Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, teme koje su danas na dnevnom redu važne su za Narodnu skupštinu Srbije, ali prosto nisu nove, nedavno smo o njima razgovarali, simpatično je što danas razgovaramo o obe teme po preporuci GREKA i ljudi iz Evropske komisije.

Prosto ja ne bih bila ja, ako se ne osvrnem na ove izmene i sa jedne i sa druge strane iz jednog drugog ugla. Ne sporim da treba doraditi etički Kodeks, šta više čini mi se da kada smo pripremali jedan ovakav dokument i jesam imala možda ideju da postoje novčane kazne, od koje sam odustala zato što njih predviđa Poslovnik.

Nisam naročito srećna što se sada ta moja ideja preklopila sa mišljenjem GREKA i Evropske komisije, ali ono što je za mene posebno inspirativno kada smo govorili o Kodeksu, ja sam i tada rekla da ono što je vaspitanje ili nevaspitanje, svako od nas nosi iz kuće.

Teško da ćemo uspeti da bilo kojim Kodeksom promenimo manire ljudi, promenimo neke situacije koje smo imali prilike da gledamo u ovoj Skupštini.

Sećate se kojekakvih performansa. Ne bih se ja vraćala na to da im ne bih davala na važnosti, ali ono što je meni fascinantno u današnjem danu, žao mi je što je ministarka Popović izašla, pretpostavljam da će se vratiti, jer je bila na važnom sastanku, pre nego što je došla na zasedanje Skupštine, jeste da i paradoks je da baš danas razgovaramo o preporukama od strane GREKA i Evropske komisije na temu našeg ponašanja, na temu Kodeksa o našem ponašanju, na temu korupcije kod nas, a da nemamo ili bar ja nemam informaciju, kako se to ponašaju ljudi kod njih posle jučerašnjeg dana u kom odlučite da ničim izazvani, prekršite sve sporazume, izvedete neke silne specijalce na granične prelaze, odnosno administrativne prelaze, zastrašite na taj način sve nealbansko što živi na severu Kosova i Metohije, pod izgovorom da kada skinete legalne tablice Republike Srbije treba još i da plate neku taksu za neke privremene, tobože tih privremenih institucija.

Reakcija koju smo čuli od ovih divnih ljudi iz Evrope, jeste da moraju da i Priština i Beograd, neću uspeti da iscitiram, to nije ni važno, uglavnom povučena je paralela koja nema, jer Beograd nije uradio ništa, što bi isprovociralo ovakvu reakciju tih privremenih institucija.

Pokušavala sam da od juče shvatim šta se zapravo dogodilo i šta je zapravo težnja, osim one iskonske koju imaju oduvek, a to je da prosto plasiraju te nealbance da ih nateraju da kao i svi mi koji 1999. godine, pod njihovim oružjem morali da pobegnemo i proteraju još to što je ostalo, pa sam došla na ideju da može i da bude da im je taj budžet te kvazi države, kako god im se zvala ta organizacija, koju tamo imaju , poprilično prazan, kada su počeli da otimaju na jedan način koji je onako gusarski pa da rizikujem, da možda i one gusare, koje pamtimo, uvredim, jer ovo se malo kosi i sa tim.

Sve je ovo prihvatljivo. Srbija je nedvosmisleno odlučila da će iskoračiti i da će uraditi više i da će uraditi sve ono što se očekuje od nje u cilju da prosto skinemo sa sebe taj teret, konstantnih pritisaka, konstantnog nipodaštavanja, konstantnog prozivanja, ali svaki put kada mi budemo sve rešeniji, i da zaista pružimo ruku svima koji su spremni za razgovor, uvek nas nekako bezobrazno opomenu da ne zaslužuju niti to poverenje, niti tu korektnost, pa i ovo ćutanje na sve što se dešava, na prelazima Brnjak i Jerinje, je opet bezobrazluk, mimo svih granica i to baš u momentu kada od Srbije očekuju da unapredi svoj kodeks ponašanja za narodne poslanike.

Sigurna sam da narodni poslanici Republike Srbije, imaju mnogo veći nivo civilizacije u sebi nego što ga imaju oni koji bi da nas podučavaju kako to treba da izgleda.

Ovo govorim u svoje lično ime, da me ne bi knjižili bilo kome, osim meni samoj, vrlo ljuta, zbog momenta da ne prepoznate, da ne moramo stalno da budemo neko koga ćete da prozivate, da nismo ni blizu ni onoga što Aljbin Kurti, izmisli svaki put kad se probudi lepo ili loše raspoložen, da nemamo nikakvu strategiju kao država da u tom smislu, šikaniramo bilo koga, a da nas uvek stavljate u isti koš samo zato što nemate izgovor i nemate opravdanje, i nemate definiciju, za ovu količinu bezobrazluka koju pokazuju neki zvaničnici Prištine ili kako god ih vi zvali, nek su vam miljenici, neka su vam deca, šta god.

Nije bez osnova, bilo ni doneti kodeks ponašanja za narodne poslanike i o tome sam govorila i kada smo ga donosili i ne samo ja, nego i svi mi zajedno, potpuno svesni čega smo sve bili svedoci, potpuno svesni svoje odgovornosti, i pred ljudima koji su glasali za nas i pred ljudima koji nisu glasali za nas, ali zaslužuju da iz ove sale čuju samo ono što je politička debata, a ne bilo kakve jeftine poteze koji su na nivou nekog rijaliti programa, i ne mislim, opet kažem, nužno za svakog čoveka, da mora da postoji kodeks, već postoji nešto što sam sa sobom dogovoriš da li hoćeš ili nećeš.

Ali kada bih mogla da onako možda bezobrazno ili naivno odreagujem na sve što se dešava, od juče, onda bi verovatno rekla, e sada me ove preporuke ni na jednu ni na drugu temu, ne zanimaju.

Jednostavno bi moralo da se promeni sve to što se prema nama usmerava na dnevnom nivou, jednostavno bi morali da shvate da u državi Srbiji, rade i žive neki ljudi koji zaista dobru volju za saradnju.

Jednostavno bi morali da prepoznaju da nismo svi isti i da nikada nećemo biti, da se mi za opstanak našeg sistema, pa ako hoćete i ekonomsku ne borimo na način što bilo šta otimamo od bilo koga i izmišljajući koje kakve takse i na koje kakve teme, ali ako bih sebe upoređivala sa njima onda bih bila ljuta i na sebe, jer ja Srbiju smatram državom, a ovu tvorevinu, nažalost, nečim što mi zaista, najpre liči na neke gusare, razbojnike šumske, mada su i šumski razbojnici imali neke svoje kodekse i neke svoje principe, pa su kažu, otimali od bogatih da bi dali sirotima.

Ovde se otima sve od ljudi koji su nealbanske pripadnosti u južnoj srpskoj pokrajini na sve moguće načine, otima im se pravo da budu ljudi na toj teritoriji. Paralelno sa svim tim oni koji nas upozoravaju da treba da unapredimo sistem borbe protiv korupcije, da unapredimo etički Kodeks o ponašanju narodnih poslanika oni na sve to odgovaraju na način da Beograd i Priština treba da smire strasti, spuste loptu, kako god se to zvalo u trenutku u kome Beograd ima samo jedan problem, a to je šta ako ovaj bezobrazluk skoči na veći nivo. To je onda opasnost po živote naših ljudi o kojima moramo i hoćemo da brinemo.

Dakle, uvažene kolege, poštovana gospodo iz GREKO-a, iz Evropske komisije i svih evropskih zemalja, ja cenim vašu brigu i potrebu da nam pomognete, ali nam pomozite na način što ćete i da nas vidite i da nas čujete, i nemojte nam više gušiti glas, i nemojte nas više pretvarati u nešto što stoji naspram koje kakve kvazi tvorevine, i nemojte više vući paralelu između onoga što je vlast u Srbiji, što je predsednik Srbije, što je predsednik Skupštine Republike Srbije, što je premijerka Srbije i onoga što ste napravili na način što ste možda baš zahvaljujući korupciji ili kako se to tamo zove legalnom lobiranju doveli na vlast u takozvanom Kosovu, u našoj južnoj pokrajini, u Prištini i sada još na bazi toga ko je tamo praviti paralelu između nas koji smo dobili legitimno poverenje narodu u Srbiji, i to ne u malom procentu.

Nisam ja otišla daleko od teme. Govorile su moje kolege o tome šta zapravo tretiraju ove promene i Zakon o borbi protiv korupcije i etičkog Kodeksa. Nemam ja tu šta da dodam, osim što sam zaista imala potrebu da naglasim da je paradoksalno da u današnjem danu mi razgovaramo o preporukama, a da ne kažemo da zaista očekujemo da bar budete ljudi onoliko koliko smo mi prema vama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, uvažena ministarka, izmene i dopune oba predloga zakona i o etičkom Kodeksu narodnih poslanika i izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije pokazuju i dokaz su da Srbija uvažava preporuke evropskih institucija, u ovom slučaju preporuke Saveta Evrope i GREKO-a, kao njenog tela koje čine države za borbu protiv korupcije.

Kada je reč o Kodeksu ponašanja za narodne poslanike kojeg smo usvojili 20. decembra prošle godine, izmene i dopune se odnose na jasne kriterijume za izbor članova etičke komisije, za njihov rad i funkcionisanje, kao i za njihovo razrešavanje. Preporuke GREKO-a se odnose i na veću transparentnost Kodeksa ponašanja za narodne poslanike, za njegovu efikasniju primenu u praksi, kao i za njegove smernice za izbegavanje i rešavanje sukoba interesa.

Drugi predlog zakona se odnosi na izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, koji je predložila sama Agencija za sprečavanje korupcije zbog toga što je uočila da neke članove zakona treba precizirati i pojasniti, i naravno i ovde je reč o ispunjavanju GREKO preporuka.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Predloga zakona o sprečavanju korupcije je završena i Predlogom zakona jača kontrolu Agenciju za sprečavanje korupcije kada su u pitanju osobe koje obavljaju javnu funkciju i njihovi srodnici.

Srbija pokazuje odlučnu borbu u borbi protiv korupcije, to pokazujemo i ustavnim reformama. Cilj tih ustavnih reformi je jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, ali i jačanje kapaciteta policije, tužilaštva, sudstva i Agencije za sprečavanje korupcije.

Srbija pokazuje odlučnu borbu protiv korupcije i najnovijim hapšenjem Belivukove grupe koja je optužena i procesuira se za najteže otmice i na najmonstruoznija ubistva što je javnost u Srbiji i mogla da vidi-

Takođe, Srbija je modernizovala Krivični zakonik važećim međunarodnim standardima, Srbija je pokazala i ostvarila blisku međusobnu saradnju nadležnih državnih organa, imenovani su i oficiri za vezu svih organa za efikasniju saradnju sa Tužilaštvom, tu je i Zakon o poreklu imovine.

Pored zakona o kojima danas raspravljamo, smatram nedopustivim provokacije sa tablicama od strane Prištine i nelegalnih paravojnih formacija ROSU na Kosovu i Metohiji, uverena u naše rukovodstvo, u predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ćemo se izboriti i sa ovom situacijom kojom nam je nametnuta.

Takođe, zgrožena sam kao i velika većina građana Srbije onim što je rekao bivši ombudsman i predsednički kandidat Saša Janković da je trpeo pritiske od strane ambasadora da se približi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kako bi ga rušili iznutra.

Cilj pojedinih stranaca bio je da se izazove … na zdravstveno stanje predsednika Srbije i na njegovu porodicu kako bi se na taj način srušila vlast u Srbiji. Janković je, nažalost, potvrdio ono o čemu je velika većina nas govorila mesecima, a oponenti su nas kritikovali da podižemo tenziju, da spinujemo i da na neki način preterujemo.

Po ko zna koji put smo bili u pravu svi mi, kao i predsednik Srbije koji je sve to znao da je bio meta sa svojom porodicom jer je prisluškivan i praćen.

Sada kada je sve jasno i kada je istina ogoljena, kada su i evropski parlamentarci napustili sastanak o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji zbog nerealnih zahteva Đilasa i njegove malobrojne klike ostaje nam da se u ovom visokom Domu borimo i da donosimo zakone u interesu građana Srbije, da pružimo punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi, da Srbija bude što više ekonomski jaka i privredno napreduje kako bi se glas građana Srbije i njenih predstavnika čuo, pre svega zbog izazova i pritisaka koji nam predstoje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danijela Veljović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, sigurno najveći problem današnjice jeste korupcija. Jedna od najpreciznijih definicija korupcije dao je eminentni ekonomista Vito Tanci. Prema njemu korupcija postoji ukoliko dođe do namernog narušavanja principa nepristrasnosti pri donošenju odluka, a u cilju prisvajanja neke pogodnosti.

Može se slobodno reći da je korupcija stara koliko i država i da se razvojem države razvijala i korupcija poprimajući nove oblike. Sigurno je korupcija jedna od najvećih neprijatelja razvoja društva jer proizvodi i dalekosežne posledice.

U cilju zaštite javnog interesa, jačanja integriteta i odgovornosti javne vlasti i javnih funkcionera Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za sprovođenje strategije, Narodna skupština je maja 2019. godine donela novi Zakon o sprečavanju korupcije.

Godinu dana od početka njegove primene, počeo je da se primenjuje 1. septembra 2020. godine, Agencija za sprečavanje korupcije i Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO ukazale su na potrebu da se zakon još više unapredi kroz poboljšanje i preciziranje pojedinih odredbi.

Konkretno, novim Predlogom zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije bolje će se definisati sam pojam. Naime, korupcija se sada definiše kao odnos koji nastaje korišćenjem društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili za druge.

Uvodi se obaveza da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenosti, digitalnoj imovini, pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.

U postupcima javnih nabavki gde u privatnom licu funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo mora da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom do 20%, što znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza.

Novim predloženim zakonskim rešenjem utvrđuje se da kada javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom, onda ne postoji mogućnost obavljanja drugog posla bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije.

Značajno je predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom koje se proširuje sada i za neprijavljivanje prihoda.

Kao što se može videti iz navedenih značajnih izmena, vršioci javnih funkcija moraju se pokazati kao najodgovorniji.

Korupciju je, moram reći, gotovo nemoguće potpuno iskoreniti, jer u našem mentalitetu postoji još uvek sistem „ja tebi ti meni“, za koje je prof. dr Vladeta Jeretić govorio da je odraz plemenske svesti iznad kojeg se treba izdignuti, a pre svega kroz duhovnost.

Zakon je taj koji mora urediti ovu oblast i pokazati da će najodgovorniji po funkciji i najviše odgovarati.

Borba protiv korupcije nije sama po sebi svrha, već predstavlja težnju da se stvori društvo jednakih šansi, društvo koje počiva na načelima socijalne pravde i sigurnosti. Socijaldemokratska partija Srbije, koja baštini takva načela, podržava u potpunosti svaki vid borbe protiv korupcije.

Poverenje građana u institucije mora da bude još jače i snažnije, a jedan od načina da se poverenje gradi na čvrstim osnovama jesu primeri dobre prakse.

Socijaldemokratska partija Srbije će se uvek zalagati za transparentnost, odgovornost, profesionalizam i zbog toga je važno da osuđeni funkcioneri za korupciju nakon odslužene kazne ne budu više u mogućnosti da obavljaju javne funkcije i raspolažu novcem iz budžeta.

Zbog svega navedenog u danu za glasanje poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će podržati predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, već nekoliko puta u ovom mandatu pričamo o korupciji i nikada ova tema ne može biti suvišna. Čak je potrebno stalno da napominjemo i ukazujemo na ovaj veliki problem.

Korupcija je pojava koja podriva vladavinu prava, ugrožava ljudska prava i negativno utiče na razvoj svake zemlje. Zato borba protiv korupcije predstavlja najvažniji zadatak za razvoj demokratskog društva.

Usvajanjem izmena Zakona o sprečavanju korupcije poboljšavamo normativni okvir koji treba da bude usklađen međunarodnim standardima u toj oblasti, pre svega sa preporukama Grupe država pri Savetu Evrope za borbu protiv korupcije. Cilj je da se dodatno ojačaju nacionalni mehanizmi za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23.

Poslednjih godina doneli smo nekoliko sistemskih zakona koji svojim rešenjima i institutima predstavljaju dobar alat u rukama sudija i tužilaca u borbi protiv korupcije.

Često čujemo da je država objavila rat korupciji, da je nulta tolerancija na korupciju itd, ali malo toga se dešava u realnim situacijama. I dalje nemamo značajne primene visoke korupcije i dalje se sve svodi na slučaj podmićivanja i neke predmete iz privrednog kriminala.

Nijedna izmena zakona neće dati rezultate ako javni tužioci ne pokažu veću spremnost i odlučnost da ispitaju javno iznete argumentovane stavove ili sumnje na korupciju, a pogotovo ako se odnosi na državne funkcionere.

Ako prijavimo korupciju, ta šteta i nepravda će možda biti otklonjena. Ako je ne prijavimo, šteta će sigurno nastati, neće biti sprečena.

Najopasniji vid korupcije jesu situacije kada se privatni interesi, koji su ujedno i suprotni javnom, pretvore u odluke, propise i neke akte, a tu najviše uticaja mogu da imaju javni i politički funkcioneri.

Ove izmene zakona uglavnom se odnose na javne funkcionere, neprijavljivanje imovine i obaveze prijavljivanja gotovog novca, digitalne imovine itd. Sve je to u redu, tako i treba da bude.

Baš smo ovih dana videli informaciju od Agencije za sprečavanje korupcije, gde su oni pregledali 190 izveštaja o imovini funkcionera i otkrili su da u 52 slučaja funkcioneri su poslali netačne i nepotpune podatke i to je sve u redu i to će se lako ispraviti.

Svi znamo da se velika korupcija, odnosno korupcija na visokom nivou dešava tamo gde su veliki poslovi, veliki novci, velike kombinacije i smatram da tu ima jako puno posla, a i prostora da institucije efikasnije i odlučnije reaguju.

Veliki novac i poslovi se dešavaju na lokalnom nivou. Zato su lokalne samouprave imale zadatak da donesu lokalne antikorupcijske planove kako bi bili preventivni mehanizmi zajedno sa svim ostalim u borbi protiv korupcije.

Iako je to trebalo da se završi još 2017. godine, od 145 gradova i opština, to je uspešno učinilo samo njih 87, uglavnom se pravdajući nedostatkom kadrova, a često im je razlog bio i što uopšte to nije bio prioritet.

Postoji situacije gde ljudi svesno ili ne ulaze u odnos tzv. korupcije iz navike ili konvencionalne korupcije. To su razne vrste davanja mita, podmićivanja, zapošljavanja, problema u školstvu i zdravstvu i gde im takođe niko ništa nije tražio, niti je nagovarao na tako nešto.

Verovatno je ovo naš fenomen bespotrebnog podmićivanja posledica kulturološkog obrasca jednog društva kao što smo mi. Sa njom nekako možemo da se nosimo bez nekih naročito veliki društvenih posledica.

Možda je u ovim izmenama zakona propuštena prilika da se preciznije uredi uporedo vršenje javne i političke funkcije. Ovaj oblik korupcije je verovatno najzastupljeniji kada je u pitanju obavljanje redovnih aktivnosti i političkih funkcionera.

Sistemska borba protiv korupcije podrazumeva da ne mogu to biti samo neke ili nekoliko institucija koje se bave ovom temom. Ovim problemima treba da se bave sve institucije naše države. Kada imamo partnerski odnos svih nadležnih državnih institucija potrebna nam je samo politička volja koja je najpotrebnija i najbitnija da bi ova borba bila uspešna i na visokom nivou.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je jako zainteresovana da ovi zakoni budu što efikasniji i stoga ćemo u danu za glasanje podržati ove pomenute predloge.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, etičke dileme, kao i polemike oko kršenja etičkih principa jesu zapravo nešto sa čime se svi ljudi susreću u svom poslovnom okruženju.

Odstupanje od etičkih normi, nažalost, danas je sve izraženije, a moralne dileme sve su češće. Upravo danas ovim izmenama i dopunama koje su na dnevnom redu mi unapređujemo normativni okvir koji se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali takođe i na etičke principe prilikom vršenja javnih funkcija, odnosno prilikom vršenja funkcija javnih funkcionera.

Ono što bih posebno naglasila je da se ovi principi tiču sprečavanja sukoba interesa, zatim zabrane i ograničenja određenih aktivnosti, kao i svih drugih aktivnosti koje se odnose na obaveze prilikom izveštavanja o imovini, prihodima ili nekim drugim interesima koje javni funkcioneri mogu imati.

Jedna od bitnih odrednica demokratski orijentisanih parlamenata jeste i postojanje mogućnosti da se vodi parlamentarna diskusija ili parlamentarni dijalog, gde svaki građanin naše države može računati da će naći nekog ko govori u njegovo ime.

Zbog toga postupci narodnih poslanika i parlamentarni vokabular mora da bude čuvar dostojanstva ne samo nas narodnih poslanika koji govori i ne samo institucije parlamenta u kojoj govorimo, već moraju biti čuvari dostojanstva svih građana Republike Srbije koje u ovom visokom domu predstavljamo. Na taj način čuvamo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ne dozvoljavamo ono što je veoma važno, a to je da se položaj i uloga parlamenta na bilo koji način ili omalovaži ili potceni.

U prethodnih godinu dana bili smo deo efikasnog, racionalnog i produktivnog parlamentarnog rada, gde je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, koji je i po funkciji personifikacija parlamenta, na jedan poseban način, svojim znanjem i iskustvom, dao lični pečat vođenju najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela. Kao što se i pokazalo, može da bude i čuvar parlamentarnih sloboda, autoritet, ali i čuvar digniteta Narodne skupštine.

Na taj način svi zajedno u prethodnih godinu dana uspeli smo da očuvamo dostojanstvo Skupštine, ali i ono što je, po mom mišljenju, veoma važno, a to je da povećamo ugled narodnog parlamenta ne samo unutar naše zemlje, već i u interparlamentarnim aktivnostima u kojima smo učestvovali.

Usvajanjem Kodeksa ponašanja narodnih poslanika krajem prethodne godine, složili smo se ovde svi zajedno, da je neophodno radi očuvanja dostojanstva i političkog renomea narodnog parlamenta, neophodno da donesemo jedan akt koji će biti čuvar pristojnog ponašanja i rečnika, a samim tim da se ne može bez sankcije bilo šta izreći ili postupiti, a što će biti ispod granice, političkim žargonom rečeno, parlamentarnog fer pleja.

Kodeks ponašanja jeste garant pristojnog ponašanja, jeste garant pristojnog parlamentarnog vokabulara, ali takođe uspostavljamo jedan viši nivo političke kulture i na taj način utičemo na to da građani ne samo povrate poverenje u parlament, već i da povećaju poverenje koje imaju prema jednoj tako velikoj i važnoj instituciji od nacionalne važnosti.

Samim tim, takve postupke kao što su zloupotrebljavanje prava da se govori, ne samo kada su u pitanju neke nepristojne reči ili neki nepristojni postupci, već, naravno da je poželjno da se u Narodnoj skupštini debatuje i iznose argumentovani stavovi, bez obzira na partijske razlike i razlike koje možemo imati po pitanju ideologije, ali ono što ne sme da se dešava jeste da se to pravo i da se ta mogućnost na bilo koji način zloupotrebljava.

Kodeks ponašanja takve postupke sprečava i sankcioniše i na taj način postaje zaštitno sredstvo i delotvoran lek za sve one postupke koje možemo zvati i parlamentarna nekultura ili drugačije rečeno, na taj način može se prekoračiti standard neke dozvoljene prihvatljive komunikacije.

Kada je reč o drugoj tački dnevnog reda, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, korupciju najjednostavnije ili narodski rečeno možemo zvati i "praksu podmićivanja" koja iako je karakteristična za savremena društva i smatra se problemom savremenog društva, zapravo postoji od pamtiveka, sa kojom se ne samo Srbija susreće, već i sve zemlje u svetu u većoj ili manjoj meri.

Najjednostavnije je možemo definisati kao korišćenje javnog položaja odnosno kada državni službenik ili javni funkcioner, pored delokruga svog posla, ulazi u neke nedozvoljene radnje koje mu mogu obezbediti određenu ličnu korist.

Poznato je da su se još i stari Atinjani suočavali sa ovom pojavom, ali ono što je posebno zanimljivo jeste da su čak i oni imali skup pravila koja su bila upravo usmerena ka tome da tu pojavu, negativnu društvenu pojavu, suzbije ili spreči. Iz toga možemo izvesti zaključak da je borba protiv korupcije stara onoliko koliko i sama korupcija.

Upravo zbog toga sam mišljenja da je korupcija proces na kome stalno treba insistirati, koji ne sme stati i koji se ne može završiti. Jer, ukoliko čak i preventivno ne delujemo, ne možemo očekivati da se korupcija ne pojavi u bilo kom mestu, na bilo kom nivou, u većoj ili manjoj meri.

Ta borba ne sme da bude deklarativna, ta borba ne sme da bude ni politička floskula, ona mora da bude iskrena i odlučna borba za ono što se zove javni interes, a posebno mi, narodni poslanici, u ustanovi koja je nacionalni parlament, od izuzetne važnosti, moramo da se borimo kroz više uloga koje imamo. Jedna od njih je zakonodavna uloga i moramo da insistiramo na tome da donosimo dobre, zdrave i kvalitetne zakone, koji će imati i antikoruptivne mere.

Takođe, moramo da budemo oprezni i prilikom nekih odredaba koje mogu možda biti malo i preteške ili preoštre za određene javne funkcionere. Tu bih istakla primer koji se tiče odbornika u lokalnim parlamentima, jer su možda za njih prevelike obaveze po pitanju, recimo, ili preoštra je ta klasifikacija da ne mogu da budu članovi saveta mesnih zajednica. Ovo je problem posebno u ruralnim sredinama, u mestima koja imaju manji broj stanovnika i vrlo retko nailazimo na to da imamo mnogo ljudi koji zapravo i žele da se bave iskreno tim lokalnim problemima koji jesu od egzistencijalnog značaja za naše predstavnike, a bitan im je taj nivo lokalne vlasti, odnosno nivo vlasti koji je najbliži našim građanima.

Važna je i kontrolna uloga koju Narodna skupština ima u sprečavanju korupcije. Tu mislim pre svega na sprečavanje pranja novca, nadzora nad radom Vlade, ali i nadzorom nad trošenjem javnih finansija. Ne treba mnogo obrazlagati koliko je borba protiv korupcije važna za našu privredu, koliko čuva naš novac, ali koliko je važna za naš put ka članstvu u EU. Mada, po mom mišljenju, možda i najvažnija od svih stavki jeste koliko je bitna za građane Republike Srbije, svakog od nas pojedinačno, jer na taj način štitimo blagostanje naših građana i utičemo da sačuvamo dobrobit svih građana Republike Srbije.

Složili smo se ovde danas više puta da je korupcija jedan globalni fenomen, fenomen na koji nije imuna ni jedna država, ali složili smo se takođe da je obaveza svake države prema svojim građanima da se protiv takvog fenomena konstantno bori, na svim nivoima i samo na taj način gde ćemo donositi upravo dobra zakonska rešenja, dobru zakonsku regulativu i samo tako možemo pomoći da se korupcija ako ne iskoreni, onda svede na neku minimalnu meru.

Na kraju, podsetiću samo na ono što je Šarl Monteskje rekao u 18. veku - Svaki čovek koji ima vlast, ima i sklonost da je zloupotrebi i nastaviće da je zloupotrebljava sve do onog trenutka dok ne naiđe na granice.

Poslanička grupa SPS će podržati ove izmene i dopune koje su danas na dnevnom redu i uvažena ministarko Popović, imate našu podršku, podršku socijalista, za uspostavljanje granica svima onima koji žele ili imaju nameru da zloupotrebe bilo koju funkciju koju obavljaju.

Takođe, to je naše iskreno opredeljenje. Želimo da iskoristimo jednu ovako veliku anomaliju kao što je korupcija i samim tim, doprinesemo da parlament kao jedna važna institucija bude ključni partner Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije. Zahvaljujem.