Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/307-21

2. dan rada

14.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Slavenko Unković

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Diplomatska i ekonomska saradnja naše države sa svetom doprinela je širenju mreže sporazuma o slobodnoj trgovini koja omogućava da proizvođači Srbije imaju povlašećni status na tržištu od preko 1,3 milijarde ljudi. Pored sporazuma CEFTA i saradnje sa Turskom, privrednici Srbije imaju povlašćen status za izvoz robe na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana, kao i na pravo korišćenja sistema preferencije sa SAD, kao i izvoz na razvijena tržišta EU i zemalja EFTA. Vlada Srbije već deset godina sprovodi sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine EFTA koju čine Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island.

Potpisivanje i nastavak sprovođenja ovog sporazuma sa EFTA je još jedan korak ka boljem pozicioniranju naše države u režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koji broji oko 13 miliona stanovnika i to je velika šansa sa srpske proizvođače, izvoznike, a ujedno i dobra prilika za privlačenje novih stranih investicija. Srbija najčešće u zemlji EFTA izvozi aluminijum, voće, povrće, auto delove, bakar, lim i delove novog nameštaja i za sve industrijske proizvode ne naplaćuje se carina.

Što se tiče poljoprivrede, za sve EFTA zemlje jedinstveno su tretirani prerađeni poljoprivredni proizvodi, riblji proizvodi, dok su bazni poljoprivredni proizvodi ispregovarani bilateralno, odnosno sa svakom zemljom posebno. Današnjim predlogom izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju odluke mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, definiše se pojam - proizvodi sa poreklom i unapređuju se metode alternativne administrativne saradnje.

Svi ovi naši partneri su u zoni slobodne trgovine i naše države su se dogovorile da u naše bilateralne sporazume uvrstimo nova pravila o poreklu koje će se alternativno primenjivati uz već postojeća pravila regionalne PEN konvencije koju Srbija osvojila 2013. godine. Ovim izmenama zakona menja se protokol B ovog sporazuma tako što se uvodi novi set pravila o poreklu robe tzv. alterantivnih pravila koja su prelazna i primenjivaće se sve dok revidirana pravila PEN konvencije ne stupe na snagu.

Nova pravila su modernizovana i ona će našoj privredi doneti mnogo benefita, kao što su lakše sticanje srpskog porekla robe koja je namenjena preferencijalnom izvozu i u toj suštini i najvažnija izmena ovog zakona, kao i lakša mogućnost izdavanja elektronskog dokaza i prihvatanja dokaza o poreklu robe.

Druga dva bilateralna sporazuma sa Islandom i Švajcarskom konfederacijom o trgovini poljoprivrednih proizvoda posmatramo u kontekstu ovog prvog sporazuma koji sad menjamo. Radi se o posebnim nivoima liberalizacije, oba sporazuma se pozivaju na protokol B pravila o poreklu robe iz osnovnog sporazuma. Pošto menjamo protokol B, tome prilagođavamo i naše bilateralne sporazume sa ove dve države.

Sporazum sa Norveškom koja je trebala biti zajedno sa ove države će se značajno potpisati jer one nisu izvršile interne procedure za potpisivanje odluke o izmeni sporazuma.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe, poznate kao Konvencija TIM, one su uglavnom tehničke prirode. Taj TIM karnet sistem nudi prednosti za sve karike u lancu međunarodnog transporta robe, kako i za prevoznike i carinski sistem tako i za transport i trgovinu. Taj TIM karnet je napravljen da bi se maksimalno olakšalo kretanje robe i da bi se tranzitnim državama garantovalo pokrivanje carine poreza u slučaju zloupotreba i ovaj sistem obezbeđuje najsigurniji način osiguranja robe u transportu.

Izmene zakona uglavnom se odnose na usklađivanje sa naprednim tehnologijama i sa potrebama privrede i organa koji postupaju, kada su u pitanju tranzitne isprave i dokumenta kao i carinske procedure. Konvencija je omogućila međunarodni tranzitni postupak prvi put i na zemlje severne Afrike i zemlje Bliskog istoka, kao i zemlje cele Evrope, za razliku od Konvencija o zajedničkom tranzitu koja se odnosi samo na članice EU.

Pored svih ovih konvencija zakona i sporazuma, mi i dalje imamo ogroman problem na našim graničnim prelazima kada su u pitanju kilometarske kolone kamiona i svih procedura vezanih za to. Srpske kompanije se suočavaju sa brojnim poteškoćama u drumskom transportu robe koja se šalje u EU. Razlozi su uglavnom nalaze na graničnim prelazima prema Hrvatskoj, Mađarskoj i ovo je zaista jedan veliki problem za naše firme.

Ideja o zelenim koridorima koja bi direktno vezala EU i Zapadni Balkan bi jako pomogla da se reše problemi, kao i projekti koji se odnose na razmenu podataka o robi i slanja tih podataka na carinske terminal pre samog dospeća kamiona.

Za dalji razvoj transporta na relaciji zapadni Balkan, EU, potrebno je pojednostaviti procedure i uspostaviti pravni okvir za digitalne transportne dokumente. Verovatno bi puno pomoglo i rešavanje ovih problema i proširenje kapaciteta carinskih terminala, kao i to da prelazi budu otvoreni 24 sata.

Ovo je neminovno da se desi zbog sve većeg prisustva stranih investicija u našoj zemlji i potrebe tih kompanija koje ovde posluju za efikasnim izazovom svojih proizvoda, ali je potrebno što pre preduzeti neke važne korake.

Prema nekim procenama 800 miliona eva godišnje bi uštedele zemlje zapadnog Balkana kada bi se uvele zajednička carinska kontrola na graničnim prelazima poput one koja je prošlog septembra profunkcionisala između Preševa i Tabanovaca koja je inače jedini naš, jedini integrisani granični prelaz. I to bi verovatno model za čitav Balkan i uspešno bi se rešio problem.

Bez obzira na sve, današnji sporazumi koji su na dnevnom redu su u interesu naše države i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Hvala.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.

Sada reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Uglješa Marković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, pod uticajem društveno političkih i ekonomskih kretanja u svetu, uz nova dostignuća savremene nauke i tehnologije, menjaju se uslovi i način trgovine.

Spoljno trgovinska politika naše države uspešno prati i prilagođava se globalnim pravilima i trendovima. U skladu sa tim, poslovna politika preduzeća koja posluju na našem tržištu mora da bude u skladu kako sa nacionalnim, tako i sa relevantnim inostranim propisima iz ovih oblasti.

Svaka država ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom u čijoj osnovi je spoljno trgovinski sistem, a spoljna trgovina obuhvata razmenu i dobara usluga sa inostranstvom, kao i obavljanje brojnih privrednih delatnosti.

Moramo imati u vidu specifičnost spoljntrgovinskog prometa i uopšte sve privredne delatnosti koje podrazumevaju postojanje posebnih stručnih znanja. Posebna pažnja se poklanja elementu inostranosti, jer se za razliku od unutrašnje trgovine naš partner nalazi u inostranstvu. Rizik u poslovanju je veći, neophodno je poznavanje čak i najudaljenijih tržišta na svetu, njihovih spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih, valutnih, ali i političkih i privrednih sistema. Sva ova teorijska saznanja i veština su potrebne i neophodne da bi se trgovina neometano odvijala.

Kada govorimo o sporazumu o slobodnoj trgovini koju je Republika Srbija zaključila, primenjuju se preferencijalne stope carine na robu, poreklom iz tih zemalja koje su niže od onih koje su propisane Zakonom o carinskoj tarifi. Uslov da ovu robu prate odgovarajući dokazi o poreklu.

Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija, kao što su Ruska Federacija, Belorusija, Turska, Kazahstan. Takođe je važno ukazati na CEFTA sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i EFTA sporazum koji je jedna od tačaka našeg današnjeg dnevnog reda.

Evropsko udruženje slobodne trgovine, kolokvijalno poznatijeg kao EFTA, osnovano je još 1960. godine. Ono danas broji svega četiri države članice, to su Island, Kneževina Linhenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska konfederacija.

Ostale prvobitne članice napustile su organizaciju po pristupanju EU. Sporazum EFTA ima po sadržaju tipske sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija. Sporazum naše države i EFTE stupio je na snagu 2010. godine. Sprovođenju ovog sporazuma u praksi u velikoj meri doprinosi boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu i režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Kada govorim o spoljnoj trgovini u Srbiji u 2019. godini, u poređenju sa ostalim našim spoljnotrgovinskim partnerima, taj procenat je kada govorimo o EFTI iznosio 1%, što nije zanemarljivo iako ima prostora za dalje unapređenje. Ovo je velika šansa za srpske proizvođače i izvoznike, ali i šansa za privlačenje stranih investicija na naše tržište. Norveška je jedna od članica EFTE i jedan je od najvećih bilateralnih novatora u Srbiji, što je ostvareno raznim programima pomoći, brojnim investicijama i njihovim ulaganjem.

Važno je reći da je 2016. godine osnovano Srpsko – Norveški poslovni forum. Pored Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA, Srbija ima i zaključene sporazume o poljoprivredi sa svim njenim državama članicama.

Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja, spremna za 21. vek zahvaljujući strateškim i sistematskim ulaganjima u razvoj poljoprivrednog sektora. Radimo na tome da naša poljoprivreda bude efikasnija, održivija, produktivnija i otpornija na sve klimatske prilike.

Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je registrovano blizu 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Kada govorimo o sporazumima o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom važno je reći da se navedene izmene ovih sporazuma odnose na definiciju pojma - proizvodi sa poreklom, što je takođe i osnov za izmene i dopune protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini između država EFTE i Srbije.

Implementacijom novog seta pravila o poreklu robe, predviđeno je da se u svrhu sprovođenja sporazuma i konkretno odredbe koje se odnosi na primenu pravila o poreklu robe poziva na regionalnu Konvenciju o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima porekla.

Takođe, bih se nadovezao i rekao da Ministarstvo životne sredine, ono što trenutno radi smatram da dobro radi, smatram da ministarka zaista svoj posao radi maksimalno odgovorno, kao i ceo njen tim. Takođe da država Srbije sve više sredstava odvaja i sve više pažnje poklanja očuvanju životne sredine u Srbiji. Ovo vidim kao nastavak kontinuiteta i ogromnog rada i prethodnog ministra i prethodne Vlade, jer zaista ne mogu da prekinem taj nit između ove i prošle Vlade.

Ovo mi je prvi mandat kao narodni poslanik i takođe svojim glasom sam glasao za ovu Vladu, ali mislim da su i građani na izborima koji su održani 21. juna potvrdili da je i ona prethodna Vlada koju smo mi zajedno opet činili, zaista dobro radila svoj posao i ne mislim da se kvalitet nečijeg rada može meriti po broju javnih nastupa. Mislim da se on meri na drugačiji način i zaista ministarka i vama i vašem timu želim da čestitam na tome što nastavljate taj kontinuitet i što zaista sa posebnom pažnjom prilazite sve većem problemu koji se odražava na naše građane, kada pričamo o zaštiti životne sredine.

Na samom kraju, par rečenica i o našem bilateralnom sporazumu, odnosima sa Švajcarskom. Švajcarska je jedna od ekonomski najznačajnijih zemalja u svetu, vojno neutralna. Izrazio bih ovom prilikom veliku zahvalnost na svemu onom što su oni učinili za nas. Podsetio bih takođe da se za vreme Prvog svetskog rata, ugledni doktor Arčibald Rajs pokazao kao veliki prijatelj našeg naroda, čovek koji se zaista osećao jednim od, i učestvovao kao dobrovoljac u ratu između, u tom Prvom svetskom ratu, između 1914. i 1918. godine. Takođe se lično angažovao oko zbrinjavanja srpske dece u Švajcarskoj, pružao pomoć srpskom stanovništvu u okupiranoj zemlji i takođe i svojim autorskim radovima nam ostavio mnoga svoja zapažanja koja možda ni mi sami ne primenjujemo i ne vidimo sami o sebi i određene stvari koje je on zapazio i na neki način ostavio određeni trag, pisani trag tog vremena kao opomenu našem narodu.

Zahvalnost takođe Švajcarskoj na humanitarnoj pomoći tokom devedesetih godina, o tome je pričala i moja koleginica Snežana Paunović. Mislim da to ne smemo da zaboravimo i naše izuzetno dobre odnose ukazuje i veliki broj naših sporazuma kojih ima između Srbije i Švajcarske ima ih oko 51. Švajcarska je naš veoma važan partner u pogledu robne razmene i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu. Takođe, imamo veliki broj švajcarskih kompanija u našoj zemlji, 550 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju 11 hiljada radnika.

Iz svega ovoga što sam naveo jasno je da će poslanički klub SPS danas podržati sve ove sporazume, kao i ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Sada narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, potpredsedniče Skupštine, gospodine Zukorliću.

Uvažena ministarka, drage kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini sam izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sad, ja ću kao pravoslavac, kao vernik prvo svim našim pravoslavnim vernicima da čestitam današnji dan, to je slava Sveti Vrači. To su zaštitnici naših doktora, slava naših doktora koji sada malo odmaraju, ali se spremamo svi za onaj talas koji će doći ukoliko se svi ne vakcinišemo.

Zato dragi doktori, dragi medicinari, svi ljudi koji se bavite zdravstvom, vama želim puno uspeha u radu, a ovde sa ovog mesta pozivam sve ljude koji se nisu vakcinisali, sve one mlade ljude da to urade što pre da zaštitimo našu zemlju Srbiju i da budemo uvek napredni.

Inače, sada govorimo o onim stvarima koje su bitne za mene kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke, to je poljoprivreda. Sve stvari koje su sada rekli, izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, saradnja sa nekim zemljama, to je nešto što je veoma bitno. Ali, kod nas koji se bavimo poljoprivredom koji dolazimo iz područja, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, tim područjima moramo staviti mnogo veći akcenat kroz finansijsku podršku. Direktna finansijska podrška mora da dođe do tih naših proizvođača zato što je tamo priroda veoma kvalitetna, mogućnost da se bavimo poljoprivredom je velika. Zbog toga mi moramo obezbediti da se do tih naših poljoprivrednih proizvođača lakše dođe, da te subvencije lakše dođu, da to bude za njih ostvarivo.

Inače, za mene kao čoveka koji se bavi poljoprivredom, velika stvar jeste stočarstvo. Velika potreba za našu zemlju Srbiju da se razvija stočarstvo, da povećavamo stočni fond, a svedoci smo da stočni fond opada. Stočni fond opada, ali mi na tome moramo da radimo da se taj stočni fond poveća.

Pomoć našim malinarima, svaka čast, skidam kapu. To je veoma bitno, ali tu su i stočari. Njima moramo da nađemo mogućnost da se i njima obezbedi plasman naših proizvoda iz tih rubnih područja, kao što je Svrljig, da sada tamo recimo imamo, kod nas je veoma prepoznatljivo stočarstvo, ovčarstvo, proizvodnja mleka, sira, proizvodnja belmuža. To isto važi i za ovaj deo naše Srbije u Raškoj, sjenička ovca, sjenički sir. To važi za veliki broj naših opština na teritoriji cele Srbije koje imaju kvalitetne proizvode koji se dobijaju iz naše zdrave proizvodnje, zdravlje poljoprivrede.

Još jednom, uvažena ministarka, priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati, a na konto te prirode imamo naše proizvode poljoprivredne koje možemo plasirati svuda.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani muftija, gospodine Zukorliću, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ispred kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke glasati za predloge ovih zakona zato što je to potrebno. Još jednom pozivam sve ljude koji vode Vladu, koji vode državu da se stavi veći akcenat finansijski na pomoć našim rubnim područjima, našim selima i svim onim ljudima koji žive na selu i od sela. Hvala još jednom.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Hvala poštovani kolega. Moram primetiti da uspešno uspevate da budete jedan od najprepoznatljivijih predstavnika seljaka u ovoj zemlji. Samo nastavite.
Sada reč ima narodna poslanica Jelena Obradović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Obradović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas mi je izuzetno zadovoljstvo obzirom da dolazim iz regiona Šumadije, da se na današnjem dnevnom redu Skupštine nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za projekat daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu, koji je potpisan između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

O samom značaju ovog projekta je suvišno govoriti. Ja bih na samom početku želela da se najiskrenije u ime čitave Šumadije, kao i građana grada Kragujevca zahvalim upravo Ministarstvu za zaštitu životne sredine što je prepoznalo višedecenijsku problematiku grada Kragujevca i ekološki problem koji će samom realizacijom ovog projekta biti saniran i što je uopšte ovakav projekat stavila među prioritete za svoju realizaciju.

Razlozi za donošenje ovog zakona su svakako sadržani u činjenici da je još 2. jula 2021. godine Vlada Republike Srbije, odnosno država Srbija potpisala Ugovor o zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koji je vredan 18 miliona evra.

Ovakav projekat je od izuzetne važnosti za grad Kragujevac, obzirom da je grad Kragujevac četvrti po veličini grad u Republici Srbiji, a ujedno je i najveći industrijski centar u ovom delu Srbije, tj. centralne Srbije. Pored toga je i univerzitetski centar, stecište mladih ljudi, kao i medicinski centar za čitavu centralnu Srbiju, kao i čitav deo zapadne Srbije.

Realizacija ovog projekta ne samo da će doprineti poboljšanju ekoloških standarda ovog grada, već će značajno uticati na podizanje ekološke svesti u samom gradu Kragujevcu, a tome govori u prilog činjenica ne samo da će se potpuno izbaciti ugalj kao energent u ovom daljinskom grejanju, već će se upravo koristiti prirodni gas iz obnovljivih izvora energije.

Inače, ovaj ugovor će se realizovati faktički u dve faze, odnosno dve tranše. Vrednost ovog ugovora je 18 miliona evra i prva tranša je 14 miliona evra, koja se odnosi na izbacivanje, odnosno rashodovanje starih kotlova na ugalj i rehabilitaciju čitavog sistema, kao i ugradnju potpuno novih kotlova na gas koji su kapaciteta od 110 megavata.

Zatim, druga faza, ono što je veoma značajno i što je najveći suštinski problem bio grada Kragujevca, to je rešavanje problema otpada pepela iz ovakvog načina grejanja iz prethodnog perioda i sanacija buduće šljake, kao i svega onoga što smo godinama taložili u prethodnom periodu. Na taj način je omogućena i remediacija lokacije same gde će se taložiti taj pepeo, ali ono što je veoma značajno jeste da će se sanirati i pepeo iz vazduha koji je u prethodnom periodu bio izuzetan problem za građane koji su živeli u neposrednoj blizini ovih lokacija.

Ono što bih želela da napomenem, to je da se ovim ugovorom i banka obezbedila da pruži tehničku pomoć u iznosu od 276.000 evra i to za Energetiku d.o.o Kragujevac, koja se ovim ugovorom obavezala da će biti nosilac za realizaciju čitavog projekta i da će raditi studiju izvodljivosti i u vezi sa korišćenjem obnovljive i gradske otpadne toplote. Isto tako se obavezalo i Ministarstvo za zaštitu životne sredine za izradu studije tehničkog i ekološkog skrininga kako bi se utvrdile mogućnosti za ponovnu upotrebu reciklaže i bezbednom odlaganje letećeg pepela i šljake.

Ono što će de fakto biti najveći rezultat realizacije ovog projekta je poboljšanje kvaliteta vazduha. Sa realizacijom ovog projekta će se za 66% smanjiti emisija ugljendioksida u gradu Kragujevcu. Za 556 tona godišnje imaćemo manje emisije sumpor četiri oksida, odnosno sumpordioksida. Eliminisaće se emisija čvrstih čestica u vazduhu. Zatim, imaćemo smanjenu emisiju azotovih oksida za čak 86%, čak i uštedu vode koja je postojala u sistemu grejanja koje je do sada bilo aktuelno čak za 55%, a to je smanjenje od 49.000 metara kubnih.

Zatim, ono što će de fakto biti pozitivan rezultat je i bezbedno odlaganje postojećeg inventara letećeg pepela i sprečavanje buduće generacije pepela i šljake, kao i kontaminacija vode.

Sa svim ovim rezultatima de fakto će se doprineti gradu Kragujevcu, gradu koji broji 150.000 ljudi, a u samoj gradskoj sredini je negde oko 20.000 ljudi u seoskim sredinama i sa realizacijom ovako velikih i važnih projekata dobija potpuno jedno novo lice.

Moram da napomenem, obzirom da dolazim iz regiona Šumadije, da se u Kragujevcu i gradi regionalni centar sa spalionicom, koji će takođe rešiti mnoge probleme okolnih opština, manjih opština koje se nalaze u regionu Šumadije.

Svakako da će izgradnja saobraćajnice oko Kragujevca vredna 100 miliona evra značajno doprineti smanjenju koncentracije izduvnih gasova u samom gradskom jezgru. Ovo su veliki i značajni projekti koje danas gradi odgovorna Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Isto tako, država Srbija je danas pokazala da donošenjem mnogih zakona pre svega je spremna da se uhvati u koštac sa najvećim izazovima kada govorimo o ekologiji u Srbiji danas.

Ovde u Skupštini Srbije smo nedavno doneli Zakon o klimatskim promenama, čime smo se obavezali da ćemo do 2030. godine za 33% smanjiti emisiju ugljen četiri oksida, odnosno ugljendioksida kod nas. Svakako da je realizacija ovakvog projekta jedan od prvih koraka za postizanje ovako značajnih rezultata.

Država Srbija svakako da ima svoj strateški cilj, a to je implementacija zelene agende za zapadni Balkan. Pored toga, samom realizacijom brojnih projekata i brojnih programa u državi Srbiji po pitanju ekologije država Srbije je pokazala da i te kako ulazi u zelenu tranziciju. Ne samo da se subvencioniše kupovina vozila na struju, da se subvencionišu brojni projekti koji pomažu lokalnim samoupravama da podignu svoje ekološke standarde, ono što je najvažnije jeste da država Srbija danas, nakon 50 godina, po prvi put premrežava Srbiju kanalizacionom mrežom, po prvi put se grade sistemi za prečišćavanje otpadnih voda širom gradova i opština u Srbiji. Samo u regionu Šumadije je to opština Knić, grad Kragujevac, Lapovo, Batočina, Aranđelovac. To su veoma važni i skupi projekti koji velikim i krupnim koracima Srbiju vode napred, pogotovo kada govorimo o ekološkoj sredini.

To je politika predsednika Aleksandra Vučića koja Srbiju vodi napred, za razliku od promotera ekologije iz bivšeg režima koji ne samo da ekologiju koriste za paravan za svoja politička delovanja, već rade one najgore stvari, a to je da obmanjuju građane Srbije i da obmanjuju narod Republike Srbije svojim lažima o njihovoj lažnoj svesti o ekologiji. Svedoci smo da i Dragan Đilas sa novcem sa Mauricijusa štampa svoje ekološke novine, tzv. „Politički bilten“ koji ima jedan jedini cilj, a to je da degradira sve ono što država Srbija danas radi, da degradira bilo da su to investicije, infrastruktura, bilo da su veoma važni i skupi ekološki projekti koje država Srbija danas realizuje.

Građani Srbije i te kako dobro znaju da procene ko je sekao platane u vreme svoje vladavine u Bulevaru Kralja Aleksandra i to je jedino što su se bavili ekologijom, ko nije izgradio ni metar kanalizacione mreže, ko nije izgradio ni metar puteva, ko uopšte nije brinuo o životnoj sredini, ali isto tako dobro znaju ko danas gradi Srbiju i ko danas brine o svakom građaninu Republike Srbije i ko odgovorno brine pre svega o ekološkoj svesti naše države.

Inače, ekologija je globalni problem svetski, ne samo države Srbije, ali država Srbija je još jednom pokazala da i te kako može da da značajan doprinos svemu tome. Srbija donošenjem ovakvih zakona još jednom pokazuje da je na evropskom putu, da i te kako može da primenjuje zelenu agendu i da se suočava sa svim problemima današnjice, pogotovo kada je u pitanju ekologija, i da svakako i u tom smislu može da bude lider na zapadnom Balkanu.

Zato mi je danas izuzetno zadovoljstvo da će se ovako važan projekat implementirati ubuduće u Šumadiji, tj. u gradu Kragujevcu, najvećem gradu u našem regionu. Nadam se da ćemo ubuduće nastaviti da realizujemo ovako važne projekte koji će značajno poboljšati kvalitet građana, ne samo grada Kragujevca, već i u čitavoj Srbiji.

Još jednom se zahvaljujem. Živela Šumadija! Živela Srbija!
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Jeleni Obradović.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Radovan Arežina

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa timom, poštovane koleginice, narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću govoriti o sporazumima, konkretno vezaću se, jedna tema koja je interesantna za celu istočnu Srbiju i da kažem jugoistočnu Srbiju, a to su dva sporazuma o Švajcarskoj i Islandu. Ali jedna tema da bi se pospešilo da sve sporazume koje ćemo usvajati i koji su prosperitetni pomognemo sa nekim problemima koji nam se dešavaju na određenim delovima teritorije, koji su problem obične administracije. Obično politika, koja je takva kakva jeste, a znamo da smo u Srbiji uvek pod određenim pritiscima i uvek imamo mnogo tema, velikih tema, tako da neke stvari promiču, administracija ne može da odgovori blagovremeno, ali mi ćemo upozoriti odavde iz parlamenta, uz prisustvo relevantnih ljudi koji ovo prate i gledaju i relevantnih ljudi iz Vlade Republike Srbije, da određene probleme rešavamo i da na njih signaliziramo.

Meni je drago što je koleginica prethodno, i to me posebno raduje, što je i Milija koji pominje da je Svrljig najlepši u onom našem delu, ja kažem da je Kladovo najlepše, ali ja mislim da je cela Srbija, uz istočnu Srbiju i uz Šumadiju, koju je ovde koleginica pomenula, da smo mi jedna veoma lepa zemlja i da mi imamo ozbiljnih šansi da budemo vodeća zemlja u jugoistočnoj Evropi, a na dobrom smo putu da to budemo.

Konkretno, u savremenom svetu, sve intenzivnijem procesu globalizacije i međuzavisnosti država u većini zemalja, spoljnotrgovinska razmena koja obuhvata uvoz i izvoz određene države ima značajno učešće u BDP-u, a znamo kad je BDP na zavidnom nivou, onda to znači u prevodu što veći izvoz, odnosno veći BDP, a veći BDP povlači veće plate, veće penzije, veća socijalna davanja, davanja kulturi i sportu koja su nam prekopotrebna, jer ipak narod treba da živi u svim segmentima.

Sporazum o slobodnoj trgovini, međunarodni bilateralni i multilateralni ugovori koji stvaraju uslove za povoljniji režim trgovine između stana ugovaraoca, a roba koja je predmet spoljnotrgovinske razmene može postati konkurentnija i pristupačnija korisnicima na domaćem tržištu. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara, liberalizacija trgovine, ali i povećanje stranih investicija koje su nam prekopotrebne i ova borba za njima koju državno rukovodstvo sprovodi, na čelu sa predsednikom, sigurno doprinosi boljem razvoju i većem BDP-u.

Republika Srbija ima više zaključenih sporazuma o slobodnoj trgovini, među kojima je i Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije. Takođe, imamo zaključene pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA. Primenom svih ovih sporazuma o slobodnoj trgovini, stvaraju se uslovi za širenje zone slobodne trgovine, kroz sistem dijagonalne kumulacije porekla robe. Kumulacija porekla je mogućnost da se u postupku dobijanja proizvoda sa poreklom koriste materijali i proizvodi poreklom iz zemalja teritorija sa kojima je moguća kumulacija porekla.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog izmena i dopuna Protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa EFTA-om, kao i izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom. Kada pomenemo Island i Švajcarsku svim građanima koji ovo prate i nama, posebno Švajcarska, to su ozbiljno razvijene zemlje, i svaki sporazum je za nas veoma značajan, ali time nas obavezuje i da pomognemo naše poljoprivrednike da budu konkurentni, jer poljoprivrednici, konkretno iz Švajcarske, Islanda i drugih razvijenih zapadnoevropskih zemalja sigurno su imali bolje uslove i nisu imali probleme koje je imala naša država, a time i naš poljoprivrednik u ovom vremenu za nama.

Navedene izmene u prvom redu se odnose na definisanje pojma „proizvodi sa poreklom“, a kada kažemo „proizvodi sa poreklom“, ne mogu da ne pomenem vinogradsko područje, vinogorje, Negotinske krajine. Protokol B koji ide uz Sporazum sa EFTA-om izmenjen je na taj način da se u svrhe primene pravila o poreklu robe poziva na odredbe pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu. Ova konvencija predstavlja međunarodni sporazum koji propisuje jedinstvena pravila o poreklu robe. U cilju efikasnije proizvodnje, trgovine, uvoza i izvoza, potrebno je da svi učesnici u postupku poznaju pravnu regulativu i poštuju propise, prilagođavaju svoje poslovanje, međusobno sarađuju i pravovremeno se informišu.

Iskoristio bih priliku da u kontekstu rasprave o ovim sporazumima ukažem na jedan problem iz svoje sredine, kada kažem – moja sredina, moja sredina je jugoistočna Srbija, koji je mnogo širi od lokalnog. U pitanju je naredba o određivanju graničnih prelaza preko kojih se mogu uvoziti, prevoziti ili izvoziti pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja i drugih pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli. Veoma značajno.

Sada molim vas, pazite, ovim naredbama određeni su po jedan granični prelaz prema Rumuniji, a dužina granice prema Rumuniji je 290,64 kilometra, sa šest graničnih prelaza, samo jedan ima fitosanitarnu službu, i Republici Bugarskoj je dužina granice 345, 51 kilometar, sa pet graničnih prelaza, samo jedan Gradina, čime su privredni subjekti istočne Srbije, a i jugoistočne stavljeni u nezavidan položaj. Naime, da bi privredni subjekti istočne i južne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Rumunije koji podležu fitosanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Vatin, gde je organizovana fitosanitarna inspekcija. Takođe, da bi privredni subjekti istočne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Bugarske koji podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Gradina.

E sad, znači da u dužini od 450 kilometara, kada kažemo granični prelaz Gradina, kažemo granični prelaz Đerdap I, a imate i granični prelaz Mokranje-Vrška Čuka itd, znači, Gradina, Đerdap, Vatin, 450 kilometara, vi u tom prostoru nemate fitosanitarnu službu. Želim odavde da kažem da nam je to neophodno i prekopotrebno, da sve ove ugovore koje potpisujemo, koje predlažemo, iza kojih stojimo i za koje ćemo glasati, da im omogućimo da putem ovakvih sitnica naspram ovih ugovora ne budu dovedeni u problem.

Fitosanitarne, veterinarsko-sanitarne inspekcije, kao na primer sa rumunske strane Đerdapa I, do skora su postojale, obe inspekcijske službe sa rumunske strane, a sa bugarske strane Mokranja i Vrške Čuke i dalje postoje obe inspekcijske službe. Potrebno je radi razvoja privrede istočne Srbije, kao i juga Srbije predvideti da se barem još po jedan granični prelaz otvori sa stalnim organizovanim inspekcijskim službama, kako bi privredni subjekti smanjili svoje troškove dopreme ili otpreme robe, čime bi smanjili cene svojih proizvoda i bili konkurentniji na tržištu.

Neću govoriti, ali mislim da predsednik Republike posebno naglašava, juče je bio u poseti našem kraju i konkretno je bio na Đerdapu pri otvaranju prevodnice, revitalizaciji prevodnice, to su ozbiljni infrastrukturni projekti. E, na tom graničnom prelazu bi trebalo da bude i fitosanitarna inspekcija, jer je bila nekada, na veoma značajnom graničnom prelazu, i verujem da će se uskoro razumeti ovo što govorim u ime svih privrednika. Konkretno uzmite samo „Eliksir“ iz Prahova koji izvozi, uzmite Mokranje, zašto i tu ne bi bila fitosanitarna, to je skraćeno, to je 30 kilometara, zašto ljudi da se ne javljaju Ministarstvu, zašto da gube vreme? Počnimo sa još dva granična prelaza kojima će se obezbediti ta služba. Neću navoditi i čitati spisak drugih privrednih subjekata iz jugoistočne Srbije kojima je to preko i nasušno potrebno.

Poštovana ministarka Irena, kad ste već tu, a imamo vremena, evo, malo da iskoristim, hteo sam samo da vam signaliziram dve tačke iz te naše Timočke krajine, konkretno jedna iz opštine Kladovo i jedna se odnosi na naš region, odnosno na Zaječarski nekadašnji region iz one Jugoslavije. Želim da podsetim sve prisutne i sve one koji gledaju danas program da je nekadašnji Zaječarski region u Titovoj Jugoslaviji bio najrazvijeniji ekonomski region u SFRJ.

E, konkretno u Zaječaru je predviđena i daleko se odmaklo u realizaciji regionalne deponije „Halovo“ i molim vas da tu date vaš doprinos kao Ministarstvo, mislim da danas imamo idealne uslove da to ubrzamo i da konačno rešimo pitanje otpada. Jer smo mi potpisivali više puta saradnju međuopštinsku, to su dva okruga, Borskog i Zaječarskog, imamo osam opština koje tu gravitiraju. Jeste da je nama kao Kladovu 100 kilometara do „Halova“ otprilike, hajde sada da ne licitiram, u pet kilometara, ali je veoma značajno, pošto se daleko odmaklo, u nekim stvarima je input Ministarstva veoma bitan, da nastaje bolja sinergija i da dovršimo taj projekat.

Imamo u jednom delu opštine Kladovo pitanje vode. Ja želim ovde isto da vam tu signaliziram, Grabovačko polje i Velika Kamenica imaju problem sa vodom. Imamo i u drugim delovima opštine, ali pre petnaestak godina je uloženo milion evra i pod zemljom je rešen kompletan cevovod.

Samo što je pitanje kod nalazišta u Grabovičkom polju, zato što to radi Černi, to su obaveze Đerdapa i tu postoji razilaženje. Oni krenu da istražuju pokaže se da voda nije dobra i mi gubimo godinu, dve, tri, do sledećeg istraživanja. Odnosno, ima drugih mogućnosti, drugih izvora, a imamo već uloženih milion evra stoji pod zemljom. Time bismo rešili pitanje vode za ozbiljan deo opštine Kladovo a to su, od Grabovičkog polja, maločas sam pomenuo Veliku Kamenicu i Podvršku, Manastiricu itd. čak i do Sipa, do same Hidroelektrane Đerdap.

Imate već blizu završetka, znači, ne da započinjemo nešto, nego je to tu i ako možete, mislim da je vaša služba to zapisala i da ćete se vi sigurno, verujem u vas, angažovati da nam pomognete po pitanju ova dva projekta.

Hvala vam puno. Da ste živi i zdravi.

Živela Srbija i živela Timočka Krajina.