Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Podsećam vas, da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini i predviđeno da kvorum za rad prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika, zato vas molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 152 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Pošto je danas utorak, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine i poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministarki trgovine i turizma Tatjani Matić.

Da li je Asim Aki Hodžić iz Sjenice u avgustu ove godine imenovan za savetnika u Ministarstvu? Ako jeste, koja su mu zaduženja i koje stručne kompetencije poseduje dotični?

Dotični je takođe u prethodnom mandatu bio savetnik u istom Ministarstvu, jedan je od vođa kriminalne grupe Izeta Latovića i o njihovim kriminalnim aktivnostima nisu obaveštene samo službe i javne i tajne u našoj zemlji, već i u brojnim evropskim zemljama za šta postoje dokazi i u javnim i u tajnim službama i u tužilaštvima.

Pre izvesnog vremena, tačnije, 1. marta 2021. godine, direktor Tehničko-poljoprivredne škole u Sjenici, Alen Tahirović je kidnapovan. O tom slučaju i lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić i poslanici Stranke pravde i pomirenja više puta su govorili. Policija naše zemlje podnela je krivičnu prijavu protiv Asima Akija Hodžića. Znači, osobe koja je prema mojim saznanjima, sačekaćemo odgovor ministarke, imenovana za savetnika u Ministarstvu, a u krivičnoj prijavi koji je podnela policija se navodi za nezakonito lišenje slobode ili što bi mi narodski rekli kidnapovanje i gepekovanje. Pored pomenutog Hodžića u otmici su učestvovali prema tvrdnji, naravno, policije i samog Tahirovića, Izet Latović i Enis Gonjanin, što nedvosmisleno pokazuje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi.

Nedugo posle toga i ako smo govorili o stepenu kriminala i ako smo govorili o stepenu ugroženosti poštenih građanki i građana u Sjenici, na šetalištu u avgustu mesecu ove godine dešava se monstruozan zločin, dešava se ubistvo novinara i humanisti Edina Hamidovića, znači, na šetalištu, na korzou pred ženom i decom. Do toga sigurno ne bi došli da su nadležni organi poslušali upozorenja, poslušali sve ono što su poslanici naše stranke govorili ovde u parlamentu i da je slučaj otmice direktora škole u potpunosti ispitan, a da su otmičari kažnjeni shodno Krivičnom zakoniku Republike Srbije.

Prema tvrdnjama očevidaca spomenuti Hodžić je dao logističku podršku ubici da pobegne sa mesta zločina i da napusti našu zemlju. Par dana posle toga, molim vas poštovane koleginice i kolege, dotični Hodžić prema saznanjima koje ja imam, imenovan je za savetnika u Ministarstvu trgovine i turizma.

Sada ja postavljam pitanje - šta je razlog da posle ubistva jednog nedužnog i nevinog čoveka i posle otmice i krivičnih prijava i drugih kriminalnih aktivnosti koje nisu vezane samo za našu zemlju, dotični dobije tu privilegiju i čast da se naziva službenikom Vlade Republike Srbije?

Ovo nije politikanstvo, ovo nije međustranački obračun, molim nadležne organe, molim, predsednicu Vlade Republike Srbije da se ozbiljno pozabavim ovim slučajem. Ako je ovo istina, ovo je velika bruka i sramota i mora se hitno reagovati i dotični ne sme da se krije iza legitimacije Vlade Republike Srbije, njegovo mesto jeste pred sudom, da odgovara za sva ova zlodela koja je počinio, kaku u Sjenici, u Sandžaku i Srbiji, tako i širom Evrope. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Stefan Krkobabić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Dačiću.

Uvaženi potpredsednici, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 29. jula postavio sam pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija, a to je, na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženije kategorije stanovništva i kada možemo da očekujemo usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu?

Drago mi je što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako stoji u njegovom odgovoru prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva i što je shodno tome formiralo Radnu grupu za izradu nacrta jednog ovakvog zakona.

Međutim, drugi deo ovog odgovora je u kondicionalu, jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje kaže - da očekuje, ali ne i da će se to zaista obistiniti, utvrđivanje Predloga ovog zakona na Vladi u četvrtom kvartalu 2021. godine.

Ova tema je toliko urgentna da zaista nema vremena da čeka, tim pre što posle Nove godine ulazimo u izbornu kampanju, a potom će Vlada biti u tehničkom mandatu, zatim nakon izbora sledi formiranje novih institucija, zakonodavne i izvršne vlasti i to može da se otegne duboko u drugu polovinu sledeće godine.

Kao što znate, PUPS, poštovane kolege već punu deceniju insistira na donošenju jednog takvog zakona koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao, kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije. O kolikom broju ljudi se radi najbolje ilustruju podaci samo za grad Beograd u kome živi sto hiljada osoba sa invaliditetom, a u celoj Srbiji živi recimo 150 hiljada Roma kod kojih je visoka stopa nezaposlenosti i pripadaju najugroženijoj etničkoj zajednici među našim građanima.

Zato još jednom podsećam da u ovu kategoriju teže zapošljivih lica na koja bi se odnosio ovaj zakon spadaju svi oni građani kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanje socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. To su, dugoročno nezaposlena lica starija od 50 godina, pripadnici etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave više u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom, interno raseljena izbegla lica, samohrani roditelji ili supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, povratnici po Sporazumu o readmisiji, lica koja su bila na izdržavanju zatvorske kazne, žrtve trgovine ljudima, zlostavljana, zanemarivanja, nasilje ili eksploatacije, lica koja se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga i drugih opojnih sredstava i druga teže zapošljiva lica u skladu sa propisima o zapošljavanju, odnosno drugi korisnici u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite.

Socijalno preduzetništvo kao deo socijalne ekonomije to je upravo onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Zato je stav poslaničke grupe PUPS 3P da vreme neumitno curi. Zbog toga najdobronamernije izražavajući spremnost da se i mi iz PUPS-a najdirektnije uključimo u rad na ovom zakonu. Upućujem dopunsko pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Ono glasi – da li sada dva meseca posle mog pitanja može preciznije da se odgovori kada će biti zakona, nacrta na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, pošto četvrti kvartal koji je najavljen kao termin počinje već za deset dana? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da iskoristim priliku da pružim punu podršku srpskom narodu na KiM, koji se po ko zna koji put suočava sa najstrašnijim mogućim pritiscima, i definitivno u ovom trenutku, je najugroženiji narod na području današnje Evrope.

Želim da u isto vreme iskažem i poštovanje za svu smirenost i mudrost koju pokazuje i srpski narod i rukovodstvo naše države da po svaku cenu čuvamo mir, bez obzira na sve provokacije kojima smo već godinama izloženi.

Pitanje bih postavio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a ono se odnosi na nedavnu izjavu bivšeg zaštitnika građana i bivšeg predsedničkog kandidata Saše Jankovića, koji je nakon pet godina ćutanja, priznao ono o čemu mi ovde govorimo godinama unazad, a zbog čega smo često ismevani, zbog čega su nam govorili da smo paranoični da izmišljamo teorije zavera, a sada se pokazalo da smo sve vreme govorili istinu.

Naime, Saša Janković je priznao da su ga određeni strani faktori i predstavnici stranih ambasada savetovali kako da što uspešnije sruše predsednika Srbije, tako što će pronaći krtice u redovima SNS, a da u celom tom poslu, može eventualno da računa i na preranu smrt predsednika Srbije.

Zbog svega toga, mislim da je jako važno da dobijemo odgovore na pitanja ko je radio o glavi predsedniku Srbije, sa kojim ciljevima, ko su ljudi koji su odali podatke iz zdravstvenog kartona predsednika Srbije i šta su generalno bili svi njihovi ciljevi?

Ovo je posebno važno jer moram da naglasim da sve to što je Saša Janković priznao, odnosilo se na vreme od pre više od pet godina. U poslednjih pet godina mnogo toga je moglo da se dogodi i mnogo toga se i dogodilo. Kada vratimo film unazad, sada je potpuno jasno da su svi oni protesti, rušenje Beograda i Narodne skupštine, pretnje uličnim nasiljem i uličnom promenom vlasti, sva ova medijska kampanja i satanizacija predsednika Srbije i njegove porodice, da ništa od toga nije bilo ni slučajno ni spontano i da je sve deo jedne mnogo šire i ozbiljnije akcije o kojoj je svesno ili nesvesno govorio i Saša Janković.

Ono što je posebno opasno jeste što u svim tim akcijama ima velikih elemenata i stranog faktora, posebno kada je u pitanju medijska kampanja, jer mi danas praktično ne možemo da napravimo razliku između onoga što čujemo na Đilasovim i Šolakovim tajkunskim medijima i onoga što čujemo, recimo, u medijima u Zagrebu, Podgorici, Sarajevu, Prištini, ne možemo da napravimo razliku od onoga što poslednjih dana čujemo od Zorana Milanovića, Mila Đukanovića, Izetbegovića, Kurtija i od onoga što čujemo od Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića, potpuno je identično i sve se svodi na jednu istu matricu o tome da su svi oni divni i savršeni, a da je za sve kriv Aleksandar Vučić. I šta god se dogodi negativno u našem regionu, svi su oni nepogrešivi, niko ni za šta od njih nije kriv, a uvek je za sve kriv Aleksandar Vučić.

Tu se postavlja pitanje - a šta smo to mi krivi, šta je to kriv Aleksandar Vučić? Onda dođete do zaključka da je kriv zato što slavimo dan naše zastave i dan srpskog jedinstva, da je kriv zato što obeležavamo godišnjicu stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji "Oluja", što o tome više ne ćutimo, da je kriv zato što smo snimili "Daru iz Jasenovca", jer iz njihove perspektive 70 godina se ćutalo o tome, a onda se Aleksandar Vučić našao pametan da o tome govori, pa su odmah nakon toga krenuli u agresivnu akciju kako da ponovo srpskom narodu prikače etiketu genocidnog naroda.

Smeta im kada Angela Merkel poseti Srbiju, smeta im zato što imamo bolje ekonomske rezultate od svih njih zajedno, smeta im i kada skoro 20 zemalja povuče priznanje KiM pa hoće da nam kažu kako smo mi remetilački faktor u dijalogu, isti oni koji su 2011. godine potpisivali sporazume na koje se danas Kurti poziva kada skida tablice sa srpskih vozila, isti oni koji su u strane ambasade išli da govore da je upravo pitanje Kosova pitanje na kojem će stranci najlakše slomiti Aleksandra Vučića. To dovoljno govori koliko oni zaista brinu o građanima Srbije i o KiM.

Zbog toga je važno da saznamo odgovore na sva ova pitanja i da vidimo koji su to motivi. Nema dileme da su motivi domaćih tajkuna da se ponovo vrate na vlast i da rade ono što su radili do 2012. godine, a i da su motivi mnogih u regionu da Srbija ponovo bude onakva kakva je bila prethodnih decenija, da joj se ponovo kao 90-ih godina prikači etiketa krivca za sve i svašta. Ako neko misli da iznosim teoriju zavere, to najbolje može da se ogleda u nedavnoj izjavi Željka Komšića, predsedavajućeg Predsedništva BiH, koji je zapravo rekao jednu stvar koja najbolje govori o čemu se ovde zapravo radi. On je rekao, nakon kritika Angele Merkel i njene posete Beogradu, da se ne može od Beograda praviti gazda na Balkanu.

I tu se zapravo vidi koji su najveći strahovi svih njih, zato što Srbija nije više ono što je bila prethodnih decenija, što je najuspešnija zemlja u ovom regionu i što ima dovoljno snage da vodi računa o interesima srpskog naroda i na KiM i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, a da pri tom nikoga drugoga ne ugrožava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda.
Dame i gospodo, dostavljeni su vam zapisnici sednica 11. i 12. vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 7, 8. i 9. septembra 2021. godine.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 159, za - 147, nije glasalo - 12 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 10. septembra 2021. godine. Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 160, za - 147, nije glasalo - 13 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Zapisnik sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 236 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom Zahtevu.
Za sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji je podnela Vlada, i
3. Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović, na osnovu čl. 92. stav 2. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o 1. i 2. tački dnevnog reda.
Da li poslanik Martinović želi reč?
(Aleksandar Martinović: Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 160, za – 153, nije glasalo – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Želim samo, pre početka, da vam kažem o dinamici našeg rada. Danas ćemo raspravljati o 1. i 2. tački dnevnog reda, sutra o 3. tački dnevnog reda, a u četvrtak o amandmanima i dan za glasanje.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, osim predlagača po tački dnevnog reda Kodeks, koji su narodni poslanici, van Narodne skupštine pozvani su Maja Popović, ministar pravde, Jovan Ćosić, pomoćnik ministra pravde i Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Želim na početku da kažem da će ministarka pravde doći odmah po završetku sednice Saveta za nacionalnu bezbednosti, koji je sazvao predsednik Vučić povodom aktuelne situacije, incidenata i napada na srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.
Pošto će izvestilac, odnosno predstavnik predlagača Maja Popović kasnije doći, pitam narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića da li želi reč?
(Aleksandar Martinović: Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je u ovom sazivu u decembru prošle godine usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika. To može svima nama da služi za pohvalu, zato što smo se uvrstili u red onih evropskih država kojih nema tako mnogo koje pored Zakona o Narodnoj skupštini ili Zakona o parlamentu i Poslovnika o radu parlamenta imaju još jedan akt koji ima za cilj da podigne na jedan viši nivo političke kulture rad u parlamentu. To je jedan akt koji se uobičajeno zove Kodeks.

Mi smo ga usvojili krajem prošle godine. U međuvremenu smo imali u više navrata priliku da ga primenjujemo na sednici nadležnog odbora, a to je Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. On se u praksi pokazao kao jedan dobar akt, kao jedan dobar dokument, koji može u jednoj velikoj meri da upristoji rad Narodne skupštine, da političku kulturu svih nas narodnih poslanika, ali i svih onih koji na bilo koji drugi način učestvuju u političkom i u javnom životu Republike Srbije podigne na jedan viši nivo.

Kada smo usvajali Kodeks prošle godine, onda smo rekli da nam je cilj, jedan od glavnih ciljeva da bez obzira na sve naše političke razlike koje postoje, ne mislim samo u ovom aktuelnom sazivu parlamenta, nego uopšte na političkoj sceni Srbije, doživljavamo tako da u onome drugome ko ne misli isto kao i mi gledamo samo političkog neistomišljenika, samo političkog suparnika, ali nikako političkog neprijatelja, jer mislim da je u Srbiji bilo previše političkih neprijateljstava. Mnogo smo energije potrošili na međusobne sukobe, skoro do istrebljenja.

Mislim da je zaista došlo krajnje vreme da se politički život u Srbiji podigne na taj nivo da možemo da se razlikujemo, da možemo da budemo različiti po mnogim pitanjima, ali da jedni druge uvažavamo, da se ponašamo dostojanstveno i u parlamentu i van parlamenta i da o Narodnoj skupštini Republike Srbije i domaćoj i međunarodnoj javnosti pošaljemo jednu mnogo bolju sliku.

Nažalost, iz mnogobrojnih razloga, i to nije slučaj od pre mesec dana ili od pre godinu dana, već duži niz godina postoji jedan trend da se o Narodnoj skupštini govori i piše na najgori mogući način, da se predstavlja u javnosti da u Narodnoj skupštini sede loši ljudi, da sede nevaspitani, nepristojni ljudi, ljudi koji su skloni korupciji, a ja tvrdim da to nije tačno. Tvrdim da ogromna većina narodnih poslanika, ne samo iz ovog saziva, nego i iz ranijih saziva Narodne skupštine, su normalni, civilizovani i pristojni ljudi, a da političke razlike postoje, ali da one nikako nisu razlog da se međusobno vređamo, omalovažavamo, napadamo na ličnoj osnovi, a pogotovo ne da diramo ono što je svakom čoveku najsvetije, a to su porodica i članovi njegove porodice.

Opet kažem, nažalost, svedoci smo činjenice d se u Srbiji danas to ne poštuje, pre svega kada je u pitanju porodica predsednika Republike. Vrlo često napadi na Aleksandra Vučića i članove njegove porodice dolaze od strane ljudi koji su nekada bili narodni poslanici, koji su nekada sedeli ovde zajedno sa nama.

Jedan od ciljeva zašto donosimo, odnosno zašto menjamo Kodeks ponašanja narodnih poslanika je i taj da učinimo jedan dodatni napor kako bi civilizovali rad parlamenta i kako bi tu ružnu sliku o parlamentu koja se stvara godinama, nekad sa razlogom, a nekad bez razloga, konačno razbili i kako bismo poslali poruku da je Narodna skupština predstavništvo, najviše predstavništvo svih građana Republike Srbije i da narodni poslanici koji ovde sede imaju pravo da se razlikuju, imaju pravo na različito mišljenje, ali imamo svi jednu jedinu zajedničku obavezu, a to je da na najbolji mogući način, a to između ostalog znači i na jedan kulturan, pristojan, civilizovan način, zastupamo sve građane Republike Srbije.

Da se vratim na ono što sam već rekao, nakon usvajanja Kodeksa, mi smo vrlo brzo došli u situaciju da ga primenjujemo. U principu, Kodeks ponašanja narodnih poslanika se pokazao kao jedan dobar akt koji je pokazao da može da doprinese kvalitetnijem radu Narodne skupštine, koji može da doprinese podizanju nivoa političke kulture u Republici Srbiji, ali isto tako je konstatovano da postoji određeni prostor da se Kodeks ponašanja narodnih poslanika popravi.

Mi smo u proteklih nekoliko meseci dobili sa dve strane neke veoma važne sugestije i to korisne sugestije u kom pravcu da idu izmene Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Pre svega, dobili smo vrlo korisne sugestije od strane eksperata iz GREKO-a. To je organizacija država Evrope za borbu protiv korupcije, koji su nam ukazali na određene tehničke i normativne nedostatke Kodeksa koji smo usvojili u decembru prošle godine.

S druge strane, dobili smo veoma, veoma korisne sugestije od strane Misije OEBS-a u Republici Srbiji. Ovom prilikom želim zaista da se zahvalim gospodinu Janu Bratuu, šefu Misije OEBS-a u Republici Srbiji, sa kojim sam imao prilike u više navrata da razgovaram i koji se pokazao kao iskren i dobronameran prijatelj Republike Srbije i koji je u ovaj proces izmena Kodeksa, zajedno sa nama, ušao iz najboljih, najprijatljskijih mogućih motiva da nam pomogne da Kodeks bude takav da više niko kada ga sad usvojimo na njega više ne može da stavi bilo kakvu ozbiljniju primedbu.

Mi smo se ponašali, kad kažem mi, mislim na ljude iz Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Ovom prilikom želim da se zahvalim sekretaru Odbora, gospođi Svetlani Dedić. Želim da se zahvalim pomoćniku generalnog sekretara Radetu Vujoviću i želim da se zahvalim kolegama iz Vlade Republike Srbije, iz Agencije za sprečavanje korupcije, koji su zajedno sa nama radili na ovim izmenama i dopunama i koji su uložili jedan veliki napor da se za jedno veoma kratko vreme dođe do ovih izmena i dopuna koje će u velikoj meri da poprave akt koji smo usvojili prošle godine.

Suština ovih izmena je u tome da smo veću pažnju posvetili etičkoj komisiji, tako što smo uveli nove članove od 23a do 23z. Sad ovaj deo mog izlaganja biće malo birokratski, ali prosto, moram tako da nastupim da bismo ljudima objasnili u čemu se sastoje ove izmene.

Dakle, propisali smo sastav komisije, zatim, ovlašćene predlagače za izbor članove komisije, postupak za odabir kandidata i postupak za predlaganje članove komisije Narodnoj skupštini.

Članom 23a smo predvideli da komisiju čine tri predstavnika, odnosno tri redovna profesora sa univerziteta u Republici Srbiji, a da dva člana etičke komisije čine predstavnici službe Narodne skupštine.

Kada su u pitanju članovi komisije iz reda fakultetskog osoblja, u pitanju je Filozofski fakultet u Beogradu, u Novom Sadu, Nišu, Filozofski fakultet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i državni fakultet u Novom Pazaru – departman za filozofiju. Predvideli smo da fakulteti predlažu po jednog kandidata, a da izbor kandidata vrši telo koje je sastavljeno od tri člana odbora Narodne skupštine u čijem delokrugu rada je obrazovanje i nauka.

Članom 23v propisali smo kriterijume za izbor članova komisije iz reda fakultetskih nastavnika i, kao što ćete videti, ti kriterijumi su vrlo strogi. Između ostalog, nastavnici moraju da imaju dovoljno bodova tzv. impakt faktora, a to je H-indeksa „Gugl akademika“ iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja i dokaz o ovim bodovima fakulteti moraju da dostave nadležnom odboru uz biografiju kandidata.

Što se tiče državnih službenika koji su članovi etičke komisije, oni takođe moraju da ispune visoke standarde, a to je da poseduju visoko obrazovanje, dakle, da su fakultetski obrazovani iz oblasti društveno-humanističkih nauka i da imaju najmanje zvanje samostalnog savetnika. Telo koje vrši izbor kandidata za članove komisije iz reda državnih službenika u službi predlaže dva kandidata sa najvećim brojem bodova koji su postignuti na testu znanja iz oblasti etike i integriteta i taj predlog se dostavlja nadležnom odboru.

Članom 23đ smo propisali, odnosno predvideli da Narodna skupština donosi odluku o obrazovanju komisije za etiku na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Članom 23e propisani su razlozi za prestanak mandata člana komisije, kao i obaveza tela koje vrši izbor kandidata za člana komisije da otpočnu postupak izbora novih kandidata tri meseca pre isteka mandata komisije. U slučaju da mandat člana komisije prestane pre isteka vremena na koje je izabran telo koje vrši izbor kandidata dužno je da u roku od 30 dana od dana nastupanja razloga otpočne postupak za izbor novog člana komisije.

Članom 23ž propisani su razlozi i postupak razrešenja člana komisije, a članom 23z propisano je da komisija donosi pravilnik o radu, da ima sekretara koga određuje generalni sekretar Narodne skupštine i da članovi i sekretar imaju pravo na nadoknadu za svoj rad, a čiju visinu određuje Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Takođe, predvideli smo da, i to je jedna važna novina, možda i suštinska, pored formiranja ove etičke komisije, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja ima obavezu da pre donošenja odluke o eventualnoj, povredi kodeksa pribavi mišljenje etičke komisije koja nije obavezujuća za Odbor, ali se to mišljenje objavljuje na internet stranici Narodne skupštine, kao i konačna odluka Administrativnog odbora.

Ono što je takođe važno da se kaže, članom 6. uvedene su novčane kazne za kršenje kodeksa. Kao što vam je poznato, poštovane kolege, mi smo do sada imali dve vrste sankcija za kršenje Kodeksa. To su bile opomena i javna opomena. Sada smo pored opomene i javne opomene predvideli i novčanu kaznu, kao jedno dodatno sredstvo, uslovno rečeno, pritiska na narodne poslanike da poštuju odredbe ovog Kodeksa.

Neko će možda da kaže da je to suviše strogo, da za tim nije bilo potrebe, ali imajte u vidu jednu činjenicu. Ovo je akt koji se ne donosi samo zbog ovog saziva Narodne skupštine, koji je pomalo specifičan zato što, sem jedne poslaničke grupe i jednog samostalnog poslanika, praktično svi drugi su deo skupštinske većine. Mi moramo da se pripremimo i za onu drugu situaciju koja će možda doći već sledeće godine, a to je da će struktura parlamenta biti mnogo složenija nego što je sada i moramo da se pripremimo za situaciju kada će rasprave u Narodnoj skupštini bi mnogo burnije, mnogo žučnije, mnogo temperamentnije, nego što su rasprave koje se vode u ovom sazivu Narodne skupštine. Ako mislite da novčana kazna nije neophodna, razmislite samo kakav je bio prethodni saziv Narodne skupštine i razmislite o tome kakav može da bude budući saziv Narodne skupštine.

Naravno, nije cilj Kodeksa da on bude akt kažnjavanja bilo koga ili akt kažnjavanja Narodnih poslanika koji su se javili za reč, ali nemili događaji iz prošlog saziva, otvorene uvrede, pretnje, fizički napadi na predsednicu Narodne skupštine, na kolegu Marijana Rističevića, unošenje predmeta kojima nije mesto u sali Narodne skupštine, kao što su kamen, kao što su tambura, odnosno gitara itd, čupanje mikrofona, nam govore o tome da postoje i oni ljudi koji su izabrani za narodne poslanike, a koji ne da ne poseduju političku, nego ne poseduju elementarnu ličnu kulturu. Zbog takvih narodnih poslanika, a takvi su uvek bili u apsolutnoj manjini, mislim da će oni biti u manjini i u budućem sazivu Narodne skupštine, predviđena je, kao krajnja mogućnost za kršenje Kodeksa, i novčana kazna.

Mislim da svi narodni poslanici mogu da budu ponosni na činjenicu da smo na ovaj način, donošenjem Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ne samo unapredili rad Narodne skupštine, ne samo podigli nivo političke kulture u Narodnoj skupštini, ne samo što smo Narodnu skupštinu učinili otvorenijom za javnost, nego smo na ovaj način pomogli i predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije na tom putu koji nije jednostavan, a koji se zove punopravno članstvo Srbije u EU.

Bez obzira na sve prepreke i bez obzira na sve teškoće koje stoje na tom putu, a kojeg smo mi i te kako svesni, mi ne želimo da odustanemo od toga da Srbija jednoga dana postane punopravni član EU. Mi ne želimo da postanemo bilo kakav član EU. Mi želimo da postanemo takav član EU koji između ostalog ima parlament koji može da služi za ponos svim građanima Republike Srbije, bez obzira na njihovu političku orijentaciju i da budemo jedan parlament na koga će moći da se ugledaju i naše kolege iz drugih evropskih zemalja.

Želim da vas podsetim da je Srbija, nakon sticanja nezavisnosti 1878. godine, odnosno nakon što je priznata njena nezavisnost na Berlinskom kongresu, bila država koja je susednim državama služila kao ugled, kao primer jedne dobro uređene države. Postoji jedna izjava rumunskog kralja Karola I iz osamdesetih godina 19. veka koji je rekao – ja bih želeo da od Rumunije napravim Srbiju.

Dakle, nekada smo bili, još krajem 19. veka, dobro uređena država na koju su druge države i te kako mogle da se ugledaju i kada je u pitanju njen politički sistem i kada je u pitanju njen pravni sistem, ali i kada je u pitanju stepen njenog ekonomskog razvoja. Situacija u kojoj se danas nalazi Republika Srbija je manje više slična toj situaciji od pre više od 100 godina.

Danas je Srbija država na koju mnoge države u regionu mogu da se ugledaju, pa između ostalog i po tome što imamo Kodeks ponašanja narodnih poslanika, a neke države koje su u EU ga nemaju.

Recimo, Hrvatski sabor nema Kodeks ponašanja, a Hrvatska je članica EU, a upravo nam sa te adrese vrlo često stižu vrlo zlonamerne kritike na politiku koju vodi predsednik Republike, koju vodi Vlada Republike Srbije.

Primer smo za ugled i kada je u pitanju ekonomski razvoj, jer smo od države koja je do pre nekoliko godina praktično bila insolventna, kako bi pravnici rekli, odnosno bila nesposobna za plaćanje dospelih obaveza, postali smo država koja iz godine u godinu povećava svoj BDP, koja ima sve više investicija, sve više novih radnih mesta, sve manji broj nezaposlenih i postajemo država koja definitivno predstavlja lidera u ovom delu Evrope, država koja je po mnogo čemu pretekla i naše susede koji su, neki od 2007. godine, neki od 2013. godine, punopravni članovi EU.

Ono što želim da kažem na samom kraju, to je da se u međuvremenu na Predlog izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika pristigla dva amandmana, koje je podneo moj uvaženi kolega, Dejan Kesar. Amandmani su zaista dobri.

Želim da se zahvalim kolegi Kesaru, koji je kao jedan dobar pravnik, sa izoštrenom pravničkom logikom, primetio da tekst izmena i dopuna Kodeksa može da bude još bolji. Predložio je ta dva amandmana.

Ja ću te amandmane sa zadovoljstvom da prihvatim i kada prihvatimo ta dva amandmana i kada konačno usvojimo izmene i dopune Kodeksa u četvrtak, mislim da svi možemo da kažemo da smo uradili jedan dobar posao i za Narodnu skupštinu, ne samo u ovom Sazivu, nego i za neke sledeće sazive, ali da smo uradili i dobar posao za Republiku Srbiju i da smo dali svoj doprinos u naporima koje čine predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, da se svrstamo u red onih država koje su punopravne članice EU.

Zahvaljujem se na pažnji.