Nisam razumeo šta je ovo poslednje što ste rekli i, kao što vidite, nije nikakav problem da kažete šta god hoćete, ali, samo da znate, to o čemu ste pričali bilo je na dnevnom redu juče, kada ste bili prijavljeni, ali niste došli u salu.

Samo da imate informaciju o čemu govorimo kog dana.

Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, izvodljivo je. Izvodljivo je bila parola Demokratske stranke Srbije na početku procesa približavanja EU, odnosno to je bio uslov da se proces integracije sa EU nastave.

U to vreme organizacija koja je sebe nazivala Dveri je dobila 50.000 evra preko stranke Demokratske stranke Srbije, čini mi se iz rudnika Kolubara ili tako nešto. Nije im smetalo „izvodljivo je“, nije im smetala orjentacija prema EU. Nije smetala ni DSS-u, ni onima koji su dobijali novac da prate izvodljivo je i da nemaju ništa protiv.

Nisu imali ništa protiv što je dovršena privatizacija u Srbiji, divlja, predatorska, odnosno najviše firmi sa društvenim kapitalom je prodato tih godina, kada je bilo izvodljivo vrlo jeftino.

Kako se zvao onaj ministar privrede i privatizacije koji je kasnije bio hapšen? Dakle, čini mi se da je bio iz Demokratske stranke Srbije i bilo mu je izvodljivo da ceo društveni kapital prepusti tajkunima po vrlo niskim cenama zato što je bilo izvodljivo približiti se EU.

U isto vreme, zbog približavanja EU, dobrovoljno su izručeni gotovo svi vojni generali, svi heroji srpske vojske koji su branili svoju zemlju protiv NATO agresije zato što je bilo izvodljivo. Izvodljivo je bilo izručiti generale, prodati imovinu itd. zbog približavanja EU, koja je to verovatno tada zahtevala.

Patriotskim organizacijama nije smetalo. To je imalo svoju cenu, pa je recimo bio neki časopis, pa se to finansiralo itd. iz tog budžeta i nikome nije smetalo zato što je bilo izvodljivo.

Strani investitori, one kredite namenjene malim i srednjim preduzećima, to je nosilac privrednog razvoja u svakoj zemlji. Taj kredit nije uzet da bi se podmićivale patriotske organizacije, niti je taj kredit uzet da bi se potrošilo na penzije na način na koji se to uradilo za vreme Borisa Tadića. Ovaj novac je uzet da napravi drugi novac. Dakle, bez investicija to vam je privreda kao automobil u kome se ne sipa goriva. Pre ili kasnije mora stati. Investicije moraju da budu permanentne.

Recimo, dve trećine trgovine, tačno je, sa EU je zato što nikome nije zabranjeno da investira u ovu zemlju, a firme koje se registruju ovde sa stranim kapitalom potiču iz EU, potiču iz drugih država, iz Rusije, iz Kine, pa EU ima mnogo zamerki na to što puštamo Kineze da investiraju, a pri tome kada Kinezi investiraju u EU onda to nije problem. Neki naši imaju problem sa finansijama, investicijama iz EU.

Ja vam kažem da te investicije u domaće firme, gde je samo kapital poreklom iz inostranstva, da se na takav način dobijaju tržišta. Svako od njih unapred donese svoje tržište za robu koju će proizvesti ovde.

Dakle, mi možemo imati neku svoju domaću firmu koja će napraviti pet miliona stolica. Ako nemate kome to da prodate, vi ste potpuno promašili svoju proizvodnju. Kada investitor dođe i uloži kapital u naše firme iz inostranstva, koja posluje pod našim uslovima, obično već ima u perspektivi tržište na kome će biti plasiranje te robe, a kroz plasman te robe mi plaćamo drugu robu.

Ne možete imati trgovinu sa robom bez proizvodnje. Može to da bude usluga koja je kratkotrajna, dok imate novac, dok povlačite kredite itd, a ovaj kredit se ne povlači zato da bi se trgovalo stranom robom, kao što je to ranije bio slučaj, nego se ovaj kredit povlači da bi se napravila proizvodnja koju kada prodate napolju možete da finansirate standard stanovništva, penzije, plate itd, možete da vraćate kredite koji su povučeni pre ove vlasti i za vreme ove vlasti.

Pre ove vlasti su uglavnom krediti išli u potrošnju, a ovog puta idu u izgradnju infrastrukture, u podizanju privredne moći ove zemlje i to valja uvek podržati.

Što se tiče poljoprivrede, srpski seljak… ovde je bio neki govor tamo nešto oko Peštera, srpski seljak je zanovio srpsku državu. Modernu sprsku državu su napravili srpski seljaci. Na čemu je počivala srpska država? Na tri stvari – selu, veri i vojsci. Seljak je voleo, verovao je i voleo vojsku. Vojska je volela selo i svi su voleli veru.

Kada uđete u Narodnu skupštinu imate te tri latice, taj tronožac, te tri latice srpskog cveta – seljak, vojska, vera. Karađorđe drži ta tri prsta i uvek nas opominje da on kao osnivač moderne srpske države, da on i Miloš Veliki posle njega podsećaju nas da moramo da čuvamo svoju državu.

Srpska vojska je vežbala na Pešteru u Srbiji, nije vežbala u Turskoj. Srpska vojska je vežbala na svojoj teritoriji. Srpska vojska bira i srpska komanda gde će vežbe biti održane na teritoriji Srbije. Srpska vojska nije vežbala u Turskoj, nego u Srbiji. To treba zapamtiti, kao što treba zapamtiti da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, da Srbija sa slabom srpskom vojskom ne može biti garant Dejtonskog sporazuma i normalno je da budu pozvani i lideri iz regiona, državnici.

Koliko ja znam, Dodik je u ovom trenutku predstavnik Bosne i Hercegovine, on je član predsedništva Bosne i Hercegovine, države čiji integritet mi poštujemo, kao što poštujemo i tražimo da se poštuje postojanje Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. I šta je tu sumnjivo? Normalno je pozvati člana predsedništva Bosne i Hercegovine da prenese impresije i da kaže - Srbija je i dalje garant Dejtonskog sporazuma i dovoljno je ekonomski i vojno jaka da bude garant Dejtonskog sporazuma, odnosno i državnosti i celovitosti Bosne i Hercegovine, uz poštovanje Republike Srpske. Da li to nekom smeta ili ne, to je neko drugo pitanje.

Srpski seljak je bio i stočar i mi iz ovog popisa moramo dobro da vidimo koliko u ovom trenutku u stočarstvu imamo uslovnih grla. U ovom trenutku, po meni to se svodi negde, kad se pretvore uslovna grla sva goveda, svinje, ovce, koze, imamo negde milion i 600 do milion i 700 hiljada uslovnih grla.

Imamo pet miliona 300 hektara poljoprivrednog zemljišta, od toga skoro tri miliona obradivo. To kad popišete otprilike bi trebalo da bude taj rezultat, što znači da biljni potencijal nam garantuje da možemo da imamo još dva puta toliko stoke koliko u ovom trenutku imamo. Znači, da taj potencijal može da bude pet miliona, što znači da nećemo više imati 2.000 evra po hektaru proizvodnje, već će ta proizvodnja rasti, a posebno je bitno zbog malih farmera itd, kad naraste taj broj grla, da poljoprivredna proizvodnja po hektaru ne vredi 2.000 nego 4.000 evra. Zato je ovaj popis veoma bitan.

Završiću da bi druge kolege stigle da govore sa porukom Kisindžera, zašto je bitan prehrambeni suverenitet Srbije? Prehrambeni suverenitet Srbije je bitan, to je najbolje Kisindžer rekao, ko kontroliše hranu, kontroliše ljude.

Zato je bitno da u okruženju gde postoje države koje nemaju dovoljno hrane, Srbija ima dovoljno hrane za sebe i da ima dovoljno hrane za druge. Onaj koji ima prehrambeni suverenitet, stiče političku prednost nad onim ko to nema. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Gospodine Glišiću, zašto vas vidim u sistemu?

Jel se javljate za reč? Po kom osnovu?

(Vladan Glišić: Da protumačim član 104.)

Nisam čuo, po kom osnovu? Da protumačite šta, sebe, svoj govor?

(Vladan Glišić: Tražim repliku da protumačim član 104.)

Imaćete priliku popodne imamo novu raspravu, ako vam ne bude preveliki napor da dođete ponovo dva puta u istom danu, možete tada to da uradite, nema nikakvih problema.

(Vladan Glišić: Povreda Poslovnika.)

Reč ima Arpad Fremond.

(Vladan Glišić: Član 104. Imam pravo.)

Samo da zamolim gospodina Glišića da ne dobacuje dok govori gospodin Fremond.

(Vladan Glišić: Povreda Poslovnika! Ovo je bezobrazluk!)

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako je politika veština mogućeg, onda je popis poljoprivrede veština povezivanja aktuelnog stanja na terenu u određenom trenutku i realnog.

Popis poljoprivrede je slika trenutnog stanja, a ma koliko da ne može 100% preslikati realnost, nemoguće je bez redovnih statističkih praćenja odgovorne upravljati poljoprivrednim resursima, obradivim i korišćenim poljoprivrednim zemljištem, šumama, pašnjacima i ribnjacima, projektovati razvoj radne snage angažovane u poljoprivrednim gazdinstvima, što znači nemoguće je kreirati ne samo poljoprivrednu, već i politiku obrazovanja demografskih kretanja, infrastrukturnog i digitalnog razvoja, zaštite prirodnog okruženja, upravljati klimatskim promenama, razvijati prehrambenu i prerađivačku industriju.

Popis daje odgovor na pitanje kako naučna znanja pretvoriti u agrarnu politiku i podstaći ukupni društveni razvoj, jer teško je projektovati strategiju razvoja društva, a ne uzeti u obzir ključne trendove koji pokazuju popis poljoprivrede i ankete, depopulacija sela, smanjenog broja gazdinstava, smanjene površine obradivog zemljišta, neiskorišćene livade i pašnjaci.

Popis u poslednje dve decenije pokazuje da je pozitivna promena ukrupnjavanje poseda u Vojvodini se prosečno obrađuje skoro 13 hektara po gazdinstvu, a u Srbiji je to oko šest hektara, a slabost je starost nosilaca gazdinstava u proseku 61 godina, kao i starost mehanizacije, odnosno traktora više od 80% traktora starije je od 20 godina.

Rekapitulacijom pokazatelja za period između dva popisa poljoprivrede od 1960. godine, kada je rađen poslednji obuhvatni popis u bivšoj državi i 2012. godine, kada je rađen prvi popis poljoprivrede usklađen sa metodologijom UN i EU, može se konstatovati poražavajuća činjenica da je u Srbiji za infrastrukturne i druge neagrarne namere iskorišćeno preko 1,9 miliona hektara ili trećina ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je zavisno od cene zemljišta ekonomska šteta približno 10 milijardi evra.

Za poljoprivrednike popis je bitan, jer od mera agrarne politike zavisi subvencionisanje proizvodnje i podrška investicijama kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou.

Za poslaničku grupu SVM važno je da su u pripremi Predloga zakona korišćena iskustva iz prethodnih popisa, gde je ovim predlogom utvrđena nešto drugačija metodologija, kao i da su precizirane definicije osnovnih pojmova oko kojih je bilo dilema u popisu održanom 2012. godine, npr. navođenje lokacije gazdinstava i šta podrazumeva pod porodičnim poljoprivrednim gazdinstvom. Nije bio propisan način obezbeđivanja podataka.

Sprovođenje popisa je u skladu sa svetskim programom, a popis poljoprivrede 2020. godine, kojim se preporučuje da sve zemlje u periodu od 2016. do 2025. godine sprovedu popis u skladu sa njihovim specifičnostima, a kako bi se prikupio minimum podataka neophodnih za analizu i praćenje globalne strategije razvoja statistike poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Shodno FAO preporukama za 2020. godinu bio je planiran popis poljoprivrede u državama članicama EU i mada je zbog pandemije kovid-19 došlo do određenih odstupanja. U jednom broju država popis je sproveden, a rezultati su objavljeni.

Cilj popisa poljoprivrede u državama članicama EU je da se definišu indikatori, pokazatelji uspeha zajedničke poljoprivredne politike. U tom cilju, tokom popisa se sakuplja i analizira oko 300 varijabli.

U postupku usvajanja pravnih tekovina EU upravo je usklađivanje sa Uredbom 2018/1091 Evropskog parlamenta i Saveta koje propisuje vođenje integrisane statistike poljoprivrednih gazdinstava, i to desetogodišnji popis u trogodišnjem periodu anketa, razlog je da danas raspravljamo o Predlogu zakona o popisu poljoprivrede.

Predlog zakona je usklađen sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine, kao i sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU.

U procesu pristupanja i pridruživanja Republike Srbije EU, popisni podaci će se koristiti za izveštavanje o napretku u više pregovaračkih poglavlja i svakako predstavljati važan korak ka otvaranju Klastera 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika.

Za Savez vojvođanskih Mađara u pripremi popisa od posebnog značaja je saradnja sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, npr. saradnja na prevođenju upitnika i promotivnog materijala.

Svakako da priprema popisnog materijala na jezicima manjina učešće ispitivača pripadnika nacionalnih manjina u timovima na terenu predstavlja važne pokazatelje koji će ući u izveštavanje o napretku u realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 23 i posebno Manjinskog akcionog plana.

Moramo podsetiti da je dobra priprema napravljena već za prethodni popis poljoprivrede, kojem je prethodio popis stanovništva 2011. godine, kad su popisni podaci prevedeni na osam jezika nacionalnih manjina.

Važno je naglasiti i to da će se sigurno posebno ceniti u oceni napretka u izveštaju Evropske komisije da je u Srbiji sprovođenje popisa dodatno olakšano dobrom umreženošću baza podataka, pa se za formiranje lista porodičnih gazdinstava koriste statistički registar poljoprivrednih gazdinstava, registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i informacije iz popisa stanovništva i domaćinstva i stanova koji će se sprovesti u oktobru 2022. godine.

Od posebnog je značaja činjenica da u pristupnim pregovorima Srbije i EU rezultati popisa praktično definišu kvote, preciznije osnov za povlačenje predprestupnih sredstava iz fondova EU. Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je i prilikom popisa 2012. godine, kao i tokom sprovođenja ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine jedan broj poljoprivrednika izražava skepsu i otpor prema popisu iz raznih razloga.

Na primer, zbog straha od novih poreskih opterećenja, dešavalo se da poljoprivrednici daju nepotpune podatke o površinama i kategorijama korišćenog zemljišta zbog straha da ne izgube svojstvo osiguranika, jer rade i dopunske poslove iz revolta zbog loše godine ili subvencija.

Sigurno je da su strahovi poljoprivrednika otklonjeni barem u jednom delu, a tiču se obavljanja dopunskih poslova. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da svojstvo osiguranika poljoprivrednika ne prestaje zbog vršenja poslova na osnovu ugovora.

Što se tiče tačnosti podataka, na primer, u Rumuniji vidimo posledice netačnih statistika. Rumuniji je shodno njenim statistikama odobrena kvota od pet milijardi litara mleka, odnosno milion krava koje daju po 5.000 litara mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju samo na milion grla koliki im je bio limit.

Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti sa rezultatima prethodnih strukturnih istraživanja, kao i zbog kvalitetnih podataka koji omogućavaju analizu trendova i projekcije razvoja poljoprivrede. Trendovi pokazuju, ne samo da se smanjuje površina obradivog zemljišta, već i da se smanjuje broj poljoprivrednih gazdinstava.

U popisu stanovništva iz 2002. godine evidentirano je skoro 800.000 poljoprivrednih gazdinstava, od tih u Vojvodini oko 200.000 gazdinstava. Podaci popisa poljoprivrede 2012. godine pokazali su da Srbija ima malo više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, tada u Vojvodini 150.000. Godine 2018. sprovedena je prva anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je oko 560.000, a od toga u Vojvodini oko 127.000.

Brojni su uzroci pada broja poljoprivrednih gazdinstava. Pre svega nedovoljno ulaganje, nedovoljan obim investicija koje bi uticao na produktivnost i obim proizvodnje npr. uoči novog budžetskog ciklusa EU od 2014. godine. Procene su bile da EU po jednom stanovniku ulaže u agrar 130 dolara godišnje, a Srbija 29 dolara. U 2020. godini, kroz fondove zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednici u EU su podržani sa skoro 59 milijardi evra, što je predstavljalo oko 35% ukupnog budžeta EU.

Bez obzira na teškoće mi moramo da gledamo unapred. Poljoprivreda je ključna grana naše privrede i zbog toga smatramo da treba više da se ulaže u poljoprivredu. Strateški cilj nam je da Srbija što pre uđe u EU, da bude članica EU, jer će onda naši poljoprivrednici dobiti znatno veću sumu za poljoprivredu i po hektaru i za stoku i za razne investicije. Posebno stavljajući budućnost, sigurnost i bezbednost poljoprivrednika i njihove imovine u prvi plan, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će podržati Predlog zakona o popisu poljoprivrede. Hvala.

Hvala.

Reč ima Zagorka Aleksić.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, uvaženi gosti, u ime svoje poslaničke grupe osvrnula bih se na Predlog zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između naše zemlje i Evropske investicione banke, a pomoću kojeg će se obezbediti značajna sredstva za podršku malim i srednjim preduzećima.

Ako se osvrnemo na period od marta 2020. godine do danas, uprkos brojnim kriznim situacijama, mi smatramo da je Vlada Srbije uspela da nađe način da premosti probleme društva i društvenih sektora pravovremenom reakcijom i merama koje su bile adekvatne trenutku.

Ipak ne možemo da kažemo da su problemi potpuno rešeni. I u narednom periodu će biti izazova, pogotovu za mala i srednja preduzeća koja su pandemijom tj. njenim posledicama izuzetno pogođeni, te mere i aktivnosti Vlade smatramo nužnim za očuvanjem stabilnosti finansijskog i privrednog sistema, jer se Srbija suočava sa brojnim, tj. ogromnim brojem zahteva za kredit.

Pored poreskih olakšica koje su se desile u prethodnom periodu, ovo je takođe važna podrška, jer će se urediti dodela kreditnih sredstava privrednim subjektima, a koji su zahteve za kredit podneli Fondu za razvoj Republike Srbije. Direktna je pretpostavka da će se na ovaj način...

Molim samo kolege za malo mira, ukoliko je to moguće. Zahvaljujem.

Dakle, direktna je pretpostavka da će se na ovaj način ublažiti negativne posledice koje su mala i srednja preduzeća pretrpela i da će se na taj način povećati njihova likvidnost.

Ako pogledamo relevantne podatke Republičkog zavoda za statistiku, 95,5% srpske privrede čine upravo mikro, mala i srednja preduzeća. Oni čine 58% ukupne zaposlenosti u Srbiji. Mala i srednja preduzeća generišu srpsku privredu i oni su zajedno sa uslužnom delatnošću osetili najteže posledice ove pandemije.

Finansijski ugovor o kojem danas raspravljamo sa Evropskom investicionom bankom vredi 200 miliona evra. Subjekti će moći da dobiju, kako se navodi u zakonu, povoljne kredite koje su vid pomoći za likvidnost, održivost, a i za investicione aktivnosti firmi.

Mi iz JS ovakve mehanizme smatramo efikasnim, jer se ovde radi o očuvanju poslovanja privrednih subjekata, ali odgovornim, jer će se pravovremenom reakcijom smanjiti neki potencijalni budući rizici o kojima moramo da mislimo, budući da stvar sa pandemijom još uvek nije gotova.

Mi ne možemo da se ne osvrnemo na izuzetno povoljnu investicionu klimu koja u Srbiji danas postoji. Jedinstvena Srbija je sa svojim predsednikom gospodinom Draganom Markovićem bila direktni učesnik stvaranja odličnog investicionog ambijenta poslednjih godina. Zahvaljujući intenzivnoj aktivnosti gospodina Markovića, u jagodinskoj industrijskoj zoni su danas prisutne razne internacionalne kompanije zaključno sa, od pre par nedelja, nemačkim „Fišerom“.

Ove investicije imaju veliku ulogu kada je u pitanju smanjenje nezaposlenosti i uopšte u ukupnoj ekonomskoj slici Srbije, ali mi smatramo da je u ovom kriznom periodu od presudnog značaja pomoći i zaštititi domaćeg privrednika, kao i poljoprivrednika. Očuvanje i stimulacija domaćeg privrednog potencijala mora biti strateški cilj.

Osvrnula bih se na kraj 2020. godine kada je održan jedan samit. To je samit poslovnih lidera koji se označava kao jedan jako važan biznis događaj u Srbiji i tu smo mogli da čujemo izjavu predsednika Privredne komore koji je istakao da male ekonomije moraju da nađu svoj put da bi opstale i preživele. Da, slažemo se da su male ekonomije uvek u opasnosti i one su ugroženije u odnosu na one velike, ali zato im je na tom putu potrebna pomoć. Tu ne mislimo samo na kreditiranje ili pak bespovratna sredstva koja Vlada dodeljuje, već na jedan trajni model koji će biti smernica malim firmama da mogu da predvide rizike i prilagode se, da kažemo, ovoj novoj normalnosti koju je Kovid-19 doneo. Zahvaljujem.

Hvala.

Poslednji na listi prijavljenih je dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, ovaj zakon je najbolji dokaz svrsishodnosti i korisnosti evropskih zakona i praksi i najbolji argument svima onima koji smatraju da ne treba da se usaglašavamo sa evropskim zakonima zato što je kreiran, pre svega, da zadovolji potrebe naših građana ili u ovom slučaju da poveća produktivnost poljoprivrede u našoj zemlji. Naš je interes da prilagodimo svoju poljoprivredu standardima i propisima EU zato što je evropsko tržište naše tržište i naš najbolji kupac poljoprivrednih proizvoda.

Nije manje važno reći da će preko IPA fondova dve trećine ovog popisa finansirati EU. Znači, zaista je puno razloga da napravimo jednu ovakvu stvar.

No, ja želim da ukažem na izuzetan rad Ministarstvo poljoprivrede, konkretno mislim na ministra Nedimovića i njegov tim, a sa osvrtom na finansijsku i stručnu pomoć koju ovo ministarstvo upućuje poljoprivrednicima.

Kao primer ću navesti opštinu Sjenica, kao primer poljoprivredne podrške, gde je u prošloj izuzetno teškoj, kriznoj, pandemskoj godini ovo ministarstvo, kroz subvencije, dalo 762 miliona dinara ovoj opštini, što je potpuno jednako ili skoro jednako sa godišnjim budžetom opštine Sjenica. Od kada je ministar Nedimović preuzeo rukovođenje ovim ministarstvom oko 20 milijardi ovakvih i sličnih subvencija je plasirano u ovu opštinu. To sam uzeo samo kao primer koliko ovo ministarstvo daje i koliko mu je stalo da ubrza, poboljša, modernizuje našu poljoprivrednu proizvodnju.

Nedavno je sproveden još jedan projekat, to je projekat unapređenja poljoprivredne proizvodnje, gde Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa Svetskom bankom, dodeljuje do 50% bespovratnih sredstava, a avansno 50% daje sredstva i čini mi se da i ovo građani u mom kraju koji se bave poljoprivredom jako koriste.

Kvalitet vodosnabdevanja je značajno poboljšan realizacijom projekata rekonstrukcije pešterskog vodovoda. Moram reći da je on započeo pre tri godine, kada je još i naš predsednik, ministar Rasim Ljajić, bio potpredsednik Vlade. On je to inicirao i uz svesrdnu podršku gospodina Nedimovića ovaj projekat će, nadam se, sledeće godine biti završen, na sreću svih građana koji žive na Pešteru.

U svakom slučaju, naši Pešterci najbolje znaju koliko je njima život, rad i bavljenje poljoprivredom olakšano prošlogodišnjom izgradnjom velike količine, odnosno velikim brojem asfaltnih puteva na Pešteru. Raduje i najava predsednika da će do 2025. godine biti realizovani veliki infrastrukturni projekti, mislim na auto-put koji će preći preko Pešteri sa svojim kracima ka Bosni i Hercegovini, ka Kruševcu, odnosno Makedoniji, ka Kosovu i Metohiji, odnosno Albaniji.

Želim da vas još jednom pohvalim i ohrabrim, gospodine ministre, da nastavite sa ovim trendom podrške poljoprivrednicima, jer je ovo pandemijsko vreme zaista najbolje pokazalo koliko je značajno ulagati u poljoprivredu i koliko je poljoprivreda i stožer ekonomskog razvoja, ali i jako profitabilna grana.

Najlogičnije je u Pešter ulagati u pravcu poljoprivredne proizvodnje, uz posebnu podršku stočarstvu, za šta je Pešterska visoravan bogom dana. Naravno, tu je pre svega proizvodnja organske hrane, lekovitog i začinskog bilja, a uz to ide i razvoj seoskog turizma, pogotovo sa izgradnjom auto-puta, koji će povezivati i kojim će, recimo, građani iz Beograda moći za dva i po sata doći do Pešteri.

Međutim, nije dobro da se jedan ovakav prirodni potencijal, koji ima malo koja zemlja u Evropi, jedan ovakav eko-sistem, uništava, ugrožava ili remeti vojnim bojevim projektilima i čestim vojnim vežbama. Vežbati vojsku treba, i to je deo svakodnevnih vojnih obuka, ali za to treba obezbediti stalne i, naglašavam, pogodne vojne poligone. Upravo vi, ministre Nedimoviću, treba da zastupate ovaj stav i da predstavnicima naše vojske zaista argumentovano predočite takve posledice koje bi moglo da ima ovo gađanje po ovaj eko-sistem.

Ja mislim da nema većeg patriotizma u ulaganju i radu na podizanju privrede i poljoprivrede naše zemlje i današnje vreme je pokazalo da je poljoprivreda njena najstabilnija i najperspektivnija grana.

Zato upravo ovu molbu i upućujem vama, jer znam da iza vas stoji veliki rad, veliki rezultati, a bogami vam ne manjka ni patriotizma. Nikome ne može biti dobro dok svima ne bude bolje. Ne može biti dobro onima u gradu ako nije dobro onima na selu, niti možemo razvijati vojsku a da se ne brinemo o privredi i poljoprivredi. Izbalansiran odnos, rad po prioritetima, ravnomeran regionalan razvoj i jednaka šansa za sve građane naše zemlje su put koji mi Socijaldemokrate želimo da trasiramo. Hvala.

Zahvaljujem.

Pošto na listama više nema prijavljenih za reč, da li možda želi reč neko ko nije iskoristio pravo po članu 96? (Ne)

Zahvaljujem.

Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički, načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 3. do 6. dnevnog reda.

Određujem redovnu pauzu.

Nastavljamo sa radom u 15.10 časova.

(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – Lista kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 192. stav 3. Poslovnika otvaram pretres o Listi kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Da li izvestilac nadležnog Odbora, narodni poslanik Sandra Božić želi reč? (Da.)
Izvolite.