Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući dr Orliću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena ministarko Vujović sa svojim državnim sekretarkama, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanske i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim sporazumima koji se tiču trgovine, odnosno međunarodne trgovine u vezi sa poljoprivrednim proizvodima.
Naime, mi treba da potvrdimo zaključke Vlade koji su doneti na osnovu Sporazuma između Republike Srbije i Islanda, kao i između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije, a sve to na osnovu onog Sporazuma sa državama članicama EFTE, odnosno Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu iz 2009. godine, koji je kasnije stupio kod nas na snagu 2010. godine.
Ovo su jako bitni sporazumi. Naravno, na sednici tog Mešovitog komiteta između EFTA i Srbije, koji je zadužen za sprovođenje tog sporazuma, je došla do određenih izmena koje se tiču ažuriranja tog Protokola B, o definicijama porekla proizvoda, odnosno roba, konkretno ovde poljoprivrednih proizvoda, ali i onih metoda administrativne saradnje, odnosno novih administrativnih procedura, propisa i elemenata.
U okviru ovog sporazuma ima više tih nekih izmena. Ja ću navesti one najvažnije svakako. One podrazumevaju mogućnost primene pune kumulacije porekla robe, ukidanje načela zabrane povraćaja i oslobođenja od plaćanja carine, uvećanje praga tolerancije za poljoprivredne proizvode na 15% od neto mase proizvoda, a za industrijske proizvode od 15% od gotove vrednosti proizvoda, fleksibilnije načelo teritorijalnosti i direktnog transporta, kao i nove odredbe o dokazima i o poreklu i o mogućnosti za elektronsko izdavanje i prihvatanje dokaza o poreklu, kao i alternativno specifična pravila za poljoprivredne i industrijske proizvode kako bi se omogućio lakši način sticanja te robe.
Ove izmene se sprovode u okviru primene alternativnih prelaznih pravila PEM konvencije, odnosno Pan evropsko-mediteranska konvencija o preferencijalnom poreklu roba, a mi smo tu pristupili 2013. godine.
To sve podrazumeva određena pravila, određene izmene i dopune ovih sporazuma, a svi oni zajedno obuhvataju interese naše zemlje. To su, pre svega, interesi naše zemlje na prvom mestu, naravno kao i interesi naših spoljno-trgovinskih partnera, naročito na ovom prostoru EFTA, a to su svakako Švajcarska, Island, Norveška i Lihtenštajn.
Ovo će nama omogućiti bolju spoljno-trgovinsku razmenu, brži protok roba i usluga i sve će to doprineti jačanju našeg BDP-a i generalno naše celokupne privrede i naše ekonomije.
Naravno, za ove izmene i dopune ovog Protokola B i metoda administrativne saradnje svakako su zainteresovane i zemlje članice EU, ali i zemlje CEFTA, zemlje EFTA, kao i Turska, što je dodatni indikator da su izmene ovih sporazuma jako dobre i da će doprineti stvaranju još bolje atmosfere u međunarodnoj trgovini.
Kada govorimo o međunarodnim odnosima, tačnije spoljnoj politici Srbije, s obzirom da ovde imamo dva bilateralna sporazuma sa Švajcarskom Konfederacijom i sa Islandom, moramo napomenuti jednu jako bitnu stvar. Sa Islandom imamo dobru saradnju, dobre bilateralne odnose. Naime, te odnose treba i dalje razvijati. Naša ukupna spoljno-trgovinska razmena je negde oko nepunih tri miliona evra, a sa njima imamo i dva međunarodna sporazuma. To je, naravno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sporazum koji proističe iz tog ugovora pojedinačno sa Islandom vezano za poljoprivredne proizvode.
Naravno, ti odnosi će se i dalje razvijati, ali kažem da je potrebno dosta raditi na tome kada su u pitanju odnosi sa Islandom, pogotovo ti ekonomski odnosi, jer smatram da je tri miliona evra još uvek jako malo suma i mislim da ćemo u budućnosti moći više nekih naših poljoprivrednih proizvoda tamo da izvozimo.
Što se tiče odnosa sa Švajcarskom Konfederacijom, tu su odnosi na jako visokom nivou. Oni su jako bogati, jako raznovrsni. Napomenuću samo da više od 200.000 Srba živi i radi u Švajcarskoj. Još jedan jako zanimljiv podatak, ja sam negde našao podatak da je 1916. godina u pitanju, ali ipak 1879. godine mi smo uspostavili diplomatske odnose. Znači, Švajcarska Konfederacija zapravo je jedna od zemalja sa kojom smo prvo uspostavili te diplomatske odnose. Danas imamo ambasadu u Bernu, kao i generalni konzulat u Cirihu. Naravno, nakon onog konsekutivnog predsedavanja OEBS-om od 2014. do 2015. godine, mi razvijamo dodatnu tu političku saradnju. Imali smo više tih bilateralnih susreta, dolazak njihovog rukovodstva u Republiku Srbiju, ali i predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić i naše rukovodstvo je takođe posetilo Švajcarsku Konfederaciju u zadnjih nekoliko godina.
Jako su kvalitetni odnosi. Naravno, pomenuću samo legendarnog Arčibalda Rajsa. Prosto, svi znamo o njegovoj knjizi, o njegovom opusu koji se tiče naše kulture, naše istorije. On je dosta nama pomogao u Prvom svetskom ratu, pre svega kao kriminolog, kao hemičar, kao veliki, veliki prijatelj Srbije.
Naravno, u poslednjih nekoliko godina, to sam pomenuo, ostvareno je više uzajamnih poseta najvišeg ranga, ali moram napomenuti da je Švajcarska Konfederacija devedesetih godina dosta pomogla našim izbeglim i raseljenim licima.
Ekonomski odnosi su, naravno, višestruko razvijeni i raznovrsni. U 2020. godini se beleži da ukupna trgovinska razmena u iznosu od 410 miliona evra, što je ipak jako dobra suma novca.
Naravno, spomenuću investiciju Bari Kalebo u Novom Sadu. To je jedna fabrika čokolade, naravno, ali i doniranih više od 400 miliona franaka u poslednjih 30 godina.
Švajcarske kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 11.000 radnika, a zanimljiv podatak je svakako i to da je između Srbije i Švajcarske Konfederacije potpisan čak 51 bilateralni ugovor, a prvi je krajem 19. veka, posle uspostavljanja diplomatskih odnosa iz 1879. godine.
Ovako dobru saradnju sa Švajcarskom Konfederacijom i sa nekim drugim zemljama imamo, pre svega, zahvaljujući radu i trudu našeg predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade Republike Srbije. Napori koje oni ulažu prosto rezultovali su tome da se međunarodni ugled Srbije u svetu jako unapredi i da, prosto, mi razvijamo danas odnose sa svim regionima sveta, i sa Afrikom i sa Azijom i sa Evropom i sa SAD, sa Kinom i sa svim drugim zemljama.
Ja sam ubeđen da bi ovi odnosi, konkretno odnosi sa Islandom i sa možda nekim drugim afričkim zemljama bili na još većem nivou, ali, nažalost, mi smo imali do 2012. godine jednu vlast koja je isključivo marila za svoj džep, jednu vlast koju uopšte nisu zanimali međunarodni odnosi. Oni su se svodili na puki diplomatski protokol, puku saradnju, onu nužnu saradnju koja je morala da se odvija između Srbije i nekih drugih zemalja, na osnovu nekih potpisanih bilateralnih sporazuma. Uopšte se nije detaljno radilo na tom planu, na planu spoljne politike Srbije.
Mi smo na čelu Ministarstva spoljnih poslova imali gospodina Vuka Jeremića. Taj gospodin Vuk Jeremić, dame i gospodo narodni poslanici, to je čovek koji je pre svega jako obrazovan, studirao je na Harvardu, bio je ministar spoljnih poslova Republike Srbije, a potom je bio i predsednik Generalne skupštine UN. To je čovek koji je bio na možda najvažnijem položaju na svetskom nivou, na nivou UN, a danas taj isti gospodin Vuk Jeremić, taj veliki intelektualac, pripadnik elite, veliki političar, veliki poznavalac međunarodnih odnosa, danas je taj Vuk Jeremić, dame i gospodo, čovek koji se na jedan maloumni, primitivni način obračunava sa svojim političkim protivnicima. Taj gospodin Vuk Jeremić, kao što znamo, nedavno je upao u Predsedništvo sa svojom grupom propalih političara i autošovinista, ušao je u Predsedništvo i onda je pokušao da provocira instituciju kakva je predsednik Republike.
Institucija predsednika Republike se mora poštovati, nebitno koja je to osoba. U svakoj zemlji je predsednik Republike neko ko ima najveći respekt. I sad imate tog jednog Vuka Jeremića, čoveka političara možda i svetskog ranga, koji se spustio na taj nivo da hoće fizički da se obračuna sa svojim političkim protivnicima. Kakvo je to ponašanje? Ja bih rekao da je to vrlo detinjasto ponašanje, vrlo smešno, vrlo mizerno, pre svega tragikomično, takav jedan intelektualac da to radi. A zašto on to radi?
On to radi zato što je frustriran. On to radi zato što je svestan da građani ne žele više njega da vide na vlasti. Ne žele više tu politiku. On pripada prošlosti. On pripada toj žutoj tajkunskoj prošlosti i on će tu zauvek ostati. Njega niko ne želi. On prosto od besa ne zna šta hoće da uradi i onda pokušava na neki najprimitivniji, najmaloumniji način da ostvari neki politički poen, prosto da ispuni neki svoj partikularni politički interes.
Dame i gospodo narodni poslanici, nasilje, agresija, jednostavno će doprineti da se njegov rejting dodatno uruši. Po nekim istraživanjima javnog mnjenja, Vuk Jeremić i ta njegova partija imaju jedva 1%. Zamislite, 0,8%, 0,9% oni trenutno imaju. To je razlog zašto se on ponaša tako, tako primitivno, tako agresivno, tako bahato. On je frustriran. On zna da nikada više neće doći na vlast. Gospodin Jeremić se grdno vara.
Inače, to je čovek koji je utro put kosovskoj nezavisnosti. Setimo se samo onog nespretnog pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde. Taj čovek je u potpunosti devastirao našu spoljnu politiku. On je ponizio državu Srbiju i zato tog gospodina Jeremića više niko neće. Građani Srbije su prepoznali njegovu politiku i sa druge strane su prepoznali politiku Aleksandra Vučića, Ane Brnabić, celokupnog našeg Ministarstva spoljnih poslova, celokupne Vlade Republike Srbije, prepoznali su rad, prepoznali su rezultate, prepoznali su tu marljivost, taj trud. I zato taj Vuk Jeremić i njegova infamozna žuta tajkunska kamarila više nikada neće doći na vlast. Živela Srbija!