Zahvaljujem gospodinu Bakarecu.
Sledeći je gospodin Vuk Mirčetić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas se pred nama nalaze amandmani na jedan jako važan zakon. To je Zakon o zaštiti potrošača. Amandman o kojem ja pričam je podnela koleginica Sandra Božić. Smatram da je izuzetno važno što je ovaj amandman podnet, s obzirom da on pomaže da sam zakon bude više u duhu srpskog jezika. Mi smo pričali o ovom amandmanu na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i tu smo konstatovali, kao što je predsedavajući rekao, da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Ukoliko pričamo o samom Zakonu o zaštiti potrošača, zbog građana Republike Srbije je važno da istaknem nekoliko stvari. Pre svega, uvodi se registar „Ne zovi“ u sistem i u njemu će se nalaziti brojevi telefona potrošača koji ne žele da ih određene firme, kompanije uznemiravaju, u smislu da vas neko zove i da vam ponudi određeni proizvod.

Dakle, ko ne bude želeo da ga neko zove tim povodom, on može da svom provajderu ostavi svoj telefonski broj. To će ući u jednu bazu koja će biti dalje dostupna i onda će samim tim taj telefon biti van domašaja.

Dakle, u praksi to izgleda ovako. Prvo, osoba koja ne želi da je neko kontaktira dostavi svoj broj telefona, popunjava jedan obrazac, dostavlja ga operateru. Drugi korak je operater te podatke o telefonskom broju dostavlja regulatornom telu koje je nadležno za elektronske komunikacije pri kome se ovaj registar i vodi. Treće, regulatorno telo obrazuje tu samu listu.

Druga važna novina, o tome su kolege pričale u plenumu, jeste uvođenje predračuna, odnosno proračuna za usluge čija vrednost prevazilazi 5.000 dinara. To znači da danas, odnosno od kada usvojimo ovaj zakon, više niko neće moći da vam kaže da određene usluge koštaju na primer 7.000 dinara, a da se ispostavi na samom kraju da to košta 20.000 i nešto, jer su se pojavili neki troškovi koji nisu bili planirani.

Imajući u vidu predložena zakonska rešenja, potrošači će znati da su bezbedni na tržištu i da postoji, odnosno da ova država njih štiti. Ukoliko mi imamo i mehanizme i institucije koje rade kako treba naši građani će se osećati sigurno.

Zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi Aleksandar Vučić mi danas možemo da se pohvalimo time da je prosečna plata u martu ove godine bila 555 evra, a očekujemo da ću u januaru 2022. godine, dakle uskoro, ona iznositi 612 evra. To je u skladu sa našim planom „Srbija 20-25“ prema kojem prosečna plata treba da bude 900 evra.

Opet moram da postavim jedno pitanje – da li se neko seća kada je Aleksandar Vučić postao tek premijer koliko je iznosila prosečna plata? Tada je prosečna plata iznosila, i o tome su kolege mnogo puta pričale, i treba mnogo puta da pričamo, iznosila je 330 evra. Mi sada pričamo, ove godine pričamo o tome da minimalna plata iznosi čak 300 evra.

Dakle, mi danas živimo u jednoj državi koja napreduje i koja uspešno izlazi na kraj sa svim izazovima i krizama koje nam se pojavljuju.

U prethodnom periodu oni koji su bili na prvoj liniji odbrane i oni koji smo najzahvalniji jesu upravo medicinski radnici i njima je Srbija našla način da se zahvali i da pokaže, ne samo da se zahvali, već i da pokaže jedno poštovanje. U skladu sa tim ja bih istakao nekoliko važnih podataka, a to je da je u martu 2010. godine medicinska sestra imala prosečnu platu 30.159 dinara, u martu ove godine prosečna plata iznosi 56.874 dinara. Lekar specijalista je u martu te 2010. godine imao 62.763 dinara, dok u martu ove godine on ima 111.191 dinar. Lekar specijalista, ali u kovid sistemu ima 182.000 dinara, dok medicinska sestra u kovid sistemu ima 79.278 dinara.

Dakle, u martu 2021. godine medicinska sestra u kovid sistemu ima veću platu nego što je lekar specijalista imao u martu 2010. godine. O tome mi danas pričamo. Mi danas živimo u takvoj državi, živimo u državi koja napreduje i živimo u državi koja je samim tim atraktivna za nove investitore.

Od 2013. godine do danas priliv, odnosno ukupan iznos direktnih stranih investicija iznosi čak 22 milijarde evra. Godine 2012. inflacija je bila dvocifrena, ona je odmah smanjena, postala jednocifrena, a poslednjih osam godina mi je čuvamo na nekom prosečnom stabilnom nivou od oko 2%.

Sve ovo omogućava i povećanje plata i penzija i otvaranje novih radnih mesta, izgradnju nove infrastrukture, novih puteva, bolnica i da Srbija raste i da napreduje i da se razvija.

Danas, baš danas je predsednik Aleksandar Vučić u zemunskom naselju Soko Salaš postavio kamen temeljac za jednu od najmodernijih fabrika vakcina koja će biti u ovom delu Evrope. Konačno, mi smo se drznuli da pokažemo da mi možemo da uradimo nešto i da napravimo nešto na šta će ne samo Srbija i građani Republike Srbije biti ponosni, već čitav region, jer mi znamo, s jedne strane, koliko je važno da se Srbija razvija, a sa druge strane znamo da je važno i da se razvija region, jer jak region samim tim znači i jaku Republiku Srbiju.

Za razliku od nekih prethodnih vremena kada su se državni interesi podređivali interesima pojedinaca mi danas imamo situaciju da se na vlasi nalaze oni koji se rukovode interesima građana Srbije.

Dakle, mi vidimo da smo pokazali kako radimo i vidimo činjenice da Srbija ide napred. To je ono što ne samo mi vidimo, već vidi narod i narod oseća. Ujedno, to je ono što nas kao predstavnike vlasti i predstavnike SNS motiviše da u narednom periodu radimo još jače i još više.

Mi smo u prethodnom periodu snažno radili na tome da od Srbije koja se svim izvinjavala, koja je bila na kolenima stvorimo Srbiju koja je jaka i koja predstavlja važan faktor, ne samo ekonomski faktor, već važan faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

Takvo okruženje, odnosno takva Srbija privlači i nove investitore i omogućava nova otvaranja radnih mesta i poboljšanje životnog standarda građana Republike Srbije i mi ćemo nastaviti da radimo savesno i odgovorno i u narednom periodu i da se borimo da Srbija napreduje još više, jer mi drugu Srbiju nemamo.

Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovo je jedan od važnijih članova ovog zakona jer do sada u praksi kada je u pitanju zaštita potrošača imali smo ozbiljan problem, a to je jednostavno neobaveštenost potrošača o procedurama, postupcima, načinu za zaštitu njegovog prava u slučaju da ne postoji saobraznost između onoga što mu je ponuđeno i onoga što mu je isporučeno, odnosno načina servisiranja aparata koji su neispravni, itd.

Prema tome, uvođenjem zakonske odredbe i člana 12. koji kaže da je trgovac pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga potrošaču dužan da na jasan, razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine, a da u skladu sa zakonom obavesti potrošača o svim obeležjima robe, o poslovnom imenu, matičnom broju, adresi, sedištu, broju telefona, prodajnoj ceni, načinu plaćanja, postojanju zakonske odgovornosti zbog nesaobraznosti robe ili usluge prema onome što mu je ponuđeno i ono što je najvažnije, u stvari, načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, i to sa posebnim akcentom na prijem i način postupanja trgovca po reklamacijama, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje potrošača po osnovu reklamacionog postupka.

Da se tako nešto nalazilo decidirano i jasno u ranijim odredbama, recimo ne bi se desilo da naš jedan sugrađanin prekjuče novu veš mašinu koju je kupio u „Emezeti“ spakuje u auto, izloži sebe trošku, doveze je u firmu. Tamo ga u „Emezeti“ niko jednostavno nije konstatovao, menadžer nije ni posle tri sata njegovog upornog čekanja našao za shodno da izađe i čoveku objasni proceduru i postupak i da mu omogući da se izvrši kontrola, pregled i servisiranje tog uređaja.

Zašto ovo kažem? Ukoliko neko ne pročita ili ne sasluša, dragi građani, ono što je sutra prodavac dužan da mu na jasan način stavi do znanja, onda zaista moraju snositi odgovornost za to.

Ovim se otklanja to da se nesavesni trgovci, drugi postupaoci po raznoraznim ugovorima, kriju iza toga da je svako dužan o svojim pravima da se informiše iz „Službenog glasnika“, što, priznaćete, jednostavno u životnoj praksi često nije baš ni malo realno, tako da su mnogi kupci bili zatečeni jednostavno onim što su morali da prođu, a nekada je ličilo i na golgotu da dođu do realizacije svojih prava tokom garancije.

Verovatno će ovo otvoriti prostor da onda trgovci, pogotovo ako je u pitanju krupnija tehnika, kao što je u ovom slučaju bila veš mašina, da se trgovci potrude da oni obezbede prevoz, da oni obezbede servisera koji će konstatovati da li je mašina pokvarena, nije pokvarena i na vrlo jedan kratak, odgovoran i ozbiljan način omogućiti potrošaču da dobije ono što je zaista i želeo da kupi.

U tom smislu, i amandman koji je uvažena koleginica, Sandra Božić, podnela i koji je prihvaćen, a odnosi se na to da se u stavu 7, odnosno tački 7. stava 1. ovog člana 12. praktično trgovci obavežu da prilikom ponude i prodaje tehničke robe obaveste i o dostupnosti rezervnih delova, ali i potrošnog materijala.

Zašto ovo kažem? Možemo doći u situaciju da postoje rezervni delovi, ali tzv. potrošni materijal može, da u slučaju da nije obezbeđena njegova dostupnost, njegova prodaja, onemogući korišćenje određenih vrsta aparata i do sada smo imali u praksi situacije da su se trgovci jednostavno krili iza zakonske odredbe koja nije bila dovoljno jasno definisana u ranijem periodu.

Sa ovim smatram da je u mnogome iz pravnog ugla, pokrivena obaveza i odgovornost trgovaca da znači, osim rezervnih delova, priključnih delova, tehničkog servisa obaveste potrošača i o dostupnosti, praktično potrošnog materijala, kao jedne od bitnih stavki koje mogu da utiču na mogućnost upotrebe proizvoda koji je kupio.

Ozbiljnost i odgovornost na izradi ovog zakona, vidi se u tome da se očigledno trudilo da ne dođe do prenormiranja zakona, jer, ukoliko se to desi onda se mnogo više prostora otvara za zloupotrebu nekih segmenata koji nisu pokriveni, ali prihvatanje ovog termina potrošni materijal, koji je pravno vrlo jasno, a i u praksi kada je u pitanju trgovina, definisan, jednostavno je na odgovarajući način jedna šupljina u potpunosti pokrivena čime će se krajnji cilj ovog zakona, a to je zaštita potrošača u svakom pogledu postići u još boljem i većem obimu. Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Pohvalio bih ovaj zakon i ovaj amandman koji je podnela koleginica, koji je stvarno na svom mestu, i Vlada usvojila. O tome mogu da kažem sve pohvalno, kao što su govorile kolege pre mene i gospodin Đorđe i prof. Ljubiša. Sve ono što dođe u te radnje, trgovinske centre, a tiče se poljoprivrednih proizvoda, sve to mora da prođe kroz naše ruke, kroz žuljevite ruke naših seljaka. U okviru toga možemo reći puno stvari koje su bitne, koje se tuču voćarstva, stočarstva, svih ostalih vidova poljoprivredne proizvodnje, sve je to veoma bitno. Svi znamo za period iza nas, možda 200, 300 ili 500 godina, da je naš seljak i branio i hranio našu zemlju. Zbog toga mi ovde i sada i uvek o tome govoriti, ali moramo naći načina da se više stimuliše ta poljoprivredna poljoprivredna proizvodnja, da ti seljaci koji imaju svoju proizvodnju, a posebno govorim zbog nerazvijenih brdsko planinskih područja, iz područja iz kog ja dolazim, tamo poljoprivreda jeste u veoma teškom stanju, bogom je dato za stočarstvo, ali tu može biti i voćarstvo. Recimo sada, proizvodnja šljive, šljiva je u nekim delovima naše opštine imala dobar rod, kao i na nekim teritorijama u okolini naše opštine, cena je bila dobra, odlična, dok je prethodne godine bila loša cena.

Tako da, ono što je bitno za sve naše poljoprivredne proizvođače da se obezbedi siguran otkup, da se obezbedi i siguran plasman kroz ove proizvodne lance, da tu mogu da se prodaju naši poljoprivredni proizvodi, jer najbitnije od svega toga proizvesti kod nas u Srbiji i tu prodati. Bilo bi dobro i da naši proizvodi idu i van zemlje Srbije.

Što se tiče konkretno voćarstva u tom delu veliki akcenat je stavljen i od strane Ministarstva poljoprivrede, veliki broj naših opština se time bave, recimo iz opštine iz koje dolazi, kao i opština Knjaževac, okolne opštine oko Niša, tu ima veoma dobrih proizvođača, s time što tu ima prostora da se još ulaže. Treba obezbediti sve one stvari koje su bitne da bi se olakšala proizvodnja naših poljoprivrednih proizvođača. Kada to bude urađeno i kada se realizuju svi naši zahtevi koje smo imali i na Odboru za poljoprivredu, da se obezbedi protivgradna zaštita, da se obezbedi dobar i siguran plasman, kao i zaštita kroz osiguranje proizvoda. Na taj način se sigurnije radi poljoprivredna proizvodnja. Kroz program koji daje Vlada Republike Srbije da se mogu obezbediti kuće, imovina u tim sredinama, preko tog ministarstva da ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, kojima je teško u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, da mogu da kupe kuće, da kupe domaćinstva, da kupe zemlju u našim opštinama. Verujte mi, kako čujem neki stan ovde na Vračaru je 780 hiljada evra, taj stan koji ovde proda on tamo može da kupi sigurno da ne kažem, jedno celo selo, da obezbedi za sebe mogućnost da radi. Bilo bi dobro kada bi domaćinstva u našim selima vredela kao pola tog stana u Beogradu, ali nije tako. Kod nas kuće malo vrede, vrednost je mala, mala cena zemlje, tako da na tom polju svi moramo da radimo, da obezbedimo što bolju sigurnost za te naše poljoprivredne proizvođače. Sutra kada oni budu potrošači, kada odu u te tržne centre da mogu svoj proizvod koji prodaju da mogu da kupe nešto za to, da li je to bela tehnika ili nešto drugo. Verujte mi ljudi, naša poljoprivredna proizvodnja jeste teška, ali ima šanse, ali tu moramo mnogo više raditi sa akcentom na brdsko planinska područja nerazvijene opštine. Ti ljudi koji tamo ostaju da žive njima se mora dati veća pažnja i veće finansije.

Još jednom velika podršaka i pohvala za ovaj amandman. Vlada Republike Srbije stvarno radi za doprinos svih nas, ali posebnu pažnju moramo dati našim proizvođačima koji žive u tim rubnim područjima i tim našim selima.

Zahvaljujem.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Jovanović.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u suštini već u raspravi u načelu utvrdili smo da je zakon dobar, da je moderan, da otklanja mnogo nedostataka koje je imao prethodni zakon zbog novih načina obavljanja trgovine. O tome da su te naše tvrdnje bile ispravne govori činjenica da su podneta samo četiri amandmana ukupno na čitav zakon i sva četiri su prihvaćena, što svakako govori da je predlagač zakona, ministarstvo nadležno za poslove turizma, odnosno Vlada Republike Srbije vodili računa i šta narodni poslanici kao lica koja diskutuju i debatuju o samom zakonu kakav je njihov stav i kakve su moguće mane zakona.

Sam zakon u članu 93. tretira zaštitu potrošača iz oblasti usluga po pitanju turizma. Već je o tome bilo reči u načelnoj raspravi. Pre neki dan su se ponovo pojavile određene polemike vezano za određene turističke organizacije, da navodno zbog epidemije Korona virusom nisu uspeli da realizuju zamenska turistička putovanja, odnosno za ugovore koji su bili zaključeni pre proglašenja pandemije izazvane korona virusom i traži se da se odloži vraćanje sredstava, da se produži rok za realizaciju takvih putovanja ili da im država da novac ili da im se obezbede neki povoljni krediti da bi mogli da ili vrate novac ili izvrše ta zamenska putovanja.

Verujem da zaista postoje kod određenog broja turističkih agencija, odnosno organizatora turističkih putovanja opravdana situacija da nisu mogli da realizuju određen broj zamenskih putovanja, ali nisam baš sigurna da su takvi u većini. Verujem da su u većini turističke organizacije takve, ali ne verujem da je većina turističkih aranžmana koji su bili zamenski, koji nisu bili realizovani, a opravdano ostali nerealizovani.

To kada kažem, voleo bih da mi u nekom trenutku predstavnici Ministarstva kažu šta je to zamensko putovanje? Mi smo imali jednu uredbu, Vlada Republike Srbije je htela da pomogne turističkim organizacijama. Na predlog nadležnog ministarstva urađena je uredba, regulisani su odnosi između turističke agencije, putnika, prava turističkih agencija, obaveza turističkih agencija i prava putnika.

Putnik, odnosno korisnik nije imao obaveze, osim da isplati ugovorenu cenu. Šta je to zamensko putovanje? Pa svi pomisle kada neko kaže - zamensko, da je zamensko putovanje znači slično ono po roku, destinaciji i ceni i da ne može biti bitnijih odstupanja od ta tri uslova.

Međutim, u životu se dešavaju neke čudne stvari. Kada su se stekli uslovi da se ta zamenska putovanja realizuju, neke od turističkih agencija nisu postupale u duhu dobrog privrednika i dale svojim korisnicima odgovarajuća zamenska putovanja.

Ja smem da se opkladim, da su baš te turističke agencije sada one koje traže da im se produže ugovori, odnosno rok za vraćanje novca, da im država da novac ili da im da povoljnije kredite. Oni koji se ponašaju u duhu dobro poslovnog i odgovornog čoveka, zaštitili su svoje korisnike.

Kako to izgleda u životu? Evo jedno pismo koje sam dobio od građanina, kao predsednik Odbora koji je nadležan za poslove turizma.

Građanin tvrdi da je po navedenom ugovoru istog dana uplaćen iznos od 84.430 dinara. Zbog nemogućnosti organizacije putovanja uzrokovane pandemijom virusa, dobio sam meseca aprila 2020. godine od agencije „Manga trip travel“ doo Beograd, dopis po kome se tražila moja saglasnost da realizujem svoje putovanje onda kada to bude moguće istim ili nekim drugim putovanjem iz ponude organizatora, a sve to u roku od 18 meseci od dana potpisivanja pomenute saglasnosti.

Rukovodeći se mojom željom da putovanje bude moj poklon mojoj majci za njen jubilarni rođendan, a pritom imajući u vidu da je nastupila viša sila i da organizator nije u mogućnosti da realizuje moje putovanje, nisam tražila da mi se novac vrati, već sam potpisala ponuđenu saglasnost. Prilikom potpisivanja uvažila sam i činjenicu da su izvori prihoda turističkih agencija u svetu pa tako i u Srbiji značajno umanjeni i smatrala sam da treba da dam i svoj doprinos da turističke agencije prebrode krizu u koju su zapale.

Uvidom u portal, „Manga trip travel“ doo Beograd, u ponudi nisam našla novo putovanje na destinaciji po kojoj sam zaključila ugovor, kao ni to da ne postoje slična zamenska putovanja po destinaciji, trajanju putovanja, ceni, zaključila sam da ne postoji fer zamenska ponuda za realizaciju ugovora koje je zaključila sa „Manga trip travel“.

Bez obzira na okolnosti, i da nisam tražila da mi se sredstva vrate, da je agencija „Manga trip travel“ doo Beograd koristila moja sredstva duže od godinu dana za pokrivanje svoje likvidnosti bez ikakve agencije, agencija želi još više da zaradi duplirajući cene, rokove i obim putovanja. Ovakvo ponašanje u najmanju ruku od strane agencije nije korektno. Zbog svega navedenog traži da se novac vrati ili da dobije zamensko putovanje koje odgovara onom putovanju za koje je korisnik zaključio ugovor.

Kao dogovor od agencije „Manga trip travel“ dobija obaveštenje da može da realizuje aranžman 16. jula severoistočna Turska, Istanbul - Kapadokija 6. septembra i Istanbul – Kapadokija 4. oktobra.

Sad, u čemu je tu prevara? Stranka je zaključila ugovor sa agencijom o turističkom putovanju koje treba da traje četiri dana. To je platila ukupno za sve osobe 715 evra. Sada je zamensko putovanje od sedam dana, ali po osobi 700 evra. Znači, malo je bilo "Manga trip travel" da godinu i više dana koristi novac građanina, da uračuna maržu na prvobitno putovanje, već hoće da mu produži putovanje i da na to ponovo ugradi maržu ili da njegova sredstva koristi beskonačno dugo, jer sada vidim da traže da se odloži vraćanje sredstava.

Takve agencije ruže sliku o srpskim turističkim agencijama. To je samo jedan od primera kako se zloupotrebila dobra volja na prvom mestu ministarstva, Vlade, korisnika usluge. Znate šta, korisnik usluge ne treba da bude opterećen sa tim da li turistička agencija ima probleme u realizaciji prvobitnog putovanja. Da li njihov inopartner prihvata obavezu koju je primio kada mu je uplaćen novac, postavlja pitanje, iako je uplaćen novac. Ne treba to da interesuje korisnika i korisnik ne sme zbog toga da trpi. To je deo rizika koji treba da snosi turistička agencija, jer ona je ta koja obavlja delatnost, na zarad lepih očiju, nego da zarađuje pare, pa onda mora da snosi i rizik.

Korisnik ne sme da bude oštećen, jer on ulazi sa puno poverenja u obligacione odnose i zaključuje ugovor. Zato i postoje osiguranja putovanja. Onda se ta dobra volja, pre svega Vlade Republike Srbije, kasnijih korisnika na najbrutalniji način zloupotrebljava, pa im je sve to malo, traže opet da se odloži, traže opet neka besplatna sredstva. Znate šta? Svi su pogođeni korona virusom, sve oblasti privrede, ne postoji koja je radila normalno, ne postoji koja nije imala većih finansijskih problema bez obzira, iako neki pričaju da je čak trgovina dobro radila, nije to baš tako kao što mnogi pričaju. Nije to baš tako.

Uvek se traži neka pomoć od države. Ja kažem, država jeste za to da pomogne, ali nemojte da pomoć države zloupotrebljavate da budete vrhunski bezobrazni. Hajde što nasamarite državi, što hoćete da nasamarite i običnog građanina? Nemate na to pravo.

Te priče da ako im se ne bude produžio taj rok… u principu kažem, nemam ništa protiv da oni koji zaista nisu mogli da realizuju ta putovanja da im se zaista pomogne, ali ovde ne vidim ni pokušaj, a te priče da će otići u stečaj, recite mi molim vas, koliko je moguće da ako je uplatio prema inopartneru i nije inopartner izvršio svoju obavezu, da će on da dozvoli da ode u stečaj za plaćeno putovanje koje on nije iskoristio i naplatio? Nema šanse.

To su čisti trikovi da pokušaju da na što je god moguće lakši način ponovo dođu do jeftinih sredstava. Na ministarstvu i Vladi Republike Srbije jeste da odredi kriterijume i proceni da li je to zaista potrebno da im se obezbede neka sredstva i bili povoljniji krediti. Ne znam kako, ali to je na vama.

Ali, da se produži rok i da oni i dalje zadržavaju sredstva naših građana bez njihove saglasnosti, e to više ne može. To neka zaborave. Jer, oni koji su ispali fer neće imati nikakvih problema, a oni koji su hteli da zarade još više zloupotrebljavajući poverenje i dobru volju, e oni će imati problema. A, za njih, baš mi nešto nije mnogo stalo i vreme je da već jedanput sa takvom praksom na nekim primerima pokažemo da to više ne može. Što god više to pokazujemo toga će sve manje i manje biti u realnom životu.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i poštovane građanke i građani Republike Srbije, raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti potrošača u načelu, a sada raspravljamo i u pojedinostima i to je pokazatelj da se temeljno bavimo onim uočenim nedostacima koji su nastali, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, ali i da usaglašavamo odredbe sa evropskim direktivama.

U odnosu na period donošenja zakona mnogo toga je promenjeno. Ono što je za potrošače najbitnije je da je svakako životni standard do tada porastao i da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe danas 81,5%. Čak samo od 2017. godine, posle niza mera fiskalne konsolidacije minimalna zarada je porasla za 52%, a rast našeg BDP bio je 17,3% u tom periodu, pa je to pokazatelj da minimalna zarada raste tri puta brže nego BDP.

Iako je najavljeno da će minimalna plata koja sada iznosi 32.022 dinara, porast je na preko 35.000 dinara, a građani treba da budu spokojni, jer to neće uticati na stopu zaposlenosti. Prema procenama ministra finansija je da do 2023/2024 godine, potrošačka korpa bude u potpunosti pokrivena, a to ćemo postići otvaranjem novih radnih mesta, odnosno otvaranjem fabrika. Tako kao jednu od veoma važnih vesti danas je i postavljanje kamena temeljca na fabriku za proizvodnju vakcine kineske kompanije „Sinofarm“, fabrike u kojoj će se u narednom periodu proizvoditi vakcine i to je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo je vest koja je izuzetno važna ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija je među prvim zemljama koja je imala sve vakcine na raspolaganju za građane, a sada je među prvima i koja će proizvoditi vakcine. Nažalost i ako smo u početku bili među vodećim zemljama po broju vakcinisanih, danas to nije slučaj, pa bih ovu priliku iskoristila da ponovo pozovemo sve građane koji nisu vakcinisani da to urade, a tu najviše mislim na mlade ljude, jer je i među njima i najmanji procenat vakcinisanih, s obzirom da broj zaraženih i te kako raste iz dana u dan, a samim tim i broj umrlih i broj onih na respiratoru.

Srbija je ekonomski mnogo napredovala i sam predsednik se danas prilikom postavljanja kamena temeljca zajedno sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podsetio i prilikom gledanja sa istim tim partnerima makete „Beograda na vodi“. Vidimo da s godinama naši snovi, ideje i te kako postaju stvarnost, pa će tako kao što je izgrađen „Beograd na vodi“ i kao što je mnogo toga ostvareno u prethodnom periodu u Srbiji, već u prvom kvartalu naredne godine biti završena i ova fabrika vakcina u kojoj će se mesečno proizvoditi čak tri miliona doza vakcina.

Iako naša država se nakon 2012. godine nalazila pred potpunim finansijskim kolapsom, posle teških mera mi smo uspeli da ekonomiju stavimo na stabilne noge i to najbolje pokazuje i to što se u julu naša prosečna plata u Srbiji iznosila preko 65.000 dinara, a cilj nam je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznosi 900 evra, što je definisano i programom „Srbija 2025“, a vidimo da se uveliko ide ka tome.

Apsolutni smo lideri u regionu i po prilivu direktnih stranih investicija koji u prvih sedam meseci ove godine iznosio dve milijarde 72 miliona evra, što je čak 30% više nego na isti period do 2020. godine. Danas se fabrike otvaraju, ljudi se zapošljavaju, građani osećaju sigurnost u odnosu na period do 2020. godine, kada smo svi živeli u neizvesnosti na kojoj fabrici će sledećeg jutra biti stavljen katanac i da li će roditelji imati za doručak svojoj deci.

Upravo ti koji su nas doveli na ivicu bankrota danas pokušavaju da obmanu građane i uniže naše ekonomske uspehe. Upravo oni se bave stalnim pretnjama na predsednika i njegovu porodicu ne nudeći nikakav plan i program građanima za bolju budućnost. Zato građani svoj sud daju na izborima, narod daje podršku ljudima koji se bore za Srbiju, a ne ljudima koji se bore za milione na svojim belosvetskim računima. Hvala vam.