Zahvaljujem, gospodinu Orliću.
Evo, na samom početku da kažem da je jako dobro da sve ove procedure oko izbora članova REM-a obavimo što efikasnije, u skladu sa zakonom, da izabrani mogu što pre da stupe na dužnost, da obavljaju u skladu sa zakonom svoje funkcije.
Takođe, smatram da je jako dobro za Srbiju da u samom sastavu REM-a postoje različiti članovi koji imaju drugačije mišljenje, koje je manjinsko ili kako god. Vidimo da u medijima u Srbiji takvi stavovi dobijaju sve veću i veću podršku. Mislim da je to dobro za demokratiju u Srbiji, dobro je da svako ima svoje mišljenje, dobro je da imamo različite medije u kojima možemo svašta da čujemo i dobro je da svako u Srbiji može da kaže svoj stav i svoje mišljenje.
Mislim da je u redu da i mi kao izabrani narodni poslanici možemo reći u Narodnoj skupštini Republike Srbije svoje mišljenje, a da za to ne budemo optuženi, prozvani, prognani, obeleženi. Ja, iako to sada akcentiram, ne plašim se toga uopšte, ali moram da istaknem tu vrstu priče da smo svakodnevno žigosani i u tom smislu reči, kao da mi nemamo pravo na svoj stav. Imamo pravo na svoj stav i nama niko ovde ne suflira, ne govori šta da kažemo, mi po svom impulsu, po impulsu naroda, po osećaju, po borbi, po brizi za Srbiju želimo da govorimo o svim temama koje su važne, a ova tema je takođe i te kako važna.
Nešto drugo bih želeo ovde da kažem, pošto govorimo o REM-u, govorimo o kontroli elektronskih medija, itd. Moram da se osvrnem na jednu temu koja je izuzetno okupirala pažnju javnosti juče i danas.
Pre svega, vidim da su mediji, i elektronski i pisani i različiti portali, a vidimo i njihove produžene ruke u vidu različitih nevladinih organizacija, pokrenuli danas jednu histeričnu kampanju koja je puna bljuvotina i laži protiv predsednika Republike Srbije stavljajući predsednika Srbije u kontekste da se on dogovarao sa kasapinom Belivukom koga on, svojom političkom voljom je procesuirao i stavio iza rešetaka, a to nikad niko nije uradio.
Sada ta teza u tim medijima treba da izgleda ovako – pošto su se oni izgradili na tom kasapinu Belivuku da građani Srbije, da narod Srbije treba da veruje jednom kasapinu, a ne treba da veruje institucijama Republike Srbije, ne treba da veruje predsedniku Srbije. Takvu tezu, podmuklu oni trasiraju u javnosti Republike Srbije pokušavajući da u toj tezi kažu da svi časni inspektori u policiji, forenzičari, kriminolozi, svi koji su prikupljali detaljno dokaze o ovim teškim krivičnim delima, o zločinima, da oni ne rade svoj posao, da predstavnici pravosudnih i tužilačkih institucija ne rade svoj posao, već da samo njihovi portali rade svoj posao i da oni znaju i njihove produžene organizacije u vidu kvazi nevladinih organizacija, da oni rade svoj posao, da oni znaju jedini istinu.
Mi treba da tu tezu proverimo. Potpuno sam uveren da u tu tezu niko ne veruje, apsolutno sam uveren da ni oni ne veruju u tu vrstu priče. Ja samo shvatam da su oni ljuti i da su nervozni, a pošto su ljudi i nervozni da vidimo šta je razlog njihove ljutnje i nervoze. Mislim da se to krije u jučerašnjem danu i u svemu onome što su objavili o tome kako jedna izuzetno strateški važna, jaka i ozbiljna firma, a to je „Telekom Srbija“, kako se uzdiže i što bolje stoji na tržištu u smislu tržišnih utakmica, obezbeđivanja što kvalitetnijeg sadržaja i programa koji trebaju da kažu, da gledaju gledaoci širom Srbije.
To je ono što njih boli, to je ono što je njihova privatna priča, njihova privatna kombinacija, njihove privatne firme koje ne možete više pobrojati, koje svaki dan menjaju, ne mogu više da pljačkaju resurse Republike Srbije, u ovom slučaju to je bilo dugogodišnje pljačkanje „Telekoma Srbije“ od strane Šolaka i Đilasa. Obojica su Dragani, jedan je Dragan Mauricijus. Dragan Mauricijus se pretplatio, baždario na sekunde, a drugi Dragan Šolak ili Dragan monopol se baždario na kanale.
Pošto je očigledno to omiljena društvena igrica, monopol, on je navikao, kako smo to uspeli da čujemo, da svoju poziciju kupi jeftino, recimo za desetak hiljada evra u „Telekomu“, nađe nekog ko je korumpiran, kako je to radio ranije i onda sebi obezbeđuje povoljnije ugovore, a građani Srbije moraju da rade na tome da oni stvore ekstra profit koji će na kraju završavati ne u Srbiji, već na Mauricijusu ili na drugim egzotičnim mestima.
To je ta nervoza i to je ta ključna stvar zašto smo pokrenuli ovu kampanju. Dajte da potpuno razgolitimo tu vrstu priče. Njima bi Aleksandar Vučić bio najbolji lider, ne u regionu, ne u istoriji, već za sva vremena unapred da im je da i omogućio, kao što su oni ranije dok su bili na vlasti, da pljačkaju „Telekom Srbije“. Sva je suština u tome. Oni su nervozni i ljuti upravo iz tog razloga i zato sve medije koje kontrolišu, sve nevladine organizacije, sve pojedince koje su upregli u smislu kvazi analitičara koji trebaju po njihovim elektronskim medijima da gostuju sada, da dokažu ovu tezu koja se ne može dokazati.
Ne može se da ta teza dokazati, a njihovu je tezu izuzetno lako dokazati, kako su se oni ponašali, njihovu nervozu i ljutnju iz tog razloga.
Postavio bih pitanje tom dvojcu, a primarno Draganu monopolu – zašto se on nije ljutio kada je dobio prava za prenos reprezentacije fudbalske, Srbije i kada svi moramo da gledamo utakmice preko tog kanala? Tada se nije ljutio. Sada je problem što se lopta okreće na ostrvu i što će taj prenos fudbala biti preko „Telekom Srbije“. Nije problem u tome, nije problem u ceni, problem je u tome što oni ne mogu zarađivati više ekstra profit i to je ono što se pokazalo danas.
Možda najbolji primer svega toga, pošto pričamo o elektronskim medijima, nije teško da ne bih ovde citirao, reklamirao, ali između ostalog, idite na jedan od njihovih portala, pročitajte saopštenje „Junajted medije“ koja predsednika Republike Srbije naziva lažovom i govori da je lažov. Stavili su se u funkciji ne samo bilo kakve propagande i svojih vlastitih interesa, oni su danas saopštenjem koje su pustili na svim svojim medijima pokazali da su oni politička organizacija, u pravom smislu reči.
Da jedan pravni subjekt, da jedno poslovno lice saopštava u bilo kojoj državi na svetu, evo to je i Srbija dopustila, ta Srbija koju oni pokušavaju da postave na međunarodnom planu kao neku zemlju u kojoj vlada teror, u kojoj nema demokratije, a oni u svojim medijima, na način kako su organizovani, postavljaju ovu tezu na ovaj način tako da se ispred jednog pravnog lica, ne ispred političke stranke koji poslovno hara po Srbiji i radi šta hoće, koji je širom Srbije nelegalno postavio kablovsku kanalizaciju, izvlače ekstra profit iz toga, nudeći bolje i povoljnije usluge korisnica u ranijem vremenskom periodu i sada ih je „Telekom“ pristigao, sada ima bolju ponudu, sada ljudi koji su došli na čelo „Telekoma“ ne dozvoljavaju da se ta imovina koja je imovina svih građana Republike Srbije koji na kraju tu imovinu mogu oploditi i dobiti isplatu u vidu dividende, oni hoće da stave u svoj džep. Ta dividenda je bila njihov ekstra profit i oni su raspolagali sa tom dividendom ranije u tom vremenskom periodu tako što su to stavljali na svoje račune i što su prosto zloupotrebljavali sve na onaj način koji smo milion puta ovde već rekli.
Sva suština ove priče je upravo tu. Da više ne dužim, oni imaju svoju borbu, mi imamo svoju borbu. Mi ćemo se boriti za Srbiju, borićemo se za jaka državna preduzeća, borićemo se da što više građana Republike Srbije i regiona može gledati fudbalske utakmice, dobar fudbal i reprezentaciju i sutra da više nikada oni koji su možda i nas predstavljali, a potpisivali te famozne ugovore sa ovim dvojcem, ne budu neko ko će predstavljati SNS ili predstavljati institucije Republike Srbije. U to ime živela Srbija i živeo fudbal u Srbiji i da ga gledamo na RTS.