je kupovina preko 200 junica, tj. visokomlečnih krava koje su podeljene poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije grada Jagodine. Ljudi su se tada smejali zato što nisu shvatali šta je u stvari suština jednog takvog projekta. Od tog dana genetski materijal kada su u pitanju krave i proizvodnja mleka, kada su u pitanju visokomlečne krave se u tom kraju promenila.

Sada ću da se setim i, evo, da spomenem i kolegu Zukorlića koji je jednom prilikom pričao da ste i vi kod vas u vašem regionu pokušali da formirate jednu ozbiljnu fabriku za proizvodnju mleka i da se na kraju uspostavilo da zbog loše putne infrastrukture to mleko nije moglo da se transportuje i da ta fabrika nije mogla da zaživi u punom kapacitetu, kako ste to mislili.

Sada pravim jedan drugi primer, gde pokazujem da je lokalna samouprava izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima zato što je pre svega uradila jednu dobru infrastrukturu da transport te robe može da bude lak, a onda sa tim visokomlečnim kravama podigla proizvodnju mleka i oni su sada, ako uzmete statistiku koja se svake godine ažurira, jedni od ozbiljnijih proizvođača mleka. Pričam o malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Mi ni sada nećemo da mirujemo. Dragan Marković Palma je sada došao na novu ideju, isto dajem predlog svim ostalim političkim strankama da od nas možete da prepišete. Mi ćemo u avgustu da vodimo preko 1.000 poljoprivrednih proizvođača u Grčku na more. Red je da se i oni odmore. Red je i da oni malo danu dušom, jer nas čitave godine nose, pomažu, hrane i izlaze nam u susret. I ovo neće da bude kriterijum da će da idu samo veliki, ići će i oni mali poljoprivredni proizvođači, ne samo oni što imaju 50 krava, ići će i oni koji imaju dve krave.

Ako neko pita kako to finansiramo, pa evo ovako, mi kao i sve ostale političke partije imamo pravo da po zakonu dobijemo određena finansijska sredstva iz budžeta i mi smo doneli odluku, na predlog Dragana Markovića Palme, da kao stranka kompletan taj iznos i kompletna ta sredstva uputimo upravo jedan ovakav projekat da 1.000 poljoprivrednih proizvođača iz Srbije u avgustu mesecu odvedemo na more.

Ovo je predlog koji nije patentiran, znači, možete svi da prepišete i siguran sam da ćemo tako da ostvarimo mnogo bolju komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima. Kad to kažem, hoću da pohvalim i ministra poljoprivrede gospodina Nedimovića, verovatno po treći put u ovoj mojoj diskusiji danas. Zašto?

Danas je cena malina preko 400 dinara i za one ljude koji imaju neku vezu sa selom i za neke ljude koji znaju šta znači ta cena od 400 dinara, to je, ja mislim, u istoriji od kad se u Srbiji ljude bave malinarstvom najveća cena maline koju smo nekad postigli. Ministra Nedimovića možemo da vidimo ovih dana na plantažama maline, rame uz rame sa srpskim seljacima, i to je u redu. Ali, zašto hoću da ga pohvalim? Zato što je sa njima bio i rame uz rame i kada je cena te maline bila 70 dinara.

Ako se sećate, pre neki desetak godina, kada su se malinari bunili i tražili pomoć od države, neka druga politička sila je umesto ministra poslala žandarmeriju na iste te malinare. Znači, tada ministar nije imao, kako se to u žargonu kod mlađih ljudi kaže, nije imao petlje da ode kod istih tih malinara, nego su slali žandarmeriju, kao da su naši poljoprivredni proizvođači teroristi. Danas, kada je cena 400 dinara, ministar ide među malinare i isto tako je išao kada je cena bila 70 dinara.

Zašto su bitni ovi sporazumi koje danas glasamo? Bitni su zato što nam otvaraju tržišta gde mi sigurno možemo da budemo konkurentni, pre svega u poljoprivrednoj proizvodnji, i zato sam danas svoje čitavo izlaganje fokusirao na poljoprivredu.

Tako da, ministarka, zamoliću vas da predloge koje sam danas dao prenesete na sednicama Vlade i bilo bi dobro ako neki od tih predloga može da se usvoji i da ja više sa svojom diskusijom ne bih zagazio puno u politiku, držaću se dnevnog reda. Ono što je najbitnije danas za vas, još jedanput ponavljam, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati sve što je danas na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, gospodine Vujiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS Branimir Jovanović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije kojim se menja i dopunjuje Protokol B u Sporazumu o slobodnoj trgovini. Na taj način se preciznije određuje definicija pojma proizvoda sa poreklom. Isto tako, u vezi sa ovim su i dva sporazuma koji se odnose na poljoprivredne proizvode, odnosno na trgovinu poljoprivrednim proizvodima, Sporazum Republike Srbije sa Islandom i Sporazum Republike Srbije sa Švajcarskom. U tom kontekstu će biti i moje današnje izlaganje.

Tržište EFTA je, naravno, veoma značajno. Nije zanemarljivo, posebno u segmentu visokokvalitetnih proizvoda. Iako EFTA-u čine samo četiri države, to su Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, i ne čini je veliki broj stanovnika, moramo da uzmemo u obzir da je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u ovim državama u proseku oko 80.000 dolara. Kao takva tržišta, ona predstavljaju veoma jedan značajan izazov za naše poljoprivredne proizvođače, za specijalizovane proizvođače, pre svega, i to je dokaz kada govorimo o poreklu proizvoda na osnovu koga oni mogu da grade svoju reputaciju i na osnovu koga oni mogu da dokazuju kvalitet na ovim tržištima.

Promene o kojima danas raspravljamo mogu da omoguće lakše dokazivanje porekla robe našim proizvođačima i to je od posebnog značaja za proizvođače specijalizovanih visokokvalitetnih i visokocenjenih poljoprivrednih proizvoda.

Kada govorimo, inače, o međunarodnoj trgovini, odnosno o samim poljoprivrednim proizvodima u ovom segmentu, treba imati na umu da je poljoprivreda u Srbiji onaj sektor privrede koji ostvaruje značajan spoljnotrgovinski suficit. Taj spoljnotrgovinski suficit se kreće u rasponu od 1,6 do 1,8 milijardi dolara i pokrivenost uvoza poljoprivrednih proizvoda izvozom jeste oko 180%, što znači da naši poljoprivredni proizvođači skoro duplo više izvezu nego što mi uvezemo poljoprivrednih proizvoda. Čak i u 2020. godini, koju je obeležila pandemija zbog korona virusa, zabeležen je suficit, poljoprivreda je zabeležila rast izvoza od čak 14,4% i taj izvoz je dostigao tada vrednost od 4,14 milijardi dolara.

Stručnjaci procenjuju da i pored ovako ohrabrujućih brojki još ima prostora za napredak u ovoj oblasti. Potrebno je, naravno, da pažljivo rukovodimo ovom vrstom privrede, ovom privrednom granom, da donosimo jednu stratešku politiku koja će, uz podršku poljoprivrednicima, istovremeno i otvarati nova tržišta za njih. Procenjuje se da u narednih deset godina izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije može da dostigne vrednost od osam do deset milijardi dolara i to je, naravno, šansa koju treba mi da iskoristimo.

Primer pažljivog rukovođenja poljoprivredom i odgovora na potrebe kako malih proizvođača, tako i onih velikih vidi se u tome što je nedavno, i raspravljali smo o tome ovde u Skupštini, donet Zakon o trgovini poljoprivrednih proizvoda i to je jedan centralni zakon koji se tiče trgovine u ovoj oblasti. Ranije su poljoprivrednici bili oslonjeni na Zakon o trgovini, sada imamo Zakon o trgovini poljoprivrednih proizvoda i na taj način mi možemo da utičemo na formiranje cena na poljoprivrednom tržištu, da pomažemo poljoprivrednicima prilikom pokretanja proizvođačkih organizacija.

I ono što je značajno, što mogu da izdvojim, to je da se država u značajnoj meri opredelila da subvencioniše skladištare i na taj način da izbalansiramo cenu poljoprivrednih proizvoda na tržištu na najbolji mogući način. Jednostavno, u nekim situacijama kada je cena određenih poljoprivrednih proizvoda na osnovu zakona ponude i potražnje ispod svih očekivanja, država će subvencionisati skladištare, a onda kada cena dostigne određeni nivo, ti poljoprivredni proizvodi će biti prodavani po znatno višoj ceni.

Što se tiče pomoći malim gazdinstvima, ne smemo da zaboravimo da Ministarstvo sprovodi sa Svetskom bankom program u vrednosti od 38 miliona dolara i on je namenjen za nabavku traktora, za nabavku mehanizacije za izgradnju svih onih objekata koji su potrebni poljoprivrednicima, a koju oni sami ne mogu da finansiraju. Polovinu sredstava je obezbedila država, 40% je iz kredita, a 10% je učešće poljoprivrednika koji su deo ovakvih programa. To je samo jedan u nizu projekata koji ima za cilj povećanje konkurentnosti naših poljoprivrednih proizvođača, ne samo na domaćem, već i na inostranim tržištima.

Kada govorimo o potencijalu za izvoz poljoprivrednih proizvoda, možemo da se i osvrnemo, sa pravom, i da pozitivno posmatramo nedavno potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom. Na taj način će nam biti dostupno jedno novo tržište za naše poljoprivredne proizvođače od skoro 180 miliona stanovnika.

Možda je Sporazum sa Ruskom Federacijom koji već imamo najbolji pokazatelj, i možemo tu napraviti jednu paralelu, koliko će ovaj sporazum sa Evroazijskom unijom značiti našim poljoprivrednicima. Recimo, kada uporedimo podatke od pre potpisivanja Sporazuma sa Ruskom Federacijom i nakon potpisivanja jednog takvog sporazuma, izvoz agrarnih proizvoda, odnosno razmena na ovom polju jeste pet puta veća. Bila je 100 miliona dolara, sada je došla na 500 miliona dolara u 2021. godini.

Prošle sedmice, 10. jula, novih sedam srpskih kompanija je dobilo pristup tržištu Rusije zbog proširene liste proizvoda. To su kompanije koje se bave voćarskom delatnošću, kompanije koje proizvode stočnu hranu i određene mlekare koje se bave proizvodnjom mlečnih proizvoda.

Moram da naglasim i to da jedan broj srpskih voćarskih kompanija upravo radi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede na tome da se reše određeni problemi, da se od 2022. godine, potpišu višegodišnji dugoročni ugovori kojima će biti rešeni ti problemi, a tiču se prevoza robe preko trećih zemalja kada govorimo o tom azijskom tržištu i kada govorim o ruskom tržištu, da se izvrši integracija u ruski informacioni sistem koji prati trgovinu voćem i povrćem u toj zemlji i namerno sam ovo spomenuo da bih ukazao na jedan veliki potencijal tog istočnog tržišta za naše poljoprivrednike.

Naravno, najveći spoljno-trgovinski partner Srbije jeste EU, to ne smemo da zanemarimo, najveći procenat izvoza poljoprivrednih proizvoda je usmeren na zemlje EU i skoro polovina od ukupnog agrarnog izvoza je usmerena na tržište EU.

U decembru 2020. godine doneta je odluka da se produže trgovinske povlastice za srpske poljoprivrednike za narednih pet godina, i šta će to konkretno značiti u praksi to će značiti našim poljoprivrednim proizvođačima uštede od nekoliko desetina miliona evra. Jednostavno imaće povlašćen položaj kada govorimo o carinama na taj način biće konkurentniji na tržištu EU i moći će što bolje da se pozicioniraju na jednom zahtevnom tržištu.

Da na pomenem da Srbija u EU izvozi poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 1,6 milijardi evra i uz to ostvaruje suficit od 400 miliona evra. Evropska unija je tržište kako za naše žitarice tako i za neke od naših najpoznatijih brendova, tu pre svega mislim na malinu, na smrznutu malinu, i ako uporedimo te podatke videćemo da izvoz iz 2019. godine smrznute maline, koji je bio u vrednosti od 225 miliona dolara, u EU je ta vrednost iznosila čak 190 miliona dolara.

Takođe, eksperti tvrde da je moguće da izvoz svežeg i smrznutog voća, prvenstveno tržište EU, bude značajan adut našeg agrara i da bi Srbija mogla da ostvaruje izvoz od oko 800 miliona dolara samo od ovih proizvoda u doglednoj budućnosti.

Takođe, poljoprivrednici imaju pristup već 20 godina IPARD programima, na osnovu kojih su do sada na osnovu motiva da se razvije konkurentnost naše poljoprivrede mogli da računaju na preko 200 miliona evra. Ono što nikako ne smemo da zaboravimo kada govorimo o potencijalu i značaju širenja tržišta jeste da su nam na raspolaganju i određena tržišta na bliskom i na dalekom istoku i tokom posete naše delegacije, odnosno Ministarstva poljoprivrede Bahreinu i Ujedinjeni Arapskim Emiratima, domaćini su iskazali veliko interesovanje za određen broj naših poljoprivrednih proizvoda.

Otvaranje novih tržišta kroz ovakve sporazume posebno može biti od značaja za naše stočarstvo koje i te kako ima prostora za napredak.

Naravno, jedan od sporazuma koji potpisujemo je Sporazum sa Švajcarskom i o tome posebno vredi govoriti, jer je reč o jednom specifičnom tržištu sa posebnim zahtevima. Akcenat oni stavljaju na visok kvalitet i na organsku proizvodnju i upravo je organska proizvodnja još jedan od šansi koja se pruža našim poljoprivrednicima. Država je spremna da ulaže i da subvencioniše prelazak za konvencionalne proizvodnje na organsku proizvodnju i mi smo u ovoj oblasti zabeležili rast što se tiče izvoza 10 puta u proteklih godinama sa 3,4 na 37 miliona dolara i to je posebno možemo da istaknemo kao jedna razvojna šansa za mala gazdinstva.

Ovakve izmene postojećih sporazuma ugovora na prvi pogled možda ne deluju preterano značajno, ali one su ipak značajan deo jedne kompleksne mreže međunarodne trgovine kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima i važno je da obezbedimo ulazak na tržište našim poljoprivrednim proizvođačima.

Uspeh naših poljoprivrednih proizvođača zavisi od toga kako se država odnosi prema njima i tu treba da uvek bude na snazi jedna proaktivna poljoprivredna politika koja treba da omogući institucionalnu sigurnost svakom našem poljoprivredniku, sigurnost tokom planiranja od celog puta proizvodnje, od žetve do setve, do branja, do skladištenja i na kraju izvoza i zbog toga naravno je važno da podržavao i da radimo na ovakvim sporazumima o kojima danas raspravljamo.

Naravno, SDPS podržaće sve sporazume koji se nalaze na dnevnom redu.