Hvala vam, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, uputiću apel REM-u, pitanje REM-u, da li će oni danas da reaguju na medijski napad na državu.

Upravo danas, kada su svi Đilasovski mediji za istinu proglasili bezumne laži jednog krvnika, koljača i ubice. Mislim da imamo, podsetiću vas pritužbe REM-u, od strane Đilasovskih medija i stranaka, vezano za nasilje u rijalitijima.

Ovo je milion puta gore, što se danas događa. Ovo je promocija koljača i ubica, promocija kriminala i mafije, od stane svih Đilasovskih medija.

Da li će sada da se sami na sebe žale REM-u? Da li će novinarka udruženja da reaguju na ovo drastično kršenje novinarskih i medijskih normi?

Dakle, ti mediji i KRIK i SSP, znači stranka Đilasova, zastupaju iz svega što smo danas videli, a i ranije, koljača Belivuka, a o kredibilitetu KRIK-a, svedoče i sledeće činjenice, prosto, kao iz policijskih izveštaja, ali i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je Stevan Dojčinović, glodor KRIK-a 2019. godine, deportovan iz ove zemlje, iz UAE, zbog toga što su ga vlasti te zemlje označile, kao osobu opasnu po nacionalnu bezbednost.

Takođe, da ovo nije usamljen slučaj, isti taj Dojčinović, glodor KRIK-a je 2015. godine uhapšen na aerodromu, u Moskvi i odmah je posle jednog dana provedenog u zatvoru, deportovan u Srbiju i trajno mu je zabranjen ulazak u Rusiju, na ne znam koliko decenija. Ruska tajna služba je zvanično označila Dojčinovića, citiram – „pretnja pod nacionalnu bezbednost i javno zdravlje“. Ja tvrdim da je to i u Srbiji slučaj, samo neko mora da ga proglasi.

Pre godinu dana, u junu 2020. godine, podsetiću, prošle godine, KRIK je dobio zadatak da odstreli mladog Danila Vučića i prionuli su, KRIK odavno radi za Đilasa, koji ih redovno finansira.

Tada, tokom predizborne kampanje, prošle godine, KRIK je više puta targetirao sina predsednika Srbije Danila Vučića, ugrožavajući mu bezbednost, tako što su ga neistinito predstavljali, kao lice koje je član jednog kriminalnog klana.

E, to će sada pokušati i to danas ponovo pokušavaju i Vuletić i svi oni u medijima.

A, novinari KRIK-a su istom prilikom, prošle godine, pratili, osim Danila Vučića i brata ministra finansija Predraga Malog i to na adresi stanovanja i na kućnoj adresi, a KRIK je čak pratio i o tome postoje novinski izveštaji, i maltretirao suprugu i dvogodišnje dete Predraga Malog.

Sada je KRIK dobio novi zadatak, da se uključi u kampanju odbrane mafijaškog klana Belivuk, KRIK tvrdi da je Belivuk došao u posed transkripta saslušanja Belivuka, iz tužilaštva 5. jula. Pazite, to je bilo pre skoro tri nedelje.

Taj transkript su advokati odmah, da kažem, dobili i sam Belivuk, istog tog dana i radi se, i radi se, odnosno da svima bude jasno, o jednom bezvrednom papiru do koga, maltene svako može da dođe, ali je logično da su u ovom slučaju sada, posle tri nedelje, iz nekog razloga advokati i sam Belivuk, odlučili da medijima proslede transkript, pri tome ne znamo da li je on autentičan. Naravno, da su to laži, nego da li su nešto dodavali, menjali, to nikako ne znamo.

Dakle, sam transkript možda nije falsifikat, ali u svakom slučaju su gomile laži, dakle izjava jednog koljača, ubice, koja je data 5. jula. Međutim, ne znamo da li je KRIK, ovaj transkript pribavio na zakoniti način. Ne znamo od koga ga je dobio, oni će reći, štitiće svoje izvore. Šta će štititi? Bezakonje?

Znači, kao po komandi, tvrdnje KRIK-a, tj. Belivuka danas i Belivukove halucinogene laži, su preneli svi Đilasovski mediji, znači jedno 20 medija, trenutno već sedmi sat bruji o tome.

I ni jedan od tih medija ne objašnjava ovaj bezvredni karakter traskripta. Svi ovi Đilasovski mediji, ovaj transkript, izjave jednog dokazanog ubice i koljača, plus mega dilera drogom, predstavljaju, kao veliku istinu.

Sa druge strane, evo kako je poznati opozicioni novinar koji nikako nije naklonjen vlasti, Dušan Mašić, danas reagovao na ove Belivukove laži i KRIK-ove.

Kaže - vreme je da se ponovo podsetimo, kaže Dušan Mašić, da optuženi mogu da se brane na sve moguće načine, uključujući i laganje. Tako taj sistem funkcioniše svuda. To što verujem KRIK-u, kaže Mašić, ne znači da verujem i Belivuku. Pa, naravno.

Setimo se, samo za šta je optužen mafijaško-teroristički klan Belivuk-Zvicer? Nije optužen za trgovinu cigaretama, slatkišima, nego Tužilaštvo za organizovani kriminal je zvanično 13. jula, objavilo da je ponovo proširena istraga, protiv pripadnika organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, zbog ukupno pet teških ubistava.

Međutim, Belivukov klan se tereti i za zločinačko udruživanje i za trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, što o svemu svedoči ona ogromna količina vojnog oružja koje je pronađeno u njihovim skladištima.

Dakle, Veljko Belivuk, šef Zvicerove kriminalne grupe je danas, tj. 5. jula i danas je odlučio, juče verovatno plasira to Đilasu, i odlučio da se brani iznošenjem raznih fatamorgana i halucinacija, o svom, nećete verovati, navodnom prijateljstvu i saradnji sa predsednikom Srbije. To je uradio znajući da će ove gnusne laži da prenesu svi Đilasovski mediji, jer su se tako i dogovorili.

I Belivuk je onda saopštio fantastične izmišljotine, slušajte ovo, da je bio zadužen za kontrolu opozicionih protesta, za mir na Paradi ponosa, mislim, ovde možemo verovatno grohotom da se smejemo, za smirivanje protesta taksista i Kargo, za opšti mir na fudbalskim tribinama, i verovatno je bio zadužen za svetski mir, veliki mirotvorac, krvnik Belivuk.

I da podsetim da sam Belivuk tvrdi da negira sve ove zločine koji mu se stavljaju na teret, da tvrdi da je nevin i da nije kriminalac, da je vođa samo navijača i da nije počinio nijedno krivično delo i to onda najbolje govori, o istinitosti njegovih ovih izjava u transkriptu sa saslušanja.

Međutim, kada govorim o ovom saslušanju indikativno je da sam Belivuk na tom saslušanju, nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje tužioca o svojim zločinima za koje je optužen, nego je govorio, nego je halucinirao o stvarima koje sam pomenuo.

Naravno, i Belivuk i KRIK, po dobro oprobanom receptu u sve opet uvlače Danila Vučića. KRIK je dobio nalog da poveruje i da iznese Belivukove laži, znajući da će to onda da sto megafona Đilasovih, ponovi.

Javnost treba da zna, da nadležni organi odlično postupaju u borbi protiv kriminala, što se upravo vidi u slučaju procesuiranja kriminalnog klana Belivuk, a opet javnost treba da zna da se danas opet javio jedan od portparola kriminalnog klana Belivuk, upravo ovaj čovek koji je optužen za pedofiliju, redovan pedofil, a vanredni profesor Pravnog fakulteta, i on se javio, a inače je on osnovao stranku za potrebe Veljka Belivuka, koja se zove „ crno na belo“.

A danas se i ona javila, jer je klan Belivuka dobio još jednu portparolku Mariniku, koja se danas takođe javila preko saopštenja, ona i Đilas, preko saopštenja njihove stranke.

Podsetiću da je pre neki dan Marinika napala i to je upravo razlog zašto su danas lansirali ove Belivukove laži iz tranksripta, Marinika je pre neki dan napala i najoštrije ministra Vulina, zato što je država pokazala kakve su razmere zločina klana Belivuk, pokazala je čuvene već ove zasenčene fotografije ubistava, gde se krvnici poput ustaša smeju, kada kolju, kada noževima prosto masakriraju svoje žrtve.

Sve su to oni sami snimili i sačuvali u svojim kriptovanim telefonima, za koje nisu verovali da će iko da otkrije. To je onda uzrokovalo ovo što danas vidimo.

Marinika je inače u tom svom saopštenju stala na stranu, naravno klana Veljka Belivuka, krvnika, ona mu stalno tepa Velja, moj Velja, a koljače naziva navijačima i hvali skandiranje koljača protiv predsednika.

Da još jednom objasnim zbog čega je potez ministra Vulina nesporan. Nesporan je zbog toga što je to deo borbe protiv mafijaškog klana Belivuk, koji naravno vodi propagandni rat protiv države, jer neki ljudi ne veruju, kao što ne veruju u vakcine, ne veruju da je klan kasapio i klao ljude.

Sada kada je prikazan samo mali i ublaženi deo stravičnih dokaza, sada verovatno mnogi ljudi veruju. Prosto, deo borbe protiv mafije je propagandna borba. Koljački klan Belivuk ima svoje političko i medijsko krilo i to se danas najjasnije vidi. Ima veliku podršku u medijima.

Kada država pokaže o kakvim se zločincima radi, onda usledi ovaj napad poput ovog danas. Postoje, još jednom ću reći, najmanje dve stranke, verovatno i Jeremićeva, a najmanje dve stranke koje zastupaju klan Belivuk, to su ova stranka, Vuletićeva – crno na belo i Đilasova stranka SSP.

Kao kontra reakciju na ove fotografije i na dokaze o zločinima klana Belivuk, đilasovski mediji su lansirali ovaj danas transkript, bezvredne laži jednog koljača i ubice. I odmah su na đilasovskim medijima, kao pečurke na osnovu tog jednog teksta nikle stotine danas tekstova u 20 raznih medija, što televizijskih portala itd. gde su različite tekstove objavili.

Tako se javio portparol klana Vuletić koji je u mnogo medija lansiran tekst, njegov intervju pod naslovom, citiram – Vuletić, najbolji Danilov drug bio veza Vučića i Belivuka.

Portparol klana Belivuk, Vuletić u tom tekstu otvoreno kaže i to je jedna od najvažnijih stvari, šta je cilj objavljivanja Belivukovih laži. On kaže, znači portparol klana, osumnjičen za pedofiliju, traži ostavku predsednika Srbije. I, to je njihov cilj. A, zbog čega traži ostavku predsednika? Zbog svedočenja jednog dokazanog koljača u nekim bezvrednim transkriptima. To im je cilj.

Neoprezno u onom svom intervju, ovaj pedofil Vuletić potvrđuje da je imao mnogobrojne kontakte sa Belivukom, kao potpredsednik Partizana. I još neopreznije, Vuleltić u intervju potvrđuje da je bio čest gost u stanovima Belivuka, upravo u tom stanu koji se pominje u transkriptu na Zvezdari, a u jednom od Belivukovih stanova na Zvezdari koji je kupio stanuje i sam Vuletić.

Svoj stav su izneli, naravno i ljubitelji klana Belivuk– Marinika–Đilas, u saopštenju SSP-a, samo ću pročitati njegov naslov – sad je jasno zašto država godinama nije reagovala, pa sad tepaju na Velju nevolju.

Đilasova stranka koja zastupa ubilački klan, Belivuk– Zvicer uzima zdravo za gotovo Belivukove izmišljotine.

I za kraj, Đilas i Marinika kao što vidimo, bezrezervno veruju Belivuku. I to je dokaz onoga što ja već mesecima govorim, ovde u parlamentu tvrdim, Đilasova stranka slobodne pljačke je političko krilo oružanog krila, tj. mafijaškog klana Belivuk – Zvicer.

Ne pada sneg da pokrije breg, već da zveri pokažu tragove.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihajlović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, na početku svog današnjeg izlaganja želim da iskoristim priliku da, iako nije tu prisutan, jer je u zvaničnoj poseti Italiji, čestitam predsedniku Narodne skupštine i SPS gospodinu Ivici Dačiću, kao i kolegama iz poslaničke grupe SPS, svim članovima i mnogobrojnim simpatizerima 31 godinu postojanja SPS.

Trideset i jedna godina postojanja u svim okolnostima, prilikama i neprilikama, izuzetan kapital. Trideset i jedna godina postojanja u svojoj vremenskoj niti čuva deo istorije Srbije i srpskog naroda, mnogo znanja i iskustva, poraza i pobeda, mnogo činjenica, mnogo istine.

Možda nije uvek bilo lako, ali ideja socijalne pravde i jednakih šansi za sve, za koje se SPS sve godine unazad zalaže, opstaće sve dok ima ljudi na planeti i nas koji u nju verujemo i verujemo da je dostižna i radimo da je dosegnemo, zarad nas samih kao i društva u celini.

Kada govorimo o današnjoj tački dnevnog reda koja se tiče izbora člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, neko bi rekao - to je samo još jedan izbor člana nekog saveta, ali ipak ne.

Važnost postojanja Regulatornog tela za elektronske medije je izuzetno velika, jer smo svi svesni uticaja medija na celokupnu društvenu atmosferu, polarizacija koje se pravi sa namerom ili bez nje, devalvacije sistema vrednosti i ponašanja, a posebno mladih ljudi, ali i političkih činilaca i naravno propagiranja kulture, odnosno nekulture koja nas okružuje.

Shodno članu 22. Zakona o elektronskim medijima koji određuje delokrug rada Regulatora, REM zbog svih navedenih nadležnosti nosi vrlo važan deo odgovornosti za medijsku atmosferu u društvu.

Važno je da istaknem da smatram da su predloženi kandidati, gospodin Božidar Zečević i gospodin Stanko Crnobrnja dva izuzetna kandidata sa perfektnim biografijama i nisam sigurna da sam sa godinama koje imam pozvana da komentarišem njihov lik i delo na drugi način osim da se iskreno zahvalim Udruženju filmskih umetnika na predlozima koji su uputili Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Kandidatu koji će biti izabran želim puno uspeha u radu koji će podrazumevati da svoje stavove koji su i predstavili kroz razgovor sa članovima Odbora za kulturu i informisanje izguraju do kraja i bar delimično pokušaju da postave na svoje mesto sve o čemu su govorili u svojim izlaganjima.

Jedan i drugi kandidat su naravno sa svim svojim znanjem, iskustvom i intelektom apsolutno svesni svih faktora i činilaca medijske atmosfere, te me lično raduje što su istakli javni govor kao prvu stanicu sa koje treba krenuti i reagovati kako bi se mladi ako još imamo vremena usmerili ka kulturi, obrazovanju i onoj staroj "lepa reč i gvozdena vrata otvara", a da su tuča, nasilje, ružan rečnik, promiskuitet, kriminal samo smernica za nešto što se ne zove "happy end".

Svesni su kandidati i težnja pružalaca medijskih usluga ka monopolu, što u tržišnoj utakmici možemo razumeti, ali ne možemo smetnuti sa uma da su određeni komercijalni pružaoci medijskih usluga korisnici nacionalnih frekvencija i kao takvi bi prvi oni morali da se pridržavaju Zakona o elektronskim medijima, ali i programskih koncepata zbog kojih su im iste frekvencije i dodeljene, jer kao takvi predstavljaju izuzetno moćne institucije kulture ili bi to bar trebali da predstavljaju.

Danas ovde ako uzmemo u obzir ko su kandidati i njihove biografije, znanje i iskustvo, nije upitan kvalitet devetog uma koji će Savet Regulatora dobiti, već je važnije da kao nadzorni organ Regulatora govorimo o ulozi i aktivnosti tela koja je strategija razvoja sistema javnog informisanja, a koje je Vlada usvojila u januaru 2020. godine, u praksi ne vidi kao potpuno nezavisno i to delom zbog nedostatka u regulativi, a delom zbog neadekvatne primene ili izostanka primene već postojećeg regulatornog okvira, što je možda najviše vidljivo pod kontrolom rada pružalaca medijskih usluga.

Po važećem Zakonu o elektronskim medijima jasno su navedene obaveze pružalaca medijskih usluga u odnosu na programske sadržaje koje podrazumevaju da je pružilac medijske usluge dužan da doprinese podizanju opšteg kulturnog i obrazovanog nivoa građana, kao i da ne pruža programske sadržaje koje ističu i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a da se Regulator naročito stara, da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje.

Govoreći iz svog ličnog ugla vrlo često se kao konzument medijskih sadržaja nisam osećala zaštićeno od strane Regulatornog tela kada su u pitanju određene scene nasilja koje smo imali prilike da ispratimo u pojedinim rijaliti programima, a uverena sam da se veliki deo javnosti slaže sa mnom i oseća isto ili slično kao ja, posebno ako imamo u vidu da je određen broj najmlađih kojima su navedeni sadržaji, takoreći pri ruci, u ad hok sprovedenim anketama izrazili su želju da kad porastu da umesto Ivane Španović ili Novaka Đokovića postanu viđene starlete ili žestoki momci.

Ono što i Zakona o elektronskim medijima i strategija razvoja sredstava informisanja jasno vide je potreba da se podrži razvoj medijskog pluralizma, koji podrazumeva raznolikost vlasništva, izvor informacija i medijskih sadržaja.

U pogromu većine pružalaca medijskih usluga dominiraju isključivo zabavni sadržaji, uključujući i već pomenute rijalite programe izuzev informativnog programa koji ima relativno fiksirano mesto i utvrđen obim, dok su dečiji, naučno-obrazovani, kulturno-umetnički programi zastupljeni u zanemarljivim procentima ili se uopšte ne prikazuju na komercijalnim televizijama.

Sve navedeno potvrđuje i Izveštaj REM-a za 2020. godinu o programima koje su emitovali komercijalni pružaoci medijskih usluga.

Opšti zaključak Izveštaja je da se kod skoro svih komercijalnih pružalaca medijskih usluga kulturno-umetnički, dokumentarni, naučno-obrazovani, dečiji, sportski program uopšte ne emituje ili se emituju u procentu ravnom statističkoj grešci.

Programska politika emitera je programska politika emitera, ali zabrinjava činjenica što je u REM u svom Izveštaju jasno konstatuje da emiteri ne ispunjavaju uslove pod kojima su im dodeljene frekvencije po programskom elaboratu koji su sami pripremali i kojim su se prijavili na konkurs. I, umesto da reaguje, REM ostaje nem na neispunjavanju uslova, kao i na različite scene nasilja i loših primera ponašanja u rijalitih programima, kao i na mnoge druge pojave koje na društvo i mladi imaju negativan uticaj.

U nedostatku regulative REM ima prostor samo za prekršajne postupke koji se najviše tiču prekršaja Zakona o oglašavanju različitih proizvoda ili suplemenata.

Zašto je važno da se naprave promene zakonske regulative i da damo REM-u neophodna ovlašćenja, prostor za reagovanje, prostor za izricanje adekvatnih mera, novčanih i drugih sankcija, pa sve do potencijalnog oduzimanja date nacionalne frekvencije, kojima bi se autoritet REM-a ostavio?

Zbog zapostavljanja potreba svih konzumenata medijskih sadržaja, a najviše zbog mladih ljudi, dece, zbog podataka iz istraživanja Ministarstva omladine i sporta, o kojima sam govorila u svom prethodnom izlaganju na istu ovu temu, da samo 4% i 6% mladih ispitanih vidi naučnike i umetnike kao svoje uzore, da 90% ispitanih mladih nikada nije bilo član nijednog kulturno-umetničkog ili sportskog društva, niti to namerava.

Moramo misliti i na kritičku misao koju deca i mladi ljudi ne mogu izgraditi bez jasnih smernica porodice, prijatelja, škole i društva na koje veliki uticaj imaju medijski sadržaji koji su sa televizija prelivaju na društvene mreže i portale i postaju dostupni i praktično opšte prihvaćeni.

Moramo kao društvo primerom pokazati generacijama koje dolaze da nema lake zarade, da je rad stvorio čoveka, da vrednujemo znanje, pamet, lepo ponašanje, da imamo moralnu vertikalu u svakom smislu i da bavljenje kriminalom nema svoj srećan kraj, kao što se možda prikazuju u filmskim i serijskim, pa i nekim rijaliti programima.

U ime poslaničke grupe SPS i u svoje lično ime budućem izabranom članu Saveta regulatora, kao i celom Savetu, želim puno uspeha u radu i da kao tim deluju hrabro i složno, jer građani Srbije očekuju naše i vaše rezultate, a posebno na polju koje direktno ili indirektno utiče na njihovu decu i unuke i njihov intelektualni i duhovni razvoj, pa samim tim i njihovu budućnost.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o Regulatornom telu za elektronske medije, kada biramo članove Saveta REM-a dobra je prilika da se podsetimo šta je glavna uloga ove institucije, zašto ona postoji i zašto je važno da imao ovakvu jednu instituciju.

Kao što je rekla naša ovlašćena predstavnica Sandra Božić u uvodom izlaganju, to je zaštita interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a u skladu sa zakonom.

Zašto ovo iznosim? Zato što sam dosta puta i sam do sada postavljao poslanička pitanja upravo REM-u, apelovao na njih nekoliko puta da reaguju u brojnim situacijama kada pojedini elektronski mediji zloupotrebljavaju upravo taj zakon i odredbe zakona, vodeći prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, ali i svih onih koji, da kažem, se usude da javno podrže politiku Aleksandru Vučiću.

Naravno, neću navoditi koji su mediji u pitanju, koje su to televizije u pitanju zato što sam ubeđen da građani dobro znaju o kojim televizijama je reč, koji tajkuni su gazde tih televizija, koji tajkuni ih finansiraju, a i njihovo delovanje se svodi, inače, na besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića sedam dana u nedelji i 24 sata dnevno.

To nije ništa novo, to rade već godinama, ali ono što je novo i što se desilo juče i što je do sada nezabeleženo u Srbiji, na jednoj od tih Đilasovih televizija emitovala se emisija koja, inače, obiluje najrazličitijim vulgarnostima, najrazličitijim gadostima, prostakluku, a vode je dva neka opskurdna lika. Jedan se predstavlja kao pisac. Ne znam da li je i šta je napisao. Postao je poznat jedino po tome što ima sposobnost da u kratkom vremenskom periodu rekordan broj gadosti i psovki izgovori, a drugi se predstavlja kao novinar i kolumnista. Međutim, i on je poznat samo po tome što ga je svojevremeno finansirao Zelenović dok je harao Šapcem. Ta dvojica su juče u emisiji kao gosta imali političkog analitičara iz Prištine, izvesnog Fadila Lepaju, koji je tokom cele jučerašnje emisije, bukvalno tokom cele emisije, najgore moguće gadosti i najmonstruoznije optužbe iznosio i protiv Srbije i protiv srpskog naroda, naravno, sve vreme najgnusnije napadajući Aleksandra Vučića.

Dakle, tokom cele emisije je otvoreno, ogoljeno onako, nastupao sa Kurtijevih pozicija, sa pozicija nezavisnog Kosova, dok su se ova dva ološa sve vreme samo kikotali i kreveljili na to. Nijednog trenutka nisu ni pokušali da se usprotive tezi da je Kosovo nezavisno. Dakle, nijednog trenutka, nijednom rečju, nikakvim gestom. Čak su se otvoreno naslađivali svakoj uvredi koju je iznosio onaj čovek koji za sebe ističe u sopstvenoj biografiji da je bio pripadnik OVK, tzv. oslobodilačke vojske Kosova.

Dakle, tu su bile optužbe da Vučić gleda na dijalog sa Prištinom kao nastavak rata, kako pravi nekakvu veliku Srbiju. Opet su se čule one čuvene teze o silovanju ne znam koliko Albanki od strane srpske vojske, srpske policije, o navodnim zločinima, nekakvim genocidima itd. i to sve govori čovek koji za sebe javno priznaje da je bio pripadnik OVK.

I ova dva ološa ga pozovu u emisiju da nama ovde u Srbiji priča o tome kako je u Srbiji najgori narod na svetu, kako su Srbi ubice, kako su Srbi zločinci, kako je Vučić zlikovac i kako je Srbija počinila nekakve genocide. Ovde, u sred Srbije? Pa, sram vas bilo! Sram da vas bude i tog Vidojkovića i tog Hulačina i vas sa „Nove“ i sve vas zajedno! Do koje mere može da ide mržnja prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi? Ima li kraja tome uopšte? Zato postavljam pitanje REM-u da li će i na koji način će reagovati i sprečiti ovakve pojave u buduće?

Zašto to pitam? Zato što sam ubeđen da će ti isti Đilasovi mediji u narednom periodu nastaviti sa još snažnijom i još brutalnijom kampanjom i kako se izbori budu približavali, ta kampanja će biti sve prljavija i prljavija.

Evo, vidimo i danas da su na zajedničkom zadatku i Đilas i „N1“ i KRIK i svi oni zajedno. Već danas su krenuli u kampanju laži i zamena teza, koristeći izjavu Veljka Belivuka, o čemu su mnogi prethodni govornici govorili. Kao da će neko da poveruje u to u Srbiji? Kao da postoji čovek u Srbiji koji je spreman da poveruje u laži Veljka Belivuka?

Dakle, prvo su relativizovali borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji, pa su onda pokušavali da nipodaštavaju postignute rezultate u toj borbi, pa kada su videli da im ni to ne pomaže, e onda su uzeli izjave najgorih mogućih kriminalaca, pa se nadaju da postoji čovek u Srbiji koji može da im poveruje u to.

Dakle, i ovde je već potpuno evidentno da imamo novu koaliciju – Đilas, „N1“, KRIK, Veljko Belivuk. Sve je to znak jednakosti, sve je to jedno te isto, ali džabe vam i ta koalicija, džabe vam sve to. Džabe vam sve laži koje ćete izgovoriti, jer Aleksandru Vučiću političku štetu na taj način nećete naneti zato što građani Srbije dobro znaju ko ih je pljačkao svih ovih decenija, dok su harali Srbijom, a ko se bori za njihove nacionalne interese.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, novinari imaju pravo da izveštavaju na način kakva je uređivačka politika njihove kuće.

Nemoj da zaboravimo da kapital koji stoji iza medija, on u stvari oblikuje uređivačku politiku koju novinari slede. Znači, vlasnici medija su ti koji određuju uređivačku politiku i niko im to pravo ne spori ukoliko to rade u smislu poštovanja Zakona o medijima, Zakona o elektronskim medijima, Zakona o oglašavanju.

Često kada izađemo pred neke novinare, u principu, mi izlazimo pred strane dopisnike, a da to nemamo snage da tako i nazovemo. Ukoliko dajete izjavu novinaru čiji medij je registrovan u Luksemburgu, Belgiji, Švajcarskoj, itd, vi u stvari dajete izjavu stranom izveštaču.

Nedavno je jedan medij registrovan u Luksemburgu, koji pripada Šolaku i Đilasu, koji određuje uređivačku politiku tih medija, koji imaju 30 svojih kanala, koji imaju operatora ili operatera koji može da distribuira 500 televizijskih kanala i koji se najviše žale na medijske slobode, nedavno su objavili jednu vest, kako je Nikola Radišić, dopisnik N1 televizije u Luksemburgu, dobio nagradu vojvode od Luksemburga. Doslovce su tako objavili. Nikola Radišić, dopisnik N1 televizije iz Luksemburga, dobio je nagradu od strane vojvode od Luksemburga. Ako su registrovani u Luksemburgu, onda on nije dopisnik u Luksemburgu, nego je novinar luksemburške televizije, a dopisnik može biti samo u Srbiji.

Mi, dame i gospodo, ovaj linč koji doživljava predsednik Republike, mnogi poslanici i mnogi aktivisti vladajućih stranaka, pa recimo, Dragan Marković Palma, uglavnom se taj linč plasira preko tih medija čiji vlasnici su ujedno i političari.

Zato ja stalno govorim da mi nemamo problem sa opozicijom, već sa delom opozicije koja zastupa Šolakov biznis i Đilasovo preduzeće. U principu, mi imamo problem sa Šolakovim biznisom i Đilasovim preduzećem i ko god se ne uklopi u njih, biće predmet najprljavije kampanje kakvu danas doživljavamo vezano za navijačku grupu, odnosno za deo tzv. navijačke grupe FK „Partizan“, a ja kao navijač „Partizana“ te likove ne mogu da prihvatim za navijače ne „Partizana“, već za navijače bilo kog nižerazrednog kluba, jer to navijači, to ljudi nikada nisu radili ono što su oni radili.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi Šolakovog biznisa i Đilasovog preduzeća, postoji Zakon o elektronskim medijima, postoji Zakon o oglašavanju i da ne bih stalno govorio o prekograničnim televizijama koje reemituju program, sam izraz kaže da je ta televizija preko granice, sam izraz reemitovanje znači da se prethodno vrši emitovanje, jer nema revakcinacije bez vakcinacije, tako da nema reemitovanja bez osnovnog emitovanja u toj prekograničnoj televiziji. A nas žele da uvere da program koji dolazi od ovog preduzeća i od Šolakovog biznisa da dolazi iz Luksemburga, iako je činjenica da se taj program pravi i distribuira u Beogradu.

Ali, hajde da uzmemo da to što tvrde da su oni prekogranična televizija koja reemituje program. Član 27. Zakona o oglašavanju kaže da televizije koje reemituju program, prekogranične televizije, član 27. koje reemituju program nemaju pravo na reklamu, sem ukoliko ona nije deo izvornog programa tj. u Luksemburgu. Ako oni kažu da su prekogranična televizija, sve reklame koje emituju u Luksemburgu mogu u reemitovanju da prikazuju u Srbiji.

To nije slučaj. Te televizije, prekogranične, koje reemituje program, ne plaćaju Srbiji ništa. Ne plaćaju ništa kao sve druge prekogranične televizije, ima ih na stotine, ali recimo da 30 televizijskih kanala prekograničnih, registrovanih u Luksemburgu, pripadaju Đilasu i Šolaku. Oni ovde ne plaćaju ništa, zato što po zakonima nemaju pravo na prihode, tj. nemaju pravo na marketing. Bez marketinga u privatnim medijima nema prihoda ukoliko nema marketinga.

Stoga oni ne plaćaju ni RATEL-u, ni REM-u, ni SOKOJ-u, ni raznim organizacijama za izvođačka i autorska prava, ne plaćaju ništa zato što u ovoj zemlji ne mogu da koriste marketinško tržište, ali to tržište treba da koriste isključivo lokalne, regionalne i nacionalne TV stanice koje su registrovane na teritoriji Srbije i plaćaju sve REM-u, koji prima prihode upravo samo od tih televizija i tih elektronskih medija, njima pripada deo prihoda, plaćaju REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, poreze itd. Iz toga oni baštine pravo na marketing na teritoriji Republike Srbije.

Šta se događa? Ovi što tvrde da su navodno strana televizija, odjednom su uzeli deo marketinškog tržišta i emituju srpske reklame. I nemoj neko da mi priča da se, recimo, A1 mobilna mreža u Srbiji reklamira u Luksemburgu i da neko kaže da se „Jelen“, „Zaječarsko pivo“, „Dijamant“ itd. reklamira u Luksemburgu. To jednostavno nije tačno i to nije sastavni deo izvornog programa.

Ovim kandidatima koji budu izabrani za REM tražim da shodno Zakonu o elektronskim medijima i oglašavanju narede da se takvi kanali isključe iz operatorskih mreža, bez obzira koje su, da li su Telenor, Telekom, MTS, SBB, Total, EON itd. zato što krše Zakon o elektronskim medijima i Zakon o oglašavanju. Uzimaju nešto što ne pripada njima, znači, kradu, kradu i time narušavaju slobodu medija.

Ukoliko domaće medije krađom njihovih reklama i marketinškog tržišta ostavite bez novca, a čime će oni platiti plate, proizvodnju programa i čime će platiti REM-u, SOKOJ-u i raznim organizacijama za autorska prava? Kojim prihodom će oni platiti te svoje obaveze, ukoliko neko krade deo njihovog tržišta?

Na takav način se urušava sloboda medija, jer takvi mediji onda isključivo žive od državne pomoći, iz projekata itd. ili od konkursa koje sprovode lokalne samouprave. To nije dobro ni za nas. Zato ih molimo da sa tim prestanu i da REM to sankcioniše.

Na takav način, recimo, na lokalnim televizijama i regionalnim televizijama, kad se raspiše konkurs od strane opština itd, onaj ko dobije novac zastupa predsednika opštine i vladajuću garnituru koja vlada u toj opštini, jer im je narušeno pravo da kroz marketing budu poprilično nezavisni i na takav način čuvaju svoju nezavisnost.

Opoziciono novinarstvo nije nezavisno novinarstvo. Ono je samo opoziciono, a ovi naši nesrećnici politički protivnici misle to kad mediji onako pljunu Vučića i sve nas, da je onda to nezavisno novinarstvo. Ne. To je neobjektivno opoziciono novinarstvo koje je daleko lošije od onih medija koji eventualno prate vlast, jer na takav način opozicija koja bi trebala da kritikuje na pravi način vladajuću garnituru, ona pribegava raznim marifetlucima, prljavštinama itd, jer kroz vlasništvo u opozicionim medijima mogu da rade šta god hoće.

Niti smo mi delili frekvencije, niti smo mi vlasnici medija, za razliku od njih, da bi takvi prigovori o neslobodi medija, oni tu neslobodu uvažavaju, uzimajući deo novca. Nije samo 30 njihovih kanala. U poslednje vreme se setili, vi koji imate SBB, Total i EON da i u klasičnim prekograničnim kanalima tipa Foks, Histori, Diskaveri, Sinestar u poslednje vreme, koji je registrovan u Hrvatskoj, dakle, ubacuju reklame kada idu te strane reklame u njihovim zemljama, u tom terminu oni u Srbiji ubacuju domaće reklame i tako dodatno ugrožavaju domaće medije i dodatno im uzimaju deo tržišta.

Sada kad uzmete da ti kanali koji pripadaju Đilasu i Šolaku, posebno oni iz sporta i zabave, Grand, 13 Sport klubova itd, imaju ogromni broj sekundi, sveukupno ja sam sabrao da bez 200.000 sekundi „Dajrekt medija“, „CAS medija“, „Junajted medija“ i svi ti kanali dnevno ubacuju, kradu od domaćih medija, 200.000 sekundi samo po dva evra, a sekunda u Sport klubovima kada je Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, koje nezakonito prenose, i kvalifikacije, dostiže i 100 puta veću cenu, ali da uzmemo samo da je dva evra jedan sekund, na 200.000 sekundi dnevno oni uzmu od domaćih medija koji su registrovani u Srbiji uzmu 400.000 evra puta 365 dana, to vam 150 miliona evra.

Kada uzmete da neovlašćeno prenose utakmice, koje nemaju pravo da prenose, na takav način stiču veći broj pretplatnika i onda taj novac ispumpavaju tako što plaćaju, navodno, reemitovanje u Švajcarsku, Luksemburg itd. Kada uzmete, njihova nezakonita dobit je preko 200 miliona evra godišnje i time se plaćaju aktivnosti protiv Republike Srbije. Zato sve vas pitam, a i njih, ako gledaju ovaj prenos. Volimo li mi svoju zemlju?

Uskoro će početi izborna kampanja. Volite li vi svoju zemlju? Pitam sve vas, pitam i njih. Ako volimo svoju zemlju onda nećemo dopustiti da strane televizije, oni tvrde da su strana televizija, učestvuju u izbornom procesu, izbornim prilikama u Srbiji uoči izbora, u vreme izborne kampanje, pa i u vreme prebrojavanja glasova, utvrđivanja rezultata.

Ako ćemo dopustiti da strane televizije to čine, onda radimo nešto što ne radi ni jedna država. Setite se malo Amerikanaca, a ova N1 kaže da oni baštine nešto SNN. Sećamo se koliko su zbog ovih na Fejsbuku i ne znam na čemu, zbog nekog uticaja, kao Rusa, kolika se pobuna podigla. Setimo se gromoglasne vike – Moskva se umešala preko društvenih mreža itd. Ovde se ne radi samo o društvenim mrežama. Ovde se radi o medijima koji tvrde, sa jedne strane, da su prekogranični, strani, a sa druge strane otimaju reklamu, kao da su domaći, našim domaćim medijima. Učestvuju u suzbijanju slobode medija, jer otimaju deo prihoda, a sa druge strane novac koji dobiju ulažu u rušenje legalno izabrane vlasti Srbije. Nije ni to problem.

Ja mislim da učestvuju u rušenju Republike Srbije i njenog ugleda, njenog suvereniteta i integriteta. Ako volimo svoju zemlju onda nikako ne možemo dopustiti da strani mediji učestvuju, ne samo u reklamama, već učestvuju i u predizbornim emisijama. To su strane, Luksemburške televizije i ne znam sve gde su registrovane, jer na takav način oni utiču na političke prilike i raspored političkih snaga u Srbiji. To ni jedna zemlja ne bi dozvolila. Zato ja pitam Šolakov biznis i Đilasovo preduzeće. To tvrdim već tri godine. Na kraju svi ovi politički protivnici što su zaposleni u Đilasovom preduzeću, sada ne znam da li imamo političku stranku u tom mediju ili imamo medije u političkoj stranci, to je kod njega sve smešano.

Ozbiljno pitanje i za nas i za vas - da li ćemo dopustiti tim lopovima, prevarantima itd. da koriste medije koji su nelegalni, da uzimaju tržište, da učestvuju u predizbornim prilikama, čak i neprilikama koje stvaraju u Republici Srbiji ili ćemo jednom staviti tačku na takvo njihovo ponašanje i na pljačku domaćih medija? Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Orliću, kolege narodni poslanici i dragi građani Republike Srbije, danas smo svedoci sramnih napada Đilasovih medija protiv predsednika Republike Srbije i SNS Aleksandra Vučića. Ti mediji, da ih sada ne nabrajam koji su u službi Dragana Đilasa, danas su potvrdili da su i u službi mafije. U službi su mafijaškog klana Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i njihovih saboraca i to u službi su tih mafijaških klanova u trenucima kada Srbija iz dana u dan beleži ozbiljne rezultate, upravo što se tiče te borbe protiv mafije.

S tim u vezi, želim da pohvalim i reagovanje svih dragih kolega narodnih poslanika i sve ono što su rekli, počev od drage koleginice Sandre Božić, pa do Rističevića, Markovića, Mirkovića i drugih i gospodina Orlića, u par navrata, u vezi odgovora ovim monstrumima iz mafijaških klanova i monstrumima sa političke scene.

Znate kako, kada imamo situaciju da mafijaški klanovi u Srbiji ubijaju, otimaju i kidaju glave građanima Srbije, tu moramo biti ili protiv mafije ili na strani mafije. Svako normalan je protiv mafije. Dakle, oni su, što je danas saopštio i predsednik Srbije, žrtvama skidali skalpove da se ne bi zaglavile mašine za mlevenje mesa. Neće više ti mafijaški klanovi ni da otimaju, niti da ubijaju po Srbiji, a neće više imati ni svoje sluge u MUP koje su imali, neće više da prodaju ni drogu na ulicama građana Srbije, neće više da prodaju drogu našoj deci.

Tim monstrumima je mesto gde se sada nalaze, a i takođe onim monstrumima koji su na slobodi iz Zvicerovog i Belivukovog klana koji se kriju po regionu, po Evropi, po belom svetu, mesto iza rešetaka. I to će tako biti. U toj borbi mi smo svedoci svakodnevnih užasnih napada protiv svih onih koji predvode tu borbu protiv mafije.

Da li ste videli u jednoj zemlji u Evropi da pojedini portali, mediji, štampani i elektronski i ovi sa stranim kapitalom i ovi što su registrovani u Luksemburgu, a i neki ovde što su registrovani u Srbiji… Dakle, oni vode jednu lažnu ostrašćenu kampanju, ne samo protiv predsednika Srbija, nego protiv države Srbije. Pišu i saopštavaju javnosti šta god hoće. Lažu javnost, lažu građane, a nalaze se u službi kriminalnih klanova.

Ja se nadam da će i REM i sve nadležne institucije reagovati povodom ovoga čega smo danas svedoci. Drago mi je što smo danas svi ustali. Danas je ustala Skupština Srbije, ustala u odbranu istine, ustala u podršci u borbi protiv mafije, ustala protiv kriminalnih klanova. Na šta liče ti mediji? Šta su ti mediji? Šta je taj deo političara iz opozicije? Šta su oni? Potparoli mafijaških klanova? Da li su ti mafijaški klanovi u službi tog dela političara iz opozicije ili su ti političari u službi mafijaških klanova? Svejedno je i jedno i drugo je, najblaže rečeno, odvratno i zaslužuje svaku osudu.

Prema tome, na kraju, želim da kažem, a i da bi moje drage kolege stigle da govore, svaki dan treba da potenciramo i punu podršku i MUP-u, BIA, sudstvu, tužilaštvu u borbi protiv mafije, ali i da ukažemo na sve one političke faktore, gde se god nalazi, ko su i šta su. Dakle, nije ovo politička borba, nije politička borba da se kritikuje predsednik Srbije na ovaj način. Ne, ovo što su danas uradili je podrška mafiji u borbi protiv predsednika Srbije. Njima ne odgovara jaka Srbija, ne odgovara im jak lider na čelu Srbije, što je danas Aleksandar Vučić. Dokle god je Srbija jaka, dokle god je Vučić predsednik Srbije, oni ne mogu da se vrate na vlast, a njihovi partneri iz Centralnog zatvora, koji se nalaze iza rešetaka, ne mogu da izađu na slobodu i to ne odgovara ni jednima, ni drugima. Na putu tom mafijaškom, kriminalnom putu se nalazi država Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem.

Prema tome, svaka podrška MUP-u, BIA, sudstvu, tužilaštvu, Vladi Srbije i predsedniku Vučiću u borbi protiv mafije, a mi narodni poslanici ćemo uvek biti ono što jesmo i što je naša dužnost – da budemo u službi naše države, da budemo narodni tribuni, da budemo u službi naših građana i da uvek iz ovog uvaženog doma dajemo punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi protiv mafije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.