Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon ove iscrpne rasprave vrlo je važno danas da pošaljemo jednu poruku građanima Srbije, a to je da pre svega u ovom delu kada su u pitanju porezi i poreske obaveze prema poreskoj upravi, da građani Srbije ne samo kao pojedinci već i kao pravna lica kada su deo jedne privrede, jednostavno stiču pravo da na olakšan način, kroz zakonska rešenja, mogu da servisiraju svoja dugovanja.
Pre svega, to je onaj deo koji se odnosi na mogućnost otplate glavnice i reprograma duga, to je onaj deo koji se odnosi na deo koji je naplata PIO, ukoliko niste prijavili doprinose za osnivače svoje firme, država će preuzeti tu obavezu da to ona radi u vaše ime i, na kraju krajeva, to je onaj deo koji se odnosi na sredstva mera obezbeđenja kada dajete, recimo, poreskoj upravi, prilikom samog reprograma, da možete da povučete i da menjate te mere obezbeđenja.
To sada to očito nije bilo moguće i do sada jednostavno striktno su se poštovala zakonska rešenja, što je davalo za rezultate da jednostavno ispadnete iz reprograma i da onda morate ponovo da podnosite zahtev i da jednostavno ulazite u zonu koja nije komforna, pogotovo kad pričamo o privredi, o malim i srednjim preduzećima, ali i srednjim i velikim gigantima. Jer, znate, obaveze prema državi, naravno, svi smo svesni toga da mora da se plaćaju, ali kada vi dobijete veliko opterećenje kada je u pitanju servisiranje tih svojih obaveza, onda jednostavno privreda počinje da usporava svoj rad. Ovim se negde zaista daje velika podrška u tom tehničkom smislu i tehnički dajemo mogućnost da zaista ne kočimo privredu i male privrednike, ali i građane kada su u pitanju ovi problemi.
Kada govorimo o tom Zakonu o fiskalizaciji, zakone smo donosili krajem prošle godine, naravno, očito se u samoj primeni tih zakona primetilo da mnoge stvari treba poboljšati. Ta fazna primena znači da će javni sektor preći u ovoj godini, u sledećoj odnos plaćanja između javnog sektora i privatnog, a nakon primene te treće faze zakona je primena ovog zakona o fiskalizaciji koji se odnosi na odnos privatnog i privatnog sektora, što znači da je mogućnost zaista tog prelaska jedan proces. To znači da je data mogućnost svima da na adekvatan način uz podršku države, a čuli smo da to košta država ovaj prelazak, je preuzela na sebe i samim tim znači da sam postupak fiskalizacije predstavlja jednu digitalnu tranziciju koja je stvar ne samo naših i evropskih integracija, način funkcionisanja kako moderne države, a pogotovu članice EU rade i da pogotovu što znamo da 75% pokrivenosti izvoza uvozom su sa zemljama EU, očito da je mogućnost savremenog poslovanja naših privrednika, kada je u pitanju sam izvoz artikala.
Znači, zakon o fiskalizaciji i ono što se odnosi na izmene i dopune sada u stvari pokazuje da evidencija roba i usluga će biti na jedan potpuno nov moderan način. Na kraju krajeva, pokazuje da evidencija avansa će se sada voditi na jedan potpuno nov moderan način, uz prisustvo određenih softvera i da samim tim ovo što je ministar govorio, kontrola funkcionisanja rada na tržištu kapitala u poslovanju uopšte i privatnog i javnog sektora će biti na jedan transparentan način, a svi oni koji su van tog sistema ulaze u tu tzv. sivu zonu, odnosno zonu koja je pod udarom zakona i koja mora da snosi određene sankcije.
Pravna sigurnost se time postiže, zatim transparentnost, ali se postiže i pravo jednakih šansi koje važi za sve podjednako. Time dobijamo jedan potpuno nov moderan koncept poreske administracije, koji treba da obezbedi održiv i predvidivo funkcionisanje javnih finansija.
Kada pričamo o ovom delu o privremenom registru građana, on je u stvari slika onoga koliko je Republika Srbija pomogla građanima Srbije u vreme pandemije i prošle godine i ove godine, i to jednostavno, imali smo prilike da vidimo na osnovu ovih rezultata koje je ministar rekao da je u prošloj godini direktna pomoć iz budžeta bila 800 milijardi dinara, što je 12,7% BDP. U ovoj godini, taj treći paket je bio 257 milijardi dinara, što je 4,4% BDP, što znači da je 17,2% iznosila ta pomoć. Ali, zamislite kako bi to izgledalo da naš BDP nije danas 52 milijarde dinara. Zamislite da je on na nivou 2012. godine, kada je iznosio, da izvinjavam se, znači 52 milijarde evra, zamislite da je on na nivou 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra. Znači, ukupno funkcionisanje naše privrede i kako bi to izgledalo da mi nismo sproveli ekonomske reforme.
Znači, mi ne bi mogli da se nosimo sa svim promenama koje su se dešavale na tržištu kapitala prošle godine, ne bi završili godinu sa padom ukupnog rasta, odnosno padom ekonomsko privrednih aktivnosti od 1%, već bi taj pad iznosio, kao u proseku što iznosio od 8 do 12%, kao što su članice EU, ili ne daj Bože, kao što su naše zemlje u okruženju to imale. Jednostavno ne bi mogli još narednih sigurno pet godina da izađemo uopšte iz ekonomskih reformi, iz problema, kad je u pitanju budžet, kad su u pitanju plate i penzije.
Mi danas pričamo o visokim stopama rasta. Prošle godine u decembru mesecu kada smo usvojili budžet Republike Srbije za ovu godinu, projektovan rast je bio 6%. Tada smo bili žestoko kritikovani od strane i Fiskalnog saveta i mnogih tzv. stručnjaka iz elitne opozicije, koji su govorili da su to lepe želje, da to nema šanse da se postigne. Jednostavno, mi sada govorimo o stvarnom rastu, znači održivom rastu na osnovu budžeta i svih investicija koje su iznosile projektovano 330 milijardi dinara, znači za ovu godinu, kada su u pitanju putevi, železnice i aerodromi. Znači, govorimo o tome da ćemo imati realan rast od 7% u ovoj godini.
To znači da budžet koji projektujemo za sledeću godinu će biti još progresivniji. Ti znači da rast plata i penzija koji je u ovoj godini planiran za sledeću sigurno će ići mnogo brže nego što su se mnogi nadali, kada su nam govorili prošle godine da mi nema šanse da postignemo realan rast od 6%, sa svim onim planovima i projektima koji su završili 2020. godinu koja je bila najgora godina za ceo svet.
Ono što je za nas najvažnije jedan od ovih ugovora koji se tiče železnice, to je ugovor Republike Srbije sa „OTP“ bankom, koji podrazumeva završetak deonice Subotica-Horgoš, odnosno granice sa Mađarskom, koja se odnosi na prugu Beograd-Budimpešta i koji se odnosi upravo na postavljanje osnova za tzv. brze pruge koje postoje u svim razvijenim državama EU, ali i u Kini koja jednostavno prevazilazi sve današnje, kako da kažem, ideje i onaj deo koji se odnosi na projekte koji pripadaju četvrtoj industrijskoj generaciji. To je zbog toga razlog što je Srbija izabrala da ovako strateške projekte koji su upravo rezultat svih inovacija u svetu poveri kineskim investitorima i izvršiocima.
To je ono što pokazuje da naša spoljna politika nije samo politika u kojoj želimo da aktivno učestvujemo u evropskim integracijama i sarađujemo sa zemljama EU, već želimo čvrstu i jaku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom, zato što mi sarađujemo u onim oblastima u kojima su sve te razvijene države najbolje.
Danas kada vidite te rezultate, kada pokažete i ekonomske rezultate i one koje se odnose na političke kontakte, najbolje možete u stvari da vidite da mi imamo prijatelje i na istoku i na zapadu.
Ono što je nama veliki pokazatelj koliko su zaista strani investitori željni da dođu ovde, da otvore nove fabrike je upravo bio i to izlaganje na „Ekspo 2020“ u Dubaiju koji je otvaranje srpskog paviljona zaista upriličio predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ali i današnje otvaranje fabrike „NSR“ pogona koji zapošljava danas u Srbiji pet hiljada ljudi, a od toga 75% visoko obrazovanog kadra i koji je u stvari pokazatelj da je ova kompanija jedan od najvećih američkih investitora u našoj zemlji.
Moram vam reći da ta kompanija zapošljava, kada govorim o visoko obrazovnom kadru, ne samo inženjere, zapošljava i ekonomiste, zapošljava pravnike, ali ono čime ona u stvari zapošljava visoko obrazovan kadar kada je u pitanju oblast softverskog inženjerstva, u stvari daje nam jedan veliki signal, ali ne samo nama, regionu, već i svima u svetu da je Srbija sposobna da sa svojim kadrovima jednostavno može da radi ovako visoko zahtevne poslove u svetu. Kada govorimo o toj visokoj četvrtoj industrijskoj revoluciji, upravo toj digitalnoj tranziciji, Srbija je zemlja koja zaista može da se nosi rame uz rame sa najrazvijenijim državama u ovoj oblasti.
Sada se postavlja jedno veliko pitanje, kako smo kao Srbija dostigli ovako visoke rezultate u tehnološkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, kako možemo da se nosimo na adekvatan način i sa digitalnom, energetskom i zelenom tranzicijom koju propagira EU, a kako smo došli do toga da jednostavno u društvu tzv. opozicioni lideri pod patronatom Dragana Đilasa i njihovih medija, firmi koje on zapošljava, u društvu projektuju nemoć svoju kroz psovanje, kroz tzv. kreativni bes, kroz nasilje i da to bude jedna politika kojom opozicija želi na kraju krajeva da izađe na sledeće izbore i da sedi ovde u klupama i da razgovaramo o programima?
Vi kada imate sa jedne strane predstavnika kao što je Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa gospodin Vidojković koji sebe naziva piscem, a na takav način je sposoban u javnosti da psovkama prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici jednostavno prezentuje tu svoju politiku, a vi želite da govorite o napretku ove države, o tome kako je potrebno dovesti nove investitore, otvoriti nove fabrike, nov prosperitet obezbediti u ovom društvu, onda jednostavno vidite da imate sa jedne strane ljude koji misle o građanima Srbije, a sa druge strane ljude koji se bave isključivo svojim sopstvenim interesima. Jer, svi oni primaju platu kod Dragana Đilasa za to što rade i svi jednostavno se bave potpuno samo sobom i svojim sopstvenim interesima da bi zaradili tu platu i ne biraju sredstva uopšte šta će raditi u društvu.
Za njih to nasilje, govor mržnje, pa čak i videli smo mogućnost da bacite, razbijete izlog, jednostavno ne predstavlja bilo kakav problem, jer njima je važno da to mesečno, kroz svoju platu zarade. Tada vidite u stvari da vi nemate sa kim da pričate kada je u pitanju određena politika napretka u društvu, da tu ne postoji konsenzus sa takvim pojedincima i sa takvim političkim faktorima kao što je faktor Dragan Đilas.
Tu građani Srbije moraju potpuno da budu obavešteni šta se tu dešava. Ona politička opcija i one političke partije postoje u određenom delu, koje su pripadnici opozicije, koji ima šta da kažu u javnosti kroz svoje programe, su uvek dobrodošli da otvorimo diskusiju i kao SNS, i predsednik Vučić to nikada nije smatrao da treba jednostavno zatvoriti vrata za bilo kakve razgovore. Uvek je otvorio vrata kada su u pitanju određena pitanja u društvu i određene politike.
Ali, kada imate zaista ljude koji nemaju politiku i koji u svojoj nemoći biraju najgroznije metode da bi na određeni način došli na vlast, i to bez izbora, bez podrške građana Srbije, bez mogućnosti da se jednostavno takmiče u tome da prezentuju svoju politiku pred građanima Srbije, onda vidite da u stvari morate da vodite zaista jednu odgovornu politiku kada su u pitanju sve političke opcije, da date mogućnost u javnosti da se programi takmiče i da na sledećim izborima jasno kažete građanima da treba da izaberu ono što je u njihovom interesu.
Onaj ko zaista želi da podrži Srbiju na tom putu prosperiteta, onaj ko želi da sačuva državne i nacionalne interese, i kada je u pitanju Kosovo, i kada je u pitanju život Srba u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj, taj neko je politički faktor koji zaista treba da ima podršku ovog naroda. Svi oni koji se bave nasiljem, koji se bave nelegalnim rušenjem države, protiv interesa države, jednostavno treba da stanu na mesto na kome će građani imati prilike da daju svoj sud.
Zbog toga, sigurno ovi rezultati kada je u pitanju ekonomija smetaju ljudima koji ne podržavaju politiku, ne samo Aleksandra Vučića, nego Srbije i oni direktno urušavaju interese Republike Srbije i zato to treba nedvosmisleno uvek reći. Sigurno da to njima smeta i sigurno da oni koriste svoje medije u svakom trenutku da prezentiraju tu svoju politiku napadima po sistemu - ako ne mogu da ih pobedim, onda gledam da ih izludim svojim vređanjima i svojim nedoličnim ponašanjem. Ali, sigurno je i to da će građani Srbije lako prepoznati sledeće godine kome treba da daju podršku za ovakva dešavanja u javnosti.
U danu za glasanje sigurna sam da ćemo podržati ovaj set zakona, zato što sigurno daje bolju budućnost Srbije, kao i našoj deci. Hvala.