Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/409-21

2. dan rada

14.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Veroljub Arsić ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dobro, prihvatam da je bilo on lajn, ali i dalje ne mogu da prihvatim drugim deo. Znači, gospodin Vučković je podneo ostavku na mesto člana Fiskalnog saveta i mi smo na njegovom mestu izabrali gospodina Dimitrijevića. Sad, da je kolega Nikola isto podneo ostavku da li bi imali izveštaj Fiskalnog saveta? Na ovaj način ne, na ovaj način kako je Fiskalni savet postupio ne jer sada imamo dva nova člana Fiskalnog saveta koji nisu učestovali u radu Fiskalnog saveta u 2020. godini. Nemojte, ljudi. Stvarno nemojte.

Nije ovo – ako on hoće, može i da potpiše. Vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista ga vređate. Nije ovo dečija igra, ljudi. Podnosi se izveštaj Narodnoj skupštini. Nije ovo polaganje ispita pa ćemo da ti promenimo pitanje, kombinaciju, šta već.

Došli u Narodnu skupštinu. Možete jedino da ga povučete pa da dostavite novi, a da ga vi naknadno potpisuje to ne može. Malo i nas narodne poslanike to vređa. Uradite to bre kako treba. Ispoštujte procedure. Ispoštujte procedure jer dok poštujete procedure onda ima težinu dokument koji ste doneli. Ovako, zaista, svaka dalja diskusija će da dovede pod znak pitanja svu našu dobru volju da i pored svega ovoga pređemo i da se na kraju izjasnimo i usvojimo taj izveštaj.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Izvolite.

Pavle Petrović

U izuzetnim okolnostima kakva je pandemija onda fizičko prisustvo nije moguće, što je i Krizni štab preporučio i Vlada, tako da se sve radilo savremeno, elektronski. Na tim sastancima mi smo donosili te zaključke, uključujući između mene i drugog člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova.
Kada je pandemija omogućila da dođemo, da fizički budemo prisutni, mi smo prvu priliku iskoristili i to potpisali. Moj jedini razlog zašto nisam od trećeg člana Fiskalnog saveta tražio da potpisuje, ne zato da njega isključim nego da od njega ne tražim veću odgovornost nego što on može. Sa zadovoljstvom bi mu ponudio i onda i sada da u tome učestvuje.
Naravno, hipotetički moguće da nismo imali ni jednog člana Fiskalnog saveta, pa onda opet da otvaramo, kako bi se izveštaj podnosio. Suštinska stvar je da su dva člana Fiskalnog saveta, koja su učestvovala u radu 2020. godine, potpisala ovaj izveštaj i stala iza ovog izveštaja, što je u svakom slučaju većina Fiskalnog saveta. Ja verujem da bi i kolega Dimitrijević to isto učinio. Jednostavno, nisam hteo da mu tu obavezu na leđa stavljam.
Prema tome, poštovani narodni poslanici, ovde je apsolutno suštinski sve čisto. Naravno, svuda može da se traži da se dlaka cepa na dva dela.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Đorđe Milićević, po Poslovniku.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i to u kontinuitetu već nekoliko puta od strane predlagača, predsednika Fiskalnog saveta. Sa druge strane smatram da treba dase vratimo na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i dozvolimo predstavnicima poslaničkih grupa da se izjasne o izveštajima.

Pre toga, gospodine Petroviću, nemojte da potcenjujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne činite to prvi put. To ste radili sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam vrlo jasno rekao i tokom prethodne sednice, kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta. Ovde tačno svako ima svoju odgovornost. Zna se šta je vaša odgovornost, zna se šta je naša odgovornost.

Naša odgovornost je, dozvolićete, malo veća od vaše odgovornosti, jer nas biraju građani i odgovaramo građana zbog kojih sedimo ovde. Nemojte da govorite da je period pandemije razlog zašto nije održana sednica i zašto gospodin Dimitrijević, kao član, nije potpisao izveštaj. Da li smo svi mi ovde blesavi? Da li mi ne poštujemo mere pandemije? Hoćete da kaže da smo mi neodgovorni što sedimo ovde, nas 250 i što radimo? Time degradirate ove ljude koji sede ovde u skupštinskoj sali, čitavu Skupštinu, Vladu Republike Srbije.

Vas trojica niste mogli da se sastanete i da se ispoštujete mere pandemije i da sačinite i onako kako je to proceduralno definisano, usvojite izveštaj. Danas ga nudite gospodinu Dimitrijeviću da potpiše ili ne. Gospodine Petroviću, to je sramno. Nije učestvovao u 2020. godini. Pa šta to znači? Imamo danas problem Kosova i Metohije. Taj problem traje vekovima. Šta to znači? Došao je Aleksandar Vučić, nova Vlada, pa mi ne treba da se bavimo tim pitanjem. Zašto? Pa, nismo mi odgovorni. To je nasleđeno.

Gospodine Petroviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine u nastavku današnjeg zasedanja, a vas predsedavajući molim da započnemo sa raspravom, kada je reč o ovlašćenim predstavnicima i šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Izvinjavam se gospodine Petroviću, nemate pravo na repliku, na povredu Poslovnika.
Ja bih, inače, samo da podsetim da je nadležni odbor koji je predlagač ovog zaključka predložio da se prihvati ovaj izveštaj. Predsednik Odbora, Veroljub Arsić je izdvojio mišljenje. Sporna pitanja ste mogli da razmotrite na sednici Odbora. Ako ste mislili da to ne treba, nije ni trebalo da nam predložite ovakav zaključak. Prema tome, smatram svaku dalju raspravu na ovu temu nesvrsishodnu.
Idemo na predsednik, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, poštovani podnosioci izveštaja, dame i gospodo narodni poslanici, samo da obavestim da ću govoriti 50 minuta, 30 kao predsednik odbora i 20 kao ovlašćeni i šest minuta sa liste prijavljenih, ukupno 56 minuta. Molim vas pripremite se.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Možete da govorite koliko hoćete, ja idem na Venecijansku komisiju. Ne može u kontinuitetu. Dvadeset minuta.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Dobro. Ne treba mi više.

Imamo danas četiri veoma važna izveštaja i žao mi je što smo ovoliko potrošili vremena da tek počinjemo sa raspravom u ime poslaničkih grupa, ali i to je sastavni deo parlamentarnog rada i parlamentarnog života.

Pažljivo sam slušao raspravu vezano za Fiskalni savet i moram reći da sam promenio mišljenje. Na osnovu mojih uvida u izveštaj, smatrao sam da taj izveštaj treba podržati, a sada kada sam čuo argumente kolege Arsića, pored argumenata i toliko truda koji je uložio u obrazloženje za svoje argumente, glasaću protiv tog izveštaja. Zahtevam i od kolege Arsića i njegove poslaničke grupe da glasaju protiv. Koji je smisao da potrošimo dva sada obrazlažući kako nešto ne valja, a na kraju ćemo da ga podržimo? Hajde da budemo dosledni pa ako to nešto ne valja ili neka se taj izveštaj povuče ili da glasamo protiv, a ne da trošimo vreme ovde, da se zamaramo, iscrpljujemo sa svih strana, a onda da kažemo da ćemo glasati. Prosto zahtevam minimum doslednosti u tome. Dostojanstvo Narodne skupštine trebamo čuvati svi zajedno, uključujući naše vreme koje ovde trošimo, pažnju koju posvećujemo.

Dok sam kod Fiskalnog saveta, da se ne bih vraćao na njega, svakako bih podržao ono što je predloženo, a tiče se socijalnih karata. To je veoma važno, o tome sam i ranije govorio ovde kada smo imali zakone kojima smo utvrđivali okvir za dodelu raznih vidova pomoći građanima i uvek ću stati iza toga da nađemo načina da fokusiramo ugrožene grupe, odnosno siromašne i da ih izdvojimo i zapravo da pomažemo ugroženima, a ne linearno svima iako je i ta tadašnja pomoć bila dobra, ona ne samo finansijski već i psihološki je imala veoma veliki uticaj, obzirom na celokupno svojevrsno stanje depresije na čijoj ivici smo bili u onim prvim mesecima udara pandemije. Tada se to moglo tako razumeti, ali u buduće se potpuno slažem da prosto fokusiramo ugrožene grupe, odnosno kategorije socijalno ugrožene, siromašne i da njih izdvajamo i koristimo svaku budžetsku mogućnost da im pomognemo i olakšamo život, pogotovu u kriznim vremenima.

Što se tiče Komisije o zaštiti konkurentnosti, odnosno njihovog izveštaja, ali pre toga, generalno o svim izveštajima. Dakle, izveštaji su vidno sačinjeni profesionalno, kvalitetno urađeni, tako da se ne ostavlja mnogo prostora o raspravi o samoj sadržini u pogledu da li je to tako, jer su oni faktografski.

Moju pažnju želim da usmerim o samom radu i unapređenju rada organizacija odnosno institucija, saveta i agencija koje danas ovde podnose izveštaje. Mislim da mi kao narodni poslanici bi trebali tu više pažnje da posvetimo, odnosno više energije da uložimo da, zapravo, prateći rad ovih organizacija odnosno institucija, zapravo zapažamo ono što bi trebalo unaprediti u samom radu. Tako da je za mene prostor za raspravu tu bitniji od samog bavljenja detaljima izveštajima.

Pitanje zaštite konkurentnosti je veoma važno pitanje i zdravost privrede u značajnoj meri zavisi od stepena utvrđenosti, odnosno od ambijenta konkurentnosti. To je činjenica i sve one zemlje koje su se odlučile na slobodno tržište zapravo zastupaju taj kurs i to je nešto što je neka vrsta aksiome. Dakle, to je činjenica. U meri u kojoj zaštitimo konkurenciju ili obezbedimo zdravu konkurenciju ili zdravost konkurencije, u toj meri ćemo zapravo imati i proces ozdravljenja privrede. U tom pogledu je jako važno posvetiti posebnu pažnju Komisiji za zaštitu konkurentnosti.

Ono što meni upada u oči jeste da je pažnja Komisije usmerena na one uobičajene oblike kršenja konkurentnosti, koji prosto najčešće dolaze iz neke ambicije ili namere da se nekom subjektu osigura monopolski položaj. To je otprilike ono što se vidi iz izveštaja i ono što uglavnom radi ova komisija.

Međutim, bilo bi poželjno proširiti pažnju i istražiti neke druge načine ugrožavanja konkurentnosti. Da, monopol je najklasičniji, najjasniji, najuobičajeniji oblik ugrožavanja konkurentnosti, međutim, postoje i drugi oblici ugrožavanja konkurentnosti. Na primer, organizovani kriminal i kapital koji dolazi iz organizovanog kriminala, on je čak meni mnogo opasniji, jedan od efektnijih, žešćih udara na konkurentnost od ovih sitnih oblika gde neko osigura prođu u odnosu na nekoga, što svakako ne treba dozvoljavati, ali mislim da bi i Komisija za zaštitu od konkurentnosti trebala da baci više svetla na taj oblik.

Ja sam jednom prilikom ovde govorio, u okviru jedne druge teme, iskustvo kroz koje je prošao Novi Pazar poslednjih 30-ak godina, kroz sve te analize koje smo imali, u pogledu privrede, pogotovo male privrede i onog što se vezivalo za jednu veoma ozbiljnu privatnu inicijativu. Znate i sami da se o Novom Pazaru govorilo kao o nekom privrednom čudu 90-ih godina. Danas mi imamo prosto zgarište tih silnih malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi, koje su tada nastale, koje su veoma dobro radile i koje su se bavile proizvodnjom. Dakle, u pitanju je proizvodnja a ne neke spekulativne delatnosti za koje možemo kazati - šverc, trgovina. Ne, u pitanju je proizvodnja.

Proizvodnju u kojoj god varijanti, pa makar i u sivoj zoni, ne možete potceniti. Proizvodnja je proizvodnja. Ako neko uspe da organizuje proces proizvodnje, od sirovine do proizvoda, do plasmana, to je ozbiljna stvar. Čak i ako ima neke manjkavosti tipa da li neko radi svoj brend ili plagijat, to su druge teme, ali to je nešto što je jako teško uspostaviti.

Znači, jako je teško uspostaviti da u jednom gradu od nešto više od 100 hiljada stanovnika imali ste u nekom trenutku oko pet hiljada privrednih subjekata koji su se bavili proizvodnjom, samostalnom proizvodnjom. Znači, to je nešto što je fantastično. I sada sav taj potencijal nakon 20-ak godina, ili 25 ili 30, se svede na svega 20% preživelih.

Mi smo sa grupom ekonomista analizirali šta je to dovelo do toga da tako jedan veliki potencijal prosto padne. Ima tu više faktora i ne može se sve svesti na jedno obrazloženje, ali jedan od ključnih faktora jeste bio nezaštićenost tih subjekata na polju konkurentnosti od prljavog kapitala kriminala. Dakle, to je potopilo sve one male, srednje, poštene proizvođače, porodične, koji su upošljavali po 30 i po 50 radnika, koji nisu mogli da se nose sa konkurencijom onih proizvođača iste robe ali koji su imali puno novca iz organizovanog kriminala, pre svega trgovine drogom, trgovine i šverc cigareta. Ne znam da li to spada u neposredne nadležnosti, ali bi moralo biti deo nadležnosti komisije koja bi se time bavila.

Naravno, tada smo imali taj veliki udar i narko kriminala i ostalih oblika kriminala, međutim, to i danas imamo. To su stvari koje su proverljive. Ne može neko da godinama proizvodi i popravlja kaučeve i odjednom postane veliki proizvođač nameštaja koji ima kapital od nekoliko desetina miliona. To je u najmanju ruku za proveru.

Šta se onda tu desi? Taj jedan ili par takvih potope svih onih nekoliko desetina ili stotina onih poštenih proizvođača nameštaja koji ne mogu da prate korak sa njima, prosto ne mogu, ni investiciono, ni tržišno. Jer, onome nije bitno da li on tu fotelju ili taj krevet prodaje jeftinije ili ne, jer on dobro radi sa šleperima nameštaja, njegovi šleperi za prevoz nameštaja prodaju švercovane cigarete i tu se okreću milioni i oni postaju svemoćni. Time prave jednu katastrofu u pogledu konkurentnosti za one druge koji zapravo nisu u tim vodama.

Slično je i sa drogom. Slično je i sa nekim proizvođačima, konfekcijskim proizvođačima itd. Dakle, sada je to smanjeno iz razloga što su mnogi potopljeni, ali i dalje imamo taj fenomen i morali bi se pozabaviti. Naravno, to sama Komisija ne može isterati do kraja, isterati na čistac, jer pitanje organizovanog kriminala je pitanje i Ministarstva unutrašnjih poslova, pitanje specijalnih službi koje se time bave itd. Ali, ono što bi bilo jako važno je da se sa vaše strane to detektuje, jer to su proverljive stvari.

Dakle, ukoliko nekog imate da je iskočio prodajući kauče, zaradio 30, 50 miliona evra, to se vidi u investicijama, objektima, opremi itd, to je vrlo lako proverljivo. Ili ste zaradili taj novac legalno, ili ste ga kreditirali. Dakle, to je nešto što mora imate svoje tragove. Ne možemo se mi tu predstavljati da, eto, ne shvatamo, dobro ide biznis, radi se. Dakle, to tako samo izgleda. Međutim, taj jedan koji je održao svoju proizvodnju sa sto ili dvesta radnika je potopio desetine onih koji su otpustili hiljade radnika.

Ja znam ljude iz Novog Pazara, moje prijatelje, poznanike, koji ne samo da su zatvorili svoje biznise jer nisu hteli drogu i cigare uključivati u svoj biznis, već su morali da se isele iz Novog Pazara jer ih je bilo sramota zašto su propali, a bili su fantastični, veliki profesionalci, radili godinama, proizvodili, prodavali. Međutim, to prosto nije bilo moguće da se izdrži.

Dakle, zato je ova tema od izuzetne važnosti. Znam da će svaki put kada ja o ovome govorim oni tamo da se uznemire. Evo, gledaj, on govori protiv našeg Pazara, protiv privrednika. Ne, ja ne govorim protiv privrednika, ja govorim za privrednike. Govorim protiv kriminalaca u privredi. Ja ovim štitim sve one poštene i proizvođače nameštaja i proizvođače konfekcijskih proizvoda i svih drugih, ali naravno da to nije dovoljno da se samo kaže ovde u Narodnoj skupštini, već je jako važno da to dobije svoju institucionalnu dimenziju.

U ovom slučaju Komisija može da odigra veoma važnu ulogu. Treba da to detektira i treba prosto da to bude vidljivo u izveštajima, a onda da se prosto na osnovu tih izveštaja traži uključenost nadležnih organa koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala.

Što se tiče Agencije za energetiku, ono što nas konkretno zanima su implikacije koje se odnose na Elektrodistribuciju, posebno na prostoru Sandžaka. Mi već imamo tu određene političke dogovore da se krene sa obnovom elektromreže. Međutim, evo već gubimo godinu dana, još se na tom polju ništa nije uradilo. Potrebno je to ažurirati. Pogotovo mi strepimo kada smo na pragu zime, jer imamo, bar prošlogodišnje iskustvo je bilo izuzetno loše, nezaštićenost elektromreže od drveća, kroz šumske i planinske predele, onda mali sneg. Dakle, svedok sam, jer zadnje vreme vikendom češće boravim kod roditelja na selu, svedok sam da sneg od tri centimetra isključuje struju u opštini Tutin.

To je meni neshvatljivo u 21. veku, da prosto što počne, što zabeli, struje nema. Onda pitate, šta je to? Pa grane otežaju, pa se spuste, pa dotaknu. Meni je to, ružno mi je da kažem, idiotsko obrazloženje, ali nemam bolje. Stvarno je to nešto ružno što mi vređa inteligenciju, što ne mogu da prihvatim da je normalno da u 21. veku imamo takvo jedno obrazloženje. U redu su iznenadne oluje, razne nepogode vremenske, pa se desi, bože moj, ali ako će sneg od dva centimetra ugrožavati dotok, odnosno distribuciju električne energije, onda stvarno je nešto drugo u pitanju.

Znamo da je Tutin posebno ugrožen zapravo i samim dovodom i da je sada u rešavanju i gradnji jedna od centralnih trafoa koji će u značajnoj meri olakšati, odnosno ojačati, popraviti kvalitet dotoka električne energije, ali to je samo jedan od problema. Drugi problem je sama mreža.

Ono što želim da istaknem ovde je, što izgleda isto tako neverovatno, ali stvarno je previše žalbi koje nam dolaze od građana koje se tiču oscilacije računa za struju. To je stvarno previše. Sve pomislite, pa to je jedno… To su stotine. To je neverovatno da, recimo, usred leta nekome oscilira, ne znam, struja mu stalno dolazi pet-šest hiljada i odjednom mu dođe račun od 30 hiljada dinara. To su stvari koje, eto, neko će reći – pa čekaj, odakle si ti došao, šta to pričaš, iz kog vremena? Iz kog hoćete, ali evo došao sam.

Dakle, to je nešto što je neprihvatljivo i što ljudi prosto nemaju snage da se bore. Neki su uzimali advokate, pa se izborili, ali mali broj građana ima kapacitet da se štiti preko suda od naplate struje. Ako ćemo se još sudom štititi od državnih i javnih preduzeća, onda smo stvarno u velikom problemu. Ovo je nešto sa čime bi se morali pozabaviti značajno temeljnije.

Kada je u pitanju revizorska institucija, tu smo temu isto više puta tretirali. Pauza od nekoliko godina koja je bila u Sjenici kada je bila kontrola, sada je više nema, već imamo informacije da su kontrole pojačane. Međutim, imamo nešto drugo u Sjenici, što je opet jedan veliki paradoks.

Dakle, u ovoj zemlji je moguće da, recimo, jedna vlast za 20 godina potpuno devastira jednu opštinu, da za to vreme im nadležne revizorske institucije tolerišu tu devastaciju, da ta opština sada kada promeni vlast, od godinu dana, opština Sjenica od godinu dana svoje vlasti je samo jedan dan bukvalno, molim vas, samo jedan dan imala deblokiran račun. Hajde zamislite kako će jedna mala opština, koja ima pet miliona evra duga, koji je ostao zbog kriminalnih radnji i zloupotreba od prošle vlasti, koja ima samo jedan dan deblokiran račun, zamislite kako ti ljudi funkcionišu. Pazite, ne može država, Vlada, sa sve institucijama, i nadzornim i izvršnim, ne može zabijati glavu u pesak i reći – pa bože moj, dešava se. To ne može da se dešava.

Prvo što se moraju privesti pravdi oni koji su tu opštinu doveli u takvo stanje, dakle, sa pozicije lokalne samouprave Sjenice, s druge strane, ko im je dopustio sa pozicije kontrole, obavezne kontrole, gde je trebalo preduzimati potrebne mere, da se to ne dopusti, i treća stvar, obaveza države, nadležnih organa, Vlade, Ministarstva finansija i svih drugih jeste da preduzme vanredne mere da tu opštinu spasi. Dakle, to su prosto neke normalne stvari.

U protivnom, mi pokazujemo da je ova država jedan rasklimani sistem, da je bitno tamo gde je koncentracija energije i različitih interesa, a evo tamo ta sirotinja Sjenice, ti Tutini, to tamo, hajde boga ti, nemoj da bude neke pobune, nekih otcepljenja, ovog, onog, to da nas ne boli glava. To što oni propadaju, što je blokiran račun godinu dana, što ne mogu da prime plate, što nemaju elementarne mogućnosti da popravljaju život građana, da vrše i one najsitnije usluge, to je meni nezamislivo. Tu se mora podvući crta. Tu se mora pokazati energičnost u ponašanju.

Postoje neki pomaci, da ne bude da govorim da je sve crno, postoji značajna inicijativa ulaganja u puteve, pa smo radili tu peštersku magistralu, pa i neke seoske puteve i neke ulice postoje. Međutim, džaba vam što popravljate neke daske na brodu, ako brod tone. Šta mi tu imamo što smo zakovali par daski ili ofarbali neki deo broda? Sve je to u redu, ali ako brod tone, pre svega se mora spasiti da ne potone, a onda ćemo ostale stvari u pogledu popravljanja stanja, koje je na svim poljima ni malo dobro, kada je u pitanju Sjenica, ako tome dodate i sve ono što se dešava od kriminala, ubistava, likvidacija, ambiciju kriminalnih grupa da kontrolišu i lokalnu samoupravu i školu.

Sada, evo, tamo je žestoka borba oko jedne škole, gde je onaj isti famozni direktor koji je kidnapovan, prebijen dva puta, sada kriminalna grupa koja ima jak uticaj i u školskom odboru, ima svoje kandidate, želi da ga eliminiše, to su stanja koja kada se dodaju ovom privrednom sivilu i problemima koji su nasleđeni su jako loši.

Neću 50 minuta, ne brinite, predsedavajući.

Zahvaljujem na pažnji. Svako dobro.