Zahvaljujem se narodnom poslaniku Radovanu Arežini.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, govoriću o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske.

Kao što znamo, poljoprivreda je oduvek bila oslonac srpskog društva i ekonomije, pogotovo u turbulentnim vremenima srpske istorije, bogata plodnom zemljom i vrednim srpskim domaćinima. Uvek je bila tačka oslonca narodu ali i državi. S toga, sa posebnim pijetetom govorim o ovom zakonu.

Sada, kada smo zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću respektabilni u svim segmentima od ekonomije do lavovske borbe koja se vodi u doba pandemije, prepoznati smo kao krucijalan faktor, ne samo u EU koja predstavlja strateško opredeljenje Republike Srbije, već i u celom svetu.

Ovim zakonom potvrđuje se izmena Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije. Cilj zakona je dovođenje Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije u vezu sa Odlukom Broj 1 iz 2021. godine, Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije, usvojene 28. maja 2021. godine, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA.

Razlozi za usvajanje Odluke EFTA MK ogledaju se, pre svega u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe, čime će se u velikoj meri omogućiti da naši proizvodi budu dostupni na EFTA tržištu, gde će da se poveća prag tolerancije na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode na 15% od vrednosti gotovog proizvoda, što omogućava da srpski proizvodi budu dostupni za nas veoma važnom tržištu Evropske unije, što je i cilj politike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, a samim tim i domaćim proizvođačima, koji će imati višestruke benefite od proizvoda koje budu tamo plasirali.

Cilj politike Aleksandra Vučića je stabilnost i ekonomski prosperitet Srbije, partnerstvo i saradnja ne samo u regionu, nego i u celom svetu, gde ni u jednom trenutku nisu zanemareni svi dobronamerni prijatelji Srbije, poput Kine i Rusije sa kojima takođe imamo izuzetne bilateralne odnose po pitanju plasiranja roba, usluga, izgradnje novih fabrika i sve to je postignuto virtuoznom politikom Aleksandra Vučića.

Za razliku od njega, politikanti bivšeg režima su svoje interese određivali na destinacijama o kojima govorimo i danas od Švajcarske, Luksemburga do Mauricijusa. Ali, umesto ugovora koji bi doprineli boljem životu građana, oni su doprineli većem koeficijentu na svojim računima, jer im je lista međunarodnih banaka bila jedina interesna grupa, a osnovni princip kako opljačkati i kako devastirati sve zarad ličnih interesa.

Najbolji primer za to je Dragan Đilas, neprikosnoveni rekorder u ličnim investicijama, u ulaganju u samog sebe i računima na egzotičnim destinacijama. Naravno, za njim ne zaostaju ni njegovi probisveti koji su se maestralno pokazali u skupocenim limuzinama i onomad u njihovo vreme, dok su građani Srbije vapili za parčetom hleba, a oni za još kojim stanom ili džipom u što boljoj opremi. I sada, tako jadni i mali drže pridike Aleksandru Vučiću koji je podigao Srbiju iz pepela, Srbiju koju su oni uništili i u sopstvenom beznađu jedini njihov odgovor i jedini način koji vide da bez izbora dođu na vlast je pretnja metkom, koju takođe preko svojih bednih poslušnika upućuju predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Oni, prosto, žive u nadi da će opet moći da kradu, pustoše i umesto uspeha i plodova rada do kojih je doveo Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka zakopali bi Srbiju ponovo u ambis beznađa. Ali, taj ambis i taj metak im neće dozvoliti narod Srbije. Narod Srbije sve to vidi i prozreo ih je u potpunosti i zato više ti žeteoci državnih para nikada neće uzjahati grbaču naroda, takvi će zauvek ostati na Tviteru, gde im je i mesto.

Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Nedović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, sklapanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Islanda govori o dopunama o poljoprivrednim proizvodima da bi se uspostavila zona slobodne trgovine između Republike Srbije i ostalim zemljama koje su članice Sporazuma EFTA na bilateralnoj osnovi, kao i sa Islandom, tako i sa Norveškom i Švajcarskom, uključujući i Lihtenštajn.

Sastavni deo Sporazuma je Protokol B koji definiše pojam proizvoda sa poreklom i metodama administrativne saradnje u cilju olakšavanja trgovine.

Važno je reći da je Srbija na svetskoj listi najbezbednijih zemalja na 34. mestu i najbezbednija zemlja u regionu. Sledeća na listi je Rumunija, koja se nalazi na 51. mestu, a pri dnu liste su Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Na indeks sigurnosti utiču prirodne katastrofe, kriminal i terorizam. To govori o politici, odlučnoj politici Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji su rešeni da Srbija bude sigurna i stabilna zemlja, zemlja mira, zemlja vladavine prave.

Ono što govori o potvrdu tome su nemačke investicije u Srbiju. U Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih kompanija, koje zapošljavaju 65.000 ljudi. Nemačka je godinama jedan od najvećih investicionih partnera u Srbiji i ova duga tradicija poslovanja čini Srbiju stabilnim partnerom.

Nemački investitori ocenjuju ekonomski razvoj Srbije pozitivan, naročito gledajući kako je Srbija izašla iz korona krize. Najvažnija privredna grana u koju su Nemci investirali je automobilska industrija, a to jesu auto-delovi. A najviše investicione oblasti za ulaganje su interesantne elektro-tehnika i tekstilna industrija. Potencijal za investiranje pruža i poljoprivreda.

Još jedan važan sporazum koji je potpisan u Moskvi 25. oktobra 2019. godine sa članicama EA, EU, Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom. Sporazum koji stupa na snagu, Srbiji se otvara tržište od 180 miliona ljudi gde će naši proizvođači moći da izvezu pod veoma povoljnim uslovima, a to znači da će za 90% proizvoda važiti bescarinski režim. Najveće koristi od ovog sporazuma imaće upravo poljoprivredni proizvodi.

Srbija mora ojačati ekonomski. Zbog toga mora biti plodno i stabilno tle za sve svetske investicije.

Naš put je put EU, ali mi želimo da budemo partneri sa celim svetom i zato moramo čuvati mir i stabilnost.

Dok javni dug svuda raste, kao što je u Italiji na 167%, Francuskoj 120%, Grčkoj 240%, Hrvatskoj 88%, Crnoj Gori na 106%, javni dug Srbije, uprkos koroni, drži se na 58% i to daje poverenje investitorima.

Citiram reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Srbija će pobeđivati sa više fabrika, većim platama i penzijama da hoće da bude bolja od drugih, a jedino što će da kaže jeste da ništa tuđe nećemo, ali nećemo dati tako ni da po merilima drugim budemo dobri ako damo nešto što misle da nam ne pripada, a pripada nam više od devet i po vekova“. Živela Srbija. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Luka Kebara.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Vujović sa svojim državnim sekretarkama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanske i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima koji se tiču trgovine, odnosno međunarodne trgovine u vezi sa poljoprivrednim proizvodima.

Naime, mi treba da potvrdimo zaključke Vlade koji su doneti na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Islanda, kao i između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a sve to na osnovu onog Sporazuma sa državama članicama EFTE, odnosno Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu iz 2009. godine, koji je kasnije stupio kod nas na snagu 2010. godine.

Ovo su jako bitni sporazumi. Naravno, na sednici tog Mešovitog komiteta između EFTA i Srbije, koji je zadužen za sprovođenje tog sporazuma, je došla do određenih izmena koje se tiču ažuriranja tog Protokola B, o definicijama porekla proizvoda, odnosno roba, konkretno ovde poljoprivrednih proizvoda, ali i onih metoda administrativne saradnje, odnosno novih administrativnih procedura, propisa i elemenata.

U okviru ovog sporazuma ima više tih nekih izmena. Ja ću navesti one najvažnije svakako. One podrazumevaju mogućnost primene pune kumulacije porekla robe, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, uvećanje praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode od 15% od gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode kako bi se omogućio lakši način sticanja te robe.

Ove izmene se sprovode u okviru primene alternativnih prelaznih pravila PEM konvencije, odnosno Pan evropsko-mediteranska konvencija o preferencijalnom poreklu roba, a mi smo tu pristupili 2013. godine.

To sve podrazumeva određena pravila, određene izmene i dopune ovih sporazuma, a svi oni zajedno obuhvataju interese naše zemlje. To su, pre svega, interesi naše zemlje na prvom mestu, naravno kao i interesi naših spoljno-trgovinskih partnera, naročito na ovom prostoru EFTA, a to su svakako Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn.

Ovo će nama omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, brži protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju našeg BDP-a i generalno naše celokupne privrede i naše ekonomije.

Naravno, za ove izmene i dopune ovog Protokola B i metoda administrativne saradnje svakako su zainteresovane i zemlje članice EU, ali i zemlje CEFTA, zemlje EFTA, kao i Turska, što je dodatni indikator da su izmene ovih sporazuma jako dobre i da će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.

Kada govorimo o međunarodnim odnosima, tačnije spoljnoj politici Srbije, s obzirom da ovde imamo dva bilateralna sporazuma sa Švajcarskom Konfederacijom i sa Islandom, moramo napomenuti jednu jako bitnu stvar. Sa Islandom imamo dobru saradnju, dobre bilateralne odnose. Naime, te odnose treba i dalje razvijati. Naša ukupna spoljno-trgovinska razmena je negde oko nepunih tri miliona evra, a sa njima imamo i dva međunarodna sporazuma. To je, naravno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sporazum koji proističe iz tog ugovora pojedinačno sa Islandom vezano za poljoprivredne proizvode.

Naravno, ti odnosi će se i dalje razvijati, ali kažem da je potrebno dosta raditi na tome kada su u pitanju odnosi sa Islandom, pogotovo ti ekonomski odnosi, jer smatram da je tri miliona evra još uvek jako malo suma i mislim da ćemo u budućnosti moći više nekih naših poljoprivrednih proizvoda tamo da izvozimo.

Što se tiče odnosa sa Švajcarskom Konfederacijom, tu su odnosi na jako visokom nivou. Oni su jako bogati, jako raznovrsni. Napomenuću samo da više od 200.000 Srba živi i radi u Švajcarskoj. Još jedan jako zanimljiv podatak, ja sam negde našao podatak da je 1916. godina u pitanju, ali ipak 1879. godine mi smo uspostavili diplomatske odnose. Znači, Švajcarska Konfederacija zapravo je jedna od zemalja sa kojom smo prvo uspostavili te diplomatske odnose. Danas imamo ambasadu u Bernu, kao i generalni konzulat u Cirihu. Naravno, nakon onog konsekutivnog predsedavanja OEBS-om od 2014. do 2015. godine, mi razvijamo dodatnu tu političku saradnju. Imali smo više tih bilateralnih susreta, dolazak njihovog rukovodstva u Republiku Srbiju, ali i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić i naše rukovodstvo je takođe posetilo Švajcarsku Konfederaciju u zadnjih nekoliko godina.

Jako su kvalitetni odnosi. Naravno, pomenuću samo legendarnog Arčibalda Rajsa. Prosto, svi znamo o njegovoj knjizi, o njegovom opusu koji se tiče naše kulture, naše istorije. On je dosta nama pomogao u Prvom svetskom ratu, pre svega kao kriminolog, kao hemičar, kao veliki, veliki prijatelj Srbije.

Naravno, u poslednjih nekoliko godina, to sam pomenuo, ostvareno je više uzajamnih poseta najvišeg ranga, ali moram napomenuti da je Švajcarska Konfederacija devedesetih godina dosta pomogla našim izbeglim i raseljenim licima.

Ekonomski odnosi su, naravno, višestruko razvijeni i raznovrsni. U 2020. godini se beleži da ukupna trgovinska razmena u iznosu od 410 miliona evra, što je ipak jako dobra suma novca.

Naravno, spomenuću investiciju Bari Kalebo u Novom Sadu. To je jedna fabrika čokolade, naravno, ali i doniranih više od 400 miliona franaka u poslednjih 30 godina.

Švajcarske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 radnika, a zanimljiv podatak je svakako i to da je između Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan čak 51 bilateralni ugovor, a prvi je krajem 19. veka, posle uspostavljanja diplomatskih odnosa iz 1879. godine.

Ovako dobru saradnju sa Švajcarskom Konfederacijom i sa nekim drugim zemljama imamo, pre svega, zahvaljujući radu i trudu našeg predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Napori koje oni ulažu prosto rezultovali su tome da se međunarodni ugled Srbije u svetu jako unapredi i da, prosto, mi razvijamo danas odnose sa svim regionima sveta, i sa Afrikom i sa Azijom i sa Evropom i sa SAD, sa Kinom i sa svim drugim zemljama.

Ja sam ubeđen da bi ovi odnosi, konkretno odnosi sa Islandom i sa možda nekim drugim afričkim zemljama bili na još većem nivou, ali, nažalost, mi smo imali do 2012. godine jednu vlast koja je isključivo marila za svoj džep, jednu vlast koju uopšte nisu zanimali međunarodni odnosi. Oni su se svodili na puki diplomatski protokol, puku saradnju, onu nužnu saradnju koja je morala da se odvija između Srbije i nekih drugih zemalja, na osnovu nekih potpisanih bilateralnih sporazuma. Uopšte se nije detaljno radilo na tom planu, na planu spoljne politike Srbije.

Mi smo na čelu Ministarstva spoljnih poslova imali gospodina Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, dame i gospodo narodni poslanici, to je čovek koji je pre svega jako obrazovan, studirao je na Harvardu, bio je ministar spoljnih poslova Republike Srbije, a potom je bio i predsednik Generalne skupštine UN. To je čovek koji je bio na možda najvažnijem položaju na svetskom nivou, na nivou UN, a danas taj isti gospodin Vuk Jeremić, taj veliki intelektualac, pripadnik elite, veliki političar, veliki poznavalac međunarodnih odnosa, danas je taj Vuk Jeremić, dame i gospodo, čovek koji se na jedan maloumni, primitivni način obračunava sa svojim političkim protivnicima. Taj gospodin Vuk Jeremić, kao što znamo, nedavno je upao u Predsedništvo sa svojom grupom propalih političara i autošovinista, ušao je u Predsedništvo i onda je pokušao da provocira instituciju kakva je predsednik Republike.

Institucija predsednika Republike se mora poštovati, nebitno koja je to osoba. U svakoj zemlji je predsednik Republike neko ko ima najveći respekt. I sad imate tog jednog Vuka Jeremića, čoveka političara možda i svetskog ranga, koji se spustio na taj nivo da hoće fizički da se obračuna sa svojim političkim protivnicima. Kakvo je to ponašanje? Ja bih rekao da je to vrlo detinjasto ponašanje, vrlo smešno, vrlo mizerno, pre svega tragikomično, takav jedan intelektualac da to radi. A zašto on to radi?

On to radi zato što je frustriran. On to radi zato što je svestan da građani ne žele više njega da vide na vlasti. Ne žele više tu politiku. On pripada prošlosti. On pripada toj žutoj tajkunskoj prošlosti i on će tu zauvek ostati. Njega niko ne želi. On prosto od besa ne zna šta hoće da uradi i onda pokušava na neki najprimitivniji, najmaloumniji način da ostvari neki politički poen, prosto da ispuni neki svoj partikularni politički interes.

Dame i gospodo narodni poslanici, nasilje, agresija, jednostavno će doprineti da se njegov rejting dodatno uruši. Po nekim istraživanjima javnog mnjenja, Vuk Jeremić i ta njegova partija imaju jedva 1%. Zamislite, 0,8%, 0,9% oni trenutno imaju. To je razlog zašto se on ponaša tako, tako primitivno, tako agresivno, tako bahato. On je frustriran. On zna da nikada više neće doći na vlast. Gospodin Jeremić se grdno vara.

Inače, to je čovek koji je utro put kosovskoj nezavisnosti. Setimo se samo onog nespretnog pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde. Taj čovek je u potpunosti devastirao našu spoljnu politiku. On je ponizio državu Srbiju i zato tog gospodina Jeremića više niko neće. Građani Srbije su prepoznali njegovu politiku i sa druge strane su prepoznali politiku Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, celokupnog našeg Ministarstva spoljnih poslova, celokupne Vlade Republike Srbije, prepoznali su rad, prepoznali su rezultate, prepoznali su tu marljivost, taj trud. I zato taj Vuk Jeremić i njegova infamozna žuta tajkunska kamarila više nikada neće doći na vlast. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština usvoji akta koja su na dnevnom redu.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja bih samo par rečenica o gospodinu Jeremiću. Čula sam da je vrhunski intelektualac. To nema veze sa mozgom, on nije vrhunski intelektualac. Vrhunski intelektualac je čovek koji je završio fakultet, govori dva jezika, ima široko obrazovanje. Ja bih rekla da su vrhunski intelektualci, na primer, gospodin Aleksandar Vučić, gospodin Martinović, gospodin Orlić i ima ih još mnogo, gospodin Siniša Mali, ali gospodin Jeremić nije ni prošao pored vrhunskog intelektualca. Sticajem okolnosti imao je priliku da bude tamo gde je bio. Nije pokazao patriotizam, ja sam to od njega i očekivala, ali ne bih više o njemu da trošim vreme i da ga reklamiram, on to ne zaslužuje.

Ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu - Projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, ali, pre svega, ja bih malo napravila poređenje između Republike Srbije od 2000. do 2012. godine, pa sada, od 2012. do 2021. godine, šta je sve urađeno, kako je bilo nekada, kako sada.

Velika zahvalnost gospođi Ireni Vujović, našoj ministarki, koja je više uradila za godinu dana nego neko za 10 godina. Očistili ste ono što je meni bilo neverovatno, da pored jednog od najlepših manastira u Republici Srbiji, gde postoji freska koja se zove Beli anđeo, koja je zaštićena UNESKO-om, postoji brdo đubreta i, bogu hvala, toga više nema. To je nešto na čemu su građani Republike Srbije vama zahvalni.

Znam da mnogo radite i nastavite tako, jer je Srbija poprilično devastirana što se tiče smetlišta i svega ostalog. Niko nije obraćao pažnju na to kako se živi i koliko smetlišta ima u Srbiji. Prvi put, eto, mi, SNS sa svojim koalicionim partnerima.

Da vidimo mi šta je to bilo od 2000. do 2012. godine. Danas je Republika Srbija jedna vrlo respektabilna zemlja zahvaljujući mudroj politici gospodina Vučića i Vlade Republike Srbije, ali nije bilo uvek tako. Od 2000. do 2012. godine potpuno devastirana zemlja. Uostalom, svi to dobro znaju, jer je 400.000 ljudi dobilo otkaz 2008. godine, od toga 1.000 sudija, pa smo mi posle platili da bi vratili te uvažene kolege, te sudije, 40 miliona evra. Ne samo to, bez posla je ostalo 400.000 ljudi, ako svako ima po dva, tri člana porodice, izračunajte.

Stalno nas spočitavaju kako Srbiju napuštaju građani Republike Srbije. Napuštaju, naravno, ali od šezdesetih godina, a najviše od 2000. godine, a onda posle, nažalost, ratova, pa onda od 2000. do 2012. godine. Zašto? Zato što su devastirali sve čega su se dotakli. Uništeno je, zatvoreno preko 590 preduzeća, ruinirano, a nešto što im se nije dopadalo su vratili, onako ogoljeno, Republici Srbiji.

Nezaposlenost je tada iznosila 26%, a danas, dobro vođenoj politici Vlade i našem predsedniku, jer ima odlične konekcije, mudrom spoljnom politikom, mi imamo otvorenih preko 230 fabrika, samo gospodin Vučić ukupno otvorenih 350 fabrika, zaposleno preko 350.000 ljudi. Nezaposlenost danas, iako smo imali kovid, iznosi manje od 9%. Da nije bilo kovida, bilo bi 7,5%. Tako se radi.

Mi danas gradimo. Oni su razgrađivali. Mi danas gradimo puteve. Izgradili smo Koridor 10. Gradimo još 8 autoputeva, gradimo Koridor 11, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, osam autoputeva. Mi danas gradimo brze pruge. Biće gotova brza pruga relacija od Beograda do Novog Sada do kraja ove godine, do kraja 2026. godine kompletna pruga će biti gotova, tako da ćemo moći iz Beograda do Budimpešte da stignemo za dva i po sata.

Revitalizujemo pruge, gradimo stanove za službe bezbednosti, za vojsku i policiju, gradimo stanove za mlade bračne parove, stimulišemo rađanje. Apsolutno imamo jedan boljitak. Kako god se okrenemo vidimo gradilišta po čitavoj Republici Srbiji, pa pogledajte samo u Beogradu ima preko 10.000 gradilišta, u Srbiji verovatno preko 50.000. Srbija se danas gradi i radi.

Što se „Beograda na vodi“ tiče, to je jedna od najlepših promenada u ovom delu sveta. Ko je šetao mogao je da vidi koliko je to lepo.

Prvi, od kako postoji Republika Srbija, setio se gospodin Vučić, predsednik Srbije, da obeležavamo pomene žrtvama zbog kojih mi danas uživamo, da smo živi i zdravi, radimo i stvaramo.

Ja ću se na Kragujevac, pre svega, osvrnuti zbog tih žrtava, jer se 1941. godine desilo nešto što nikada nije trebalo da se desi, pobijeno je 3.000 ljudi, streljano je 300 đaka. Po drugom izvoru, imam informaciju da je čak 7.000 ljudi stradalo. Jedno veliko stratište, a samo zato što je u ratu te 1941. godine ubijeno 10 Nemaca, ranjeno 27. Bila je odmazda da se ubije 3.000 ljudi i 300 dece.

Kragujevac je jedan divan grad. Ja nisam rođena u Kragujevcu, ali ću uvek kad se govorio o bilo kom gradu u Republici Srbiji govoriti, jer svaki grad nekad i sad potpuno drugačije lice ima, pa tako i Kragujevac, centar Šumadije, divan grad koji je bio poprilično devastiran. Setimo se samo kako je to izgledalo 2000. godine, a pogledajte danas.

Projekti se rade non-stop. Radiće se trg koji je velelepan i ne samo to. Radiće se rekonstrukcija Urgentnog centra Kliničkog centra. Napravljen je i projekat za novi klinički centar. Takođe, u Kragujevcu će se raditi prečišćavanje otpadnih voda. Za to je odvojeno 54 miliona evra. Takođe, praviće se severna obilaznica koja košta 75 miliona evra, gradi se železnička pruga Subotica – Cvetojevac koja košta 19 miliona evra. Takođe, Palata pravde se završava, ukupna investicija koštaće 2,4 milijarde dinara. Izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti je pri kraju. Podeliće se 972 stana.

Takođe, investicija vredna 1,7 miliona evra biće u Kragujevcu. Startuje izgradnja novog tržnog centra itd. Kragujevac se gradi, a navodila sam i cifre zato što mi uzimamo kredite po 1% i 2%, a nekadašnji DOS ili DS, svi oni zajedno, su uzimali kredite po 7%, 8%, 9%.

Dug Republike, javni dug Republike Srbije danas iznosi 58% BDP-a. Zašto to govorim? Zato što naša deca neće morati da vrate kredite. Sa sve pandemijom koju smo imali iznosi 58%. Čuli smo, moja uvažena koleginica je govorila o tome, koliko su ostale zemlje zadužene. Tako se radi i tako treba da se nastavi da se radi, a ja ću sada kratko o ovom projektu, pošto je već dosta toga govoreno.

Zajam za ovaj projekat, što se modernizacije gradskog sistema daljinskog grejanja i zamenu postojećeg postrojenja na ugalj tiče, iznosi 18 miliona evra. Prva cifra je iznosila 20 miliona, pa su onda analizom došli do toga da je 18 miliona evra dovoljno. Za prvu fazu će se potrošiti 14 miliona evra, za drugu fazu četiri miliona evra. Prva faza je izuzetno važna, jer će biti remont tih postojećih kotlova koji su grejali na ugalj i zagađivali sredinu. Druga, takođe. Ugradiće se novi kotlovi koji će isključivo i samo raditi uz pomoć tople vode, znači gasa, prirodnog gasa, tako da neće biti nikakvog zagađivanja, neće biti čestica. Takođe, biće uveliko nadzor i to nezavisnih inženjera. Prva faza će biti gotova do 2023. godine, druga faza će biti 2024. godine, što znači da Kragujevac, nekad i sad, ne može da se prepozna.

Navodim ove cifre da se zna kako radi SNS, da se zna šta se sve gradi. Kragujevac je jedan od gradova u kojima se mnogo gradi. Svi gradovi u Srbiji se polako revitalizuju, nema grada gde se nešto ne gradi.

Ono što sam ostavila za kraj to je da sam juče videla na TV-u da je pola sveta u štrajku jer nema vakcina. Mi imamo četiri vrste vakcina. Kažu – nema prijatelja u politici, ima samo interesa. Ima interesa, ali ima i prijatelja. Molim sve mlade ljude da se vakcinišu jer su mnogo veće posledice od ne vakcinisanja nego kad se vakcinišete. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvažena ministarko, gospođo Vujović, sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, u potpunosti podržavam sve ono što radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i što radi Vlada Srbije po pitanju ekološke svesti i čišćenja Srbije od otpada i da Srbija izraste u tom segmentu, kada je u pitanju ekologija, u jednu modernu evropsku državu, što već i jeste.

Suvišno je govoriti koliko je sama tema ekologije važna i što se tiče evropskih integracija i što se tiče, na kraju krajeva, bezbednosti zdravlja naših građana, ali želim da podsetim na jedan period do 2012. godine kada smo imali situaciju da je tadašnji bivši režim, odnosno tadašnja vlast DS i njihovih satelita vodila brojne akcije, o čemu su govorile moje kolege tokom današnjeg i jučerašnjeg dana, a pri čemu se izdvajala akcija „Očistimo Srbiju“. Naravno, to nije bila akcija očistimo Srbiju od otpada. To je bila akcija kako da očistimo budžet u Srbiji. Oni su čistili budžete po lokalnim samouprava, po ministarstvima, raznim direkcijama, stavili su milione u svoje džepove i zato danas mi imamo jednu situaciju da Dragan Đilas obilazi banke u zemlji i inostranstvu ne bi li podigao novac sa svojih računa.

Sa druge strane imamo predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji svaki dan obilazi fabrike, obilazi gradilišta, obilazi Srbiju i obilazi radnike. U razgovoru sa radnicima po gradilištima, po fabrika, po raznim delovima Srbije razgovara o njihovim problemima i gleda kako sa svojim saradnicima tim radnicima omogući bolje uslove rada, da se podignu plate i da se napravi klima u Srbiji za dovođenje novih investicija koje će uticati na povećanje i zarada i penzija.

Opozicija predvođena Draganom Đilasom i pomenutim Vukom Jeremićem ne miruje, ona ostrašćeno napada, ona preti, ona preti smrću, pa sa tim u vezi želim sa građanima Srbije da podelim informaciju koju sam dobio od nadležnog Republičkog javnog tužilaštva, a povodom pitanja koja sam postavio na sednici Skupštine Srbije koja je održana 29. juna, a koje se tiču i delovanja opozicije u smislu nasilničkog ponašanja i u smislu pretnji smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, njegovom bratu Andreju Vučiću i porodici Vučić.

Prema tome, dragi građani Srbije, dobio sam obaveštenje da Više javno tužilaštvo u Beogradu postupa u predmetu po krivičnoj prijavi MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, podnetoj protiv Zorana Čička iz Beograda zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika na štetu Andreja Vučića. Dakle, jasno je i ovom prilikom želim da pohvalim tužilaštvo koje je u saradnji sa MUP-om utvrdilo sve činjenice koje se tiču sramnih pretnji smrću koje su upućene Andreju Vučiću i nadam se da će i Čičak i svi oni koji prete biti procesuirani i adekvatno osuđeni.

Takođe, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je sa okrivljenim Milošem Zimonjićem zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela – ugrožavanje sigurnosti u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona na štetu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i okrivljenom je izrečena uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine sa vremenom proveravanja u trajanju od četiri godine.

To su ti Đilasovi opozicionari. Dakle, evo, kojim stvarima se oni služe, gledaju da prete, da uplaše. Međutim, neće nikada oni uplašiti ni predsednika Vučića, ni njegovu porodicu, ni vas iz Vlade Srbije, ni vas gospođo Vujović i sve nas narodne poslanike i sve predsednikove najbliže saradnike.

Takođe, od istog Republičkog javnog tužilaštva sam dobio informaciju da su u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu pokrenuta dva krivična postupka povodom događaja od 7. jula prošle godine, a znamo šta se ovde dešavalo ispred Skupštine i u Skupštini Srbije 7. jula.

Pokrenut je postupak protiv okrivljenog Srđana Noga zbog krivičnog dela - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a, stav 3. u vezi sa tavom 1. Krivičnog zakonika u kom predmetu je istraga pokrenuta naredbom od 11. jula prošle godine, a završena naredbom 24. maja ove godine i predmet je 28. maja dostavljen na nadležnost Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Takođe, protiv okrivljenog Damjana Kneževića zbog krivičnog dela - nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu dana 9. jula 2020. godine doneta je naredba o sprovođenju istrage, a dana 28. maja ove godine predmet je dostavljen na nadležnost Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog krivičnog dela - nasilničko ponašanje.

Samo da podsetim, dakle, i Srđan Nogo i Damjan Knežević i njihovi saborci, to su oni koji su kao predvodnici dela opozicije napadali, prebijali ovde ljude, gađali kamenicama policajce. Njihovi saborci iz Dveri su i fizički nasrnuli na našeg kolegu Marjana Rističevića. Pokušavali su svim mogućim nasilničkim metodama da upadnu u Skupštinu Srbije i na kraju su državne institucije reagovale, samo da podsetim, a to ne treba da zaboravimo, posle štrajka glađu naših dragih kolega dr Aleksandra Martinovića i drage koleginice Sandre Božić. Onda je tužilaštvo reagovalo.

Nadam se da neće tužilaštvo u svom radu ostati samo na ovim informacijama koje sam dobio i da će ovde pomenuta nadležna tužilaštva nastaviti da vode istragu kako se ovakve stvari ne bi ponovile.

Dakle, Srbija je moderna demokratska zemlja gde svako ima pravo na svoje mišljenje i iz opozicije i pozicije. Svedoci smo putem društvenih mreža jedne histerije i većine medija u Srbiji protiv predsednika Vučića, protiv Vlade Srbije i protiv svih onih koji govore istinu.

Moj kolega Janko Langura se odlično osvrnuo i na jedan događaj za koji nažalost, nisu na ovakav način vinovnici pronađeni, ni procesuirani, a koji se tiču atentata na predsednika Aleksandra Vučića u Srebrenici pre šest godina, tada na funkciji premijera Srbije. Dakle, za svaki atentat, za svako nasilničko ponašanje, ispad i pretnju treba da se odgovara i u Srbiji i u zemljama u regionu.

Povodom Srebrenice na molbu prijatelja i porodica žrtava iz Republike Srpske i zapadnih delova Srbije sa vama ću dragim kolegama, sa vama uvaženim gostima i sa građanima Srbije podeliti informacije.

Prethodno želim da kažem da kada govorimo o zločinima koji su učinjeni nad srpski, bošnjačkim i drugim narodima i kada govorimo o nekim datumima to činimo ne zato da bi se ponovila, nego da se ne bi zaboravila, da se više nikada ne bi ponovila, i da jednostavno dođe do određene situacije da odgovaraju svi odgovorni za zločine koji su učinjeni i nad sprskim, bošnjačkim, hrvatskim i svim drugim narodima prilikom neželjenih ratnih sukoba tokom devedesetih godina.

Samo da podsetim, danas je 14. juli, a prekjuče je bio 12. juli. Na Petrovdan 12. jula 1992. godine snage tzv. armije BiH i druge muslimanske snage pod komandom Nasera Orića upale su u srpska sela Zalađe, Biljača, Sase i Zagone i ubile i masakrirale 69 srpskih civila, više od 70 ranili, dok se 19 osoba i dan danas vodi kao nestalo. Sela su opljačkana, spaljena i još uvek nisu obnovljena.

Od maja do decembra 1992. godine u napadima muslimanskih snaga pod komandom Nasera Orića uništeno je i razoreno desetine srpskih sela i na najbrutalniji način ubijeno stotine srpskih civila u opštinama Srebrenica, Bratunac i Skelani. Samo na području Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo, gde je ubijeno više od 400 civila. U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmanje 560 osoba.

Na Božić 1993. godine združene snage podregije Srebrenica pod komandom Nasera Orića, u ranim jutarnjim satima napale su sprska sela na području Kravice u opštini Bratunac i ubile 48 meštana.

Od 7. do 16. marta iste 1993. godine, uništeno je 688 domaćinstava i oskrnavljeno pravoslavno groblje u Kravicama. Na području opštine Srebrenica, Milići, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmanje 1.300 osoba srpske nacionalnosti, dok je na širem području Srednjeg Podrinja i Birča stradalo ukupno 3.267 Srba. Bez jednog ili oba roditelja ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine.

Za ove zločine počinjene na srpskim stanovništvom na području Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta do sada niko nije odgovarao pred sudovima u BiH, a Haški tribunal za pomenute zločine podigao je optužnicu protiv Nasera Orića i 2006. godine izrekao zatvorsku kaznu od dve godine zato što nije sprečio zločine nad Srbima, da bi u žalbenom postupku prvostepena presuda preinačena, a Naser Orić oslobođen bilo kakve krivice.

Dragi građani, ovi zločini se moraju kazniti. Moraju se kazniti da se ne bi ponovili. Dakle, svi zločini se moraju kazniti i nikada ne treba da zaboravimo srpske žrtve. Nikada ne treba da zaboravimo ni srpske žrtve na Balkanu, ni bilo koje druge žrtve zato što se SNS predvođena Aleksandrom Vučićem zalaže i za mir i stabilnost i u Srbiji i regionu. Mi, prevođeni našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, želimo da Srbija iz godine u godinu bude što jača i jača, što i jeste danas.

Vlada Srbije i naš predsednik vode jednu odgovornu politiku, vode računa i o svim sporazumima i zakonima o kojima ovde raspravljamo. Vodi se računa i o ekologiji i o poljoprivredi, energetici, zdravstvu, bezbednosti zato što želim da našim građanima ostavimo jednu modernu, još jaču Srbiju, da našoj deci, a mi sve ovo radimo za budućnost naše dece, ostavimo jednu Srbiju koja će biti predvodnik i garant mira i stabilnosti i na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi. Da bi to mogli moramo uvek davati punu podršku i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Vučiću. Živela Srbija.