Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.
Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.
Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.
Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.
Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega
istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.
Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.
Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.
Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.
I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.
Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?
Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.
Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.
Hvala.