Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/307-21

2. dan rada

14.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima zamenik predsednika poslaniče grupe SPS Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege, poštovani građani, danas na dnevnom redu nekoliko međunarodnih sporazuma i o tome su govorile moje kolege, Srbija ih je potpisala i potrebno je da ih Narodna skupština kao takva i potvrdi.

Sporazumi iz više oblasti i to smo čuli u obrazloženju ministarke Vujović i to potvrđuje samo činjenicu da Srbija jača bilateralnu u multilateralnu saradnju sa mnogim državama i međunarodnim organizacijama na raznim planovima.

Nekoliko desetina ratifikovanih sporazuma u ovom skupštinskom sazivu potvrđuje intenzitet i značaj naše međunarodne saradnje i s tim u vezi činjenicu da je danas povezanost i međuzavisnost na međunarodnom planu velika je i nekako nezaobilazna komponenta života svake države.

Ja bih kratko skrenula pažnju i na značaj i istorijat tog međunarodnog udruživanja u najrazličitijim i fazama i formama. Ni jedna država nije, niti može biti jedno usamljeno ostrvo, to se danas posebno prepoznaje na polju trgovine, saobraćaja, turizma, ali i međunarodnih finansijskih podrški i kreditiranja koje doprinose pre svega unapređenju standarda i smanjenju razvojnih razlika između pojedinih država i regiona. Ta potreba povezivanja država, jačanja političke i ekonomske saradnje, zatim ujednačavanje i standardizacija određenih proizvoda i usluga na međunarodnom nivou kao i širenje međunarodne podrške upravo je još u prvoj polovini 20. veka imala za rezultat stvaranje prvih međunarodnih organizacija najpre sa političkim, a potom i sve izraženim ekonomskim ciljevima.

Da podsetimo da je prva međunarodna organizacija zapravo bila društvo naroda ili liga naroda stvorena nakon Prvog svetskog rata 1919. godine čiji naslednik su UN nastale 1945. godine.

Jedna od prvih ekonomskih integracija jeste Evropska zajednica za ugalj i čelik nastala 1951. godine koja je prerasla 1957. godine u Evropsku ekonomsku zajednicu, a od 1990. godine to je EU.

Multilateralne organizacije donele su novu eru diplomatskih i ekonomskih odnosa u svetu, jer se prekida sa tzv. starom diplomatijom koja je podrazumevala isključivo bilateralne odnose dveju suverenih država.

Ove asocijacije su nadnacionalne i imaju za cilj da povežu i formulišu jedinstvenu politiku na osnovu iskazanih interesa svih članica. To je početak stvaranja svetskih i evropskih vlasti i donošenje odluka za sve članice. Zato ulazak u multilateralne organizacije podrazumeva prihvatanje i obaveza, ali i prava.

Srbija je jedan od osnivača pre svega UN i mnogih drugih međunarodnih organizacija u kojima na temelju zajedničkih i jedinstvenih politika nastoji da ostvaruje svoje nacionalne državne, ali i ekonomske interese.

Takođe, sav naš put na evrointegracijama upravo je jedan od spoljno političkih ciljeva. Srbija je potpisnik mnogih bilateralnih u multilateralnih ugovora kojima je prihvatila standarde tih asocijacija.

Istina je da smo više puta bili iznevereni i svetsku pravdu doživeli kao dvostruki aršin, ali ostaje nam pravo da i dalje verujemo u međunarodno pravo i pravdu i da ne odustanemo od integrativnih procesa kako u regionu tako i u Evropi, ali i na svetskom nivou.

Jedna od asocijacija u oblasti slobodne trgovine EFTA, Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu, čiji je Srbija član. Srbija je postala deo ove asocijacije potpisivanjem Sporazuma sa njenim članicama Švajcarskom i Linheštajnom.

Danas upravo imamo na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju odluke mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije, broj 1. iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola b. Uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTE i Republike Srbije u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje.

Razlozi za potvrđivanje ove odluke sadržani su pre svega u potrebi implementacije novog seta pravila o poreklu robe koje je predmet trgovinske razmene unutar EFTA sadržane u aneksu za ovu odluku.

U pitanju su alternativna pravila o poreklu robe koja su bazirana na revidiranoj regionalnog konvenciji o panevromediteranskim prefenkcionalnim pravilima o poreklu robe ili poznatije, kao PEM konvencija koju ću u vidu skraćenici koristi u daljoj diskusiji. Srbija je potpisnica od 2013. godine.

Cilj ove konvencije jeste da se na … Sporazuma o slobodnoj trgovini obezbede identična pravila o poreklu proizvoda, kako bi se obezbedio isti standard robe u trgovinskim odnosima između zemalja potpisnica.

Ovom revidiranom PEM konvencijom, zamenjuju se pravila o poreklu koja trenutno važe za strane ugovornice pan-evro-mediteranskog sistema. Pravila koja se uvode revidiranom konvencijom nazvana su alternativnim pravilima i uporediva su sa važećim pravilima o poreklu proizvoda koje primenjuje EFTA.

Sam pojam – roba sa poreklom – definisan je Konvencijom i podrazumeva proizvode u potpunosti proizvedene u jednoj zemlji ugovornici ili proizvode koji mogu uključivati i određene materijale koji nisu dobijeni u toj zemlji potpisnici, pod uslovom da su materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u toj zemlji o kojoj govorimo. Da uprostimo ovo na primeru proizvoda sa poreklom jeste npr. domaći brend čokolade koji je proizvedene od uvoznog kakaa.

Tako prema PEM pravilu, tolerancija, materijali bez porekla ne bi se smeli koristiti u izradi proizvoda sa poreklom, kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom, uz izuzetak da je to moguće, ali da ukupna vrednost proizvoda bez porekla ne prelazi 10% cene proizvoda.

Ili PEM pravilo direktnog transporta koje je veoma restriktivno i podrazumeva da u zemlji tranzita roba ni na koji način ne sme biti menjana, osim radnji za očuvanje robe u dobrom stanju. Prema novom, odnosno alternativnom, pravilu ukoliko je roba uskladištena u zemlji tranzita moguće je vršiti jednostavnije radnje nad robom kao što su: obeležavanje robe, lepljenje etiketa, pečata i deljenje pošiljke.

Da ne nabrajam sva nova pravila, odnosno alternativna pravila koja ovo tretira, ovo je bilo isključivo radi ilustracije koja potvrđuje fleksibilniji pristup pitanju porekla proizvoda, u revidiranoj PEM konvenciji, koja treba da doprinese pre svega afirmaciji Sporazuma o slobodnoj trgovini u EFTA sistemu.

Prema PEM pravilu zabrana REM-a alternativnom pravilu ova zabrana se, kao jedna od najvažnijih novina, u stvari, celog sistema jeste da se zabrana povraćaja carini ili izuzeća od plaćanja carine primenjivati samo na materijale bez porekla koji se koriste u proizvodnji tekstila dok se na ostale industrijske i poljoprivredne proizvode zabrana povraćaja carine neće primenjivati.

To praktično znači stimulaciju trgovanja industrijskim poljoprivrednim proizvodima koji su najznačajniji, pre svega, za međunarodno tržište i ovo alternativno pravilo će privrednim subjektima koji primenjuju ova pravila doneti znatne uštede i povećati njihovu konkurentnost.

Za primenu ovih alternativnih pravila o poreklu robe baziranih na odredbama revidirane PEM konvencije, na bilateralnoj i prelaznoj osnovi, pored Republike Srbije zainteresovana je i EU, sve SEFTA strane, države EFTA i Republika Turska.

Ovo prihvatanje revidirane PEM konvencije za Srbiju znači izmenu protokola o poreklu u sporazumu sa državama EFTA, što je i učinjeno odlukom Broj 1 iz 2021. godine. Izmene u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u SEFTA sporazumu i u sporazumu sa Republikom Turskom.

Sve izmene pomenutih bilateralnih sporazuma između zainteresovanih strana su u toku i trebalo bi da se završe u zajednički dogovorenom roku koji bi omogućio istovremeno i početak primene alternativnih pravila o poreklu robe od 1. septembra 2021. godine. To je razlog da se ovaj zakon danas i nađe na dnevnom redu.

U vezi sa ovom temom imamo na dnevnom redu i potvrđivanje izmena dva sporazuma o poljoprivrednim proizvodima koje treba potvrditi. To su izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Islanda, i istovetna izmena Sporazuma sa Švajcarskom Federacijom.

Srbija ima veoma razvijene bilateralne odnose sa Švajcarskom, koji traju preko 140 godina, sa preko 50 potpisanih bilateralnih sporazuma, prijateljstvo sa Švajcarskom je i prijateljstvo i Arčibalda Rajsa koji je puno zadužio srpski narod i možda nas je najobjektivnije napisao rečenicom: „Srbi, čuvajte se sebe.“

Švajcarska je pružila ogromnu pomoć srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu, a ne treba zaboraviti i da je za vreme raspada Jugoslavije iz Švajcarske stizala kontinuirana pomoć naročito izbeglim i raseljenim licima.

Druga zemlja sa kojom menjamo postojeći sporazum o saradnji je Island sa kojom je naša saradnja u povoju i sarađujemo upravo u okviru EFTA asocijacije za slobodnu trgovinu, ali verujemo da ima prostora za saradnju sa ovom najsevernijom evropskom zemljom upravo na planu plasmana naših poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Sklapanjem osnovnih sporazuma i dopunskih sporazuma o poljoprivrednim proizvodima koji se istovremeno zaključuju između Republike Srbije i svake pojedinačne države EFTA, Republika Srbija i države EFTA uspostavljaju zonu slobodne trgovine. Ti sporazumi zaključeni su sa Islandom, Norveškom i Švajcarskom i oni čine deo instrumenta za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.

Kako sastavni deo ovih sporazuma čini protokol B o definiciji pojma proizvodi sa poreklom i metodom administrativne saradnje bilo je potrebno i ove bilateralne sporazume u delu koji se odnosi na pravila o poreklu proizvoda uskladiti sa Revidiranom regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu čije su strane ugovornice Republika Srbija i sve države EFTA.

Sporazumi o poljoprivrednim proizvodima sa ovim državama veoma su značajni za našu izvoznu orijentaciju u oblasti poljoprivrede što po EFTA pravilima podrazumeva poznato poreklo proizvoda bez mogućnosti da se plasira roba koja se preprodaje.

Članice EFTA, kao i članice EU, ali i druge države zahtevaju poznato poreklo poljoprivrednih proizvoda, odnosno garanciju da je iz matične zemlje koje trguju tim proizvodima.

Nažalost, imali smo nekoliko pehova kada su neki naši trgovci umesto našim poljoprivrednim proizvodima na nekim inostranim tržištima pokušali da prodaju nečije tuđe proizvode, što ne može biti niti pravilo slobodne trgovine, niti u skladu sa normama o kojima govorimo.

Osvrnula bih se na i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Ovaj Ugovor o zajmu razmatramo po hitnom postupku zbog činjenice da je potrebno njegovoj realizaciji pristupiti što pre, jer treba imati u vidu da je u pitanju sistem daljinskog grejanja u gradu Kragujevcu, čija modernizacija je i hitna i neophodna, jer predstavljaju jedan od najvećih zagađivača u ovom gradu.

Da podsetimo, u pitanju je sistem daljinskog grejanja na ugalj koji je sam po sebi veliki zagađivač zbog visoke emisije ugljendioksida, sumpor-dioksida i drugih čvrstih čestica koje su opasne po zdravlje stanovništva i životnu sredinu.

Dodani problem za građane grada Kragujevca jeste deponija, odnosno pepelište gde se decenijama odlaže pepeo koji dodatno zagađuje okolinu, a posebno je štetan za stanovništvo koje gravitira oko ove deponije pepela.

Imali smo ovih dana i reakciju građana čije je zdravlje ugroženo usled rasturanja pepela. Ono što je dobro je da je država prepoznala opasnost od ovakvog sistema grejanja i odlaganje pepela po Kragujevčane, i evo, taj problem je danas pred nama. Rešićemo ga zaduživanjem kod Evropske banke za obnovu i razvoj i ovaj projekat uključuje modernizaciju daljinskog grejanja uz primenu ekološkog principa, dekarbonizacije, odnosno potpunog isključivanja uglja i uvođenje prirodnog gasa kao energenta.

Na taj način značajno će se redukovati ili eliminisati, čak potpuno, ispuštanje sumpornih oksida i čvrstih čestica, smanjiti emisiju CO2 i značajno poboljšati energetska efikasnost sistema.

Ekološka socijalna i ekonomska korist povezana je sa ukupnim poboljšanjem kvaliteta i pouzdanosti usluga grejanja, smanjenjem potrošnje goriva i zagađenjem vazduha zemlje, a time i podzemnih voda kao i gubitka toplote i vode.

Projekat će se takođe baviti, koliko sam uspela da shvatim i glavnim ekološkim problemom Kragujevca, to je upravo odlaganje pepela i šljake.

Vrednost projekta procenjena je na oko 18 miliona evra, biće realizovano u dva dela. Prvi deo obuhvata rashodovanje starih kotlova i pripadajućeg postrojenja i sistema daljinskog grejanja Kragujevca, ugradnju novih kotlova za toplu vodu na prirodni gas ukupnog kapaciteta 110 megavata. Drugi deo obuhvata remedijaciju, odnosno sanaciju postojeće deponije pepela i šljake i po planu je da se radovi završe do kraja 2024. godine.

Uvažena ministarka, niste imali malo posla kada ste preuzeli resor koji ste dobili, no negde u vašoj političkoj karijeri stoji činjenica da ste odgovorili svim izazovima koji su bili pred vas, pa se pokazalo da i u ovom kratkom mandatu vrlo odgovorno pristupate onome što je, pre svega, ljudski faktor.

Mi smo problem zagađenosti u Srbiji, neću reći prepoznali kasno, ali mogu reći da je tek ova vladajuća većina negde shvatila da moramo, pre svega napraviti ministarstvo koje će se isključivo time baviti i da se to mora odvojiti iz poljoprivrede koliko god da je nekome u nekom periodu pre bilo bitno i prirodno da to bude zajedno, oba sektora su jako važna.

Dobro je u 21. veku posvetiti se ovoj problematici, pre svega zato što nas je i korona virus opomenuo koliko priroda ume da uzvrati udarac vrlo nemilosrdno u odnosu na ono što smo mi u stanju da radimo.

Zbog svega navedenog i u nadi da ćemo imati još kvalitetnih sporazuma koji će se ticati našeg ekonomskog boljitka, unapređenja kvaliteta života građana, poslanici SPS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone iz ovog dnevnog reda, opet kažem, u nadi da ćemo, mada efikasnije od ovoga kako sada radimo i ne možemo, do kraja svog mandata uraditi sve što je u našoj moći, i više od toga, da možemo ponosno reći da smo zaista doprineli kvalitetu života naših građana kada je u pitanju sveukupni život, bez obzira o kom sektoru govorimo.

Hvala vam.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su više predloga akta. Prvo želim da čestitam Kragujevčanima koji će rešiti daljinsko grejanje na bazi zajma za koji ćemo, ja verujem, doneti odluku da država garantuje za tu vrstu zajma i da to u danu za glasanje i potvrdimo.

Želeo bih da na sličan način, a predsednika Republike, bivši predsednik Vlade, sadašnji predsednik Vlade su naredni periodi označili kao period gde treba podići komunalni standard života stanovnika kroz snabdevanje pijaćom vodom, ovog puta za grejanje, kroz izgradnju kanalizacione mreže itd.

Ovo je potvrda da Republika želi da pomogne lokalnim samoupravama na teritoriji Srbije da reše neke svoje probleme. Kragujevac će verovatno rešiti na ovaj način daljinsko grejanje.

Ja bih želeo da na sličan način rešimo, recimo, vodosnabdevanje u Inđiji i u celom Sremu i u celoj Vojvodini, s obzirom da imamo problem zbog verovatno upotrebe đubriva u poljoprivredi. Imamo problem sa pijaćom vodom, sa amonijakom itd. i želeo bih da nađemo rezerve pijaće vode, koje recimo postoje u blizini Rume u Hrtkovcima i da na takav način sve sremske opštine snabdemo pijaćom vodom.

Tu postoje neki generalni projekti koje je radio Institut za vode „Černi“ i u narednom periodu ja ću se zalagati da se pronađe izvor finansiranja i da država obezbedi neku vrstu garancije da to i učinimo, jer su naši stanovnici koji su mnogo toga podnosili 90-ih godina, u vreme ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju, za vreme agresije, posle toga u periodu kada su bezobzirno pljačkani, kada im je otimana društvena imovina, naši stanovnici, naši građani zaslužili da im se podigne standard života i da im se omogući da u što boljim uslovima žive.

Što se tiče CEFTA-e, ona sada ima četiri člana. Ranije je imala više, ali su mnoge države iz CEFTA-e otišle u Evropsku ekonomsku zajednicu i u ovom trenutku četiri države su u CEFTA-i i mi svakako zbog slobodne trgovine, radi se o Evropskom udruženju za slobodnu trgovinu, zbog slobodne trgovine valja da sarađujemo sa njima i valja da podržimo sporazume, jer male države kao što je Srbija, kao što je naša, uslovno rečeno mala, vrednosno će Srbija biti velika zemlja, da bi očuvala standard stanovništva i da bi mogla da servisira dugove koji su nastali i pre ove vlasti i nije problem što su se gospoda pre nas zaduživala, nije problem ni toliko što su donatorsku podršku potrošili u ne znam šta, nije čak važno ni toliko što su oprost dugova Londonskog i Pariskog kluba takođe potrošili.

Ono što je najveći problem bio je što od svih tih dugova od potrošenog novca nisu napravili izvor za vraćanje dugova, niti su napravili infrastrukturu, niti su podržali investicije, odnosno da se zanovi industrija u Republici Srbiji, a time i proizvodnja roba, da se ulaže što više u proizvodnju i infrastrukturu i na takav način su nas ostavili u mnogim teškoćama. Jednostavno smo zatekli kuću golih zidova i trebalo je, uporedo sa kvalitetom životom, stanovništvo u lokalnim samoupravama, po pitanju komunalnih potreba, rešavati pitanje infrastrukture, trebalo je rešavati pitanje proizvodnje da na takav način dođemo do većih plata i penzija, a samim tim i da budžetski prihodi budu veći zbog toga što veće penzije i veće plate običnih stanovnika, u čiju korist treba što više da radimo, donose punije budžete.

Niko od običnih građana, sem što neko ode na more, ali to po nekoj jeftinijoj tarifi, neće izneti taj novac od većih plata i penzija na belosvetska ostrva, nego će ga potrošiti u trgovinskim lancima itd.

Kroz PDV i akcize taj će novac opet doći do Republike. Republika će deo uložiti u investicije i na takav način će kroz investicije i radove doći i još do većih budžetskih prihoda i to je jedan proces koji je uvezan jedan sa drugim.

Da bi sve to uradili moramo da imamo robu, moramo da plate i penzije podignemo od zarađenog, a ne od zaduženog, što je bio slučaj pre nas. Mora novac da se ulaže u proizvodnju.

Ja priznajem da je Đilas bio veliki ulagač. Veliki ulagač novca u svoje džepove. Takođe, priznajem da je Đilas bio jedan veliki izvoznik našeg novca na svoje račune u belosvetske države i na takav način osiromašio građane dodatno.

Dakle, sem što ih je ostavio bez posla, bez plata, sa prihodovne strane u budžetu ih preselio u rashodovnu i još gore napravio. Da je on taj opljačkani novac uložio u investicije u Srbiju, da ga je trošio u Republici Srbiji, onda bi država imala neke koristi. Ona neka korist i siromaštvo bi bilo znatno manje nego što smo zatekli iz prostog razloga što bi taj novac cirkulisao kroz državu Srbiju.

Iznošenjem novca, deponovanjem u štek velike količine novca i materijalnih stvari, je samo povećao siromaštvo koje inače Boris Tadić, on i ta družina napravili otpuštanjem velikog broja radnika.

Ne proizvode siromaštvo siromašni, nego bogati, posebno bogati na tako sumnjive načine kao što je to bio Đilas i žuta ekipa koji su, da bi se bogatili, prodavali firme budzašto, firme postale neka vrsta plena, gde ove nije interesovala, kupce, radna snaga. Pa, recimo u kombinatima u Vojvodini, gde su za 50 miliona evra tajkuni koji su švercovali naftu itd. devedesetih godina, za 50 miliona kupili 200.000 hektara zemlje i kombinate.

Njih nije interesovala radna snaga. Svi su stoku poklali, a radnike otpustili. Najviše zaposlenih bude u stočarstvu, kupe po dva moderna traktora „Džon Dira“ i obrađuju hiljade i hiljade hektara, a od toga država nema nikakvu korist. Ukoliko uništite stočarstvo, imate samo biljnu proizvodnju i umesto da proizvodite 4.000 evra po hektaru u mesu, mleku i jajima i preradi, vi u ratarstvu ostvarite samo 1.500 evra i onda naravno da država gubi na BDP-u, a oni koji su ostali bez posla su izgubili plate itd. i sa prihodovne strane, negde gde su doprinosili, prešli u socijalne slučajeve, na rashodnu stranu.

Pri tome, ta ekipa je odnela velike količine novca napolju, koji više nije kružio kroz Republiku Srbiju i bilo je potrebno zadužiti se, da servisiramo njihove dugove i kada nam kažu da su dugovi porasli, zaborave da kažu da su kamate za njihove dugove bile jako visoke, da su bile i po 5%, 6%, 7% i da je, recimo, godišnje bilo potrebno ovoj vlasti da obezbedi milijardu do milijardu i 300 miliona samo da servisira kamate na stare dugove, a ti dugovi nisu stvorili izvor za vraćanje dugova, ni za stvaranje neke novonastale vrednosti. Zato mi radimo sve što je suprotno od toga. Želimo da ova država trguje i sa CEFTA-om. Radi se o poreklu robe itd. To ćemo lako dokazati i želimo da zatrpamo našom proizvodnjom, našom robom okolna tržišta, tržišta EU, tržište CEFTA-e, tržišta u svetu, tržište u Rusiji i Belorusiji, Kazahstanu itd. Što više robe prodamo i što je veće tržište, to su veće mogućnosti za razvoj.

Zato moja stranka, bez obzira na svoju veličinu, a sigurno je u ovom trenutku snažnija od svih tih stranaka, pokreta, kažu - pokret, a šta je pokret, ljudi, gde postoji registar pokreta? To je neregistrovana politička stranka koja ne podleže kontroli o finansiranju itd.

Ja tvrdim da je moja stranka snažnija, ali je daleko manja od nekih vladajućih stranaka i stoga se zalažemo, u mom programu je bilo još 90. godine zalaganje za ulazak u evropsku zajednicu, sada je to EU.

Da bi se osnažila privreda, mora da ima što šire tržište, a to je posebno bitno kod poljoprivrede, jer evropske subvencije, evropski budžet za poljoprivredu, zajednička evropska poljoprivredna politika, ukupno u budžetu EU učestvuje sa 45%. Dakle, 45% budžeta EU je namenjeno poljoprivredi.

Stoga je moje zalaganje, stranke koja obožava selo, koja voli poljoprivredu, razumljivo da se zalažemo da uđemo u EU. Ne po cenu gubitka teritorija, to odmah da kažem i ponovim, ne po cenu gubitka teritorija što bi neki od ovih nesrećnika koje sam opisao želeli, ulazak u EU našim poljoprivrednicima omogućava da subvencije, podsticaje i stimulacije u poljoprivredi bude tri puta veće i da na takav način ne samo poljoprivrednicima bude bolje, već da prerađivačka industrija ima jeftiniju sirovinu i da može da napravi prehrambeni proizvod i da bude konkurentna prerađivačka industrija na našem tržištu, regionalnim tržištima, na CEFTA tržištu, na tržištu EU i na drugim tržištima, da budemo konkurentniji, jer je sirovina onda po manjoj ceni.

Naše stanovništvo je sigurno u toj situaciji da će uvek biti dobro snabdeveno, jer ko ima višak hrane u regionu, svakako je nadmoćniji od onih koji nemaju dovoljno hrane za ishranu svog stanovništva. Zato u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji valja se zalagati za što veća tržišta, za što veće podsticaje. Recimo, Bugarska, koja ima istu površinu zemljišta, nešto manje obradivog zemljišta nego Srbija, dobija od EU u ovom trenutku samo za dve stavke plus ekologija - ruralni razvoj i direktna plaćanja, negde oko milijardu i 300 miliona evra godišnje, plus što EU sada u poljoprivrednoj proizvodnji stimuliše i ekologiju vezano za poljoprivredu, znači preko 1,3 milijarde dobiju samo za rural i za direktna plaćanja.

Srbija u ovom trenutku, iako je povećala podsticaje dva puta u odnosu na prethodni režim, izdvaja 400 miliona. I zato će poljoprivrednici, ako uđemo u EU, a rekao sam - ne po cenu gubitka teritorije, biti najveći dobitnici. Ja verujem da će vrlo brzo prestići, ako budu imali iste uslove proizvodnje, da će za nekoliko godina prestići poljoprivredne proizvođače u EU, jer su nevolje koje su pretrpeli srpski poljoprivrednici izveštili naš narod da bude snalažljiviji u poljoprivrednoj proizvodnji od onih koji su poljoprivrednu proizvodnju vršili iz nekih udobnijih uslova, da tako kažem.

Stoga verujem da će srpski poljoprivrednici, srpski seljaci, zahvaljujući boljoj klimi, recimo, Holandija izvozi najviše paradajz, a ima daleko lošije uslove nego Srbija u proizvodnji tog povrća i ona, recimo, svoje staklenike i plastenike dodatno ogledalima mora da obasjava jer nema tu vrstu klime i tu vrstu sunčeve energije koju u ovom trenutku ima Srbija. Imamo plodnu zemlju, imamo vredne ljude, imamo dobru klimu, imamo zimu, koja je veoma bitna za poljoprivredno zemljište, jer bez zdravog poljoprivrednog zemljišta i zdravih biljki, zdravih životinja, bez zdravog poljoprivrednog i prehrambenog proizvoda nema zdravog čoveka.

Mi sve to imamo, samo moramo da pod istim uslovima kao i evropskim, imamo dugoročnu predvidivu poljoprivrednu politiku koja će važiti sedam godina i da sve što proizvedemo iz ratarske proizvodnje kroz stočarstvo obnovimo stočarsku proizvodnju, a preradom mesa, mleka i jaja podignemo prehrambenu industriju i sve ono što servisira metalska industrija, koja servisira poljoprivredu, prehrambenu industriju, itd. Hemijska industrija, sve to može da živne i poljoprivreda može da bude komparativna prednost za proizvodnju svih ovih roba koje treba da se nađu, u okviru i ove saradnje u zakonskim projektima, da se nađe na raznim tržištima.

Pogledajte i probajte, recimo, kajsiju, koja je uvozna i probajte ovu našu koja je dospela sada. Pogledajte samo razlike u mirisu voća, pogledajte njihove vrste hleba, pogledajte naš kako lepo miriše. Dakle, najlepši plodovi, najlepše voćke, najlepši poljoprivredni proizvodi iz sopstvene bašte i mi koji volimo svoju zemlju i koji smo patriote, govorio sam juče, moramo da branimo tu zemlju, da je ne zagadimo, zato što ona ne pripada samo sadašnjoj generaciji.

Jedan narod ne čini samo sadašnja generacija. Mnogi od nas su ubeđeni da posle i pre nas ništa nije postojalo. Ja mislim da neki naši mudri preci koji su pravili ovu državu da ustanu, kad bi videli neke od nas, recimo Jeremića, Đilasa, Tadića itd, ja mislim da bi oni tražili, gospodine Martinoviću, DNK analizu. Oni ne bi mogli da veruju da od takvog naroda su postali onakvi kakve sam opisao, razni Đilasi, razni Jeremići, itd. Verovatno ne bi mogli da veruju da su njihovi i verovatno bi zatražili DNK analizu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi se moramo truditi da naša zemlja bude svakom od nas moja zemlja, da svako kaže - moja zemlja, da doživi ono što je Stefan Nemanja govorio - nema naroda bez zemlje. I on je govorio da svako od državljana tadašnjih mora da stavi grudvu zemlje u svoju ruku i da doživi zemlju, da je ta gruda rodna gruda zemlje, čak i kad je blato. Svako od nas treba da to uzme, da oseti svoju zemlju, jer narod bez zemlje je skitnica, to nije narod. Dakle, sve dok imamo svoju zemlju, mi smo narod i zato je on govorio da bez zemlje nema naroda. Svi od nas treba to isto da učinimo i da to doživimo kao svoju zemlju, a ne kao ono - našu. Svako od nas treba da kaže - moja zemlja i tek onda će to biti naša zemlja, uistinu naša, a ne ono - društvena, svačija i ničija.

Kad svako pomisli da je Srbija, da kaže - moja zemlja Srbija, u tom trenutku će Srbija procvetati. Moramo da je doživimo kao Izraelci, kao Amerikanci. Svi oni to doživljavaju kao svoju zemlju. I onda ćemo krenuti napred.

Ova država daje šansu svima. Ova vlast nije ni diktatorska, ni autokratska, ni tako dalje. Ova vlast, evo, preko puta, gospoda mogu da posvedoče, daje šansu svima. Ko želi da radi u korist napretka, ova vlast svima daje šansu.

Mnogi kritikuju, a ja sam jedan od tih koji je kritikovao, pojavu da su mnogi tzv. žuti našli mesta u redovima pobednika. Možda sam ja grešio, verovatno jesam, verovatno je trebalo i mnogi su dokazali da su zaslužili tu šansu. Ima i onih koji su dokazali da nisu. Ali ja tvrdim da je predsednik Republike i predsednik najmoćnije stranke dao šansu svima, uključujući i dvema seljačkim strankama, Ujedinjenoj seljačkoj stranci gospodina Miletića i Narodnoj seljačkoj stranci, kojoj ja pripadam. Dakle, svako od nas je doneo neku kockicu koja je u mozaiku, koja se zove država Srbija i napravio neko bogatstvo boja da Srbija izgleda sve bolja i bolja.

Ova zemlja je naša i mi drugu nemamo. Ova zemlja daje dovoljno i davaće dovoljno za svačije potrebe, ali neće dati ni za čiju više pohlepu kakva je vladala za vreme Đilasa, Tadića, Jeremića i te žute ekipe. Hvala.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Pošto više nemamo prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu prijavljenih.
Narodni poslanik Samir Tandir ima reč. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, akademiče Zukorliću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, danas govorimo o tehničkim sporazumima. Svakako će Stranka pravde i pomirenja, kao najjača kao bošnjačka stranka u Republici Srbiji, podržati ove sporazume. Međutim, ti tehnički sporazumi su koraci koji prave suštinsku razliku između razvijene, uređene države i one koja to nije.

Nije slučajno činjenica da je naša zemlja, Republika Srbija, šampion kada je u pitanju dolazak stranih investitora i da u regionu smo zaista ubedljivo prvi kada su pitanju te investicije koje dolaze sa strane. Zašto? Upravo zbog ovih sporazuma. Koliko oni bili zanimljivi ili nezanimljivi za građanke i građane, koliko su oni zaista tehničke prirode, ali to su koraci koje moramo da pređemo, mali, sitni koraci koje moramo da pređemo do cilja da bi napravili.

Ono što je zaista želja i intencija svih nas jeste suštinski demokratsko društvo i jedna uspešna ekonomija koja je lider u ovom delu Evrope i u ovom regionu jugozapadnog Balkana.

Ono što hoću konkretno da kažem jeste da me raduje da govorimo o daljinskom grejanju kada je u pitanju Kragujevac. Mislim da izazov sa kojim će se suočavati vaše Ministarstvo, osim nesanitarnih deponija i nezagađenih reka, svakako su gradske toplane. Mislim da je jako važno što i to rešavamo i što je došlo na dnevni red. Lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, je govorio o situaciji u Novom Pazaru. Takva je situacija, nažalost, u većini naše zemlje. Takva je situacija u gradu iz kog ja dolazim, Prijepolju. Znači, gradske toplane koriste ugalj, koriste mazut i to su veliki zagađivači. To je nešto što moramo suštinski i sistemski rešavati u narednom periodu i na tom će se između ostalog meriti rezultat i ove Vlade i vašeg Ministarstva.

Što se tiče Sporazuma EFTA, što se tiče Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom, hoću da kažem da su to važni sporazumi. Koliko oni zvuče bombastično ili ne, to je drugo pitanje, ali poljoprivreda je razvojna šansa naše zemlje. Hoću da kažem da mi imamo ogroman potencijal i svaki sporazum sa svakom zemljom je šansa za našeg primarnog poljoprivrednog proizvođača.

Hoću da kažem da naše kompanije jako puno rade na edukaciji, na implementaciji standarda, da smo mi lideri u ovom delu Evrope kada govorimo o proizvodnji hrane i kada je u pitanju BRS, IFS i halal standard kvaliteta i košer standard kvaliteta. Sve najveće kompanije i proizvođači hrane u Republici Srbiji imaju implementirane te standarde, i to je dokaz da mi možemo da izađemo i na evropska i na neka druga tržišta.

Ono što hoću da istaknem, kao jedan izazov sa kojim se mi u praksi suočavamo, jeste da imamo dobru tu zakonodavnu potku i kada su u pitanju sporazumi CEFTA i sa Ruskom Federacijom i sa Republikom Turskom. Međutim, i to su neki govornici spomenuli, u praksi imamo problem reeksporta. Znači, umesto da zaista iskoriste naše kompanije, većina njih koristi, ja im čestitam na tom, sankcije koja je EU uvela Ruskoj Federaciji, imali smo izazove reeksporta gde neki proizvođači pokušavaju da uvezu određene sirovine i proizvode iz EU, prepakuju i izvoze za Rusiju. Imali smo, nažalost, i suspenziju u nekom periodu tog izvoza. To je nešto što ne smemo da dozvolimo, što krši našu međunarodnu reputaciju. Pozivam Ministarstvo poljoprivrede da zaista bude restriktivno kada su u pitanju takvi slučajevi. U danu za glasanje podržaćemo sve ove sporazume. Hvala vam.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Janko Langura.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Janko Langura

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih želeo da podsetim javnost na jedan događaj koji se odigrao pre šest godina kada je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić pokazao veliku ljudsku odgovornost i veliku hrabrost i kada je otišao da oda počast svih žrtvama u Srebrenici, a dočekan je tako da su domaćini organizovali sraman pokušaj ubistva.

Prošlo je šest godina od tada, a da niko nije ni uhapšen, ni osuđen. Niko se od bošnjačkih političara nije izvinio ili pokazao žaljenje. Ćutali su baš kao što su mirno posmatrali kako ta razularena rulja pokušava da ubije predsednika Srbije.

Kao što je svojim dolaskom pokazao veliku hrabrost, tako je u tom sramnom činu pokušaja ubistava Aleksandar Vučić pokazao da ih se ne plaši i da neće izmicati ni metar.

Sada bih ja poručio svih bošnjačkim političarima da ako za šest godina nisu u stanju da pronađu bar jednog nalogodavca ili bar jednog učesnika u tom sramnom pokušaju atentata da je očigledno da se tu radi ili o njihovoj nesposobnosti ili o zloj nameri.

Ono što je posebno interesantno, mogu na jedan način da razumem mržnju bošnjačkih političara prema Aleksandru Vučiću, oni tu mržnju već pokazuju godinama unazad. Ono što je meni zaista nejasno je da na baš taj dan, na godišnjicu tog pokušaja sramnog atentata u Beogradu u jednom tabloidu izađe ovakva naslovna strana koju uređuje Milovan Brkić. Pošto građani ne mogu da vide, ja ću pročitati. Pored slike našeg predsednika Aleksandra Vučića stoji veliki naslov: „Jedan pucanj može probuditi okupiranu Srbiju. Dođe vreme da se u boj krene“.

Ja znam, iako bi nadležni organi odradili svoj deo posla i ako bi Milovan Brkić došao na sud zbog ovako jednog sramnog naslova, da bi se on opet, po ko zna koji put žalio, na tu neku svoju neuračunljivost. Ja mislim da je zaista krajnje vreme da nadležni organi odrade svoj deo posla, jer za ovakve stvari neko mora da odgovara.

Takođe, zaista bih želeo da sa ovog mesta čestitam najvećem teniseru svih vremena, Novaku Đokoviću, na ostvarenim rezultatima i što predstavlja Srbiju i svoj narod u pravom svetlu.

Morao bih još da kažem da ono što Novak Đoković radi na polju svetskog tenisa, slobodno mogu reći da vi, ministarka, radite u Srbiji na polju zaštite životne sredine. Zbog čega je to tako?

Naime, kada je reč o Zakonu o zaštiti prirode, ne mogu a da ne pohvalim vaše rezultate i rezultate vašeg ministarstva, jer je zaista neverovatno šta ste vi uradili na polju zaštite životne sredine u proteklom periodu. Ovo je prvi put u istoriji naše zemlje da na čelu ministarstva imamo nekoga kome je zaista stalo do zaštite životne sredine.

Svi se mi sećamo da smo do pre samo godinu dana to ministarstvo imali samo na papiru. Niko u narodu nije znao ko je ministar, ali kada se saznalo svi su se pitali da li je taj čovek živ, nijednom se nije pojavio u medijima, niti je razgovarao sa građanima dok mi danas imamo apsolutno suprotnu stvar. Vi ste svakodnevno na terenu, svakodnevno obilazite građane, slušate njihove probleme i sa tim problemima se suočavate i sve te probleme rešavate.

Kao jedan od sigurno najboljih rezultata, ja mogu navesti saniranje deponije „Stanjevina“. Ovde naši građani mogu da vide kako je to izgledalo nekad, a kako izgleda danas. Ovo je jedan višedecenijski problem svih stanovnika Prijepolja i svih opština koje se nalaze nizvodno na reci Lim. Ovo je problem, već sam rekao, koji je već više decenija činio neverovatne probleme svim građanima Prijepolja i sa tim problemom niko nije smeo da se suoči do sada. Vi ste se suočili i veoma uspešno ga rešili.

Morao bih da naglasim i čišćenje Potpećkog jezera, jedne ekološke bombe. Možete pogledati kako je to izgledalo. Danas Potpećko jezero izgleda ovako, kako bi trebalo da izgleda, kako mora da izgleda. Verovali ili ne, iz Potpećkog jezera je izvađeno više od 20 hiljada kubika smeća ili ako vam je lakše nekoliko stotina kamiona otpada.

Ono što me posebno raduje je što se vi na ovome nećete zaustaviti. U prilog tome govori činjenica da već imamo raspisan konkurs za nabavljanje tri lančanice koje će zadržavati dolazak otpada iz susedne Crne Gore i čime ćemo, verujem, trajno rešiti ovakva problem.

Pre dva dana smo mogli da vidimo samo jedan u nizu konkursa i da su odobrena sredstva za 43 grada i opštine u svrhu projekata zaštite zemljišta. Ta sredstva su namenjena za sanaciju zemljišta u kojem su bile deponije, erozivno zemljište, klizišta, odroni i slično.

Ono što je svima jasno i te kako poznato je da sve ovo što sam naveo ne bi bilo moguće, da u prethodnom periodu nismo imali odgovorno vođenje države od strane Aleksandra Vučića, koji je uprkos najvećoj svetskoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa uspeo da održi stabilne finansije, da obezbedi vakcine za sve naše građane i da iznađe put za najbrži izlazak zemlje iz krize, na čemu nam zavide mnogo veće i razvijenije zemlje.

Kao po navici, posle svih ovih izvanrednih rezultata sledi jedna opšta hajka i napadi od strane Đilasovih i Šolakovih medija na vaš račun i na račun predsednika Aleksandra Vučića. Dotična gospoda iz bivšeg režima, kako to kod njih obično biva, vrlo brzo su zaboravila da su oni ti koji nisu poštovali apsolutno nijedan Zakon o zaštiti životne sredine, pa bi sada u njihovom lopovskom maniru, napadajući vas da sakriju sve njihove lopovluke i sve njihove marifetluke koje su činili. Tako svakodnevno možemo čuti Dragana Đilasa, koji sa Mauricijusa organizuje sve te najgnusnije napade, i Mariniku Tepić, koja sva ta naređenja izvršava iz svog „Poršea“ koji košta ni manje ni više nego 155 hiljada evra. Ta količina novca koji je ona potrošila za svoj luksuzni automobil je dovoljna da se očisti jedna nesanitarna deponija u bilo kom delu naše Srbije.

Kao što su oni već pokazali, kada su bili na vlasti, njih nije briga za građane, a kamo li za zaštitu životne sredine. Da su o tome brinuli ne bi se na njihovim belosvetskim računima nalazile stotine miliona evra, koje su besramno oteli našim građanima.

Još jednom, ministarka, zaista želim da vas pohvalim na izvanrednim rezultatima i da vam pružim apsolutnu podršku u daljem radu i siguran sam da ćemo do kraja vašeg mandata svi biti ponosni na vas i na vaše rezultate koji su već i te kako za divljenje.

Hvala, vam. Živela pristojna Srbija.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Kolega Langura, mlad ste čovek, tek vežbate politiku i dobro je da dobijate priliku, ali pokušajte ubuduće kada govorite po naznačenim temama da nađete bilo kakvu vezu između mržnje bošnjačkih političara i ostalih tema, ali bar da to tako izgleda. Hvala vam.
Sada, narodna poslanica Jasmina Karanac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko, poštovani članovi kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da su svi ovi sporazumi, o kojima mi danas raspravljamo, korisni i dobri za našu zemlju, za trgovinu, za poljoprivredu i oni će uticati na unapređenje životne sredine i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati sve ove predloge.

U svom izlaganju najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju odluke Mešovitog komiteta EFTE i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, a u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom.

Ugovor o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, koji je potpisan još 2009. godine, umnogome omogućava našoj zemlji bolje pozicioniranje u režim u slobodne trgovine.

Međutim, kao što sam i rekla, ugovor između Srbije i EFTA potpisan je pre 12 godina, a budući da je trgovina živ proces i da se pravila na tržištu neprestano menjaju, mi se moramo prilagođavati i poštovati propise koje nalažu članice tog udruženja. U ovom slučaju to su Island, Linhenštajn, Norveška i Švajcarska kao članice EFTA.

Zašto je važan ovaj sporazum? Zato što omogućava izvoz naših proizvoda bez carine na tržište koje ima više od 13 miliona stanovnika, i ne samo to, već i privlačenje stranih investitora iz ovih zemalja. Osim investicija našim poljoprivrednicima od velikog značaja će biti iskustvo koje će steći učestvovanjem na ovim tržištima. Kroz učestvovanje na visokorazvijenim i visoko zahtevnim tržištima zemalja EFTA, našim poljoprivrednicima i prerađivačima otvara se i mogućnost da steknu nova izuzetno vredna znanja, kako kroz kooperaciju sa proizvođačima iz tih zemalja, tako i kroz proces takmičenja na tržištu.

Sa svakom od ovih članica Srbija je potpisala posebne bilateralne sporazume o trgovini poljoprivrednim proizvodima i oni čine sastavni deo EFTA sporazuma.

Danas stoga razmatramo i dva bilateralna sporazuma sa dve članice EFTA, Švajcarskom i Islandom, kojima će se neophodne izmene uneti u sporazume o poljoprivredi između naše zemlje i te dve države.

Odluka Mešovitog komiteta EFTA, o kojoj mi danas raspravljamo, i koju ovaj parlament treba da po potvrdi tiče se pre svega novog seta pravila o poreklu robe, a predviđa mogućnost za primenu pune kumulacije porekla, odnosno sabiranja porekla sa zemljama i teritorijama sa kojima je to moguće.

Najnovija odluka EFTA odnosi se i na ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine i daje mogućnost za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu. Sve ovo su nove i olakšavajuće okolnosti kako za naše proizvođače, tako i za izvoznike.

Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su resurs za lokalni ekonomski razvoj i oni prave razliku jer su pojam za autentičnost i za kvalitet i kao takvi su i konkurentniji na tržištu. Ovo je posebno značajno kada govorimo o izvozu na tržištu zemalja EFTA. To su tržišta koja karakteriše veoma visok stepen razvijenosti i neka od najbogatijih tržišta na koja naši poljoprivrednici izvoze svoje proizvode.

Uzmimo na primer tržište Švajcarske, države sa kojom danas potvrđujemo jedan od sporazuma o poljoprivrednim proizvodima i dok nam Švajcarska uspeva da pokrije svoje potrebe iz oblasti životinjskih proizvoda ostaje značajan uvoznik biljnih proizvoda i tu je naša šansa.

Švajcarska je čak i pandemijske 2020. godine uvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 10 milijardi evra, ali ono što je za nas značajno je struktura ovog proizvoda.

Pored uvoza žitarica za naše poljoprivrednike i proizvođače najveću priliku predstavlja rast uvoza proizvoda od voća i smrznutog voća, što je velika šansa za mnoge naše proizvode koji su poznati i u svetu priznati po svom kvalitetu, poput svetski poznate srpske maline.

Drugi segment rasta je deo tržišta u kojima naši poljoprivrednici već imaju iskustva na ovom tržištu, a to su organski proizvodi, začinsko i lekovito bilje.

Ono što je karakteristika za ove proizvode je to da predstavljaju premijum proizvoda u oblasti poljoprivrede i da kupce traže u najzahtevnijim segmentima tržišta. To su proizvodi koji na svaki način mogu da se dokažu svojim kvalitetom, čistotom sastojaka i njihov proces, proces njihove proizvodnje je kontrolisan i sertifikovan.

Dokaz o poreklu, kao i efikasan i jednostavan način da dođu do njega je od vitalnog značaja za proizvođače koji učestvuju na ovom tržištu. U strukturi gazdinstava Srbije, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede su prepoznali da je organska proizvodnja velika šansa za opstanak i razvoj manjih gazdinstava. S toga rast proizvoda koji imaju dokaz geografskog porekla, odnosno organskih proizvoda značajno može da doprinese opstanku lokalnih zajednica i seoskih domaćinstava, a takođe su i važan deo turističke i gastronomske ponude nekog kraja. Zato treba podsticati i mlade, naročito poljoprivrednike da razvijaju sopstveni brend i da zaštite njihovo geografsko poreklo.

Mi moramo da menjamo navike, da pravimo gotov proizvod, a ne da izvozimo sirovine, a da nam drugi od tih istih naših sirovina vraćaju gotov proizvod po mnogo višim cenama. Zaštitom porekla proizvoda sigurno će rasti kako tražnja, tako i konkurentnost proizvoda i na kraju, ono što je i najvažnije, njegova cena. Neki primeri govore da su cene proizvoda nakon zaštite njegovog porekla porasle i za 30% jer potrošači sve više postaju zainteresovani za kvalitet, traže specifične proizvoda, ali sa nekim drugačijim neobičnim karakteristikama i zato su spremni da plate i višu cenu. Tu prednost treba iskoristiti jer Srbija je poljoprivredna zemlja i treba u što većoj meri da se baziramo i da podstičemo proizvodnju hrane jer ona je značajan nacionalni resurs, a zaštitom porekla stvaramo i veću dodatnu vrednost.

Smatram da su potencijali naše zemlje za proizvodnju hrane sa zaštićenim imenom i poreklom veliki, a se još uvek ne koriste dovoljno. Srbija ima 45 prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, od čega je 11 sertifikovano.

Budući da su takvi proizvodi nekada i do tri puta skuplji i da se traže na zahtevnom inostranom tržištu više pažnje moramo posvetiti ovom pitanju, a svoje zakonodavstvo i propise u oblasti proizvodnje, prerade, bezbednosti, čuvanja, transporta hrane moramo prilagoditi standardima EU. Zato će Poslanička grupa SDPS podržati predložene sporazume koji se tiču i geografskog porekla i poljoprivrednih proizvoda i međunarodnog prevoza između Srbije i država EFTA. Zahvaljujem.