Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vladan Glišić.

Rast zlatnih rezervi u Srbiji govori o tome da rukovodstvo NBS zna ono što svi u svetu znaju, ali o tome mnogo ne priča, jeste da je neoliberalni koncept kapitalizma, neoliberalni koncept ekonomije u celom svetu otišao u param parčad i da se moramo spremati za teška vremena u kojima moramo da imamo neke stabilnije načine da opstanemo.

Ono što je nasleđe NBK u zadnjih 20 godina jeste početak onoga što smo imali kao jednu vrstu monetarnog odbora, kako je profesor Jovan Dušanić govorio o tome šta je radila prethodna vlast sa NBS.

Imali smo potpunu predaju našeg bankarskog sektora strancima, imali smo ukinute četiri državne nacionalne banke. Imali smo situaciju da u trenutku kada vi strancima dajete takav upliv na naše tržište, poništavate sve one ekonomske parametre koji govore o tome da ozbiljno razvijena država nema više od 20-30% stranih banaka u svom bankarskom sektoru.

Sećam se kada je uvažena guvernerka bila opozicioni poslanik, kada sam pažljivo slušao njene nastupe, ona je kritikovala takvu ekonomsku politiku. Međutim, danas kada pogledamo stvari sa stanovišta onoga šta radi NBS vidimo da ona još uvek održava taj kurs na nekoliko parametara. Tačno je da narod koji doživi hiperinflaciju kakvu smo mi doživeli ostane vrlo uplašen i psihološki nespreman za bilo kakvo skakanje dinara, za bilo kakvo skakanje inflacije.

Srpska napredna stranka, kao stranka koja vrlo uspešno koristi marketing u političkoj borbi zna da igrajući na taj psihološki momenat često podvlači da je naš kurs čvrst, da je naša inflacija mala, ali mi svi znamo da ako hoćemo da vodim ozbiljnu ekonomsku politiku, ako hoćemo da ostvarimo suverenitet naše zemlje u tom segmentu, ako Narodna banka Srbije hoće da bude jedan od organa ovoga naroda, mora da se radi nešto što je strogo kontrolisana primarna emisija koja će dozvoliti da jedna manja inflacija pomogne domaćoj privredi, da se pomogne izvoz, a ne da se u ovom trenutku radi tako da ide u korist stranih korporacija sa ovakvim okamenjenim kursom da ide u korist uvozničkog lobija. Znači, to su stvari koje su postavili vaši prethodnici, a vi ih još uvek ne menjate.

Druga stvar, u kojoj tačno vidimo da još uvek nemate hrabrosti da promenite tu politiku, jeste odnos prema stranim bankama, vrlo su privilegovane. Mi smo u poziciji da danas, ja mislim da je Komercijalna banka bila poslednja domaća banka koja je predata strancima, a inače je vrlo zanimljivo da ono što su vaši prethodnici radili dvehiljaditih godina kada su te četiri domaće banke ukinuli i predali naš bankarski sektor strancima, istovremeno su to radili i Slovenci koji su 10 godina kasnije to uradili, a 10 godina ranije su ušli u tranziciju. Zašto? Zato što je gospodin Menciger i njegova ekonomska ekipa vodila računa o nacionalnom interesu svog naroda.

Vi imate istu šansu da to uradite. Imate šansu da vratite suverenitet u ekonomskom smislu u ruke našeg naroda, ali to podrazumeva da se najzad postavi pitanje - kada ćemo imati razvojnu, domaću, pa možda i državnu investicionu banku koja će početi da vodi računa o našoj privredi? Niste vi krivi za to šta je urađeno u vreme kada je u fiskalnoj politici, kada je ukinut porez na bankarske usluge, pa su banke dobile odrešene ruke da rade šta hoće. Vratili su nam tako što su učestvovali u zelenaškom projektu kredita u švajcarcima, vratili su nam tako što su opljačkali ovaj narod sa izmišljenim naplatama usluga. Došli smo u situaciju da sada advokati i narod pokušavaju da vrate to, a banke nisu spremne da izađu u susret i da zaustave opterećenje pravosuđa i da kažu – evo, građani mi vam vraćamo pare koje smo vam opljačkali, već nas dovode u situaciju da se sukobljavamo advokati, pravosuđe i svi oni koji moraju da isprave ono što je prethodna vlast uradila.

Ali, vaša čvrsta opredeljenost da suverenitet ove zemlje vratite u ruke naših građana kroz Narodnu banku Srbije, prepoznaće se onog trenutka kada budete smeli da zaigrate na strogo kontrolisanu primarnu emisiju koja će pomoći domaćoj privredi, a onda kada budete domaću, razvojnu investicionu banku osnovali i prosto je neverovatno da, ja znam da se vi plašite te priče, da strogo kontrolisana emisija, primarna emisija nikad nije tako strogo kontrolisana, ali ne mogu da verujem da stranka kakva je SNS koja ima istorijski presedan da ovako strogo kontroliše sve procese u društvu i u politici i u ekonomiji, nije u stanju i ne sme da krene u tu vrstu podrške domaćoj privredi. Tako da, bez obzira što vidim da imate određena opredeljenja koja govore o suverenitetu, mislim da još uvek niste pokazali hrabrost da u politici to pokažete. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođa guverner, izvolite.

Iz poštovanja i prema vama koji ste predstavnik naroda, ali iz poštovanja prema temama koje ste otvorili, ja moram sa par reči da prokomentarišem.
Ako postoji nešto što cenim kod sebe, a očigledno nemate dovoljno informacija o tome, to jeste doslednost u politici i vrlo bih volela, pošto su sačuvani svuda stenogrami sa nastupa i svih diskusija, da ih negde nađete i da uporedite razliku između onog što danas javno govorim i što sam onda govorila, ali i da shvatite da društvo nije brod koji možete da izvučete na obalu i da ga popravljate. Društvo je kao sistem brod koji plovi i koji ne može da napravi zaokret 180 stepeni u trenutku, a da to ne proizvede negativne posledice po sve one koji od tog broda, govorim o Narodnoj banci Srbije i njenoj politici i mojoj ličnoj hrabrosti koja se ni jednog trenutka nije dovodila u pitanje, a reći ću vam jedan samo ilustrativan primer, prosto nije moguće preko noći promeniti.
Usvajanje člana 9 - ograničavanje međubankarskih naknada, gde je Narodna banka pokazala, u trenutku kada sam ja stavila u drugi plan sopstveni izbor za drugi mandat, a u prvi plan stavila potrebu da država Srbija kontroliše svoja plaćanja bezgotovinska, stavljanjem u prvi plan domaće kartice "dine", ali davanjem za pravo i stranim karticama "vize" i "masteru" da se prvo registruju ovde kao platne institucije i da imaju ravnopravan tretman sa domaćom karticom, jer Narodna banka samo tako može da kontroliše njihov rad i da građanima obezbedi sigurnost pristupa karticom tom sistemu, i da pored toga do tada godišnje 30 miliona evra je na naknade koje su te dve strane kartične organizacije iznosile iz Srbije, a sada ostaju u Srbiji, jer smo obavezali mojom odlukom koju mi je ova Skupština dozvolila usvajanjem zakona, da obavežem banku da prvo uz ostale kartice daju i "dinu" kao domaću. To znači da možemo da obezbedimo sigurnost bezgotovinskog plaćanja i sigurnost pristupa svom platnom računu besplatno.
Tu gde je bilo, neću da pričam o pritiscima i o tome koliko sam ja hrabra, o tome govori sve ono što su te, pa čak i neki poslanici tada ovde, bukvalno sa spremljenim diskusijama od tih međunarodnih kartičarskih organizacija, pokušavali da ospore, da me ubede itd. Ja sam i tada pitala onog ko je za mene, ne samo da me je predložio ovoj Skupštini, nego onog ko je za mene čovek koji se po hrabrosti i ne proračunatosti ne može uporediti ni sa kim kao predsednicima do sada, evo izneću jednu ličnu stvar, ja često puta kažem - Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod, koji mi je tada pružio podršku, a njemu sam rekla - izaći ću u Skupštinu sa takvim zakonom, biće mnogo pritisaka. Ja ću im odoleti, imam li podršku poslaničke većine? Tražio je ukratko obrazloženje kada sam rekla da je reč o podršci domaćoj platnoj kartici. Rekao je - imaš podršku.
Pritisci ambasada, ja ne primam ambasadore. Nije moja nadležnost spoljno politička, a bilo je takvih pritisaka. Ne idem na prijeme, mene to ne zanima. Imam 61 godinu, radim od 1981. godine, imam mnogo staža. Nikome ne želim da se dopadnem i da se udvaram, ja radim u interesu građana Srbije, ali uz svest dokle mogu, a da ne ugrozim poziciju Srbije koja je otvorena ekonomija i u globalizaciji toliko povezana da niko više, ni jedna država, od Amerike do Srbije, preko Kine, nije u toj meri suverena da može da funkcioniše sama kao izolovano ostrvo.
Za mene je "dina kard" moja zadužbina u smislu posvećenosti nečem što se zove domaći kartični sistem bez ijedne reklame, bez ijednog uloženog dinara. Uz domaću banku Poštansku štedionicu koja zaista promoviše tu "dinu" iskreno, a druge moraju, htele ne htele, mada se dešava da dođete na šalter, uruče vam "dinu", jer moraju, ali vam ne uruče pin. Onda, možda vam deluje smešno, pišem pisma svim bankama sa upozorenjem gde se desilo, kako se desilo i da ću im doći u kontrolu i kažnjavati za to.
Znači, na primeru platnog sistema, novo uvedenim platnim institucijama mi dajemo jednake šanse svima, ali kažemo da Srbija kao Francuska, Nemačka i mnoge druge države stavlja u prvi plan svoju domaću platnu karticu, jer je to interes Srbije, da tu ostaju troškovi, da budu najniži, da u najmanjoj radnji može da se plati karticom. Evo, mogu da vam dam listing svojih plaćanja, ja isključivo plaćam "dinom" platnom karticom koju imam.
Kako smo nasledili bankarski sistem u kojem je, zovemo ih da su domaći entiteti i domaće banke, ali su im matice i vlasnici u inostranstvu.
Podsetiću vas, koji ste možda zaboravili ili one koji ne bi da se rado sećaju, posle 5. oktobra 2001. godine broj 11. međunarodni ugovori, privatizacija bankarskog sistema je opisana jednom rečenicom. Za šest miliona dolara, ponavljam za šest miliona dolara pomoći, rečeno je da će se izvršiti reforma bankarskog sistema i privatizovati banke po metodu isecanja od slučaja do slučaja. To je bila i metodologija i princip i način i sve ostalo. Za privatni sektor takođe za šest miliona dolara spisak velikih preduzeća nacrtane institucije koje će da rade i kako će da rade i koje moraju donatoru, starateljskom fondu Svetske banke da u nameri da nešto urade napišu obaveštenje. Za dva puta do šest miliona dolara Srbija je dovela sebe u situaciju da tom tzv. revolucijom ili kako je već slavitodobitno zovu, bukvalno dobijemo bankarski sistem, gotovo potpuno stran.
Pitajte me gde su bivši guverneri. Pitajte me gde su bivši nosioci finansijske vlasti. Zato sam i rekla kako radi naša Ana, kako su radili oni želeći da se dodvore i uhlebe kasnije negde. Prodavali su sve što su zatekli. Šta je dobrobit za građana od te, da kažem privatizacije, po metodu isecanja od slučaja do slučaja. U stvari je to bio mafijaški princip – ubij poverioca i nemaš dug. To su bile četiri velike banke koje su finansirale sisteme i ja sam pre toga radila u komercijalnom bankarstvu i odlučno znam o čemu govorite. Osvrnuću se i na primarnu emisiju.
Kako sam ja u toj situaciji nastupila, te četiri privatizovane banke uz čoveka koji sedi ovde do mene i ekipu sa kojom radim na tome, posle 20 godina prvi put smo uspeli 2016. godine da naplatimo deo novca koji je zatečen na računima u inostranstvu od tih naših banaka. Nije za dalju i širu priču. Radimo na tome i dalje. Svoju posvećenost interesima Srbije ne dokazujem na taj način, ali pišem knjige i u tome ostaju podaci o tome da neko jedno čita i da se ne zabravi šta smo vraćali dobro, a što smo nasledili dobro što unapređujemo.
Šta su građani dobili tom privatizacijom? Ono što uopšte nisu imali, kredite za stanove. Znači, poslovanje ranije banke su radile sa privredom i to je ono što se i danas zaboravlja, od novinara do stručnjaka, oni odmah kažu – a, šta građani imaju od toga? Pa, ne može građanin da ima više standard ako ne postoji preduzeće u kojem radi, ako to preduzeće nema tržište, ako nema proizvod koji neko želi da kupi, koje on može da naplati. Samo tada postoji građanin koji je platežno sposoban da ode i da uzme kredit, a oni samo traže onaj krajnji ishod, kako da građaninu napunimo novčanik. Od čega? Mora prvo da se stvori poslovni ambijent, okruženje u kojem će da dolaze ozbiljni investitori, da grade fabrike, da zapošljavaju ljude unutra, da stvaraju profit, da imaju interesa da ostaju, ali i da povećavaju plate ljudima koji će imati takav nivo primanja da mogu i da uzmu stambeni kredit, pa da se žene, udaju, stvaraju porodicu i tako dalje.
Tu celinu pristupa, ja imam svakog trenutka na umu, i pokušavam da nam nasleđenu potpunu slobodu tržišnog liberalizma, posebnu u bankarskom sistemu, gde su banke mogle baš sve i sve se pravdalo tržišnim pristupom, da je u određenoj meri ograničavam tako da banke žele da ostanu da rade, da imaju profit, jer to je jedini interes kako će ostati da rade, ali i da naši građani bez kojih banke ne mogu da postoje, imaju koristi od tih banaka, tako što će uzimati kredite.
Šta sam ja uradila u nasleđenom stanju? Uspela da spustim kamate sa dvocifrenih nivoa i vi danas imate po prvi put izjednačenu situaciju da u proseku, znači, govorim o svim bankama, imate 2,9% prosečnu kamatu i na devizni i na dinarski kredit. Prosek, ne kažem za svaki pojedinačni.
Imate situaciju da banka ne može da objavi reklamu koja nije istinita. I to im zabranjujemo. Ne mogu da prodaju problematične plasmane, a da ne prijave to Narodnoj banci. Zašto? Pod firmom problematičnog plasmana neke kompanije u stvari prodaju brend, prodaju biznis, prodaju tržište. Svega toga sam ja svesna, jer sam ja 1981. godine počela da radim kao ekonomista, 1960 sam godište i radila sam u privredi, radila sam i kao profesor, ali znam šta znači raditi, zaraditi, a najduže sam radila u banci, ali mi nije bio cilj da kada u banci radim da neko kaže, a postoji jedna izreka, da kad u banku uđeš i uneseš vola budi srećan ako izneseš samo rogove. Trudila sam se da zaista banka bude servis i da to iskustvo banaka koje su nekada bile servis, najviše privrede, ali ne dovoljno građana, pretvorim danas zaista u servis i građana i privrede.
Zašto je situacija drugačija? Vi ste imali u ono vreme 90-ih godina mogućnost da preduzeća koja dobro rade, imaju stambeni fond, da daju stanove, pa se odsustvo potrošačkih i stambenih kredita nije tako osećalo među građanima. Slomom 90-ih godina, zbog sankcija, nemojte to nikada da zaboravite da se naša privreda nepovratno pokvarila sankcijama i dovijanjem koje je moralo da se dešava da bi se nabavljali lekovi, da bi se nabavljali energenti i da osnovne delatnosti funkcionišu. Nemojte da zaboravite ni ratove u međuvremenu. Onda kada krenete da funkcionišete sa otvaranjem gde za mrvice prodate decenijama stvarane fabrike, velike sisteme u kojima su radili hiljade ljudi, nije lako doći u situaciju da danas pričamo, zatvara se jedna fabrika i od toga se pravi vest. Izvinite, da ne postoji zatvaranje i otvaranje ne bi postojao sistem bankrotstva, likvidacije, propadanja i tako dalje.
Hajde da realno gledamo šta je moguće da uradimo i da kada radimo nešto bude veća korist nego šteta. Ja zaslužujem i tražim poštovanje i od međunarodnih sagovornika i od vas kao poslanika pre svega samo za ono što uradim dobro odmereno i dugoročno sagledano. Ja ne bih sebi dozvolila ponavljanje onoga što se desilo ni 90-ih godina, kada su se pojedini, danas se nazivaju biznismenima, tajkunima, kada su državnu imovinu zbog sankcija i potrebe da obavljaju međunarodni promet, prepisivali na sopstveno ime, jer je privatna svojina priznata u svetu. Kada se zemlja otvorila posle tzv. petooktobarske revolucije, oni su se pravili kao da su stvarni vlasnici tih spoljno-trgovinskih preduzeća, velikih kompanija i tako dalje. Kada napravite grešku za koju ne odgovarate, onda mogu samo da ponovim naslov Talebove knjige, ko kožu u igri nema i kome se greške ne vraćaju da za njih odgovara, on će ih uvek praviti.
Od kada smo mi u prilici da vršimo vlast, da stvaramo sistem, da popravljamo nasleđeno, naša koža u igri je, naša su deca u igri, naša je budućnost u igri i svo iskustvo i znanje koje imamo je u igri i mi to dokazujemo.
Zatvarane fabrike, otvaraju se nova radna mesta. Čuli ste sinoć predsednika o kojim brojevima je reč, samo u spoljno-trgovinskoj razmeni i saradnji sa Nemačkom. Nijedna od stranih investicija ne mimoiđe Narodnu banku Srbije.
I kad kažemo strane direktne investicije, nije to ono o čemu pričaju subvencije, to je novac koji pređe granicu te zemlje iz koje ulazi investitor i koji preko računa banaka i Narodne banke, sa evidencijama, menja svoj novac, unet u izgradnju ovih fabrika.
Da ljudi samo hoće da shvate kakva je to tektonska promena i razlika koja se ne dešava preko noći, kažem, nije to brod pa možete u jednom zaokretu da napravite promenu, vi to morate da radite polako, tako da građani koji već imaju kredite ne ostanu bez kredita, jer poslovnog fonda u državnim preduzećima nema. Hteli smo tržišnu privredu, dobili smo privatizaciju i sad pričamo o društvenoj odgovornosti.
Umesto svega onoga čega se ja dobro sećam, vi ste verovatno prilično mlađi od mene ali obavešteni i čitate o tome, nemamo prava ni vi ni ja da pojednostavljeno gledamo stvari i da kažemo – sad ćemo da prekinemo svoje odnose sa svetom i da krenemo onako kako mi mislimo da treba. Za mene je dinar svetinja i zato mu čuvam vrednost.
Imati sopstvenu valutu znači imati sopstvenu politiku, ali puni suverenitet nema ni Amerika, zato što je Kina kupac njenih hartija od vrednosti. Pitali su me svojevremeno da li je Grčka prodala svoj suverenitet time što se zadužila toliko.
Ja kažem ja o Grčkoj ne mogu da brinem, ali danas apsolutni suverenitet u onom filozofskom smislu ne postoji ali postoji nacionalna država. Nacionalnu državu branimo, gradimo i znamo gde su joj i granice i šta je njena ekonomska moć i na njenom jačanju radimo svakog trenutka.
Ono što ja mogu da uradim jeste da svakog domaćeg ulagača u finansijski sistem podržim ukoliko ima čist izbor novca i dugoročan plan da u taj sistem uđe. Preko 13 platnih institucija koje su banke u malom, daju male kredite i institucija elektronskog novca, mi smo zakonom od 2014, pa 2016. izgradili.
Viza i Masterkard nisu iskoristile to pravo da se registruju po tom zakonu, a smeta im što je Dina obavezna platna kartica. Ja se nikom za to ne pravdam, ja kažem i vi imate pravo da se registrujete u Srbiji kao platna institucija, da prijavite svoje zaposlene, da plaćate porez i da imate isti tretman, da vaša kartica bude prva.
Međutim, oni imaju druge sisteme ulaska u banke sa kojima žele da rade, a ja želim da radim čisto. I Dina kard, ne u mom, u svakom novčaniku treba da bude. Ko ne voli državu Srbiju i neće Dinu, ne mora da radi. Ne mora da plaća Dinom, ali banka mora da mu je da i nijedna banka ne sme da osporava izdavanje Dina kartice.
Koji kod ulagač želi da osnuje ovde banku, čistog novca i čistih namera, dobrodošao je. To dokazuje i struktura banaka koje imamo. Međutim, nemojte me za „Komercijalnu“ pitati, nemojte, duša me boli. Ja nisam vlasnik. Zašto je, da podsetimo one koji su zaboravili u vreme one vlasti, tada kada je prvi put privatizovana „Komercijalna“ po ugledu IBRD uopšte nije zatraženo mišljenje nečeg što se zove Komisija za zaštitu konkurencije IBRD ušao u vlasništvo „Komercijalne banke“ a ova se država mukom mučila da ostvari svoje vlasničko pravo u toj „Komercijalnoj banci“, jer su državu prodavali oni koji su je smatrali svojom, a za nju nisu radili ništa.
Ja to ne mogu, kao što ne želim da ulazim u tuđe nadležnosti, ne dam da ulazi niko ni u moje, ali ja ne mogu državi da osporim to je što ona prodala „Komercijalnu banku“, ako je način kako je ona bila privatizovana bio takav da država Srbija, to što se zvalo njenim, u suštini nije bilo njeno imanje ni mogućnost odlučivanja.
Meni ostaje da radim i da se nadam da ćemo imati domaće banke, ne treba nam Razvojna, jer što bi nekog forsirali? Neka tržišna konkurencija, pa i među domaćim bankama, odlučuje ko je najbolji i kome trebaju klijenti, ali ono što mogu da obećam svima vama, to je da će i te banke čije su matice u inostranstvu, morati da se na tržištu ponašaju u interesu klijenata. Nema negativne kamate na deviznu štednju, pa nek izvole, nek smene guvernera, ako to nekome smeta.
Ovde štednja mora da bude, poštovana mora da se sačuva, a najveći deo je u Komercijalnoj banci. Možda pokušaju da nešto od negativnih stvari, provuku kroz ovaj bankarski sistem, ali svom snagom, ne štedeći i sa mnogo hrabrosti zaustavljaćemo sve negativne pojave koje zaustavljamo.
Ne mogu da promenim preko noći strukturu vlasništva, ne bih volela ni da postojeće banke odlaze, kao što nisam bila srećna kada je „Sosiete Ženeral“ privatizovana, kao jedna od najstarijih mešovitih banaka, ali moram da obezbedim svima jednake šanse, uslove i nadzor.
A to znači sledeće, nasleđen nivo problematičnih kredita u tim bankama, 2015. godine, od kada se meri taj pokazatelj, bio je 23%, znači loših plasmana gde je neizvesno dal ćete da naplatite, a to znači blokiran novac, i to znači da ćete čekati da neko donese zakon da prodate te plasmane, onako kako rekoh, biznise, brendove, itd.
Danas strategijom koju je NBS, uz podršku partnera, a ne po nalogu MMF, Ministarstva pravde i Ministarstva finansija sprovela, ali kao vodeću ulogu NBS, mi imamo 3,7% tih problematičnih plasmana, pre pandemije, a poslednji podatak, iako smo imali pandemiju je 3,61% i pored svih problema, nama taj pokazatelj koji govori o zdravlju bankarskog sektora, i dalje ide na bolje, jer taj niži nivo problematičnih plasmana govori o tome da NBS, bdi svakodnevnim izveštajima koje dobija od banaka nad svim tim bankama.
Kada je reč o primarnoj emisiji, vreme kada sam ja radila u komercijalnom bankarstvu je vreme primarne emisije i ja odlično znam koliko je dobar mehanizam finansiranja onog što će se stvarno proizvesti. Znači, proizvodnja za izvoz, setva, žetva, proizvodnja uglja tada, trebalo si da dokažeš da imaš račune za seme, da imaš račune za mašinu, da imaš račune, odnosno otkrivku uglja toliku i toliku i NBS, i Poslovna banka su zajednički finansirale deo te buduće proizvodnje iza koje će ostati realan proizvod. To je ono što zovemo BDP, bruto društveni proizvod, ali realna vrednost i to je funkcionisalo do jedne mere, kako treba, da bi u jednom trenutku, ja ne znam čijom krivicom, banke onaj deo koji treba da daju iz svog džepa, dogovorile sa klijentima da uvećavaju količine i uglja i žita i semena, na visinu od 100% da banka ne da ni dinar, a da sve bude primarna emisija NBS, a zvanično je to bilo 40, 60.
U tom trenutku se stvara prostor za inflaciju, obezvređivanje dinara koje je i devedesetih godina dovelo do besmisla i dovelo do takvog straha koji se teško zaboravlja.
Znači, Nemci se boje inflacije, jer Vajmarska ne izlazi iz sećanja. Srbi se boje inflacije s pravom, jer hiper inflaciju pamtimo mi koji imamo dovoljno godina i zato vodimo računa o tome.
Međutim, NBS je čak u vreme pandemije, ne primarnu emisiju, nego nešto što se zove kontrolisana pomoć kroz naše korporativne obveznice uradila takav sistem finansiranja realnih projekata gde smo mi deo tih akcija, korporativnih obveznica, hartija vrednosnih, otkupili od onih koji zaista imaju realan proizvod, naplaćujemo kamatu na to kao i banke. I, to jeste pandan onome pod čijim vi podrazumevate primarnu emisiju, ali ne primarnu emisiju na veresiju, u najgorem smislu reči, nego finansiranje projekata koji zaista imaju realnu osnovu i nismo sa tim preterali pazeći da ne ugrozimo inflaciju.
Mnogima je to zasmetalo, jer su mislili ko zna šta iza toga stoji, a mi smo to uradili na način da te korporativne obveznice mogu da budu zaloga bankama, da mogu da koriste likvidnost kod nas. Znači, banke imaju odgovornost da vrše, pomenuli ste ključnu reč, namensku kontrolu kredita, jer je u njihovom interesu da naplate i da taj plasman ne uđe u onaj problematični kredit koji sutra treba prodati ispod svake cene.
Zašto vi o tome ne znate dovoljno ili zašto znate samo negativne stvari? Zato što ja imam svoj rukopis kako radim ovaj posao. Ja se ne pojavljujem često, ali odgovaram na svaku neosnovanu kritiku. Projekcije rasta, emisije korporativnih obveznica, pomoći privredi i neosnovanih priča o precenjenom dinaru ili o padu izvoza. Svi podaci o tome šta se sa izvozom dešava govore o tome da izvoz raste i u apsolutnim brojkama i u učešće u BDP izvoza raste, a o dinaru kao precenjenom ne možete da govorite ako ja vama iznesem podatak da smo kupili preko 3,5 milijardi evra da dinar ne bi jačao previše.
Mi smo u prošloj godini, pandemijskoj, milijardu i 450 miliona evra prodali da bi dinar ostao stabilan, jer investitori koji ulažu u realni sektor su samo čekali da li će NBS da popusti svoje monetarne, da kažem, kanape. Ne nismo popustili. Od tih milijardu i 450 koliko smo prodali u prošloj godini, ja vam rekoh podatak, u ovoj godini mi smo već kupili milijardu i 60 miliona, gotovo nadoknadili to ulaganje u stabilnost dinara.
Znači, kada me neko optuži da je dinar precenjen, ja samo pitam šta mislite da određuje vrednost dinara, nego ponuda i tražnja deviza? To što mi umemo da usklađujemo ponudu i tražnju od onih investitora koji unose devize, sa potrebama onih kojima trebaju devize za uvozne komponente, to je već nešto što ja nisam dužna da kao pravilo rada crtam drugima, da bi ja njih učila poslu koji oni ne razumeju. Priče o precenjenosti dinara, mnogo tekstova ima, inoviran je sajt, dali smo ga.
Ima i čestitih ekonomista koji, jednostavno ne vide celinu stvari, pa imaju pogrešnu sliku. Ja zaista molim sve da na te ključne teme pristupe sajtu, videte podatke, a i pitaju ako treba. Mi smo u NBS uvek spremni da to objasnimo i bila bi srećna kao i vi da ima mnogo više domaćih ulagača u finansijski sektor, pre svega u bankarski, u finansijski ga ima i želimo da ih bude i u osiguranju, u platnim institucijama ih već ima, u dobrovoljnim penzijskim fondovima ih nema dovoljno, sve je to pod našim krovom, ali niti nam nedostaje hrabrost, niti nam nedostaje ljubav pretočena u posvećenost poslu, ali ne ide ni brzo, ni lako.
To što nas zbog toga napadaju i predsednika kao nekoga ko je kapa nad svim tim, to i što i Srbiji nalaze mane, pa i nekim od nas pojedinačno. Znate kako kažu, možda vam Niče nije drag, meni jeste, kada kaže – ko je u visinama taj mora da se pomiri da u visinama duvaju jaki vetrovi i čuje se grmljavina. Znači, uvek će biti primedbe, ali zato što vaše primedbe smatram dobronamernim, ja sam zato toliko vremena oduzela poslanicima da vam objasnim da činim i više nego što mislite i što možete da pretpostavite, ali, učinci jesu u priličnoj meri dobri, a ja se nadam da će biti i bolji.
Hvala vam na pitanju i na pažnji.

Zahvaljujem i vama na iscrpnom i veoma korisnom razjašnjenju na određena postavljena pitanja.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Tabaković, ja se zahvaljujem što ste mnogim kolegama poslanicima objasnili, pre svega kakva je uloga NBS, jer prva stvar koju će i građani, a i kolege poslanici da kažu – uvek je vezana nekako za kurs dinara. Zaboravljaju često, a mnogi čak i ne znaju kakva je zaista suština rada NBS, neki žive u vremenima jednopartijskog sistema kada su finansijsko tržište kontrolisali i Centralna banka, ali i tada ta jedina partija koja je bila dozvoljena, kontrolisali su i banke, kontrolisala je Narodna banka, bilo je tu raznih primarnih emisija.

Ne mogu da se načudim, neka mi neko objasni šta je to kontrolisana primarna emisija, da izazove neki blagi pad dinara. Pa, to smo imali ne tako davno. Nećemo da pričamo o devedesetim godinama. Evo, Danica Popović je to radila preko tadašnjeg guvernera, govorio je kolega Marinković o tome kada je dinar oslabio za evro preko 50% od 2008. do 2012. godine, i to je bila ta kontrolisana emisija, to je bila ta nazovi kontrolisana inflacija.

Šta smo imali kao rezultat? Kao rezultat smo imali pet milijardi evra prodatih deviznih rezervi, kao rezultat smo imali kurs koji je sa 78 skočio na 119,80, toliki je bio 5. avgusta 2012. godine kada ste vi bili izabrani za guvernera, imali smo zatvaranje svih zdravih privrednih subjekata, imali smo da je zbog takve poslovne politike i te primarne emisije i ono malo investitora koji su bili u Srbiji bežali glavom bez obzira, da se podsetimo da je u tom periodu Srbiju napuštao tada toliko čuven i hvaljeni Ju-Es-Stil, je li tako, 2011, 2012. godine, sećanje me odlično služi po tom pitanju i to su bili rezultati tih kontrolisanih primarnih emisija, da bi se navodno, kolega Glišiću, da čujete samo iz naše bliske prošlosti šta nam se dešavalo sa kontrolisanim primarnim emisijama, imali smo kao posledicu inflaciju, zatvaranje fabrika, pogona, bekstvo investitora i na kraju veliku stopu nezaposlenosti koja je bila blizu 28%.

Nijedna zdrava privreda ne može da kaže da to može da bude dobro i da ima neku supstancu koja će da ima neku svoju supstancu koja će od te primarne emisije kontrolisane da ima neku svoju korist.

Neko će da kaže pa, eto, poljoprivreda je ta koja ima novu vrednost, a zaboravlja ako dinar u odnosu na evro ili dolar padne da će poskupeti gorivo, da će poskupeti sredstva za zaštitu bilja, da će poskupiti sredstva za prehranjivanje, da će, u neku ruku, da poskupi i radna snaga. Hoće li taj poljoprivredni proizvod sad biti konkurentniji na međunarodnom ili domaćem tržištu zato što je bilo kontrolisane primarne emisije? Neće, jer su se i ulazni imputi za proizvodnju tog proizvoda, u srazmeri sa tom kontrolisanom primarnom emisijom, povećali.

Šta imate kao posledicu? Imate to da za onoliko procenata koliko je bilo primarne emisije, toliko ste siromašniji, i kao država i kao privreda i kao građani. I to se zove denominacija - kontrolisana ili nekontrolisana, siromašniji ste. I niste učinili ništa dobro svojoj privredi da ona bude konkurentnija na međunarodnom tržištu.

Pričamo stalno o domaćim bankama. Imali smo mi i domaće banke, nije ih sve Dinkić zatvorio. "Agrobanku" nije zatvorio Dinkić, nju je zatvorio bivši režim, prvo tako što je viceguverner, što je po meni vrhunski bezobrazluk, pa još ima smelosti da se pojavi u javnosti i napada sadašnju politiku Narodne banke, falsifikovao izveštaje o bonitetu "Agrobanke". Čini mi se da je to bio Arsić, moj prezimenjak.

Zamislite to - Narodna banka falsifikuje izveštaj o radu, o bonitetu jedne banke koju ona mora da kontroliše. Kolika je šteta? Šteta je 600 miliona evra. Ko je to platio? Građani Srbije iz budžeta.

Imali smo još jednu razvojnu banku, jer pričam o razvojnim bankama. Evo, "Razvojna banka Vojvodine". Ko je nju upropastio? Pa, Pajtić. I opet je tadašnja centralna banka ćutala o tome u kakvom je stanju "Razvojna banka Vojvodine". Šteta - sitnica, negde blizu 400 miliona.

Kad se okrenete za našim bankarskim sektorom, državnim, jer su i jedna i druga banka bile u državnom vlasništvu, pogledaćete bivši režim i za samo dve banke štetu od milijardu evra, samo na dve banke.

Da vidimo kako su se ponašale, sada pričamo priču o tome kako su strane banke zle. Nisu, kolega. One su zle onoliko koliko im mi dozvolimo, ne koliko one hoće. Za vreme bivšeg režima mogle su da menjaju kamatu. Znate ono - zaključite ugovor, pa u ugovoru navedu da je u trenutku zaključenja kamata, primera radi, 10 ili 11%, ali da može da se menja u skladu sa poslovnom politikom banke. To je bilo za vreme bivšeg režima. Jel može danas da se zaključi takav ugovor? Nema šanse.

Za vreme bivšeg režima, Borisa Tadića, Đilasa i ostalih, recimo, podignete kredit za deviznom klauzulom, novac vam banka isplaćuje po nižem kursu, koji je, naravno, ona odredila, a vraćate kredit po višem kursu, koji je opet ta banka odredila. E, sad, vidite kako to izgleda kad krenemo da se igramo sa primarnim emisijama, kad Narodna banka kao centralna banka i njenu osnovnu ulogu - kontrola inflacije, ne deviznog kursa, druga osnovna uloga u tom primarnom delu jeste kontrola finansijskog tržišta, da Narodna banka kao centralna banka stvori fer finansijsko tržište sa bilo kojom bankom, stranom ili domaćom, a verujte mi da nema nikakve razlike. Jer, ako je domaći privrednik vlasnik banke, ponašaće se isto na tržištu, to je njegov novac i njegov interes i njegov profit, a ne znam koliko još postoji u svetu državnih banaka.

Posao Narodne banke jeste da stvori fer uslove, ne samo između banaka, nego između banaka i korisnika finansijskih usluga. Tu pre svega mislim na privredu i stanovništvo. Jer, vi bez bankarskog sektora ne možete da finansirate privredu, ne može privreda da vam se razvija, nemate potrošačko društvo. Ali, ti uslovi moraju da budu fer, mora da budu predvidivi, mora da budu poznati za privredu da bi mogli da prave svoje biznis planove za stanovništvo, da bi znali kolika im je zaista kreditna moć da mogu da podignu kredit, kupe neko dobro, žive normalno i vraćaju taj kredit. To smo posle ne znam koliko godina uspeli prvi put da imamo u Srbiji. Od kad ja znam za sebe, toga nije bilo, pa čak ni u doba socijalističke Jugoslavije. Nije bilo.

Pričamo o tome da li je devizna klauzula ustavna ili nije. Data je jedna mogućnost u Ustavu. Dokle će tako biti? Pa, dok naše referentne kamatne stope ne izjednačimo sa referentnom kamatnom stopom Evropske centralne banke. Neće tad više biti potrebe za kreditima koji su indeksirani u evrima. Tada prelazimo na kompletnu dinarizaciju, sami od sebe, ne administrativno, nego tržišno. Sada rizikujemo, možemo da odredimo samo dinarske kredite, ali bojimo se da ćemo malo da povećamo kamatni prirast za te kredite.

Nikada nije bila manja razlika između referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Dugoročno gledano, ja verujem da će da se izjednači. Sada je u ovom trenutku čak i niža referentna kamatna stopa naše banke nego što je bila Evropske centralne banke 2008. godine, kada je izbila svetska ekonomska kriza. Što vam je niža referentna kamatna stopa, niži su vam krediti i više novca može privreda da usmerava u svoj razvoj, i više stanovništvo može da usmerava u poboljšanje kvaliteta života, stvarajući, pri tome, potrošačko društvo koje finansira državu.

Sad vidite kako izgleda kada malo dublje uđete u suštinu šta je to Narodna banka. Nije kurs, mnogo je više od toga, mnogo je važnije od toga, jer tom politikom, kada smo počeli da sprovodimo mere fiskalne konsolidacije, kada je NBS kontrolišući, odnosno uređujući, ne mogu da kažem da je bila kontrola, finansijsko tržište, znači, pričamo o 2015. godini, kada su krediti počeli sa 32%, 33%, 34% da se smanjuju na 13%, 14% i 15%, pa tih 20% razlike između kredita je u stvari pokrenulo srpsku privredu, dalo šansu da ono što je sprovodio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade i Vlada, da to počne da se dešava, i to tada što su banke, zbog uređenja tržišta, morale da se odreknu jednog dela svog profita, kao posledicu imamo i poboljšanje kvaliteta, ali druga stvar, možemo da započnemo one suštinske reforme koje su Srbiji bile potrebne i koje dan danas sprovodimo. Ali, i dan danas uživamo u dobrim rezultatima tih reformi.

Zato verujem da će NBS u narednom periodu da istraje na svemu tome, jer samo oni koji ne poznaju kako radi bankarski sektor, kakve sve pritiske može bankarski sektor da napravi, i na rukovodstvo NBS i na guvernera, pa znam, onog trenutka kada pročitam članak o platama u NBS, znam da je NBS nagazila neku banku za nepoštovanje zakona. Budite sigurni, to nema nikakve veze sa platama. Ima veze sa tim što žele da ostvare određen pritisak na NBS da nastave onako kako su radili, a to nije bilo dobro ni za građane, ni za privredu i u krajnjem slučaju, ni za državu.

Mene ne interesuju plate, mene interesuju rezultati. Rezultati su suština. Da li se u Srbiji živi lakše danas 2021. godine nego što se živelo 2012. godine? Živi se lakše. Da li nam je privredni sistem bolji? Jeste, i žilaviji je i uspeli smo da privredni sistem preživi koronu, koja je daleko ozbiljnija nego što je bila svetska ekonomska kriza 2008. godine. Ta kriza je bila mala beba za ovo što nas sada snalazi, jer čitava svetska privreda trpi posledice korone.

Jednim dobrim delom, pored predsednika Vlade tada, danas predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, sasvim sigurno da jedan deo zasluga ima i Narodna banka Srbije koja se pokazala kao zaista ozbiljna, nezavisna institucija. Verujte mi da, znajući kako funkcionišu mnoge druge centralne banke u drugim zemljama, možemo da se ponosimo našom Centralnom bankom. Samo tako nastavite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću, na izlaganju.
Idemo dalje sa listom.
Reč ima uvažena potpredsednica Narodne skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnikom, danas ću ispred poslaničke grupe JS u nekoliko minuta, koliko imam vremena, obrazložiti zašto će JS u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.

Iz materijala koji nam je dostavljen vidi se da ste vi, gospođo Tabaković, ponovo predložili gospođu Anu Ivković za viceguvernera Narodne banke i čitajući njenu biografiju vidim da je ona punih 20 godina svoje profesionalne karijere u Narodnoj banci radila mnoge odgovorne poslove koji se tiču razvoja, izveštaja, analitike, da je vodila mnoge projekte i da je, naravno, ona svojim radom, a kao vaša saradnica, doprinela da Narodna banka Srbije danas bude javno dostupna i transparentna.

Inače, Narodna banka Srbije u poslednjih devet godina veoma uspešno sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koji je u skladu sa monetarnom strategijom Narodne banke Srbije koja podrazumeva ciljanje inflacije. Moram da naglasim da je relativna stabilnost deviznog kursa u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa izuzetno važna ne samo za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, već i za celu srpsku ekonomiju. Nadam se da ćete ubuduće nastaviti sa ovakvom strategijom, jer ako ona već donosi tako dobre rezultate ne treba je ni menjati. Bez obzira što se u javnosti mogu čuti kritike da li Narodna banka Srbije čuva dinar ili evro i da li vi na prikriven način održavate fiskalni kurs, vi ste pokazali da je u situaciji povećane neizvesnosti u celom svetu veoma važno poslati taj jedan jasan signal da se neće dozvoliti da se ta neizvesnost iz međunarodnog okruženja prenese na domaće okruženje.

To je jedan od razloga zbog kog investitori nisu izlazili sa domaćeg tržišta, već su očuvali svoju investiciju, očuvali poverenje u Srbiju u kriznoj 2020. godini. Nadam se da će tako biti i u 2021. godini, s obzirom da vidimo da će pandemija očigledno uticati i na 2021. godinu.

Narodna banka Srbije u vanrednim okolnostima pandemije korona virusa je ispunila zakonom definisane ciljeve, očuvana je inflacija na niskom nivou, samim tim je očuvana i realna vrednost zarada, a ovih dana se govori i o povećanju, upravo zbog svega toga, minimalne zarade u Srbiji. Počeli su pregovori između Unije poslodavaca i države. To je još jedan dokaz da su stabilnost kursa i ekonomska stabilnost očuvani u uslovima kada su mnoge ekonomski jače zemlje u poslednjih godinu i po dana imale veće oscilacije. Da ne navodim sve šta je država za vreme pandemije uradila i pomogla našim privrednicima kako bi period otežanog poslovanja ostavio minimalne tragove na ekonomiju Srbije.

Pored privrednika, država je pomogla paketom i radnike i penzionere. Mogu reći da je dobro da čujemo da će i u narednom periodu država pomoći penzionerima, ali ono što je za JS jako bitno, kao socijalno odgovornu stranku kojoj je porodica svetinja i za koju porodica predstavlja stub društva, najavljena je i pomoć srpskim porodicama, odnosno podsticaji da se što više dece rađa. Nadam se da ćemo kroz budžet za 2022. godinu usvojiti sve one mere koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada čitamo neku analitiku prosto plaše rezultati da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona. Mislim da je to alarm za sve nas da svi, i kao pojedinci i kao društvo, pomognemo da nas ima što više i da ovakvi rezultati budu samo jedna statistika koja neće naći mesto u realnosti.

Da se vratim na Narodnu banku Srbije. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje neophodnu izvesnost za poslovanje i planiranje. Dinarska štednja je nastavila dvocifreni rast i dostigla najveće iznose do sada. Problematični krediti su dodatno smanjeni. Devizne rezerve u Srbiji su tokom 2020. godine očuvane na visokom i stabilnom nivou od preko 13 milijardi evra u odnosu na prethodne godine, odnosno na 2018. godinu, takav sam ja podatak našla, su udvostručene.

Moram da naglasim kako je Srbija pojačala rad na usklađivanju sa pravnim okvirima EU i ostvarila značajan napredak u ekonomskim oblastima, pravima privrednih društva, pravima intelektualne svojine i finansijskih usluga, čime možemo da konstatujemo da je Srbija u potpunosti sposobna da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Ono što je bitno je da beležimo značajno smanjenje nezaposlenosti i one najniže u poslednjoj dekadi. Tržište rada, poslednjih nekoliko godina, beleži znatno poboljšanje. Oživljavanje ekonomske aktivnosti dovelo je do povećanje realnih zarada, kao što sam rekla i u 2019. i u 2020. godini, i nadam se da će se ta neka očekivanja za 2022. godinu, što se tiče minimalnih zarada, da ćemo imati to da minimalne zarade u Srbiji budu iznad 300 evra. Mislim da je to, kada pogledamo zadnjih par godina, istorijski za naše radnike. Ne znam koliko će se to svideti privrednicima, ali svakako radnicima će se svideti, i to je nešto što je realnost i to je direktna podrška, direktna pomoć našim građanima.

Evropska komisija je u svom Izveštaju za 2020. godinu navela da su vlasti u Srbiji posvećene mikroekonomskoj stabilnosti, nastavku ekonomskih reformi, da je privredni rast bio snažan i da je sadržao tempo rasta poslednjih godina. Možemo reći da u prvoj polovini 2021. godine postoje dobri ekonomski indikatori, uprkos teškim okolnostima usled pandemije, činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu za 6%, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. godine. Međunarodni monetarni fond je projektovao realan rast BDP-a Srbije za 2021. godine za 6%.

To su dobri pokazatelji da Srbija pored svih izazova koje ima i sa kojima se svakodnevno susreće ide u dobrom pravcu. Sigurna sam da će ovaj pozitivan kurs nastaviti i da se kroz Izveštaj Evropske komisije tvrdi da je integracija Srbije sa EU ostala na visokom nivou. Evropska unija je i dalji trgovinski i investicioni partner Srbije, učestvuju u 2/3 ukupne trgovine i obezbeđuju više od polovine neto priliva stranih direktnih investicija. Ukupna bilateralna trgovina između EU i Srbije porasla je za 4,8%, na ukupno 26,5 milijardi evra, i tu ne trebamo stati, već da se ovi procenti povećavaju, jer je tržište EU ogromno.

Ostvaren je ubrzan tempo rasta BDP, smanjen je budžetski deficit, a ukupno finansiranje na zdravim osnovama i u najvećoj meri zahvaljujući visokom prilivu stranih investicija i, složićete se da u ovom ekonomskom haosu u kome se nalazi ceo svet, to je jedno veliko priznanje i za našu državu i za sve napore koje naša država radi, naravno, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali i za pojedine lokalne samouprave koje su uspele da sačuvaju postojeće strane investitore, ali i da dovedu i nove.

Nećete mi zameriti što ću navesti primer Jagodine, ne zato što predsednik JS dolazi iz Jagodine, već zato što su oni pioniri što se tiče dovođenja stranih investitora i sada trenutno u Jagodini ima 14 investitora. Znam koliko znači za jednu lokalnu samoupravu investicija koja obezbeđuje nova radna mesta.

Dolazim iz Kraljeva i u poslednje dve, dve i po godine, od kada u Kraljevu posluje nemačka kompanija „Leoni“ i turski „Tajip“, povećan je znatno standard građana Kraljeva, zaposleno je preko 3.000 građana sa tendencijom da se još više poveća broj zaposlenih i to je najbolja podrška koju država može da da građanima, a to je da im obezbede da rade, ekonomsku sigurnost, podršku porodici, kao što sam rekla šta je planirano. Sigurna sam da će to zaustaviti odlazak naših ljudi iz zemlje, da će nas u godinama koje dolaze biti više i to je jedan o prioriteta ove Vlade, to je jedan od mnogih razloga zbog kojih jedinstvena Srbija podržava ovaj rad, a navela sam sve razloge zbog kojih će JS u danu za glasanje podržati vaš predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Jevđić.
Sledeći na listi, uvaženi prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poslanici Stranke pravde i pomirenja podržaće ovaj predlog, kao što ste čuli danas iz obraćanja akademika Zukorlića, prosto iz razloga što se radi o jednom domaćinskom odnosu, o jednom odnosu koji je baziran na temeljnim vrednostima i očuvanja i izgradnje i obnove svih onih devastiranih delova naše države koji su u prethodnim godinama i desetlećima razarani od strane onih koji nisu imali taj pristup domaćinskog i kućanskog u pogledu čuvanja onoga što jeste narodna kasa i jeste narodni novac.

Zato mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavamo ovaj pristup i sve ono što ide u smeru očuvanja, jačanja i razvoja našeg društva. Nastojimo da promovišemo i u te svrhe i danas ovo moje obraćanje, kao i sve ono što smo radili u prethodnom periodu, ide u prilog tog pozitivnog diskursa.

Ono što nam je jako važno jeste da kada je u pitanju ta naša zajednička kuća, koja je u prethodnom periodu bila izuzetno devastirana, evo, dokaz je i Narodna banka i guvernerka i njen tim da jednim dobrim odnosom se to može sve dostići, i ono što su oni desetlećima razarali, ispraviti, popraviti, da i u tom zajedničkom domaćinstvu, toj zajedničkoj kući kada dođe do ovako snažnih pomeranja, budu ravnomerno raspoređeni i ti procesi renoviranja, tj. da ova ulaganja koja idu na nivou celokupne države budu ravnomerno raspoređena i da one opštine koje su najviše trpele usled tog nedomaćinskog odnosa u onom periodu kada su neki drugi obnašali vlast, budu zastupljeni investicijama kako bi se makar donekle nadomestilo sve ono što je nepravedno njima urađeno.

Ovde pre svega govorim o prostoru Sandžaka iz koga dolazim, gde je lošom privatizacijom uništen svaki ozbiljan privredni subjekt koji je postojavao, gde je jednim nedomaćinskim odnosom lokalnih vlasti u prethodnim periodima uništena svaka pozitivna ekonomska perspektiva i gde je privatni biznis prljavim kapitalom iz kriminalnih struktura gušen desetlećima i gde zapravo mladi ljudi nemaju mogućnost da jednostavno, perspektivno ekonomski razvijaju sve svoje ideje.

Zato smatram da u ovom periodu kada je državna kasa stabilna, kada idemo u progres razvoja celokupne države trebamo malo više ulagati u tim sredinama u pogledu pozitivnih investicija, kako je već krenulo infrastrukturnih, ali i onih koje bi omogućile zapošljavanje mladim ljudima u sektorima koji su neophodni za progres i razvoj našeg društva.

Zato ovaj primer Narodne banke, primer haznadara ili čuvara hazne, onoga što jeste ukupno naše zajedničko bogatstvo, treba biti primer svima koji će to slediti kako bi celokupna ta naša zajednička kuća osetila sve one slasti razvoja i prosperiteta koji se osećaju malo više u nekim centralnim delovima države, gde investicije, investitori već dobrano utiču na progres, a malo manje ovim rubnim delovima i zato bi tu trebalo intenzivnije raditi u narednom periodu. Hvala.