Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.

Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.

Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.

Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.

Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega

istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.

Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.

Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.

Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.

I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.

Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?

Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.

Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri veoma značajna zakonska rešenja. Dva su jako povezana i isprepletena među sobom, dakle Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i Zakon o fiskalizaciji. Čuli smo već da se oni među sobom dopunjuju, na neki način.

Ono što je svakako za pohvalu, jeste sama modernizacija procesa fiskalizacije kroz digitalni sistem. Svakako da će to uticati na razvoj privrede sa jedne, sa druge strane pojednostaviti samu proceduru birokratiju koju smo do sada imali, s druge strane, sigurno da će i država prihodovati u pogledu ažurnijeg i odgovornijeg pristupa poreskih obaveznika.

Ono što je jako značajno jeste da se od strane budžetskih korisnika, a posebno na nižim nivoima vlasti, dakle, na lokalnim samoupravama je da se povede računa o trošenju budžetskih sredstava i da se teško zarađen novac poreskih obveznika koristi i troši na jedan najracionalniji način. Sa druge strane, pomoć države građanima, ali i sektorska pomoć koja je do sada pružena od početka pandemije je jako značajna. U tom smislu svaka podrška i ovom paketu pomoć koji je pred nama.

Ono što bi naša sugestija bila i što su poslanici SPP više puta isticali jeste da bi se u pogledu sektorske pomoći možda moglo i trebalo svakako razmišljati o pomoći granama privrede koje možda do sada nisu bile uključene, kao što su poljoprivredni proizvođači, stočari itd, ali svakako ne sumnjamo da će iza ove branše i grane privrede biti razumevanja u nekom predstojećem periodu.

Svakako projekt osavremenjivanja železnice treba podržati i prosto projekti koji su od krucijalnog značaja za celu državu, posebno za malo nerazvijenije delove države… Dakle, apelujem ovim putem da i delovi države koji možda nisu još pokriveni železnicom, iako je dobro što radimo na modernizaciji železnice u jednom delu, da se što pre moguće i tom problemu pristupi. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginici Pramenković.
Sledeći je dr Muamer Bačevac.
Imate četiri minuta.
Izvolite.

Pred nama je danas jedna od tačaka u kojoj govorimo o modernizaciji naše železnice i to je jako lepo i to raduje građane, ali moram vas obavestiti da jedini grad sa 120.000 stanovnika u ovoj državi koji nema železnicu jeste grad Novi Pazar, a borba za železnicom u ovom gradu, u ovom kraju traje bezmalo više od vek i po.

Prva inicijativa je za izgradnju železnice kroz Sandžak, odnosno do Novog Pazara i preko Novog Pazara pokrenuta je još pre 146 godina, a kada je ovaj region igrao veoma značajnu međunarodnu ulogu. Novopazarski Sandžak je sve do Prvog svetskog rata nazvan i kao prozor Balkana i zbog toga je od Austrougarske monarhije 1875. godine pokrenuta prvi put inicijativa da bude izgrađena železnica kroz ovaj kraj. Ona je trebala da bude veza između Bosne i da preko ovog dela Sandžaka poveže Novi Pazar, Priboj, preko Uvca izađe i preko Mitrovice i Prištine ide ka Solunu, odnosno Skoplju i Solunu.

U periodu između 1921. i 1923. godine, u vreme Vlade Nikole Pašića, u Kraljevini SHS postojao je takođe gotov plan da se izgradi ova železnica. Međutim, po rečima, moram da kažem da je sa time bio saglasan i kralj Aleksandar i da je tu plan postojao i sredstva, kralja Aleksandra, on kaže doslovno - Hrvati i Slovenci ne razumeju zašto 100 miliona dinara treba dati na krše Sandžaka i Crne Gore.

Prvi ozbiljan projekat i korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je 1949. godine od strane komunističke vlasti, kada je praktično već i započela gradnja preko radnih akcija. Tadašnji naš lokalni list „Bratstvo“ je izveštavao i, evo, ja pokazujem ovde otpočeli su radovi na izgradnji pruge Raška – Novi Pazar. Međutim, i tu je brzo sve prestalo i do dan danas nemamo tih 20 kilometara izuzetno bitne i vitalne pruge od Novog Pazara do Raške.

No, na sednici Skupštine u aprilu ove godine ministar građevinarstva Tomislav Momirović je istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš, zaslužuju mnogo bolju infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, i da će se u narednom periodu, svi su izgledi, raditi pruga Raška – Novi Pazar. Projekat postoji, CIP je uradio projekat još 2007. godine, i to je neka trasa koja ide sa nekoliko mostova, sa jednim velikim tunelom od kilometar i vrednost iznosi oko 45 miliona evra ovog projekta i to je nešto što će zaista na svaki način podići značaj ovog kraja.

Mi, nažalost, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali ni jednog značajnog investitora, ni jedno proizvodno radno mesto do sada, i to nije samo nepravedno, nego i ne održivo i jedno ovakvo rešenje, dovođenje pruge do Novog Pazara, rešavanje infrastrukture, na čemu ova Vlada insistira, je jedini mogući put za rešavanje ovih zaista krucijalnih problema građana koji žive u ovom kraju države. Naravno, imponuje da ova Vlada i naša koalicija koja je mnogo učinila na podizanju infrastrukture bude ta koja će ovaj istorijski problem završiti i za čijeg mandata će se pruga od Novog Pazara do Raške učiniti. To će pokazati otvorenu želju ove Vlade da se svi krajevi ove zemlje ravnomerno razvijaju i da ova Vlada ravnomerno brine o svim građanima naše zemlje. Zato još jednom apelujem da se sa ovim projektom što pre započne.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Nenad Filipović.
Vašoj grupi je ostalo još pet minuta.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, danas su na dnevnom redu dva zakona koja u suštini pune budžet Republike Srbije. To su Zakon o fiskalizaciji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na današnjem dnevnom redu jesu izmene i dopune ovih zakona koji imaju za cilj unapređenje ovih zakona, tako da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ova unapređenja.

Prikupljanje javnih prihoda je jedan od izazova sa kojim se suočavaju sve zemlje u svetu, pa tako i naša zemlja, ali još veći izazov jeste da javne finansije budu održive i predvidive. Jedan od uslova održivosti i predvidivosti javnih finansija jeste da još više suzbijemo sivu ekonomiju, da imamo efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, što ovim izmenama i dopunama zakona vi pokušavate da učinite.

Mi iz JS smatramo da je pored održivosti i predvidivosti javnih finansija mnogo bitnije da znamo gde se te javne finansije troše tj. gde se troše pare, odnosno novac poreskih obveznika. Kilometri i kilometri novih autoputeva, kilometri mnogih regionalnih puteva, nove brze pruge, nove bolnice, nove škole, to je sve ono što je vidljivo i dokaz gde se troše javne finansije, odnosno novac poreskih obveznika, a o tome da korisnici budžeta budu upravo oni koji taj budžet i pune više puta je u ovom parlamentu govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma koji je na delu to pokazao i pokazuje.

Na primer, sada u Jagodini ima jedan projekat koji je trenutno u realizaciji, a to je izgradnja otprilike 200 kilometara atarskih puteva. To je nastavak projekta od prošle godine. Ovi atarski putevi su karakteristični u Jagodini po tome što su od kamenog materijala, sitni kamen, tucanik. Taj put je debljine oko 20-ak centimetara, tako da ima mnogo bolju upotrebnu vrednost, odnosno duži rok trajanja, pa tako ne mora da se menja svake godine, kao u mnogim drugim lokalnim samoupravama.

Što se tiče novog sistema fiskalizacije, možemo reći da je on trenutni tj. dešava se u realnom vremenu i da je upravo on motor pokretač ovih promena. Kada govorimo o promenama, kada kažemo promena, uvek ima niz problema. Ako ništa drugo, postoji problem prilagođavanja, a vi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavate da obveznici fiskalizacije na najefektivniji način pređu sa sadašnjeg modela fiskalnih kasa na onlajn fiskalizaciju tj. preko elektronskog fiskalnog uređaja. Jedna od pogodnosti za obveznike fiskalizacije jeste da fazno ili etapno prelaze na novi model u zavisnosti od tehničkih mogućnosti, ali na taj način da se omogućava da nesmetano nastave svoje poslovanje.

Veoma je bitno da nastave svoje poslovanje i ovde to upravo ponavljam i potenciram jer je i o tome govorio više puta u parlamentu predsednik JS Dragan Marković Palma, a to je da kada se ustanovi da neki obveznik fiskalizacije prekrši zakon, da li to učini namerno ili ne, da li napravi grešku ili omašku, nije ni bitno, jer se sve to podvodi pod greškom, a svaka greška se plaća i da kažemo da je to sad sve OK, u redu.

Onda postavljamo pitanje, ako je to u redu i ako se ta greška plaća, te greške nisu jeftine, zato što se te radnje zatvaraju na dve nedelje? Da li neko misli da psihološki efekat koji se time postiže daje dobre rezultate? A koji je psihološki efekat tako postignut? To je da se vidi da je traka poreskih inspektora stavljena oko vrata te radnje, da izazove određenu dozu straha kod drugih ljudi koji to vide da takve greške ne čine i drugo, stavlja se na stub srama, ili da ne kažem još teži neki izraz, onaj čija radnja je u prekršaju.

Da li taj efekat daje dobre rezultate? Mi, znači, zatvaramo radnje, one ne nastavljaju svoje poslovanje, nema, niko ne zarađuje, svi uopšljenici odlaze na prinudne odmore itd, pa čak i oni koji propisuju zakon a to je država, ne uzimaju one poreze koje treba da uzmu. Ako imate, na primer, neku porodičnu firmu gde imamo dvoje uopšljenih, oni moraju da plate kaznu, idu na prinudni odmor od dve nedelje i jednostavno mogu da postanu čak i socijalni slučajevi. Ako su prodavnice, kafići i slično, sa 20 i više upošljenika, tu takođe imamo da 20 porodica ostaje bez primanja u narednih dve nedelje itd.

Postavlja se pitanje da li treba i tu koristiti savremenu tehnologiju? Da li treba i tu vršiti korekcije i primenjivati nove metode, naročito u današnje vreme Kovida, koji kao što znamo je sam po sebi zatvorio mnoge te radnje više meseci, neke za stalno, neke parcijalno itd, pa, mislim da tu treba obratiti pažnju na to.

Ako gledamo Kovid u današnje vreme, mi iz Jedinstvene Srbije možemo reći da se ponosimo time da smo mi prepoznali da je u ovom teškom vremenu potrebno pomoći, naročito onima koji su na braniku, a to su zdravstveni radnici, da smo ih mi vodili već u aprilu mesecu u Egipat, jednu zdravstveno-političku delegaciju od 130 ljudi, da smo juna meseca vodili 600 zdravstvenih radnika u Paraliju, da ćemo 23. oktobra do 30. oktobra opet voditi jednu delegaciju zdravstvenih radnika.

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam.

Na kraju bih želeo da kažem da je nesporno da treba suzbiti sivu ekonomiju i mi moramo da se borimo za čoveka i za svakog građanina, jer zbog malog procenta onih koji su neodgovorni ne treba da stradaju svi ostali.

U svakom slučaju, ove izmene i dopune unapređuju znatno postojeća rešenja i poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje će podržati ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Filipoviću.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, u okviru ovog zajedničkog pretresa ja ću se osvrnuti na dva zakona iz oblasti fiskalne politike.

Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji.

Izmene i dopune ovih zakona uslovljene su jedne drugima i predstavljaju negde nužna usaglašavanja radi uvođenja efektnijeg modela, pre svega, kojim se postiže optimalna fiskalizacija, odnosno modernizacija poreskog postupka i bolje umrežavanje učesnika u poreskom postupku. Suštinski cilj svakog zakonodavnog procesa jeste postizanje višeg nivoa pravne sigurnosti učesnika u pravnom prometu i u ovom slučaju je u pitanju poreski postupak koji i proceduralnim inovacijama treba da obezbedi pre svega efikasniju ali i transparentniju poresku politiku države.

Jedan od segmenata funkcionisanja države kao servisa građana koji se često identifikuje kao slaba tačka jeste upravo ta naplata poreza. Građani često vide državu kao poreznika a obračun poreza otprilike kao neki namet bez koristi, međutim, to apsolutno nije prava slika i zato je potrebno da se vidljivošću pre svega poreskog postupka i stručnim radom poreske administracije ta slika kod građana i promeni.

Postoje opošta znanja o tome da su porezi i doprinosi najvažniji budžetski prihod iz kog se finansiraju zdravstvo, obrazovanje, vojska, policija, socijalna i dečija zaštita i druge javne službe, kao i razvojni projekti u svim sektorima života, ali se ove činjenice veoma često zaborave kada građani treba da izvrše svoje poreske obaveze.

Na to često moramo da podsećamo, jer smo svi mi građani Srbije i kojim god poslom da se bavimo jesmo poreski obveznici koji moraju uredno da izmiruju svoje poreske obaveze i shvate da se odatle i lečimo, i školujemo i gradimo puteve.

Javnost naplate poreskih obaveza kroz transparentan prikaz iznosa PDV na svaki kupljeni proizvod donela je već prva faza fiskalizacije, odnosno uvođenje fiskalnih kasa.

Fiskalne kase su suštinski unapredile poreske procedure i možemo reći doprinele vraćanju poverenja, pre svega, u način obračuna i visinu obračuna tog poreza, tako da su fiskalni računi koji su sami po sebi transparentni, proverljivi i sigurni, garantuju vam potrošačka prava. Naravno, morate da ga uzmete, a ostavlja i mogućnost da dobijete stan ili auto, ako se ne varam, u igri „Uzmi račun i pobedi“.

Izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji o kojima danas govorimo važne su za primenu celog Zakona o fiskalizaciji koji smo usvojili 2020. godine. Njegova primena počinje 1. januara 2022. godine, dakle za tri meseca i ovako dug vremenski period od donošenja do primene zakona ostavljen je upravo radi donošenja podzakonskih akata, ali i radi tehničkog prilagođavanja obveznika fiskalizacije na novi model, odnosno na prelazak sa sadašnjeg modela evidentiranja maloprodajnog prometa preko fiskalne kase na novi model on-lajn fiskalizacije, odnosno na evidentiranje prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja koji predstavlja softversko rešenje koje će koristiti obveznik fiskalizacije u postupku izdavanja fiskalnih računa, uz istovremeni prenos podataka o fiskalnim računima u sistem za upravljanje fiskalizacijom koji je osnovan u okviru poreske uprave.

Brzina prilagođavanja novom on-lajn modelu koji podrazumeva i nabavku i umrežavanje odgovarajućih elektronskih uređaja će svakako zavisiti od tehničkih mogućnosti svakog obveznika fiskalizacije, ali ako se ne varam, u obrazloženju zakona sigurno stoji, ja sam propustila vaše uvodno izlaganje, pretpostavljam da ste to rekli, da je moguće koristiti i aparat mobilnog telefona kao jedan od aparata za obračun, odnosno za novi model fiskalizacije.

Zato mislim da je važno da se kaže da se ovim izmenama zakona, pre svega, omogućava obveznicima fiskalizacije da fazno mogu prelaziti na taj novi model, odnosno omogućiće im se nesmetan nastavak poslovanja, iako obveznici nisu u zakonskom roku potpuno prešli na elektronski fiskalni uređaj.

Ova izmena će posebno pogodovati obveznicima fiskalizacije koji imaju više objekata prometa na malo ili imaju poslovne prostore na više različitih lokacija, tako da nisu u mogućnosti da istovremeno pređu na novi model fiskalizacije kako zbog finansijskih, tako i zbog tehničkih uslova. Ali, opet mi se čini da ste negde u obrazlaganju ovog zakona rekli da će i tu postojati neke subvencije, ne bih da licitiram, verovatno sam propustila da ste i to rekli.

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su takođe danas na dnevnom redu vrše se upravo radi usklađivanja sa navedenim izmenama Zakona o fiskalizaciji. U suštini posmatrano, novi Zakon o fiskalizaciji čija primena kreće 1. januara 2022. godine i predložene izmene krovnog Poreskog zakona jesu deo agende transformacije poreske uprave i njene uloge, pre svega u sprovođenju fiskalne politike, odnosno deo su programa transformacije poreske uprave za period 2021/2025. godina kojim će se doći do ostvarivanja konačnog cilja reforme, a to je stvaranje moderne i efikasne poreske institucije koja obezbeđuje održive i predvidive javne finansije, a time i realno budžetiranje opšte države.

To će biti poreska uprava koja je nevidljiva za poreskog obveznika, a prisutna je i dostupna na svakom mestu u svakom trenutku i pruža digitalnu uslugu, potpuno prilagođenu poreskom obvezniku.

To će biti poreska uprava integrisana u prirodno poslovno okruženje poreskog obveznika. Rečju, to treba da bude moderna, precizna, pouzdana državna služba koja vraća poverenje u fiskalnu ulogu države.

Pored navedenog, razlog za izmene i dopune zakona jeste potreba otklanjanja procesnih i drugih pravno-tehničkih nedostataka uočenih tokom primene zakona kako bi se izbeglo, pre svega, različito tumačenje, a time i različita primena zakona koja često dovodi do nejednakog položaja stranaka u postupcima pred javnom vlašću i u ovom slučaju pred poreskim vlastima.

Ove izmene treba da doprinesu i efikasnije sprovođenje poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni.

Kada su izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u pitanju, istakla bih kao dobro rešenje datu mogućnost odlaganja plaćanja dugovanog poreza kroz odlaganje plaćanja kamate propisane poreskim obveznicima zbog neredovnog izmirenja poreske obaveze. Ovo će biti značajna olakšica za poreske obveznike koji u potpunosti izmire osnovni poreski dug jer će kamatu moći na odloženo da isplaćuju.

Takođe se izmenama zakona stvara pravni osnov kojim se omogućuje poreskoj upravi da po službenoj dužnosti podnosi poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za privredna društva, kao i poreski obveznici kada propuste tu radnju da sve to izvrše u roku.

U celini posmatrano ovim zakonskim izmenama daje se doprinos, pre svega, pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Zakon stvara negde jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskoj pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni i jednakost pred organima vlasti, što mora biti odlika svake pravno uređene države, a najvišim standardima pravno uređene države Srbija upravo i teži.

Da ne propustim momenat tako popularnog datuma 5. oktobra, meni ne mnogo važnog, ali ćete se setiti, ja to kao socijalista moram da kažem, jednom nas je Milošević upozorio na greške koje možda neće biti ispravljive. Ministre, vi ste jedan od ljudi koji je ispravljao te greške iz prošlosti, koje narod nažalost nije prepoznao kada je dao poverenje. Bez ambicije, da vratim fokus na 5. oktobar, ali prosto samo zato što mislim da sa ove distance sve to deluje toliko besmisleno i smešno.

Đorđe Milićević je već rekao da ćemo u danu za glasanje podržati set predloženih zakona, tako da u ime SPS još jednom puna podrška za ovakve izmene zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ana Miljanić.