Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM ću se posvetiti Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, jer je za našu poslaničku grupu SVM donošenje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika još krajem prošle godine, konkretno 24. decembra 2020. godine, bio izuzetno važan korak ka jačanju fundamentalnih principima kojima se mora Narodna skupština voditi u svom radu, a to su transparentnost i integritet.

Primena Kodeksa ponašanja u prethodnih devet meseci je potvrdila, s jedne strane, da je dosledno poštovanje pravila i principa utvrđenih Kodeksom ponašanja narodnih poslanika presudno za podizanje nivoa političke odgovornosti, što je izuzetno značajno, poverenja u rad Narodne skupštine, da su integritet i dignitet narodnog poslanika zamajac izgradnje političke kulture koja se zasniva na pristojnom, transparentnom i poštenom ponašanju narodnih poslanika i, sa treće strane, da je integritet narodnog poslanika uporišna tačka legitimiteta i političkog kredibiliteta Narodne skupštine.

Zašto je ipak nakon devet meseci primene važno donošenje izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika? S jedne strane, ono što smo čuli od nekoliko prethodnih govornika i od samog predlagača, zato što se ovim predloženim izmenama i dopunama Kodeksa ispunjavaju preporuke tzv. Četvrtog kruga evaluacije GREKO izveštaja, znači, GREKO zemlje članice Saveta Evrope za borbu protiv korupcije. Konkretno, ove preporuke se odnose na sprečavanje korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce i glavni cilj ovih tzv. GREKO preporuka i tog izveštaja je zapravo ocena konkretne efikasnosti mera koje se donose sa ciljem sprečavanja korupcije u odnosu na same narodne poslanike.

U slučaju ovog trenutno važećeg Kodeksa, koji smo usvojili prošle godine, nažalost, ne možemo govoriti o delotvornoj primeni, jer, suprotno GREKO preporukama, nisu bili precizno utvrđeni kriterijumu, sastav i nadležnosti komisije za etiku, a bez formiranja komisije za etiku nema ni efikasne primene mera ili onog što je predviđeno tim trenutno važećim Kodeksom.

Donošenjem Kodeksa je ispunjen jedan broj preporuka. Sećamo se te rasprave krajem decembra i tih amandmana, ali je ipak kao pitanje odgovornosti kredibiliteta Narodne skupštine ostalo da se postupi po drugim preporukama, a posebno po onima kojima se sa jedne strane preporučuje da Kodeks bude lako dostupan javnosti, da se efikasno sprovodi u praksi, da je potrebno upoznati same narodne poslanike sa standardima ponašanja koji se očekuju od njih, da je potrebno omogućiti savetovanje narodnih poslanika, naravno, uz očuvanje poverljivosti, kao i sprovođenje namenskih obuka o praktičnoj primeni i poverljivom savetovanju.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna, kao i konkretnim postupanjem u smislu izbora članova Komisije za etiku koja se sada predlaže, koji ćemo usvojiti i, nadam se, primeniti, Izveštaj koji će naša zemlja podneti do kraja oktobra, dakle, do 31. oktobra ove godine, će biti potvrda da institucije su ipak efikasne i delotvorno rade, što je, složićete se, cilj svih nas.

Kada govorimo o procesima evropskih integracija, činjenica je da propisana obaveza donošenja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika ne stoji ni u obnovljenom, revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23. Međutim, činjenica je da je donošenje Kodeksa bilo izričito navedeno kao preporuka spomenute grupe država Saveta Evrope, borba protiv korupcije, GREKO-a, kao što je činjenica da Evropska komisija preporuke i ocene GREKO koristi kao važan instrument i kriterijum u svojim izveštajima koje piše i kojima ocenjuje dostignuće naše zemlje u borbi protiv korupcije, što je sve, kao što znamo, deo pregovaračkog Poglavlja 23. Stoga je ipak značajno da usvajamo preporuke GREKO-a i da menjamo Kodeks ponašanja.

Sa druge strane, predložene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika su važne, jer iskustvo dokazuje da ovi kodeksi, znači, razni kodeksi ostaju, nažalost, mrtvo slovo na papiru, ukoliko se istovremeno, sa usvajanjem kodeksa ne formira i telo koje će biti nadležno za primenu. Kao što smo čuli od uvaženog predlagača, predloženim izmenama i dopunama se propisuje da je zadatak komisije za etiku da donese, sa jedne strane, vodič za primenu Kodeksa, da vrši poverljivost savetovanja samih narodnih poslanika u vezi sa primenom Kodeksa ponašanja, da organizuje i sprovodi obuke narodnih poslanika za primenu i vrlo značajno, daje mišljenje o povredi Kodeksa.

Predloženim izmenama i dopunama se, dakle, unapređuje uloga komisije za etiku, kroz proširenja nadležnosti za davanje mišljenja o povredi Kodeksa, precizira se njen sastav, kao što smo čuli, kriterijumi za izbor članova, postupak za izbor i pooštravaju mere, što je takođe značajno, što je jedna od preporuka, mere u slučaju povrede Kodeksa od strane samih narodnih poslanika, čime se sprovode preporuke date u mišljenju o Kodeksu narodnih poslanika, a pomenuto mišljenje je sačinilo samo Savet Evrope i to na zahtev nas, iliti Republike Srbije, sa ciljem da se dobije stručni stav o potrebi unapređenja pojedinih rešenja u važećem Kodeksu koji je usvojen krajem prošle godine, a kako bi se zaista obezbedila efektivna i efikasna primena tog Kodeksa.

Kao što smo to čuli od jednog od prethodnih govornika, precizirano je u ovim izmenama i dopunama da članovi komisije ne mogu biti ni narodni poslanici, ni izabrana, postavljena i imenovana lica, niti članovi bilo koje političke strane, čime su još jednom uvažene primedbe stručne javnosti na važeći Kodeks.

Kao što sam spomenula, jedna od GREKO-a preporuka je i sprovođenje namenskih obuka samih narodnih poslanika o praktičnoj primeni i poverljivom savetovanju, a komisija za etiku, u saradnji sa Agencijom za sprečavanje korupcije, donosi i sprovodi program obuke narodnih poslanika o primeni Kodeksa.

Naredni, sledeći razlog zašto je značajno donošenje izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika je što je cilj predloženih izmena i dopuna da se precizira postupanje tri aktera, dakle, komisije za etiku, samog odbora administrativnog, zvanično Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i same Agencije za sprečavanje korupcije.

Praksa poznaje nekoliko modela sprovođenja postupka. Govori se ili o internim mehanizmima ili o spoljnoj regulaciji ili o kombinaciji ova dva modela. Kao što se vidi iz predloženih izmena i dopuna, Narodna skupština Republike Srbije se opredelila za mehanizam odgovornosti, koji predstavlja kombinaciju kako internih mehanizama, tako i spoljne regulacije. To je pristup za koji su se opredelile, pored nas, između ostalih, na primer, Velika Britanija, SAD, Francuska i druge zemlje.

Naime, važećim Kodeksom je utvrđeno da se za staranje o primeni Kodeksa obrazuje komisija za etiku, dok nadzor nad primenom Kodeksa ostaje obaveza Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, osim u delu samih odredbi koje se odnose na prijavljivanje privatnih interesa narodnih poslanika, poštovanje propisa koji se odnose na obavljanje dve ili više funkcija, primanja poklona, dakle, u onim pitanjima, vrlo je jasno, po kojima je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije.

Dodatno, sada predloženim izmenama i dopunama, propisuje se da komisija ima tri predstavnika fakultetskog nastavnog osoblja, kao što smo čuli, predavača iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja i dva državna službenika iz same službe Narodne skupštine Republike Srbije.

Posebna nadležnost komisije za etiku se sastoji u poverljivom savetovanju u etičkim dilemama i situacijama sukoba interesa narodnih poslanika, čime bi trebalo da se dodatno unapređuju uslovi za pravilno i etičko ponašanje narodnih poslanika.

Slično rešenje je primenila i australijska država Novi Južni Vels, čiji parlament je takođe doneo Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Kodeks ponašanja poslanika u njihovom slučaju u nadležnosti je takozvanog savetnika za etiku, čija su ovlašćenja, sa jedne strane, da pripremi kodeks, da sprovodi obuku o samoj primeni kodeksa, kao i da daje savete u pogledu etičkih standarda. Savetnik je dužan da jednom godišnje obavesti parlament o broju pokrenutih etičkih pitanja, broju poslanika koji su tražili savet, kao i o tome koliko puta je dao savet i tačno da izvesti koliko vremena je koristio u razmatranju tih etičkih pitanja.

S druge strane, ako govorimo o primerima iz raznih zemalja, koristan je primer i revidiran Etičkog kodeksa, koji je usvojen u Francuskoj. Da bi se obnovilo poverenje između građana i njihovih izabranih predstavnika, u Francuskoj je u aprilu 2011. godine ustrojen sveobuhvatni sistem za sprečavanje sukoba interesa, tako što je tamo usvojen Etički kodeks, u kome se određuju principi i predviđa službenik za etiku. Taj kodeks je revidiran, obnovljen 2017. godine, nakon što se desilo nekoliko slučajeva sukoba interesa, što je uticalo da Vlada predloži organski zakon o poverenju u političkom životu.

Ovim aktima poslanici su se obavezali da će poštovati principe, kao što su na primer: javni interes, nezavisnost, objektivnost, odgovornost, integritet i slični.

Jasno je da etički kodeks sadrži standarde idealnog ponašanja kojim bi svi narodni poslanici trebali da teže i da se vode i prema njima usklađuju profesionalno delovanje, ponašanje i svoj javni nastup. To su standardi koje je u novembru 1999. godine Komitet ministara Saveta Evrope promovisao usvajanjem Rezolucije Komiteta ministara broj 97, 2424, u kojoj rezoluciji se navodi 20 vodećih principa za borbu protiv korupcije i u kojoj se, između ostalog, preporučuje da izabrani predstavnici podstaknu usvajanje kodeksa ponašanja i da unaprede pravila za finansiranje političkih stranaka, izbornih kampanja koje odvraćaju od korupcije.

U okviru Akcionog plana za sprovođenje ove Rezolucije Komiteta ministara Saveta Evrope, Savet Evrope je izradio i krivično-pravnu konvenciju o korupciji. Ova konvencija inkriminiše aktivno i pasivno podmićivanje javnih funkcionera, a zapravo je tom konvencijom formirana i grupa država za borbu protiv korupcije GREKO, koja je ovde danas više puta spomenuta.

Još jedan primer. Irska je npr. država u kojoj su za dela vezana za korupciju javnih funkcionera predviđene izuzetno visoke kazne i do 10 godina zatvora ili novčane kazne. Irska ima Zakon o sprečavanju korupcije, koji je donet 2001. godine i dopunjen 2010. godine. Imaju Zakon o etičkom obavljanju javnih funkcija, koji je donet ranije, 1995. godine i Zakon o standardima u obavljanju javnih funkcija, koji je donet takođe 2001. godine.

Sprovođenje tih zakona u Irskoj povereno je parlamentarnom odboru i Komisiji za standarde u obavljanju javnih funkcija. Komisija sprovodi istrage o kršenju standarda i izveštava parlamentarni odbor, vrlo slično.

Kao što smo čuli od uvaženog predstavnika predlagača ovih izmena i dopuna Kodeksa, a iz ovih primera vidimo da su vrlo retke države, mali je broj država koje su donele posebne kodekse ponašanja u parlamentu, a to su Velika Britanija, Republika Irska, SAD, Kanada, Novi Južni Vels, Australija. Objašnjenje za ovo je da je većina država te kodekse ponašanja ugradila u poslovnike o radu parlamenata.

Kada govorimo o Narodnoj skupštini i o istoriji parlamentarizma u Srbiji, bilo je pokušaja da se nedolično ponašanje obuzda Poslovnikom.

U Poslovniku Narodne skupštine iz 1905. godine tačno su navedene, na primer, zabranjene reči koje nisu smele da se izgovaraju. U slučaju da su ih narodni poslanici ipak izgovorili, poslanici bi u zavisnosti od težine i načina izgovorene reči bili kažnjavani ukorom, oduzimanjem reči, udaljavanjem sa sednice i slično. Ista rešenja su primenjena i u Aneksu Poslovnika iz 1921. godine.

Vidimo, dakle, da se Narodna skupština jako dugo, više od jednog veka, trudi da postavi visoke standarde i dosledne standarde ponašanja narodnih poslanika u cilju korektnog, časnog, ispravnog obavljanja javne funkcije, da se ustanove pravila o konfliktu interesa koja promovišu nezavisnost narodnih poslanika od privatnih interesa i političkih uticaja, pritisaka.

Da polako zaključim, poslanička grupa SVM će naravno glasati za Predlog izmena i dopuna Kodeksa zato što smo jednostavno stava da je Kodeks ponašanja narodnih poslanika nužan ka vraćanju dostojanstva ovoj instituciji - Narodnoj skupštini, približavanja vlasti građanima i jačanju dostojanstva, integriteta narodnih poslanika.

Ne manje važno, glasaćemo za predloge izmena i dopuna Kodeksa, jer verujemo da se sa ovim aktom podstiče tolerancija, tolerancija koja je važno i moćno sredstvo prihvatanja i poštovanja različitosti i razlika između nas i da se olakšava postizanje konsenzusa i kompromisa u političkom životu.

Na kraju, želim još jednom da potvrdim da ćemo i pored izmena i dopuna Kodeksa ponašanja narodnih poslanika podržati i predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, koji se takođe nalazi pred nama, kao i očuvanja kulturnog istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želela da vas ovom prilikom upoznam sa najvažnijim rešenjima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.
Ovaj Predlog zakona ima za cilj preduzimanje neophodnih koraka ka ispunjavanju preuzetih obaveza iz preporuka grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – GREKO. Razlozi za izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije sadržane su u preporuci broj 12 u Drugom izveštaju o usklađenosti Republike Srbije iz oktobra 2020. godine.
U navedenoj preporuci iz predmetnog Izveštaja iznete su konkretne primedbe na navedeni zakon koje bi trebalo uvažiti kako bi se navedena preporuka smatrala ispunjenom u celini. Pored toga, na zahtev Agencije za sprečavanje korupcije predloženo je preciziranje pojedinih odredbi zakona u cilju njegove bolje i pravilnije primene.
Predlogom zakona precizira se značenje pojma „korupcija“, tako što se ovaj pojam određuje kao odnos korišćenja službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili za drugoga, a preciziraju se i uslovi za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, propisivanje dodatnog uslova koji kandidat za direktora treba da ispuni, a to je posedovanje posebnih znanja i iskustava u oblasti sprečavanja korupcije.
U cilju kontinuiranog obavljanja poslova u Agenciji za sprečavanje korupcije, iz razloga celishodnosti, predloženim izmenama i dopunama predviđa se da mandat zamenika direktora Agencije traje do izbora novog direktora, umesto kako je do sada predviđeno do prestanka mandata direktora, a takođe se zameniku direktora Agencije daju ovlašćenja da vrši funkciju direktora od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije.
Takođe su precizirane i nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije za davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja Agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ako se time ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funcije, odnosno ako to predstavlja sukob interesa.
Krug pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka proširuje se na sva pravna lica u kojima javni funkcioner ili član njegove porodice za vreme javne funkcije dve godine od njenog prestanka ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organima javne vlasti.
U cilju veće transparentnosti propisuje se vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.
Predviđeno je da Agencija za sprečavanje korupcije u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju svoje javne funkcije. Pored toga, dopunjuje se sadržaj izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner tako što se propisuje obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretne imovine čija vrednost prelazi pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Predlogom zakona precizirana su pravila za izricanje mera protiv javnih funkcionera koji povrede zakon. Uvodi se kao posebna činjenica koju Agencija ceni pri izricanju mera za povredu zakona da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen.
Izmenjeno je i krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, tako što se radnja ovog krivičnog dela proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanja lažnih podataka o prihodima, a u skladu sa primedbama GREKO povećavaju se minimalne novčane kazne za prekršaje propisane zakonom.
Na kraju bih želela da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predloženi zakon, posebno imaju u vidu njegov značaj za ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije koji proističu iz članstva u Savetu Evrope i njegovom telu za borbu protiv korupcije – GREKO. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki pravde.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Uvažena ministarko Popović, gospodine Martinović, obzirom da ste i vi predlagač, poštovani predstavniče ministarstva, dakle, dozvolite da pre nego što pređem konkretno na dnevni red današnjeg skupštinskog zasedanja, a obzirom da raspravljamo i da govorimo o jednom veoma važnom dokumentu i mislim da je tu gospodin Martinović veoma skromno nastupio u smislu da je upravo zahvaljujući njemu, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i gospodinu Orliću koji su intenzivno radili na izradi ovog dokumenta, mi imamo etički kodeks kao jedna od retkih evropskih parlamenata, a da je etički kodeks od izuzetne važnosti i značaja, pre svega, zarad očuvanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Želim, gospodinu Martinoviću, da zahvalim kao vrsnom pravniku i čoveku koji je posvećeno radio na ovom poslu.

Što se tiče, rekao sam da ću na samom početku samo nekoliko rečenica vezano, obzirom da govorim o dokumentu koji je vezan za rad Skupštine, a da vrlo često slušamo od strane predstavnika nekakve kvazi opozicije ili predstavnika jednog dela opozicije da imamo nelegitimnu Skupštinu, da imamo Skupštinu koja je izabrana na nefer i nedemokratskim izborima. Naravno, to im je sve palo u vodu nakon međustranačkog dijaloga, jer međustranački dijalog se ne bi nastavio da su evropski parlamentarci, u koje su oni verovali, smatrali da smo imali nefer i nedemokratske izbore i da imamo nelegitimnu Skupštinu i nelegitimno izabranog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite da u nekoliko rečenica kažem da upravo zahvaljujući predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, zahvaljujući svima nama, svih 250 poslanika, mi imamo danas Narodnu skupštinu koja je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu, da imamo Narodnu skupštinu koja je na najbolji način odgovorila na zahteve koji se postavljaju pred parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti, Narodnu skupštinu koja radi u najboljem interesu građana Srbije.

U proteklom vremenskom periodu smo, a evo i danas to potvrđujemo, uspeli da implementiramo sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije, a tiče se konkretno rada Narodne skupštine Republike Srbije, da su uvedene neke novine poput toga da smo, zapravo da su nastavljeni, uvedene neke novine i nastavljeni neki važni procesi, kao što je na primer, započete su ustavne promene.

Pokrenuta je inicijativa za ustavne promene, što je od izuzetne važnosti i značaja kako bi došli do nezavisnog i efikasnog pravosuđa, da je po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovarano o izveštaju Evropske komisije. To do sada nije bila praksa. Nastavljen je Međustranački dijalog, ali da uz inicijativu predsednika Narodne skupštine u dogovoru i uz podršku predsednika države, Aleksandra Vučića, se dijalog vodi na oba koloseka, na dva koloseka kako mi to kažemo, jer ovo je proces iz kojeg ne možete isključiti ni jednu političku stranku.

Morate je saslušati, sugestije i predloge svih političkih stranaka i da je na ovaj način pokazana jedna objektivnost i nepristrasnost tokom međustranačkog dijaloga i tokom dijaloga na ovom, kako mi kažemo, drugom koloseku sa predstavnicima političkih stranaka koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima. Mislim da je u svemu tome uz predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivicu Dačića, važno veoma i prisustvo Aleksandra Vučića, kao nekoga ko je u ovom trenutku faktor političke stabilnosti u Srbiji.

Mislim da je važno da se na tom koloseku razgovori vode u jednom demokratskom duhu, da postoji jedan prag političke tolerancije, političke kulture, ali isto tako da je važno, da je pokazan jedan visok stepen političke odgovornosti u smislu da je predsednik države, eto po prvi put se predsednik države, to do sada nismo imali, nije do sada bila situacija i slučaj u parlamentu kada je reč o nekima koji su obavljali funkciju predsednika države, da je i sa vanparlamentarnim strankama i sa opozicijom razgovarao o nacionalnim i državnim pitanjima neposredno pred samu Skupštinu. Dakle, po pitanju Kosova i Metohije, pitanju Republike Srpske i ako su to pojedini opozicioni, nazovite, mediji, ja ne želim da delim medije, ali definitivno opozicioni mediji, pokušali da izigraju ruglu i da taj deo opozicije koji je želeo da razgovara i koji je pokazao odgovoran i ozbiljan odnos, predstave kao nekoga ko sarađuje sa vlašću.

To je klasično nerazumevanje, nerazumevanje politike, nerazumevanje važnosti nacionalnih i državnih interesa, jer kada je reč o nacionalnim i državnim interesima građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos. Građani o nas očekuju da postignemo što širi konsenzus po ovom pitanju.

Dakle, današnja rasprava posvećena je, kao što sam rekao, važnim pitanjima, to je Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji smo usvojili, kao što je gospodin Martinović u uvodnom izlaganju rekao, decembra 2020. godine, koji sada menjamo radi dodatnog preciziranja i dopune nekih odredbi da bi se sadržaj Kodeksa, kao akta propisanih normi ponašanja narodnih poslanika, uskladio i sa preporukama i sa sugestijama GREKO.

U pitanju su sugestije koje su sadržane u izveštaju o Srbiji za četvrti krug evaluacije ili ako bismo reč „evaluacija“ preveli na srpski jezik, to bi bilo periodični izveštaj o uspešnosti primene ovog akta kojim su ustanovljeni etički principi ponašanja narodnih poslanika kao predstavnika naroda u najvišem organu zakonodavne vlasti.

Ono što je suštinska obaveza narodnih poslanika, a o tome smo iscrpno govorili prilikom usvajanja Kodeksa, jeste da se ponašaju na način koji će jačati integritet i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i jačanje poverenja u ovaj najviši organ ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Govorili smo tom prilikom i o stanju poštovanja Poslovnika, o uticaju medija na stvaranje javne slike o Narodnoj skupštini, a poslaničku dužnost sagledavali smo iz različitih uglova, najpre iz ugla ustavnih ovlašćenja Narodne skupštine i ustavne činjenice da narodni poslanici ne mogu biti sankcionisani za iznošenje svog mišljenja, ali isto tako i sa aspekta neetičkog, ne priličnog, pa čak i nezakonitog ponašanja određenih parlamentaraca. Na primer, mi smo o tome govorili, unošenje zastave druge države u parlament, što ne može biti upoređivano sa pravom na iznošenje ličnih i političkih stavova u parlamentu.

Neki bi rado i ove teze zamenjivali da su tada u Narodnoj skupštini i opomene za kršenje reda u sali Narodne skupštine predstavljali kao kršenje njihovog prava da saopšte svoj stav, takvih situacija bilo je dosta u tridesetogodišnjoj praksi višestranačja u Srbiji.

Kodeks ponašanja narodnih poslanika nam je potreban uprkos tome što verujemo da za prethodnih 30 godina višestranačja, politička svest učesnika u političkim procesima i nas kao nosilaca zakonodavne vlasti morala da sadrži, da sazri, da shvatimo da bez obzira na različite, često potpuno suprotne stavove ne moramo nastupati kao neprijatelji, već kao politički neistomišljenici koji mogu da vode dijalog i činjenicama brane svoje političke stavove i činjenicama brane svoje političke programe.

Ne moramo koristiti, niti inspirisati govor mržnje kao politički narativ. Ne moramo vređati jedni druge, jer i jedni i drugi, tačnije svi mi narodni poslanici, pripadali poziciji ili pripadali opoziciji, jesmo predstavnici građana i moramo biti dostojanstveni i čuvati ugled Narodne skupštine, kao i svoj lični ugled kao narodnih poslanika, jer građani nas prepoznaju i ocenjuju ne samo po političkim stavovima i idejama koje iznosimo za skupštinskom govornicom, već i po načinu na koji to činimo – jesmo li etični, jesmo li tolerantni, ima li jezika mržnje u našem obraćanju i koliko zapravo poštujemo jedni druge.

Zato je važno što smo doneli Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Dakle, krenuli smo najpre od pravila sopstvenog ponašanja, jer mi kao nosioci zakonodavne vlasti moramo biti primer svima ostalima, svim ostalim nosiocima javnih funkcija na svim nivoima. Ta činjenica nam daje za još veće pravo od onog zakonskog da i mi zahtevamo od drugih nosilaca javnih funkcija, posebno onih koje Narodna skupština bira i vrši nadzor nad njihovim radom, da se i oni ponašaju upravo u skladu sa kodeksima struke, obavljaju svoje javne funkcije u skladu sa pozitivnim propisima naše zemlje.

Etičnost u vršenju javnih funkcija značajna je i koliko i sama odgovornost. Linija između etičkog kodeksa i poštovanja zakona je tanka, ako bi se tako moglo reći. Etičnost, odnosno moral u vršenju javne funkcije jeste istovremeno i javna slika o vlasti, o državi, o kreatorima javne politike, o onima koji tu politiku sprovode.

Jednom rečju, bilo čiji javni peh, kršenje zakona, koruptivnost, često baca senku na sve nas i utiče na smanjenje poverenja. Upravo da bi smo postigli suprotan efekat u javnosti, upravo da bi smo pokazali da smo odgovorni predstavnici naroda, želimo da ovim Kodeksom pojačamo sopstvenu odgovornost.

Upravo u pravcu daljeg jačanja naše odgovornosti kao narodnih poslanika, već usvojeni Kodeks dograđujemo ovim izmenama o kojima danas govorimo, deo izmena je procesne i pravno-tehničke prirode, dok se drugi deo odnosi na uvođenje sankcija za nepoštovanje Kodeksa, čime se ovaj pravni akt zaokružuje u primenjivu pravnu celinu.

Izmenama Kodeksa se precizira sastav, broj članova Komisije za etiku, mandat članova Komisije, a definišu se i predlagači, o tome je gospodin Martinović govorio u uvodnom izlaganju.

Ove na izgled tehničke izmene imaju i suštinski karakter, jer ona treba da bude stručna, nepristrasna i efikasna, otkanja se sumnja da može postojati sukob interesa, zato je i precizirano da narodni poslanici ne mogu biti članovi ove Komisije.

Druga važna izmena Kodeksa odnosi se na uvođenje sankcija za prekršaje koje učine narodni poslanici nepoštovanjem etičkog kodeksa. To su novčane kazne koje će narodni poslanici plaćati ukoliko Komisija utvrdi da su prekršili kodeks. Novčane kazne kao sastavni deo disciplinskih mera već su sadržane u Poslovniku o radu Narodne skupštine i odnose se na remećenje reda na sednici Narodne skupštine, tako da ove novčane kazne iz kodeksa, u suštini prate već postojeće mere iz Poslovnika.

Na kraju, kada je Kodeks u pitanju rekao bih da je on suštinski dokaz demokratičnosti, ali i odgovornosti zakonodavne vlasti koja najpre sama sebi propisuje kazne za neetično ponašanje u Narodnoj skupštini, najvišem predstavništvu građana.

Dakle, mi kao što smo govorili u uvodnom izlaganju kada smo usvajali etički Kodeks smo jasno rekli – imamo Poslovnik o radu kojim je uređen rad unutar plenuma, imamo pravilnike kojima je takođe uređen rad unutar plenuma, ali etički Kodeks uređuje pravila ponašanja i van parlamenta jer mi smo narodni poslanici i predstavnici građana i van ove zgrade, a ne samo u ovoj sali. Naravno, da će ove izmene i dopune imati podršku Poslaničke grupe SPS.

Kada je u pitanju drugi Predlog zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, možemo ga integralno posmatrati sa Prvom tačkom, odnosno Kodeksom. Zašto? Zato što značajnim delom izmene se odnose na sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, a poslanička funkcija jeste u suštini jedna od najznačajnijih javnih funkcija.

Ako se vratimo definiciji korupcije koja u najširem smislu predstavlja svaku zloupotrebu položaja od strane državnog službenika ili osobe koja vrši određenu javnu funkciju, a koja za cilj ima pribavljanje lične ili materijalne koristi, onda je jasno koliki je značaj antikorupcionih zakona i mera države u lečenju ove opake bolesti našeg društva.

Korupcija koja nije prepoznata, niti sankcionisana može temeljno da uruši pravni sistem i poredak jedne države i proizvede nesagledive posledice po državni interes, pa i po opštu ali i po nacionalnu bezbednost.

O bolesti modernih društava, zvanoj korupcija i o njenom suzbijanju na nacionalnom i globalnom nivou, govorili smo mnogo puta do sada u Narodnoj skupštini. Doneli smo više antikoruptivnih zakona koji se odnose na brojne oblasti društvenog života, sve sa ciljem da suzbijemo ovu opaku pojavu koja je prisutna u svim porama društva.

Na globalnom nivou korupcija je povezana sa još opasnijim pojavama, kao što su pranje novca i terorizam koji se i hrani iz koruptivnih i protivzakonitih ponašanja. Najopasnija dimenzija korupcije za jednu državu jeste politička korupcija, čije se sprečavanje u Srbiji sankcioniše upravo Zakonom o sprečavanju korupcije. Politička korupcija se definiše kao upotreba ili zloupotreba moći od strane državnih i vladinih zvaničnika, nosilaca javnih funkcija i službenika od uticaja u svrhu sticanja nezakonite lične dobiti putem prekoračenja ovlašćenja ili trgovine uticajem.

Znamo da oblici korupcije mogu biti različiti, od evidentno vidljivih, ali i onih teško dokazivih. To su mito, iznuda, nepotizam, pokroviteljstvo, finansiranje političkih stranaka radi obezbeđenja ličnog uticaja na javne politike, korišćenje položaja i političkog uticaja u nečije ime u zamenu za novac itd. Nažalost, mnogo je i sve više oblika korupcije, jer oni koji preko korupcije funkcionišu, stalno inoviraju svoju korupcionu agendu.

Srbija je 2019. godine usvojila nov Zakon o sprečavanju korupcije koji je usaglašen sa komunitarnim pravom i u ovoj oblasti ni korupcija, kao ni opšti kriminal niti poznaju granice, niti se zaustavljaju na poznatim oblicima. Zakon koji smo 2019. godine inovirali upravo ima za cilj zaštitu javnog interesa kroz sprečavanje svih oblica korupcije i koruptivnosti nosilaca javne vlasti.

Dakle, cilj i jačanje poverenja u državu i jačanje odgovornosti javne vlasti upravo kroz prepoznavanje i sankcionisanje koruptivnog ponašanja i izmene i dopune ovog zakona, koje su pred nama, treba da doprinesu daljem unapređenju pravnog okvira u oblasti sprečavanja korupcije u Srbiji.

Pored toga, usvajanjem predloženih izmena i dopuna mi ispunjavamo i našu obavezu prema GREKO, tj. prema grupi država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, a znamo da je Republika Srbija članica GREKO. Ovim izmenama se precizira i sam pojam korupcije, tako što se definiše odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Ovom definicijom se stavlja akcenat na sticanje nedozvoljene koristi.

Značajna izmena je nova zakonska obaveza javnih funkcionera da prilikom prijavljivanja imovine pri stupanju, odnosno pri prestanku javne funkcije Agenciji za sprečavanje korupcije dostavljaju obavezno i podatak o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama predlaže se da kada javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost obavljanja drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Takođe, izmenama zakona se u kaznenim odredbama zakona povećavaju najniži iznosi zaprećenih kazni sa 50 na 100 hiljada dinara.

Izmenama zakona uvodi se jedno novo krivično delo, a to je slučaj neprijavljivanja prihoda ili davanja lažnih podataka. Do sada se ovo krivično delo odnosilo samo na imovinu, a sada obuhvata i prihode. Za ovo krivično delo zaprećena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.

Kada je reč o pravnim licima, uvodi se obaveza da za sve postupke privatizacije javnih nabavki gde pravna lica u kojima javni funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom od 20% i to znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza prijavljivanja.

Dobro rešenje u ovim izmenama zakona jeste i novi kriteriju za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, a to je posedovanje posebnog znanja i iskustava u oblasti sprečavanja korupcije. Ovaj standard će svakako uticati na još stručniji i odgovorniji nepristrasan rad Agencije čiji posao se može nazvati pravnom branom protiv korupcije.

U celini posmatrano i sam zakon i izmene o kojima danas govorimo imaju za cilj da korupciju svedu na minimum ili kako obično kažemo na nultu toleranciju prema patološkoj pojavi koja se zove korupcija. Naravno da će i ovaj zakonski predlog u danu za glasanje imati podršku Poslaničke grupe SPS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnika Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam mnogo, uvažena potpredsednice, što ste mi dali reč.

Uvažena gospođo Popović, gospodine Vinš, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli danas više puta o čemu raspravljamo i šta je danas na dnevnom redu pa ću odmah krenuti sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Dakle, Zakon o sprečavanju korupcije, kao što znamo, usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2020. godine i u odnosu na odredbe koje su tada važile i regulisale ovu oblast, a to su bile odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sada je to Agencija za sprečavanje korupcije, zaista ima novina koje predstavljaju zapravo ozbiljne pomake u regulisanju pre svega statusa i ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije, ali i sukoba interesa, obaveza koje pogađaju funkcionere i ograničenja koja važe posle prestanka javne funkcije.

Promenjeni su rokovi za vanredno prijavljivanje imovine i prihoda. Uvedeni su kriterijumi za izradu godišnjeg plana provere imovine. Kada je reč o sankcijama možemo da primetimo i da govorimo o novčanoj kazni, ali i o kazni zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina za one javne funkcionere koji su dali lažne podatke o svojoj imovini, kojima će u tom slučaju i prestati funkcija i neće moći da obavljaju funkciju u trajanju od narednih 10 godina.

Kao šta znate, Savet Evrope formirao je grupu država za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO, tačnije 1999. godine i njihov cilj je da nadziru primenu konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstava zemalja članica sa antikoruptivnim standardima koje predlaže Savet Evrope.

Osnovna ideja jeste da se unapredi kapacitet država članica za efikasniju borbu protiv korupcije, da se identifikuju nedostaci u nacionalnim zakonodavnim rešenjima i da se ubrzaju neophodne izmene.

Srbija je, kao što znamo, članica GREKA i u skladu sa tim mi kao država moramo da ispunjavamo svoje obaveze i da uvodimo standarde u oblasti borbe protiv korupcije. Tako je Zakon o sprečavanju korupcije bio predmet evaluacije njihovih stručnjaka i sa jedne strane je zaključeno da jeste u skladu sa već datim preporukama, ali sa druge strane dobili smo i nove preporuke za unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kako bi se zakon bez problema primenjivao u punom kapacitetu. Iz tog razloga danas upravo na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, da bismo uneli izmene koje će zapravo biti izvršenje Preporuke broj 12, koju nam je dao GREKO.

Najpre se određuje pojam korupcije u smislu zakona, tako što se taj pojam određuje kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga. Takođe, predlogom se uređuje obavljanje drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije. Precizirane su i nadležnosti agencija koje se odnose na davanje saglasnosti javnom funkcioneru za obavljanje drugog posla ili delatnosti, kao i ovlašćenja agencije da odredi rok javnom funkcioneru da prestane da obavlja određeni posao ili delatnost ukoliko se utvrdi da u tom slučaju ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno ako se utvrdi da to predstavlja sukob interesa.

Ono što bih izdvojila kao važno jeste utvrđivanje kruga pravnih lica koja imaju obavezu prijavljivanja agenciji određenih podataka, s tim što se to sada proširuje na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice javnog funkcionera radi, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka u kome ima udeo ili akcije, a koji učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili u bilo kom drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti.

Takođe se u cilju veće transparentnosti propisuje vođenje posebne evidencije od strane agencije o predmetnim pravnim licima kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ima tu još nekih detalja koji se odnose na javne funkcionere, na postupanje javnih funkcionera i apsolutno se slažem sa predlogom koji nam je uputilo Ministarstvo pravde, jer na taj način ne samo da ćemo ispuniti obaveze koje imamo i preporuke koje nam je dao GREKO, već ćemo pokazati i da smo spremni da kao javni funkcioneri koji, napominjem, normalno je, u ovom trenutku smo uglavnom iz vladajuće koalicije, dakle, da smo spremni kao javni funkcioneri na visok stepen transparentnosti i da smo spremni da se pridržavamo zakona. To će obezbediti, smatram, i ta veća transparentnost, obezbediće, smatram, i veće poverenje građana, jer će građani imati uvid u evidencije koje su javne a odnose se na imovinu i uopšte na postupanje funkcionera.

Sa druge strane, ne znam da li GREKO uzima u obzir postupanje Agencije za sprečavanje korupcije i da li bi za GREKO bilo prihvatljivo to da određeni zaposleni u Agenciji za sprečavanje korupcije, na primer, ne prave razliku između zarade i naknade putnih troškova, odnosno naknade troškova prevoza za narodne poslanike, obzirom da sam upoznata sa tim da su vođeni određeni postupci i u samoj Agenciji, a i neki prekršajni postupci i da li bi, eventualno, postojala neka preporuka GREKA koja će se odnositi na to da se, recimo, prema javnim funkcionerima zaposleni u Agenciji ne odnose u startu kao prema nekome ko želi da sakrije svoju imovinu?

Mislim da te odnose između javnih funkcionera i Agencije za sprečavanje korupcije treba unaprediti, slažem se da na tome treba da radimo i mi kao javni funkcioneri, ali i zaposleni u Agenciji, pre svega na taj način što ćemo mi preuzeti određene obaveze, da smo spremni da preuzmemo određene obaveze, da se pridržavamo zakona, da poštujemo odredbe koje smo, između ostalog, i ovde podržali, a da nam Agencija zapravo pomogne u tome da ispunimo te obaveze.

Smatram da je vrlo lako razlikovati funkcionera koji želi da sakrije svoju imovinu od funkcionera koji ne želi da sakrije svoju imovinu, jer on neće imati nikakvu nameru u lažnom prijavljivanju svoje imovine.

Smatram i to da kada smo svesni svih ovih činjenica i kada shvatimo da smo zajedno jači na putu u borbi protiv korupcije, da će nam svima biti lakše, i zaposlenima u Agenciji za sprečavanje korupcije, koji će lakše i efikasnije obavljati svoj posao, a i nama da prijavljujemo ono što to od nas traži zakon.

Svakako sam stanovišta da između reči "funkcioner" i "korupcija" ne stoji nužno znak jednakosti, ili sam sasvim sigurna da bar tako ne bi trebalo da bude, ali, sa druge strane, postoje i takvi i one kod kojih je taj znak jednakosti očigledan treba procesuirati bez ikakve zadrške. Čak i ako neko ne zarađuje novac na sumnjiv način, kad nema takvih naznaka, da li Agenciju za sprečavanje korupcije interesuje otkud nekome automobil, džip ili bilo koji drugi, od 100 hiljada evra? Ili je interesovanje selektivno? U tom smislu smatram da bi građani Srbije trebali da budu obavešteni i o takvim slučajevima, odnosno o takvim postupanjima Agencije za sprečavanje korupcije.

Bez obzira na to da li se radi o javnom funkcioneru ili ne, jer valjda se trudimo da smo svi zajedno na istom putu, da kriminal i korupciju suzbijemo u svim segmentima društva i bez obzira na to da li je prestala njegova javna funkcija, da li onda u tim slučajevima je dobro da Agencija za sprečavanje korupcije sarađuje sa svim drugim državnim organima.

S tim u vezi, podsetila bih da ima i onih koji su nekada vršili vlast i obavljali svoje funkcije, za koje znamo ili možemo da pretpostavimo ili smo upoznati iz medija da jesu zaista bile u službi sumnjivog sticanja imovinske koristi, a nismo od Agencije dobili zvanične potvrde da li se preispitivala i njihova imovina. Pretpostavljate da ću u ovom trenutku pomenuti Dragana Đilasa na koga mislim i na tu celu njegovu ekipu koja je vršila vlast u određenom periodu, najpre u Beogradu za koji period se vezuju mnoge višemilionske afere iz kojih građani nisu izašli punih džepova, već su ostali oštećeni za novac koji je ispumpavan iz budžeta. Taj budžetski novac mogao je biti upotrebljen za mnoge druge stvari, za razne infrastrukturne projekte, da se napravi komunalna putna, železnička ili bilo koja saobraćajna infrastruktura, vrtići, ustanove kulture ili bilo šta drugo od čega bi građani Beograda imali koristi.

Nažalost, najveći deo tog novca završio je u džepovima ljudi koji su tada bili na javnim funkcijama, a bili su bliski Draganu Đilasu. Zašto ja to sada mogu otvoreno da kažem ovde u parlamentu? Zato što smo čitali, slušali i bili informisani preko medija da su mnogi od njegovih saradnika bili procesuirani. Pitanje za Agenciju je naravno ponovo - da li se i u kojoj meri proveravalo njihova imovina u periodu dok su bili na funkcijama, ali i kasnije. To bismo voleli da čujemo i mi kao narodni poslanici, ali i građani Srbije koji su oštećeni protivzakonitim ponašanjem javnih funkcionera u tom periodu.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da nema više zaštićenih ili bar nema u onoj meri u kojoj ih je ranije bilo. Partijska knjižica više nije izlaz iz krivične ili bilo koje druge odgovornosti. Srpska napredna stranka je pokazala to mnogo puta od 2012. godine, pa do danas, kada je preuzela vlast i danas kada vrši vlast u punom kapacitetu. Verujem da će se privesti pravdi svi oni koji su se možda i do sada provukli u ispumpavanju novca na način kako sam malo pre navela.

Uvek ste od narodnih poslanika mogli da čujete da pozivamo državne organe, da dajemo podršku državnim organima da rade svoj posao u punom kapacitetu, jer od suzbijanja kriminala i korupcije zavisi napredak Srbije i mi smo toga apsolutno svesni.

Kao što sam već navela, mi smo to i pokazali još 2012. godine dolaskom na vlast SNS, da je borba korupcije strateški cilj. Odmah smo krenuli u donošenje strategija, u donošenje akcionih planova, u popravljanje našeg zakonodavstva, jer i ovo o čemu danas govorimo nije samo puko ispunjavanje preporuka GREKO-a ili usklađivanje sa pravilima koja važe u zemljama EU, već je poboljšavanje našeg zakonodavstva kako bi i građani i privreda bili sigurni da žive i da rade u zemlji u kojoj nema opasnosti od posledica koje korupcija izaziva.

Želim i da pohvalim, ne zato što ste vi tu, gospođo Popović, već želim zaista da pohvalim rad Ministarstva pravde i posvećenost koju pokazujete i vi i vaš tim sa ciljem da reforma bude što bolja, a znamo svi da se to radi pre svega na zadovoljstvo i zbog građana Srbije.

Danas govorimo i o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika. Kada se govori o Kodeksu ponašanja narodnih poslanika Odluku o usvajanja Kodeksa Narodna skupština je usvojila decembra prošle godine. Takođe, GREKO je evaluirao postupak donošenja Kodeksa i sadržinu i u vezi sa tim imamo Preporuku 2, u kojoj se konstatuje da Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja radi na Nacrtu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, ali da je to u tesnoj vezi sa nedavno donetim Zakonom o lobiranju i Zakonom o sprečavanju korupcije.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog za izmenu i dopunu Kodeksa. Posle usvajanja on će, naravno, ponovo biti predmet evaluacije. Takođe se očekuju i određeni akti koji će ga pratiti, u vidu smernica, uputstava za organizovanje kroz koje bi trebalo da prođu narodni poslanici, itd. Dakle, baš kao što je i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodin Aleksandar Martinović rekao, izmene koje su predložene treba usvojiti. Treba ih usvojiti kako bi se ispunile preporuke GREKO-a kao tela Savete Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije i kako bismo u oktobru mogli da očekujemo pozitivnu ocenu u delu koja se odnosi na Kodeks.

Preporuke smo dobili od eksperata iz GREKO-a koji će sutradan, ja pretpostavljam učestvovati i u davanju mišljenja, da li smo zadovoljili njihove kriterijume i implementirali njihove preporuke na način kako je to predviđeno. Preporuka GREKO se odnosi na obezbeđivanje smernica za rešavanje i izlazak iz situacija koje podrazumevaju pre svega sukob interesa, ali takođe podrazumeva da sam tekst Kodeksa bude javan i dostupan građanima koji sa sadržinom tog Kodeksa žele da se upoznaju.

Još jedna važna stvar je omogućiti efikasnu primenu Kodeksa u praksi koja najpre podrazumeva upoznavanje narodnih poslanika sa standardima kojih moraju da se pridržavaju sa pravilima i to će se činiti kroz različite edukacije, seminare i obuke.

Ističe se, takođe, velika važnost Komisije za etiku koja će biti nadležna za usvajanje vodiča za primenu Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, za određivanje načina na koji će se sprovodi obuke na kojima će biti predstavljena načela i standardi, kažem, kojih se moraju pridržavati narodni poslanici, pri čemu se akcenat, koliko sam mogla da vidim iz samog teksta Kodeksa, baca naročito na sukob interesa. Na taj način će se unaprediti uslovi za etičko postupanje narodnih poslanika u različitim situacijama.

U Predlogu koji je pred nama možemo da vidimo kakav će biti sastav komisije za etiku, koje su njene nadležnosti, možemo da vidimo i predlog mera koje se predviđaju za slučaj povrede Kodeksa od strane narodnih poslanika.

Sve je ovo, naravno, predloženo u skladu sa preporukama ekspertskog tima Saveta Evrope, odnosno GREKO-a sa ciljem dobijanja pozitivnog mišljenja i, naravno, u okviru postupka evrointegracija u kojima se Srbija nalazi i u okviru ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanje sa propisima EU.

Na ovaj način podižemo nivo političke kulture u parlamentu i jedna smo od retkih država koje će imati ovaj kodeks i primenjivati ga. Predlažem da ovaj Kodeks usvojimo, jer će i rasprave u plenumu biti pristojnije, samim tim i konstruktivnije bez obzira na to ko kojoj političkoj opciji pripada.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje lično ime pozdravim delegaciju parlamentarne Skupštine Frankofonije koja boravi u poseti Republici Srbiji od 20. do 22. septembra ove godine, a koja prati deo današnje sednice. Molim vas, da pozdravimo cenjene goste.
Zahvaljujem. Molim vas, nastavite.

Hvala vam, gospođo Kovač.

Iskoristiću priliku da pozdravim naše uvažene goste i nastaviću dalje sa svojim izlaganjem. Dok smo na terenu ispunjavanja obaveza koje smo kao država preuzeli, a radi se o aktuelnoj temi, želela bih da kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i predsednik Radne grupe za izradu tzv. ustavnih amandmana, obavestim javnost o toku postupka, ali i da razjasnim određene dileme koje su se u toku postupka javile kod pojedinih medija, pojedinih političara ili možda i kod građana.

Ono što je najvažnije i zato to želim da kažem na samom početku jeste da se promene, ustavne promene odnose isključivo na oblast pravosuđa. Dakle, promene koje predlažemo se ni u kom slučaju ne odnose na status Kosova i Metohije, niti na teritorijalni integritet ili suverenitet naše zemlje niti na ljudska prava, naročito ne na ukidanje ljudskih prava niti na bilo koju drugu oblast koju reguliše Ustav. Dakle, radi se isključivo o unošenju izmena koje će naš pravosudni sistem popraviti, pravosuđe približiti građanima, udaljiti ga još više od bilo kakvog eventualnog političkog uticaja, ali će nas i približiti EU na našem putu pristupanja.

Druga stvar, koju želim da naglasim jeste da je sav posao i sva odgovornost, naravno, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i bez obzira na to što se za narodne poslanike to podrazumeva, dakle, podrazumeva se da je to naš posao želim da iskoristim priliku da se zahvalim članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo što su pokazali pre svega veliko interesovanje, ali i posvećenost i izuzetnu dozu ozbiljnosti tokom čitavog ovog postupka.

Odbor je formirao i Radnu grupu za izradu akta o promeni Ustava i nacrt ustavnog zakona, tu Radnu grupu čine eminentni stručnjaci i ta Radna grupa je zasedala do sada ukupno 13 puta. Koliko god da se radi o izmenama koji se tiču struke zbog čega smo i formirali Radnu grupu, ipak moramo biti svesni određenog političkog momenta ako govorimo o Odboru za ustavna i pitanja i sa te strane, sagledavanja tog političkog momenta mi smo pokazali da smo posvećeni poslu koji bi trebalo da nam donese kvalitetnije pravosuđe, ali naravno i u određenom trenutku i pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. U tom smislu mogu da kažem da sam i sasvim sigurna da smo ispunili sve kriterijume koji su stavljeni pred nas.

Želim da kažem da sam zadovoljna stepenom transparentnosti i inkluzivnosti, stepenom i načinom obaveštavanja najšire javnosti o predloženim izmenama, jer kao što smo na samom početku postupka i rekli, potreban nam je najširi društveni konsenzus o pitanjima koja se tiču svih građana Srbije i o kojima će poslednju reč dati upravo građani Srbije na referendumu.

S obzirom na ulogu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zbog javnosti želim da naglasim da je Odbor taj koji je nadležan za formiranje radne grupe, za održavanje javnih slušanja, kako u Domu Narodne skupštine, ovde u Beogradu, tako i u drugim gradovima.

Prema tome, niko drugi Ustavom i Poslovnikom o radu Narodne skupštine nije ovlašćen za sprovođenje javnih rasprava. Mi smo javne rasprave, odnosno tzv. javna slušanja sprovodili u dva kruga, u Beogradu, ovde u Domu Narodne skupštine u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Dozvolićete mi sada da se osvrnem na neke i konkretne izmene, odnosno, jako kratko ću reći kako bi otprilike trebalo da izgledaju odredbe Ustava, ukoliko se naravno, postupak uspešno privede kraju.

Napominjem, i da je tekst koji je bio predmet razmatranja na javnim slušanjima i dalje podložan promeni, odnosno, Odbor nije usvojio konačni nacrt akta o promeni Ustava, baš zbog toga što smo želeli da se maksimalno uključi javnost, i da unesemo sve one dobre ideje, konstruktivne predloge i da sumiramo sve zamerke koje smo dobili na javnim slušanjima.

Dakle, kao što znate, osim tog momenta u kome vlada struka, postoji i određeni politički momenat, gde možemo da kažemo da smo bili spremni na to da Narodna skupština više ne bira sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, niti predsednike sudova.

Razgovarali smo i o sastavu Visokog saveta sudstva, koji će imati 11 članova, kao što i sada ima 11 članova, ali bi trebalo da ga čini šest sudija, koje biraju sudije. Dakle, sudije se same biraju između sebe za Visoki savet sudstva i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština Republike Srbije.

Naravno, to je jedini da kažemo, upliv Narodne skupštine prilikom izbora tih pet istaknutih pravnika, ali smo i za istaknute pravnike predvideli određene kriterijume, tako da, praktično Narodna skupština neće moći da bira bilo koga, da tako kažem, da bude član Visokog saveta sudstva, a naročito to neće biti predstavnici političkih partija ili političkih organizacija.

Shodno nekim promenama koje smo uneli, a koje se tiču sudija, tako smo imali i neke promene koje se tiču tužilaca, i otprilike smo se trudili da sve uskladimo sa onim odredbama Ustava koje važe sada, ali koje će važiti i posle ovih promena, jer jako nam je teško bilo da uklopimo sve ono što sada važi, ali će i nastaviti da važi posle primene ovih ustavnih amandmana, ako imamo na umu da ne menjamo kompletan Ustav, već menjamo samo jedan njegov deo, pa smo i u tom smislu morali da vodimo mnogo računa.

Što se tiče Ustavnog zakona, u izmenama Ustavnog zakona možda taj politički momenat preuzeo ulogu, zato što je tu trebalo odrediti rokove u kome će početi da važe ustavni amandmani, rokove za donošenje drugih zakona koji će biti doneti posle primene ustavnih amandmana i ovog Ustavnog zakona.

Ako uzmemo u obzir da se nalazimo u izbornoj godini ostavili smo da ti rokovi budu malo duži.

Ono što bih u smislu ustavnih promena i nacrta Ustavnog zakona…

Vreme.