Zahvaljujem predsedavajući Orliću.

Poštovana ministarka, uvaženi narodni poslanici, ja bih malo da kažem nekoliko stvari možda ne toliko o formi samih sporazuma, već o suštini. Prvenstveno bih uputio jednu poruku građanima Srbije zašto su važni sporazumi koje praktično imamo u svakom sazivu, na svakoj sednici koju imamo u ovom sazivu Skupštine. Uzročno po rezultatima koje postiže Srbija, to je i te kako važno.

Mi prvo usvajamo danas određene sporazume, pa širimo naše tržište, pa slobodna razmena robe u svemu tome, pa u krajnjoj liniji kreiramo jednu sliku o Srbiji u smislu i ambijenta za investiranje svega ostalog, pa onda imamo rezultate kojima možemo da se hvalimo.

Onda nije čudno da u prvih šest meseci, kako nam je to predsednik rekao, imamo 1,72 milijardi evra stranih investicija, više nego kompletan region, više nego duplo nego kompletan region. To su rezultati, a ovi sporazumi tome doprinose. I to je ono što je ključno u smislu toga zašto mi, ako neko sebi postavlja pitanje, trošimo vreme za raspravu oko nekih sporazuma i zašto brzo ne pređemo preko toga, a to je da bi upravo istakli značaj svega ovoga. I to je ono što je ključno.

U tom kontekstu, sigurno da u smislu tih postignutih rezultata raduje vest da imamo 30% uvećane prihode u prvih šest meseci i da ćemo ovom dinamikom reći da u prvom kvartalu imamo rast 8% BDP. Znači, sve je vezano u svemu ovome i nije ništa izolovano u nekom smislu da je neka tema paušalna. Još jednom akcentiram, i te kako su važni ovi sporazumi u ovom smislu.

Malo pre je moj kolega Mirković govorio o poseti predsednika Nemačkoj i ovoj nemačkoj firmi koja se zove kompanija ZF ili "Fridrihshafen AG" inženjerski centar i raduje vest kad pročitate strukturu te vesti da tu radi preko 200 inženjera, 200 visokoobrazovanih kadrova i nemačkih i srpskih i to sve u krajnjem rezultatu stvara jednu realnu sliku, a evo ja ću je ispričati u jednoj, neću reći anegdoti već iskustvu koje sam imao pre sedam-osam dana, kada sam bio u Republici Srpskoj i razgovarao. Puno naših ljudi dođe sada iz dijaspore, prošle godine nisu mogli da dolaze, bila je korona i znamo svi kakva je bila situacija, ali korona je ostavila posledice na industriju, na privredu i u Saveznoj Republici Nemačkoj, o kojoj danas toliko pričamo. I sada, kakva je poruka koju su oni doneli kada su došli u svoj zavičaj? Oni strahuju za svoje poslove tamo. Nemci zatvaraju sve više i više pogona, a opšte je mišljenje, ne među našim svetom već i među lokalnim stanovništvom, da većina postrojenja, kako industrijskih tako i ovi visokotehnološki, ili ovaj inženjerski centar koji ima samo 200 ovih visokoobrazovnih kadrova a preko hiljadu zaposlenih u Srbiji, je samo jedan od tih primera koji ukazuje na sledeće, a to je da Nemci sele svoje postrojenje u Srbiju.

Starije kolege dobro se sećaju 1965. godine, kada je Tito otvorio granice, pa kada je, nažalost, evo, iz mog kraja i ovde po Srbiji, veliki broj naših radnika otišao u Nemačku da radi. Zvali smo ih gastarbajteri. Oni su se borili kako će zaraditi penziju, kako će se vratiti ovde, itd.

Pogledajte sad situaciju u kojoj se mi nalazimo, kakav smo mi ambijent ovde, na čelu sa predsednikom Republike, iskreirali da imamo ovakav rezultat. I onda neko ima pravo da napada. Pa, to je realan rezultat.

Ovo o čemu danas govorimo, u Pančevu, to je samo jedan primer. Jel mislite da se nemački industrijalci šale kada trebaju negde da investiraju, pogotovo takvu tehnologiju koja pravi električne automobile itd? Neće oni da se šale. Ova firma, ja sam pročitao o njima, u 42 razvijene zemlje investira, ima svoje pogone itd. I među te 42 zemlje je Srbija. To je zaista vrlo važan podatak i vrlo je važno to istaknuti u tom smislu.

Zašto je, takođe, važno to istaknuti kad sagledamo ove sporazume, recimo, u kontekstu sporazuma sa zemljama EFTA i slobodne trgovine koje ćemo ostvariti u tom smislu? Pa isto, evo, zbog jedne inicijative koja je takođe izuzetno veliku podršku dobila opet iz Savezne Republike Nemačke, a to je inicijativa „mini Šengena“ ili Balkan Šengena, kako god se bude zvalo.

Nemačka je strateški opredeljena, industrijski, da se veže za Zapadni Balkan, a prvog strateškog saradnika u regionu vidi u Srbiji, kao motor tih stvari koje trebaju da se pokrenu.

Evo, samo jedan primer da kažem, koji potkrepljuje sve ovo što sam rekao. Kaže – Nemačka razmišlja da imenuje specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan za implementaciju zelene agende. To zvuči vrlo imaginarno, daleko. Pričali smo o tome kako se u ranijem periodu uopšte o ekologiji, o zelenoj energiji nije posvećivala pažnja i koliko sada ova Vlada i ministarstvo pokreću, da kažem, inicijativa i zakonskih rešenja, pravilnika različitih i svega ostalog koji će urediti to tržište, a Srbiju staviti na jednu odličnu poziciju te zelene mape u Evropi u kontekstu i zelene energije, ali i ukupno ove agende.

Zašto oni to rade? Pa, zato što žele da investiraju. Znači, nastaviće se ove strane investicije ovde. Srbija prednjači u toj vrsti priče. Ideja „mini Šengena“ koju predsednik Aleksandar Vučić pokreće, koju je u ovom momentu izuzetno razradio sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom, sigurno neće više biti potrebno da se bilo ko moli u BiH, u Crnoj Gori, u Podgorici da se priključe ovoj inicijativi, prosto, oni neće imati gde i oni će morati da se priključe tome. Za koga će oni da se vežu? Srbija je bila u tom pravcu – hajde, ljudi, zajedno da kreiramo ovu priču da bi iskoristili vreme, da bi iskoristili što bolju poziciju.

Evo, pa sama Angela Merkel promoviše tu vrstu priče. Dajte da se u regionu zapadnog Balkana sertifikati, diplome priznaju u svim zemljama. Zašto? Da bi oni lakše, oni vide svoj interes, mi vidimo svoj interes zato što ćemo otvarati nova radna mesta gde će i te kako biti dobre plate. To su investitori koji će ovde ostajati sigurno dugo, decenijama, ne koje će špekulativno doći ovde da nekoliko godina iskoriste neke naše prirodne resurse. Ne, oni ovde rade na sklapanju ne bilo kakvih polu proizvoda, već onoga što je danas vrhunac, a to su recimo električni automobili koji treba da budu budućnost u Srbiji. Srbija će sigurno da ide u tom pravcu. Evo, imamo priliku kroz ovu kampanju tako nešto da uradimo.

Prema tome, koliko god naši politički oponenti, jer ja ne mogu blažu reč da kažem za njih od toga, koristili svaku priliku da unize predsednika Vučića, da unize Srbiju, realni rezultati govore u prilog svemu ovome što svaki dan predstavljamo kao naše poruke, kao sve ovo što govorimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kome sada prosečan, da kažem, građanin Republike Srbije treba da veruje? Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, ovom Zelenoviću iz Šapca koji pričaju da ništa ne valja u Srbiji, da je ekološka katastrofa ovde, da nema investitora uopšte ili treba da veruju nemačkim, recimo, multinacionalnim kompanijama, jakim investitorima koji dolaze u Srbiju da investiraju? Ko ima više kredibiliteta u ovoj vrsti priče? Ja sam potpuno uveren da građani Republike Srbije najbolje znaju, a najbolje znaju ko njihove interese predstavlja i upravo zato glasaju za Aleksandra Vučića i SNS. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o zajmu za projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, zajmu kod Evropske banke za obnovu i razvoj.

Zaista me ovako brza realizacija sporazuma i brza realizacija projekta koja će uslediti raduje. Naime, Kragujevac je jedan od tri grada u Srbiji koji koristi ugalj kao energent u svojoj gradskoj toplani i od svih mogućih energenata koji su ranije korišćeni, a ponegde se još uvek koriste u Srbiji, mazut i ugalj, posebno ugalj, su sa ekološke strane najmanje prihvatljivi. Tako da zamena kotlova koji rade na ugalj sa kotlovima na gas je nešto što raduje, posebno kada se radi o gradu veličine Kragujevca, jer je tamo 22.000 korisnika, što fizičkih lica, odnosno stanova, što poslovnog prostora, priključeno na sistem daljinskog grejanja. Radi se o kotlovima velike snage, od 110 megavati, tako da će dobit po životnu sredinu, odnosno ekološki efekata biti zaista veliki.

Osim ekološkog efekta ovde imamo i efekat energetske efikasnosti, jer kotlovi o kojima je reč i koji će biti zamenjeni su stari gotovo 40 godina. Mislim da su 1982. godine instalirani, znači, punih 40 godina oni rade. Nije bilo nekog značajnijeg remonta, tako da je njihov stepen iskorišćenja jako slab. Sve u svemu zamena tih kotlova novim kotlovima će i sa te strane dati rezultate.

Poseban rezultat je što ubuduće grad Kragujevac posle saniranja i remedijacije deponije na kojoj se nalaze pepeo i šljaka koju proizvodi ugalj, znači posle završenog tog posla, više neće imati problem sa tim zato što je gas, prirodni gas najčistiji energent, ekološki najprihvatljiviji energent.

U potpunosti podržavam i smatram vizionarskom izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića 1. januara, prilikom proglašenja završetka radova na Balkanskom toku kroz Srbiju, kada je rekao da je njegova vizija i naša vizija da svako domaćinstvo u Srbiji se priključi na gas, jer 85% energentskih potreba svako domaćinstvo može da zadovolji korišćenjem prirodnog gasa. Na taj način ćemo imati mnogo čistiji vazduh, mnogo zdraviju životnu sredinu, ali, naravno, potrebno je da uradimo određene stvari da bi do te situacije došlo.

Mene raduje što smo u Narodnoj skupštini pre par nedelja usvojili zajmove za gasifikaciju dela istočne i zapadne Srbije, tačnije Kolubarskog okruga, Borskog, Zaječarskog i Pčinjskog okruga. Na taj način će i gradovi kao što je Valjevo, koje je po nekim parametrima vrlo zagađeno, ima zagađen vazduh, imati mogućnost da svoju toplanu prebaci na prirodni gas, a i domaćinstva će moći da se priključe na gasovodnu distributivnu mrežu i umesto čvrstog goriva, uglja, drveta, ogrevnog drveta ili lož ulja da koriste gas.

Takođe, Bor je jedan od gradova koji je na vrhu lestvice zagađenih. Toplana u Boru će dobiti priliku da pređe na prirodni gas, a i domaćinstva takođe. Bor je inače jedan od tri grada u Srbiji koji i dalje koristi ugalj u svojoj gradskoj toplani, tako da gasifikacijom Valjeva i gasifikacijom Bora postiže se velika dobit i veliki efekat po pitanju kvaliteta životne sredine u ta dva grada.

Vranje, po informacijama koje imam, takođe koristi fosilni energent, odnosno mazut. Vranje će, znači, imati priliku da pređe na korišćenje gasa.

Ono što me je posebno obradovalo, tražeći podatke, je da je u Pirotu, iako tamo ne postoji gasovodna transportna mreža, gradska toplana prešla na prirodni gas, tako što umesto mazuta koriste komprimovani prirodni gas koji se dovozi cisternama.

Inače, mi smo pre nedelju, dve ovde usvojili zakon kojim dajemo saglasnost na zajam za izgradnju gasovoda, interkonekcije Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica koja treba da Pirot i čitav taj region istočne Srbije poveže na gasovod.

Takođe, Srbije je u prethodnih dve, tri godine uložila 400 miliona dinara u rekonstrukciju kotlova u gradskoj toplani u Kruševcu koji su, takođe, bili u jako teškom stanju i više decenija nisu bili remontovani.

Niš se sam nosi sa problemom svoje gradske toplane, odnosno sa problemom daljinskog grejanja. Mi smo učesnici svih faza projekta KfW razvojne banke i znamo da smo u ovoj Skupštini, takođe, ratifikovali, odnosno dali saglasnost na Sporazum od 30 miliona zajma koji Republika Srbija uzima za potrebe svojih osam gradskih toplana. Grad Niš je sa, četiri miliona evra, svojim projektima konkurisao i dobio je sredstva u iznosu od četiri miliona evra.

Sve ovo što sam do sada rekao govori u prilog tome da Srbija krupnim koracima, kada su u pitanju sistemi daljinskog grejanja koji su produkovali u prošlosti veliku količinu i ugljendioksida i drugih zagađujućih materija i čestica, se znatno unapređuju i usvajaju ekološke standarde. Sa druge strane, mi smo u Skupštini doneli jedan broj zakona, nedavno, koji omogućavaju da se po pitanju ekologije postignu značajne rezultati.

Doneli smo i Zakon o energetskoj efikasnosti i Zakon o obnovljivim izvorima energije, ali i Zakon o klimatskim promenama. Donošenjem podzakonskih akata i izradom akcionih planova i recimo, nacionalno energetskog i klimatskog plana, primenom zakona gde će svi emiteri ili veći emiteri štetnih materija biti u obavezi da prate svoje emisije i da o tome dostavljaju izveštaje postići će se određeni rezultati.

Tako da svi oni koji kritikuju sadašnju vlast po tom pitanju nisu u pravu. Nisu u pravu, ali prosto računaju i igraju na jednu jaču ekološku svest koja danas u Srbiji postoji. Znači, ona je jača danas nego ranije i to je sasvim prirodno da ekološka svest kod građana raste. Mi je sami podižemo. Mi sami govorimo o tome. Ali u nedostatku prostora za objektivnu kritiku, u nedostatku prostora da kritikuju ekonomiju, spoljnu politiku ili neke druge realno političke oblasti, politički protivnici se okreću kritici u oblasti ekologije gde takođe nemaju realnog povoda.

U vreme kada su oni vladali, od 2000. do 2012. godine ne samo što o ekologiji niko nije vodio računa, nego niko nije vodio računa ni o radnim mestima, ni o ljudima, ni o fabrikama. Fabrike su ugašene. Mnoge su zaustavile svoj rad. Stotine ljudi je izgubilo radna mesta. Srbija se nerealno zaduživala i naravno da tada kada je država u problemu da se nema para za ekološke projekte.

Tek kada je stala na noge i kada je povećala svoj BDP Srbija je stvorila mogućnost da ili iz budžeta ili pozajmicom sredstava do određenog limita se posveti i ekološkim projektima. Samo država koja je na dobrom putu, na putu razvoja, kao što je Srbija danas može da vodi računa i o ekologiji i o životnoj sredini.

Tako da sve te kritike koje dolaze od političkih protivnika, a tiču se životne sredine, su u stvari jedna prazna priča. Naravno da ovde podržavam one nevladine organizacije, a ima i takvih, ili grupe građana, koje zaista ukazuju na neke realne probleme i vode računa iz najboljih namera o ekološkim stvarima, ali među njima najviše je sada onih koji pokušavaju da priču o ekologiji zloupotrebe u političke svrhe, jer kažem prosto ne postoji prostor gde oni mogu objektivno da kritikuju vlast.

U prethodnom kvartalu rast je bio 1,7%. U drugom kvartalu je rast iznosio 15%, pa ko to može da kritikuje? Ne može niko. Kao što su kolege već rekle, do kraja godine projektovan je rast BDP 6%, a on će biti daleko veći nego što je projektovan. Svake nedelje se otvori po neka fabrika. Svake nedelje se postavi kamen temeljac. U Srbiji rastu plate, rastu penzije. Ko to može da kritikuje. Gde tu postoji prostor za kritiku? Naravno da ne postoji.

Po pitanju vakcinacije i po pitanju borbe sa kovidom, Srbija je lider, ne samo na zapadnom Balkanu, nego i Evropi, a da smo lider na zapadnom Balkanu pokazuje činjenica da smo ponudili vakcinu ne samo svojim građanima, nego i građanima susednih zemalja i da su mnogi od njih došli i vakcinisali se upravo ovde kod nas.

Prema tome, u nedostatku mogućnosti i nedostatku prostora za kritiku na polju ekonomije i u drugim oblastima života ljudi izmišljaju probleme u oblasti ekologije.

Naravno, da tu treba istaći i one probleme koje potenciraju neke konkurentske firme, pa da bi osporile konkurenciju one sada izmišljaju ekološke probleme, odnosno govore o njima, ali i neke susedne države koje na taj način žele da se određen privredni rast ili razvoj Srbije uspori, tako što će biti osporeni neki projekti koji mogu da doprinesu značajno tom razvoju, ali oni pokušavaju da ih ospore sa neke ekološke strane.

Da se vežem na ovu današnju temu, mi smo i juče imali priliku i juče da razgovaramo o jednom zakonu koji se takođe tiče ekologije, jer zaštita prirode je sastavni deo ekološke priče, i uvažena ministarka i juče bila prisutna ovde. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode su takođe jedan veliki pomak i iskorak koji ova Vlada i ovo ministarstvo čine. Svima onima koji su svoju političku priču zasnivali na mini hidroelektranama, evo, možemo da kažemo da će tim zakonom biti zabranjene mini hidroelektrane, odnosno njihova izgradnja u zaštićenim područjima.

Naravno, kada su u pitanju zaštićena područja, više radi šire javnosti, da kažem da tu postoje tri režima zaštite. U onom prvom režimu zaštite nije dozvoljeno bilo kakvo korišćenje resursa ili bilo kakva izgradnja i to je uvek bilo nesporno. Međutim, u drugom i trećem režimu zaštite dozvoljeno je korišćenje određenih resursa i dozvoljena je određena izgradnja i obavljanje određenih delatnosti i tu je bilo dozvoljeno i građenje, odnosno korišćenje mini hidroelektrana.

Po ovim izmenama koje ćemo, nadam se i siguran sam, usvojiti to više neće biti moguće. Naime, Katastar malih, odnosno mini hidroelektrana je iz 1987. godine. On je star preko 30 godina i on je u Srbiji predvideo negde 856 ili prepoznao 856 lokacija u centralnoj Srbiji, 13 u Vojvodini na kojima mogu biti podignute mini hidroelektrane.

Što se tiče zaštićenih područja do sada je ili po podacima iz avgusta 2019. godine podignuto 18 mini hidroelektrana u zaštićenim područjima. U tome period 2019. godine pet je bilo u izgradnji. Verovatno je ta izgradnja do danas završena. Tri vodozahvata se nalaze u zaštićenim područjima i 51 potencijalna lokacija. Te potencijalne lokacije neće biti iskorišćene, odnosno ove izmene i dopune zakona kažu da te lokacije treba brisati iz Katastra.

Inače, ceo Katastar treba revidirati zato što je sasvim sigurno da ni prostorni, ni hidrološki uslovi na samom licu mesta, na terenu posle 30 i nešto godina ne odgovaraju onima iz Katastra.

Ono što je još bio problem prilikom izgradnje mini hidroelektrana, posebno u zaštićenim područjima je to da je minimalni protok koji je garantovao održavanje ekološkog ili biološkog minimuma bio izračunavan nekim metodama, a bez konkretnog monitoringa stanja život sveta na licu mesta.

Ubuduće to neće da se radi na taj način. Znači, obavezan je monitoring stanja živog sveta na licu mesta. Posle čega će uz naravno sagledavanje prostornih i hidroloških uslova biti određen minimalni protok koji određuje, odnosno omogućava i minimalno funkcionisanje živog sveta, odnosno taj ekološki minimum.

Što se tiče mini hidroelektrana koje će biti građene van zaštićenog područja, za njih će takođe biti potreban akt o uslovima prihvatljivosti za životnu sredinu, a taj akt izdaje ministarstvu i osim Zavoda za zaštitu prirode koji će dati stručnu osnovu ta ocena će sadržati i stav da li su predviđeni radovi, odnosno predviđen projekat imati štetne uticaje po životnu sredinu ili ne i ukoliko nema, koja su to ograničenja koja će onaj ko gradi, odnosno onaj ko je investitor morati da poštuje prilikom izgradnje.

Prema tome, sve ovo što sam do sada rekao govoreći i o konverziji kotlarnica u toplanama sa nekih fosilnih goriva a prirodni gas i o zakonu koji je juče bio na dnevnom redu, i o zakonima koje smo doneli u prethodnih nekoliko nedelja, govori o tome da Srbija i te kako vodi računa o životnoj sredini, o ekologiji i da se u tom smeru ulažu velika sredstva. Ne zato što je to in tema, koja je moderna i kod nas i u zapadnoj Evropi, nego zato što zdrava životna sredina izuzetno mnogo utiče na zdravlje građana. Znači ne samo zato da bi ispunili određene zahteve ili standarde na koje smo se obavezali u procesu pristupanja EU, nego pre svega zbog nas samih i zbog naših građana.

I na kraju, ja bih zaista ponovio poziv koji je moja koleginica pre izvesnog vremena uputila građanima da se vakcinišu. Mislim da pri ovakvom naporu koji je država uradila da blagovremeno i pre ostalih obezbedi vakcine građanima Srbije, da je 49% vakcinisanih punoletnih građana sramota. Sramota za sve nas, sramota za one koji znaju da mogu da se vakcinišu i da na taj način zaštite i svoje i tuđe zdravlje, a to ne čine i da posebno mlađa populacija ljudi od 18 do 30 godina, gde ih je samo 17,4% vakcinisano, moraju da razmisle šta čine na taj način, koliko ugrožavaju i sopstveno zdravlje, ali i zdravlje svojih ukućana.

I na kraju možda bi Vlada Republike Srbije ili u suštini Krizni štab koji se time bavi, tim pitanjem, trebao da razmisli o nekim restriktivnim merama za one koji ne žele da vakcinišu, jer vidim da u nekim zemljama se ograničava pristup restoranima, diskotekama, kafanama, pozorištima, onima koji nisu vakcinisani. Možda i o tome treba razmisliti. U svakom slučaju kombinacijom restriktivnih i stimulativnih mera uvek se postiže rezultat kada oni koji treba da budu svesni nekih stvari nisu sami po sebi dovoljno svesni situacije. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, danas je tema o ekologiji jako aktuelna u Srbiji i koliko god da to vama kao resornom ministru za zaštitu životne sredine stvara jednu obavezu, mogu samo da kažem da to znači da je Srbija na jako dobrom putu.

Da vas podsetim, kada ste bili narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tada su ovde govorili ovi Đilasovi, prvo da će Aleksandar Vučić da štampa novac. To je bila prva priča. To se nije desilo. Onda su pričali da ćemo imati hiperinflaciju, ni to se nije desilo. Onda su pričali da ćemo da pozatvaramo ono malo fabrika što je ostalo za vreme njihove vlasti, ne samo da te fabrike nisu zatvorene, nego je tada predsednik Vlade, a sad je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svake nedelje otvori bar po jednu fabriku.

Bilo je puno aktuelnih tema koje su oni pokretali. Kada su bile mere fiskalne konsolidacije, borili su se za penzije. Sada kada su penzije nikada veće, šta im je preostalo? Jedina tema o kojima će da se bave u nekom narednom periodu, bivši režim Dragana Đilasa, jeste baš zaštita životne sredine i ekologije. To je nekako uvek prihvatljivo, jer svako valjda želi da živi koliko god je to moguće u zdravoj sredini i da u takvoj sredini podiže svoju porodicu, podiže svoju decu, da mu deca odrastaju u takvoj sredini, to je jedna prirodna težnja čoveka da ostvari jedan takav cilj.

Međutim, moramo da budemo svesni i da nije baš sve uvek tako kao što to neko priča i da uvek postoji neki određen motiv zašto neke teme koje su aktuelne u društvu, koje su u stvari prisutne u društvu decenijama, u jednom kratkom periodu postanu jako aktuelne.

Evo, jedan od primera je i taj da tokom čitave zime smo slušali preko sredstava javnih informisanja koji je grad najzagađeniji, prvo u Srbiji, pa onda u Evropi, pa maltene dođu na kraju do čitave zemaljske kugle, globalno i uvek posle toga nekako, to je bilo posebno interesantno u Đilasovim medijima, uvek posle toga se nekako provlači sledeća priča, a to je da se jedva čeka stupanje na snagu novog pravilnika o registraciji motornih vozila. I oni to ne kriju. Ne optužuju direktno da su motorna vozila kriva za zagađivanje vazduha, ne kažu ni da, ni ne, ali na posredan način pokušavaju da prikažu vlast kako je neodgovorna i kako dozvoljava da tamo eto neko, zbog nekog svoje sitne male potrebe pravi globalni problem i zagađuje životnu sredinu.

Da se razumemo, ja sam apsolutno za to da automobili koji učestvuju u saobraćajnoj teritoriji Republike Srbije budu tehnički potpuno ispravni, da što se tiče emisije štetnih gasova, ona bude u skladu sa onom emisijom koju je deklarisao proizvođač, ali nisam za to da mi postavljamo standarde koji su strožiji, nego u zemljama u regionu, ili zemljama centralne i istočne Evrope.

Postoji razlog zašto se jedna takva priča proteže. Jedan od razloga je taj političke prirode, jer ako ne donesete takav pravilnik optužiće vas da ne brinete o životnoj sredini, a opet ako ga donesete da ne brinete o životnom standardu građana koji jednostavno to ne mogu sebi da priušte. Naravno, postoji i onaj finansijski motiv gde verujem da su tu i mnogi u toj kampanji učestvovali, a to su trgovci, dileri motornih vozila koji će sad opet da uvoze neka druga vozila, da li nova, da li polovna i na taj način država da pomogne da oni ostvare svoj finansijski interes, a sve na štetu građana. U tome su, recimo, učestvovali jako i Đilasovi mediji.

Onda imamo sad tu čuvenu priču oko tih mini hidroelektrana, priču oko naših termoelektrana, priču oko vetroparkova, priču oko solarnih panela, itd. Energija je uvek tema koja je prisutna u društvu, a jedan od razloga je što se više mnogi ne bore samo za energiju, već i za tržište, odnosno ocenjuju gde ko ima koliko tržište i koliko u to tržište mogu da plasiraju svoje energije. Tako da mene ne iznenađuju neki podaci koje je izneo i kolega Banđur i koleginica Tomić.

Treba da budemo svesni jednog podatka da jedna jako razvijena zemlja EU, da je recimo dva ili tri puta u toku prošle godine proizvodila više električne energije nego što može da proda ili plasira na bilo koje tržište i da u tom trenutku njihova energetska postrojenja rade sa jednim ogromnim gubitkom i nemaju kome da plasiraju takvu energiju. I zato ne treba da nas začudi te čuvene inicijative da ne možemo da otvaramo, da pravimo nove hidroelektrane, da ne možemo da pravimo nove vetroparkove, da ne možemo da pravimo solarne panele, da ne možemo da koristimo fosilna goriva za dobijanje električne energije, jer jel te Srbija treba da postane samo konzument energije, da bude energetski potpuno zavisna, a da neki finansijski interes koji tu postoji bude ostvaren sa one strane.

Ja njih zato ne mogu da krivim. To je njihovo pravo da se oni bore za svoje tržište. Ja bih krivio nas ako bismo pristali i bili naivni da prihvatimo tako nešto. I to jeste jedan ozbiljan problem sa kojim će i vaše ministarstvo morati da rešava u stvari u budućem periodu. Uvek važi, uvreženo je mišljenje i lako se to prodaje građanima, da privreda i razvoj ekonomski sa zaštitom životne sredine je nešto nespojivo, nešto što ne može da ide zajedno. Ja se s tim ne slažem. Zato i donosimo zakone koji će da omoguće Srbiji privredni razvoj, njenu reindustrijalizaciju, a prvenstveno i zaštitu životne sredine.

Međutim, to ide do te mere da jednostavno u toj želji da se Srbija ukoči i da se zaustavi na putu svog ekonomskog razvoja, da se određenim projektima ne da čak ni prilika da zažive. Opet postoje, naravno ekonomski i politički motivi. Da li možete da zamislite da su, recimo tri najveća evropska proizvođača u oblasti automobilske industrije opredelila gde će u narednih 15 ili 20 godina da investiraju oko 80 milijardi evra za izgradnju novih postrojenja za proizvodnju električnih automobila.

Možete da zamislite kako se sada čitav njihov koncept menja ako se Srbija pojavljuje kao potencijalna zemlja u kojoj mogu da se proizvode takvi automobili? Onda nemojte da vas čudi što za svaki projekat koji imamo, koji ima samo naznaku da može da ugrozi životnu sredinu, da ćete imati probleme koje već imamo i koji postaju političke prirode. Znači, onom finansijskom delu ne odgovara da Srbija nastavi svoj ekonomski razvoj, pojavljuje se Srbija kao konkurencija nekima u svetu. Sa jedne strane, to su oni ekonomski, sa druge strane politički.

Zamislite, Đilas više ni sa nasiljem, ni sa pokušajima paljenja Skupštine, a kamoli na izborima, može doći na vlast u Republici Srbiji. Uvek su, kada su govorili o tom zagađenju vazduha, zaboravljali da kažu da zagađenje vazduha, evo recimo, čuo sam čak i jednom prilikom da je Užice jedan od gradova koji je bio najzagađeniji. Koliko znam u Užicu nema nekih termoelektrana, nema neke teške industrije koja može tako nešto da napravi, takav vid zagađenja. Onda smo kroz malo bolju analizu došli do toga da najveće, u stvari, zagađenja prave individualna ložišta, koja koriste sirovi lignit kao gorivo, koji nemaju nikakve filtere, i da oni u suštini najviše zagađuju životnu sredinu u mnogim gradovima u Srbiji.

Meni je drago što naša Vlada, a i vaše ministarstvo nije podleglo tom pritisku, već su se opredelili da u nekoliko koraka poboljšaju kvalitet života i životne sredine na teritoriji Republike Srbije, a to je pre svega prvo zamena toplana koje koriste fosilna goriva sa gorivom koje je ekološki čistije i opravdanije sa jedne strane, sa druge strane zamena individualnih ložišta, to je već i projekat koji vodi Ministarstvo rudarstva i energetike, zamena ložišta koja koriste sirovi lignit, opet sa nekim ložištima koja bi ekološki bila potpuno čista.

Međutim, da ne bih se u nekom delu, kada su u pitanju rasprave u pojedinostima, ja ću da iskoristim još jednu priliku. Raspravljali smo o Zakonu o vodama Republike Srbije. To jeste zakon koji je dobrim delom i u vašoj nadležnosti. Po tom zakonu određuje se ko, kako može da eksploatiše vodu, pod kojim uslovima, dobrim delom su to lokalne samouprave.

Gospođo Vujović, da li vi znate kakve probleme sa vodom ima grad Požarevac, iz koga ja dolazim? Lokalna samouprava gazduje vodoizvorištem u Požarevcu, vodoizvorište koje ima kapacitet 600 sekudinih litara, to je više nego dovoljno za Požarevac. Imamo jedan drugi problem, Požarevac kao lokalna samouprava ne gazduje rekama, to vodoizvorište se oslanja na reku Velika Morava. Decenijama smo imali eksploataciju šljunka sa rečnog korita Velike Morave. Možete da zamislite kako to izgleda, da je danas vodostaj na kvoti minus pet, to znači da je danas površina reke Velika Morava kod Ljubičevskog mosta, gde se meri kvota, pet metara površina vode, pet metara ispod nivoa dna pre 30 godina.

Poremećena je potpuno struktura podzemnih voda. Do vodoizvorište dolaze, jer kada je bio normalan nivo reke Velike Morave, ta voda je išla kroz prirodne filtere i dolazila do vodoizvorišta, sada zbog niskog vodostaja dolaze zagađene vode i Požarevac ima ozbiljnih problema.

Tako da, smatram da i vi kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine sa kolegom Nedimovićem taj problem trebate da počnete da rešavate, jer nema smisla da grad kao naselje od 45, 50 hiljada stanovnika, kao administrativna celina 85 hiljada stanovnika bude talac nekolicine ljudi koji eksploatišu taj šljunak.

Koliko god da oni možda imaju neki ekonomski profit, a onda bar neka reše, pa i sa tim se ne slažem, to je lošija varijanta, neka reše pa neke deo tog novca usmere da Požarevac napravi fabriku vode, a ne kao što sada rade, odnose profit, uništavaju nam vodovod, remete tokove podzemnih voda, uništavaju poljoprivredu, uništavaju nam puteve, jer iz tih separacija izlaze teretna vozila koja imaju po 40, 50 tona. I te kako na taj način zagađuju životnu sredinu.

Umesto zbog kapaciteta koji požarevački vodovod ima, da svako naselje u Požarevcu može da dobije vodu iz gradskog vodovoda, mreža se usporeno širi, jer kapacitet vodovoda je smanjen zbog dotoka zagađenih voda. Onda ta sela koja nemaju vodu koriste svoje individualne bunare i opet konzumiraju neispravnu vodu za piće. To je jedan ozbiljan problem. To Požarevac ne može da reši kao grad, ne možete ni vi sami kao ministar, ali mislim da kao Vlada Republike Srbije rešimo taj problem i konačno, ako već neko hoće da eksploatiše šljunak, neka državi plati rentu kako treba, a ne da nalaze najjeftiniji način da bi izbegli rekultivaciju poljoprivrednog zemljišta, nego remete rečno dno, podzemne vode i na taj način ugrožavaju živote svih koji žive u slivu reke Velike Morave.

Postavljam sad pitanje nevladinim organizacijama, koje su ovde bile ispred, a ima ih i iz Požarevca, gde su oni da zaštite svoj grad, svoje vodoizvorište, svoju vodu koju piju? Ili će da se bave politikom da pričaju kako je neko nesposoban da bi, eto, stekli neki politički poen i možda se na neki način ogrebli o neki glas na nekim budućim izborima.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik, prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko gospođo Tanasković, dame i gospodo narodni poslanici, danas je jedan vrlo važan dan za ceo svet i za Evropu, samim tim i za Srbiju, danas je 14. jul i danas se obeležava i godišnjica velike Francuske revolucije gde je Francuska utemeljila vrednosti na kojima danas počiva funkcionisanje moderne Evrope, samim tim i Srbije.

Dakle, radi se o vrednostima koje čine slobodu, bratstvo i solidarnost među ljudima i među narodima i to je ono što podrazumeva i dobre odnose između Srbije i Francuske danas, dobre odnose koje su zahvaljujući predsedniku Vučiću i predsedniku Makronu dosegli nivo strateškog partnerstva i dosegli nivo integracija kojima Srbija naravno teži i kojima će Srbija naravno težiti u budućnosti i svemu onome što radi na polju ekonomije i političkog integrisanja naše zemlje, a sve u korist naših građana, naše nacije i naše države.

Želim da podsetim građane Republike Srbije i moje uvažene kolege da su sve inicijative predsednika Vučića, počevši od perioda kada je on postao premijer 2014. godine, bile usmerene na integracije i bile usmerene na saradnju sa svim državama i svim integracijama, da li se one nalaze u Evropi, da li su one širom sveta, tako je to važilo i važi za saradnju sa državama koje čine i koje su članice EFTA sporazuma.

Tako je sa CEFTA-om, tako je mini Šengenom, o tome su govorile moje kolege prethodni govornici, i jako dobro obrazložile zašto je važno da Srbija usvaja ovakve sporazume i da na bilateralnom, ali i na multilateralnom nivou i planu širi svoja prijateljstva, širi svoj uticaj i, naravno, otvara nova tržišta, ali otvara se kao jedna zemlja koja ima jedan jako dobar poslovni ambijent, zemlja u kojoj vrlo rado ulažu kompanije sa svih svetskih meridijana, bez obzira na kom su kontinentu, da li su blizu, da li su daleko, i o tome govore primeri da Srbija u proteklih nekoliko godina, kako ima velikih investicija iz Nemačke, iz zemalja regiona ovde, tako ih ima i iz Južne Koreje, Japana, sa Bliskog istoka, Srednjeg istoka. To govori o jednoj zemlji koja se drastično promenila, koja je drastično unapredila svoj poslovni ambijent, koja jedan ozbiljan fokus svog delovanja stavlja na ekonomski razvoj, rast BDP-a i naravno sve u cilju da zaposli svoje građane i sve u cilju da građani Republike Srbije žive u miru, žive u blagostanju i žive u jednom stabilnom, dobrom i kvalitetnom okruženju.

Moram da kažem nešto i o kompleksnosti vašeg posla, gospođo Vujović. S obzirom da, vraćajući se unazad jedno 10-15 godina i vraćajući se i govoreći o trenutnim kritikama rada Vlade Republike Srbije od strane opozicije, koja apsolutno nema nikakvu ideju, nema nikakvu političku platformu, niti inicijativu, oni su sada videli neka istraživanja javnog mnjenja gde jedan od glavnih prioriteta građani stavljaju ekologiju, stavljaju kvalitet vazduha, odnosno borbu protiv zagađenja vazduha i misle da na toj karti mogu da igraju i osvoje neke glasove, iako politiku po tom pitanju niti imaju, niti razumeju o čemu se tu radi.

S obzirom da u njihovo vreme privreda nije radila, s obzirom da privrede nije ni bilo, postavlja se pitanje da li su oni uopšte i trebali da imaju Ministarstvo zaštite životne sredine, koje vi danas vodite, s obzirom da privreda nije radila, s obzirom da apsolutno tema ta nije bila u opticaju, niti za bilo kakvu debatu, niti bilo šta o čemu govorimo danas. Govorimo o tome da je poglavlje zaštite životne sredine jedno od možda najznačajnijih po pitanju evropskih integracija Srbije. Niko ne govori o tome da je vaš posao takav da rezultati vaši ne mogu da budu vidljivi odmah, da je to jedan vrlo dug proces, da on zahteva ogromne investicije, da zahteva veliku koordinaciju sa drugim ministarstvima i, naravno, zahteva jedan balans i optimalni nivo privrednog razvoja i onoga čemu vi treba da stremite i šta treba da bude vaš rezultat, a to je zaštita okoline, dakle, zaštita životne sredine i svi oni ekološki standardi koje mi treba da ispunimo, ne zbog Evrope, nego zbog svojih građana.

Moram da istaknem i tu činjenicu da sve ono što ste vi za ovo kratko vreme uradili, gospođo Vujović, proteklih nekoliko meseci, šta god da ste započeli, vi ste to i uradili. Doduše, niste išli sa fanfarama i talambasima i govorili o tome, niste se bavili pi-arom, ali ste rešili i počeli da rešavate problem deponije, mislim da se zove „Stanjevine“ u Prijepolju, problem koji je trajao nekoliko decenija, problem koji je ugrožavao živote hiljada građana Republike Srbije. Niko ne govori o tome da to nije inicirano ni sa teritorije Republike Srbije toliko koliko taj otpad i koliko ta deponija u stvari je takva zbog toga što taj otpad i to sve što je bilo i dolazilo Limom, dolazi iz pravca Crne Gore i Bosne i Hercegovine i da ne možete vi da vodite ekološku politiku i politiku zaštite životne sredine u susednim državama.

Mislim da je danas prava prilika da se kaže ono što stvarno jeste i kako stvari stoje po pitanju toga da će, siguran sam i ja se nadam da ćete imati dovoljno vremena u narednih nekoliko godina, sve ovo što se tiče zaštite životne sredine i po pitanju standarda zaštite životne sredine ispunite i uradite kako ste to radili na prethodnim pozicijama koje ste imali, a one nisu ni malo bile lagodne, niti imalo lake, ni po pitanju vođenja opštine Savski venac, ni po pitanju vođenja društvenih delatnosti i celog tog korpusa aktivnosti koje ste imali kao pomoćnik gradonačelnika grada Beograda.

Mislim da naša vladajuća većina, posebno mi iz SNS, treba da vam damo snažnu podršku u procesu borbe za zaštitu životne sredine, ali i pronalaženje balansa između privrednog rasta i razvoja, jer nemoguće je govoriti da nema problema u procesu zaštite životne sredine, ako mi otvaramo gotovo na nedeljnom nivou fabrike, ako želimo da prirodne resurse naše zemlje i sve to što spada, dakle, i vode, i rude, iskoristimo na najbolji mogući način, garantujući našim građanima bezbednost, garantujući im nivo zdravlja i bezbednosti, dakle, bezbednosti njihovog zdravlja i zaštite njihove okoline koja će biti na najvišem mogućem nivou.

Ali govoriti o tome da nas ne očekuje ogromna investicija u zaštitu životne sredine sa ovakvim privrednim rastom nije je ozbiljno, niti je realno i ja mislim da je dobro što i sam predsednik Vučić, a i vi, gospođo ministarka, ne podilazite nikome u vašem radu, porukama koje imate, jer najlakše je reći – zaštitićemo životnu sredinu tako što ništa nećemo raditi. Pa onda najbolje tako. Imaćemo kompletno, stopostotno, čak ni tad nećemo imati stopostotno zaštićenu životnu sredinu, jer naravno ne živimo sami na ovoj teritoriji. Pored nas su i neke druge države koje se isto tako bore za investicije i koje bi jedva dočekale fabrike koje dolaze ovde kod nas, kako iz Kine, iz Amerike, Ruske Federacije, Evropske unije, Nemačke, Francuske, šta god hoćete ili želite.

Na nama je, kao jednoj ozbiljnoj vladajućoj većini ovde u parlamentu i vama u Vladi Republike Srbije, samo da nađemo taj balans, da nađemo optimum između toga da taj novac koji zaradimo i koji država prihoduje od plaćanja poreza, novih investicija, tržišta novih koja imamo, novih radnih mesta, uskladimo i usmerimo u zaštitu životne sredine. Pokazali smo, i predsednik Vučić je to definitivno pokazao, da to ume, da može, da jedna strateška politika unapred koja se planira narednih 20 ili 30 godina može da bude uspešna, i to smo pokazali i po pitanju kapitalnih investicija. Ja ću vas podsetiti, vi ste bili narodni poslanik i 2012. i 2013. godine, i mi smo zajedno prolazili taj period kada smo ovde izglasavali rebalans budžeta i budžet 2012. godine i bili ste svedok tome u kakvom je država ekonomskom kolapsu bila. Bili ste svedok tome koliko je bilo iskorišćeno novca za kapitalne investicije, apsolutno gotovo ništa, a sada iskorišćavamo sve što imamo u budžetu Republike Srbije da usmerimo u kapitalne investicije.

U tom smislu, ne govorim samo o ovoj tvrdoj infrastrukturi i svemu onome što smo uradili po pitanju izgradnje auto-puteva, železnica, gasovoda, nego i o toj mekoj infrastrukturi, u koju spada i proces i jasna strategija zaštite životne sredine i sve ono što je potrebno da se uradi, izgradi. Ali posebno važno u narednih nekoliko godina je da se građanima Republike Srbije kaže prava istina i koliko je značajno, u stvari, da se na neki način borimo i protiv tih lažnih vesti i dezinformacija koje govore o tome da će SNS, Aleksandar Vučić ili bilo koje ministarstvo da zagade ovu zemlju ili deo te zemlje. Onda sprovode referendume, kao što se to dogodilo kod Loznice vezano za „Rio Tinto“, u kojima je 95% anketiranih ljudi koji ne žive na području Loznice i tog regiona u kojem se nalaze Loznica, Šabac i ti gradovi i ta mesta u Republici Srbiji.

Dakle, radi se o jednoj jeftinoj, prizemnoj i zlonamernoj manipulaciji nekih ljudi koji su pomislili, jer su videli, što bi rekao naš narod – videla žaba da se konj potkiva, pa bi i ona, videli oni da su „zeleni“ u Saveznoj Republici Nemačkoj u rastu, videli oni da su ponovo prešli cenzus u Austriji i sada bi oni da prave političku priču i političku platformu tobože na tome da Vučić i SNS zagađuju Srbiju, da dovode zle investitore, a oni su tobože vlasni i oni žele da zaštite ovu zemlju od zagađenja i vazduha i same životne sredine.

Međutim, ono što je tu suštinski važno napomenuti je da preko 60% građana Republike Srbije jasno i nedvosmisleno podržava politiku Aleksandra Vučić, podržava i ono što vi radite u svom resoru, dakle u Ministarstvu koje vodite.

Želim da ponovim, nije vam ni malo lako, vi ne možete rezultat da napravite za mesec dana ili za tri meseca, ne možete ni za godinu dana, i tu treba biti otvoren i iskren. Vaš rezultat će se videti tek za dve, tri ili četiri godine. Ja u taj rezultat i mi ovde u Srpskoj naprednoj stranci apsolutno ne sumnjamo i možemo samo da budemo jako velika i dobra i svaka podrška da se sve ono što se tiče zaštite životne sredine, zaštita zdravlja i bezbednosti naših građana ispuni onako kako je definisano planom vašeg Ministarstva i planom koji je definisala Vlada Republike Srbije za naredni period. Na kraju krajeva, to će nam pomoći i u brzini i u dinamici naših evropskih integracija.

Mogu da poručim građanima Republike Srbije da smo mi u 95% svega onoga što se nalazi u klasterima o kojima treba da se pregovara ili pregovarano ispunili uslove da budemo punopravni deo i članica EU.

Naravno, u tom nas sprečavaju drugi geopolitički interesi, geopolitički uticaji, kojima treba da se odupremo, sa kojima moramo da se borimo, ali moramo da se borimo tako kako se Aleksandar Vučić borio danas pre nekoliko dana, danas u Pančevu, pre nekoliko dana u Valjevu sa novom fabrikom, sa novim tehnologijama pokazujući da Srbija nije zemlja jeftine radne snage, da je Srbija zemlja u kojoj rade inženjeri, da su Srbiji potrebni visokokvalifikovani i visokoobrazovani kadrovi, da Srbija više nije država u kojoj se događa i dešava odliv mozgova i mladih i najboljih i najkvalitetnijih i visokoobrazovanih kadrova, nego je to država koja njih privlači.

Tek ćemo da budemo, jer sve ono što je započeto 2014. godine, svoj rezultat i svoj, kako da kažem, svoju konačnu sliku će imati tek za nekoliko godina i kad izgradimo „Beograd na vodi“, i kada izgradimo mrežu autoputeva, i železnicu, i sve ono što nam je potrebno da budemo definitivno najmodernija, najbolja, ekonomski najjača zemlja ne samo Zapadnog Balkana, nego i cele Evrope.

U tom domenu da se referišem. Srbija je uključena u sve moguće ekonomske integracije koje postoje u Evropi. To sam malopre pomenuo, ali smo uključeni u političke integracije.

Dobro je što je predsednik Vučić radi na unapređenju saradnje sa višegradskom grupom. Mislim da je jedan od vitalnih interesa Srbije da u bliskoj budućnosti postane deo višegradske grupe. Dobro je što idemo u evropske integracije i što ne odstupamo od tog strateškog cilja.

Siguran sam da ćemo ići i biti deo inicijative tri mora. Nikoga ne ugrožavamo, radimo za svoje građane, radimo za svoj narod i to Aleksandar Vučić nema problem da kaže, ni u Vašingtonu, ni u Moskvi, ni u Pekingu, ni u Briselu, ni u bilo kom drugom gradu i centru Evrope i sveta.

Na kraju samo da kažem što se tiče energetike sa kojom vi, i sa Ministarstvom sa kojim vi imate i odlučnu koordinaciju i treba bez vašeg koordinacije nema rezultata u ovoj oblasti. Ono što je dobro što se kod nas smenjuju delegacije koje dolaze kod našeg predsednika da bi pokušali da investiraju ovde.

Pre neki dan smo imali interesantan jedan termin pomoćnika zamenika državnog sekretara američkog zaduženog za energetsku diplomatiju. Vrlo jedan interesantan termin koji govori o zainteresovanosti američke strane, pored ruske, kineske i evropske strane da investira ovde.

Ono što je dobro je to što u interesu naših građana i našeg naroda. I ja sam siguran da ćete i vi imati dalju beskompromisnu podršku i samog predsednika i nas ovde kao većine u parlamentu u tome da razvijamo našu privredu, da radimo na otvaranju novih radnih mesta, novih fabrika, ali i da vodimo što smo pokazali tokom ove pandemije, da imamo mogućnost, znanja, ljudskog kapaciteta da se izborimo sa svakim izazovom.

Naravno, smatram da smo u tome najbolji u Evropi zbog toga što imamo lidera. Danas vidim da ga kritikuju neki tabloidi, neki tajkunski mediji, tobože zašto je on pozvao, odakle njemu pravo da pozove ministra finansija da razgovara o tome da se u neki put u Srbiji uloži, da li ima prostora da država investira devet miliona evra.

Pa, da li treba da ide u teretanu kao što su oni radili u 10.00 ujutru, a da ide u 12.00 časova da pije kafu, u 14.00 časova da ruča, u 16.00 da diže avion da ide u Rim i da se vidi ko zna s kim i da se onda vrati?

Predsednik Aleksandar Vučić dvadeset i četiri sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini radi za ovu državu, radi za ovaj narod i mi ćemo, naravno, kao Srpska napredna stranka biti i ostati na tom putu i snažno podržavati takvu politiku.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imali smo zaista priliku da čujemo od mojih uvaženih kolega i koleginica brojne primere svega onoga što je urađeno u Srbiju zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića, ne samo po pitanju ekonomije, već i kada je u pitanju ekologija, kada je u pitanju podizanje životnog standarda.

Ono o čemu danas govorimo jeste i rešavanje jednog velikog problema u Kragujevcu, kada je u pitanju njihova gradska toplana koja je svakako jedan od velikih problema kada govorimo o zagađivanju vazduha, tako da ovim zajmom koji je pred nama rešiće se problem u dugoročnom smislu tako što će umesto fosilnih goriva toplana koristiti goriva, odnosno energente kojima će se zaštiti životna sredina.

Nije samo u pitanju toplana u Kragujevcu i samo rešavanje zaštite životne sredine. Vi rešavanjem ovog problema omogućavate i stvarate povoljnije uslove za dalje investicije u Kragujevcu za podizanje životnog standarda i kvaliteta samih građana da još veći broj ljudi, odnosno stanovnika u Kragujevcu se odluči da se priključi na njihov centralni sistem grejanja i da na taj način, opet kažem i sa ekonomske strane, unaprede svoj život.

Sa druge strane, pričali smo i unazad dosta i o procesu gasifikacije koji svakako doprinosi rešavanju problema zagađivanja životne sredine i upravo ono o čemu je kolega Arsić pričao, svakako jeste jedan od problema u prošlosti, taj veliki broj individualnih ložišta koje imamo.

Svakako sa ovim rezultatima koji su iza nas zahvaljujući predsedniku Vučiću i podizanju standarda da danas razgovaramo i o podizanju minimalca koji će biti 300 evra, za razliku od 159 evra, koliko je iznosio u vreme bivšeg žutog tajkunskog režima, stvoriće se uslovi da ljudi i taj problem mogu da reše i zajedničkim naporima dalje podižemo kvalitet naše životne sredine.

Ovde mi govorimo danas o konceptu održivog razvoja. Održivi razvoj podrazumeva da pored razvoja same ekonomije koja će podići naš BDP, mi održavamo i štitimo našu životnu sredinu, jer održivi razvoj podrazumeva da ono što uzmemo od životne sredine trebamo da vratimo zarad buduće generacije.

Samo na taj način možemo ostvariti i stabilne i visoke stope rasta BDP, a koliko se sećam i MMF i IBRD su potvrdili da će ove godine stopa rasta našeg BDP-a biti minimum 6% i to realna stopa rasta.

U narednom periodu možemo da očekujemo samo još veću stopu zahvaljujući investicijama koje imamo u Srbiji, eto i danas smo imali prilike da vidimo i veliku investiciju u Pančevu koju je predsednik obišao, koja je dokaz da mi polako sa ekonomije koja je radno intenzivno bazirana, prelazimo na ekonomiju baziranu na znanju gde ulažemo u znanje i to znanje na najbolji način implementiramo u našoj ekonomiji kako bismo povećali tu dodatu vrednost koja će omogućiti da na međunarodnim tržištima još uspešnije nastupamo.

Tako da, i ovi sporazumi o kojima pričamo danas kada su u pitanju i EFTA i Sporazum iz poljoprivrede, omogući će upravo to da na međunarodnim tržištima naša roba bude konkurentnija, da možemo lakše da izvozimo, da na taj način možemo da povećamo naš BDP, i svakako, da uz pomoć i podršku koja Vlada Republike Srbije daje našim privrednicima stimulišemo dalji razvoj, nove investicije u njihove proizvodne pogone i da na taj način dalje radimo na brendiranju samih naših proizvoda. Sami smo svesni da smo jako bogata zemlja i sirovinama i resursima i da i te kako imamo šta da ponudimo kad je u pitanju inostranstvo.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, svakako volim da se uvek osvrnem na svoj rodni Kruševac. Imali ste i vi prilike, uvažena ministarka, da posetite Kruševac povodom 650 godina od osnivanja, koje je bilo na Vidovdan. Bili ste prisutni na prezentaciji projekta „Regionalna deponija u Srnju“. To nije ništa sa nekog aspekta ekonomske logike novo, to je nešto što su i predsednici planirali, ali, eto, došao je, nažalost, period žute tajkunske vlasti, koja nije bila sposobna ni ono što su prethodnici zacrtali, da realizuju, već su nas vratili veliki broj koraka unazad.

Zahvaljujući konsolidaciji, zahvaljujući reformama, mi danas imamo taj zamajac da ovaj važan projekat, kada je u pitanju Rasinski okrug, možemo da realizujemo, a svakako i sa aspekta svoje tazbine sam zahvalan na rešavanju deponije u Prijepolju, koje je bila i te kako gorući problem. Verujte, predivan kraj Srbije sa velikim turističkim potencijalom i jako ružna slika koja je, nažalost, slata dok je ta deponija tamo postojala.

Govorimo o daljem unapređenju Kruševca. Evo, spomenuću samo fabriku za prečišćavanja otpadnih voda, pošto je to jedan važan projekat koji ne samo da je u Kruševcu realizovan, već će se realizovati i u drugim gradovima u Srbiji.

Opet kažem, neka ideja projekt koji je postojao 90-ih godina, koji, nažalost, žuti tajkunski režim nije ni uzimao u obzir, iako je parcela postojala, sve je postojalo. Uspeli smo to da završimo, tako da danas Kruševac i te kako je značajno doprineo zaštiti životne sredine ne samo u njegovoj okolini, već u čitavom okrugu time što više nemamo ispuštanje fekalnih voda u Zapadnu Moravu i Rasinu, već to ide sve kroz fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i prirodi se vraća, kao što sam rekao, ono što smo od nje uzeli. U onakvom stanju kako smo uzeli tako i vraćamo i ostavljamo prirodu i za buduće generacije, da oni mogu uspešno da dalje nastave sa razvojem i da mogu da uživaju u prirodnim lepotama.

Uvažene moje kolege su govorile zapravo o onome što su Dragan Đilas i njegovi saradnici u vreme žute vlasti radili po Srbiji. Nažalost, njima ekologija nije bila uopšte važna. Ako govorimo o ekologiji, bila im je važna samo ekologija njihovog džepa, a to je da na što efikasniji i efektniji način mogu da uzmu što više novca od građana i da taj novac iznesu u inostranstvo kako bi svoje potrebe mogli da zadovolje.

Lekcije nisu naučili i to možemo jasno da vidimo i po onome što su kolege rekle, da kritikuju predsednika Vučića, zato što se bori za ravnomerni razvoj Srbije i zato što je čovek na terenu sa ljudima, zato što je lider u pravom smislu te reči i rešava probleme.

Znači, nije on tu među građanima, kao što je Boris Tadić radio, da se brine o kokoškama, da li su popile dovoljno kokošjeg bensedina, da ide da mazi krave i telad. Apsolutno ga nije bilo briga za građane Republike Srbije da li imaju posao, da li imaju da prehrane svoje porodice. Za razliku od njega, predsednik Vučić ne ide da se slika, ne ide marketinški da obilazi Srbiju, već ide da bi uvideo kakvo je stanje, da vidi kako se rešavaju problemi, da vidi koji su to novi problemi i, ukoliko je to moguće, da se što hitnije reše, tako da ono što smo mi imali prilike da vidimo je potez pravog lidera na delu, a ono što oni pokušavaju to je da ismeju. To je zapravo njihovo lice i ja mislim da je građanima Srbije apsolutno jasno koliko je njima stalo do građana Srbije.

Apsolutno im nije stalo do građana Srbije, a to pokazuju ankete koje oni tobož sprovode. Prema nekoj svojoj Đilasovoj statističkoj doktrini gde neimenovana agencija koju on angažuje i to, zamislite, za ove preko fiksnog telefona, samo građane Beograda, je utvrdila da neka opozicija, koju on tak zamišlja, koju je predstavio ispitanicima, ima 39,4 plus 9,2% podrške građana, dok Aleksandar Vučić ima samo 40,8% podrške.

Naravno, s druge strane odmah se kritikuju istraživanja eminentne agencije Ipsos. Zašto? Pa, zato što mu apsolutno ne ide u prilog. Za razliku od njegove neimenovane agencije koja ne sme da stavi ime Dragana Đilasa kao jednog od kandidata ili da ispita mišljenje javnog mnjenja, koliku podršku on kao Dragan Đilas ima, Ipsos je to uradio i oni su došli do zaključka da je to za sada na nekih 4,2%, što realno, videćemo, izbori su ti koji apsolutno govore o tome kakva je podrška, ali on ni na izbore ne sme da izađe, što je apsolutno govori i o svojim potezima koje radi kada su u pitanju razgovori, s obzirom da ne sme da razgovara sa drugim političkim protivnicima traži nekakve posrednike, ali ja mislim da ne traži posrednike da bi do dogovora došlo, već, suprotno, da do dogovora ne bi došlo.

On se masovno trudi svojim iskustvom koje je kao spin majstor imao dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je obavljao raznorazne funkcije kako bi došao do 619 miliona i više evra, koje je izneo iz Srbije, naravno, nadležne institucije će to utvrditi, on nastavlja da spinuje i on pokušava uporno da plasira ovo neko svoje istraživanje, ne govoreći onu osnovu stavku, a to je – koliki je uzorak ispitanika i, naravno, već nameće neke svoje parametre, a to je da njemu odgovara izlaznost od 52%, a po nekim pretpostavkama, ako je manji broj birača, to je 61%, što njemu ide apsolutno u prilog i na osnovu toga on je veću u svojoj glavi proglasio pobedu.

Dragan Đilas živi u filozofiji da jedna laž sto puta ponovljena postaje istina, pa to što on sto puta u svojoj glavi ponavlja ovu laž i pokušava… To što je sebe uspeo da ubedi ne znači da će građani Republike Srbije ubediti zato što građani Republike Srbije i građani Beograda odlično pamte vreme dok je on upravljao gradom Beogradom u vreme dok je DS, kojoj je on pripadao, koju je on uništio, a kojoj je on sad najveći poverilac, odnosno možemo slobodno da kažemo da je on taj koji gospodari sudbinom Demokratske stanke.

Šta su oni radili ne samo u Beogradu, već i po drugim gradovima? Konkretno, kada pričamo za Kruševac, najveća kritika koju ima jeste rekonstrukcija centa grada gde se oni u svojim saopštenjima tobož mnogo brinu za interese građana Kruševca, pa postavljaju pitanje zašto nema zelenila, zašto nema drveća, zašto je, ne znam, urađena ta rekonstrukcija grada koja, po njihovom shvatanju, apsolutno nije ni trebalo da se radi.

U njihovo vreme su probali da urade rekonstrukciju samo jednog dela platoa. Ni to nisu uspeli da urade, niti su učinili prostor funkcionalnim, a kroz par godina smo već videli koliko su njihove investicije dugotrajne i dugoročne.

Za razliku od njihovog perioda, mi danas vidimo da Kruševac i te kako napreduje i da rekonstrukcija koja je urađena je zaista odlična i po oceni samih građana, koji svoje slobodno vreme, posebno u večernjima satima u ovim toplim danima provode u centru grada sa svojim porodicama, vidimo da Kruševac zaista, za razliku od perioda sivila, živi, da ima puno mladih ljudi koji tu dolaze i, zahvaljujući poljoprivrednom fakultetu, koji je Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, i otvorila, što je prvi državni fakultet u Kruševcu. Nažalost, Kruševac nije imao državni fakultet sa sedištem u tom gradu i bio je jedini grad u slivu Zapadne Morave koji je bio izuzet od toga da postane akademski centar. On je danas i te kako uspešni akademski centar.

Ako oni misle da će ovakvim spinovima, lažima da nekoga prevare, varaju se, zato što su građani Srbije i te kako dobro informisani, a njima ne treba ništa posebno niti Tviter, niti društvene mreže, samo je dovoljno da izađu na ulice, da vide šta je sve urađeno po Srbiji i koliko se zaista sredstava i resursa ulaže kako bi Srbija mogla da napreduje.

Kada govorimo samo o ovom zajmu, i time bih završio svoj govor danas, ja apsolutno ne očekujem da će Đilasovi mediji govoriti kako je u Srbiji učinjen značajan korak i u pravcu ekologije i zaštite životne sredine. Njihov naslov će verovatno biti - eto još jedno zaduženje. Oni sve što se radi u ovoj zemlji, sve investicije koje su tu, pa i Moravski koridor koji se gradi, koji će sledeće godine ta deonica od Kruševca do Pojata biti puštena, za dve godine biti u kompletnoj dužini završena, ne gledaju kao investiciju koja će doneti i nova radna mesta, koja će omogućiti da Srbija dalje napreduje i turistički, već sve gledaju kao jedan vid zaduživanja.

A da li znate zašto? Zato što rade autoprojekciju, zato što sve dok su oni radili dok su bili na vlasti je bilo samo u sopstvenom interesu, punjenje sopstvenog džepa i oni su bili ti koji su građane Srbije, nažalost, zadužili nepovoljnim kreditima od 6%, 7%, 8%, pa i 9%, koji su unizili kreditni rejting Srbije i onemogućili da ona napreduje.

Za razliku od njihovog perioda, mi danas i te kako možemo da uzmemo povoljne zajmove, iako građani Srbije apsolutno, za razliku od njihovog perioda, danas se transparentno radi i mogu da pogledaju same ove materijale i videće da po sporazumu mi smo ti koji utvrđujemo na tržištu da li je kamatna stopa povoljnija kao varijabilna ili fiksna i imamo apsolutno mogućnost da se odlučimo za ono što je povoljnije za interes naše ekonomije, a i radimo uspešno na podizanje našeg kreditnog rejtinga i proširivanju tog spektra načina na koji možemo doći do sredstava kako bismo važne investicije, koje zahtevaju duži vremenski period za realizaciju njihovog povraćaja, uspeli da realizujemo. Zašto? Pa, zato što svaka od tih investicija sa sobom povlači još dodatne koristi koju će građani Srbije i njihove porodice i te kako imate.

Ovo o čemu smo danas razgovarali i o čemu su kolege diskutovale je način na koji se unapređuje Srbije, način na koji mi sprovodimo politiku održivog razvoja ove zemlje, ali ne samo na rečima, veći i na delima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Velibor Stanojlović.
Pre nego što vam dam reč, samo jedno obaveštenje. Ostalo je još 19 minuta i 20 sekundi vašoj poslaničkoj grupi.
Izvolite.