Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su značajni sporazumi koji, svaki ponaosob, će doprineti boljem i lakšem funkcionisanju ljudi koji žive u pograničnim regijama, ali i sporazumi, odnosno potvrđivanje memoranduma o saradnji sa Egiptom, kao i sporazumi sa Austrijom, koji će na neki način podići reputaciju, međunarodni ugled našoj zemlji.

Spoljna politika po definiciji jeste odraz unutrašnje politike i onako kako se vodi unutrašnja politika jedne zemlje i kako se oblikuje njen razvoj, to se direktno manifestuje, reflektuje na spoljnu politiku. Meni je drago što je u poslednje vreme zaista intenzivirana međunarodna vojna saradnja koju Republika Srbija čini i do sada je pred nama bilo dosta ovakvih memoranduma sa brojnim zemljama, što je još jedan znak da je Srbija jako vidljiva na ovom polju i da želi na ovaj način da podigne svoj ugled u međunarodnoj zajednici.

Kroz jačanje bilateralnih odnosa, kao i razvijanje međunarodne saradnje u oblasti odbrane, Republika Srbija obezbeđuje dostizanje određenih bezbednosnih standarda i odbrambenih sistema i time i jačanje svoje pozicije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.

Takođe, s obzirom da se naša vojna politika, u ovom trenutku, naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, Republika Srbija na ovaj način obezbeđuje da imamo i pravni okvir kojim se omogućuje vojna saradnja u oblasti tehničke, ekonomske, medicinske, namenske i obrazovne saradnje sa drugim zemljama. Takođe, sporazumi u oblasti vojne saradnje doprinose i podizanju nivoa bilateralnih odnosa, a u ovom slučaju sa Egiptom.

Imajući u vidu dugogodišnje tradicionalno dobre prijateljske i diplomatske odnose sa Egiptom, ministarstva odbrane dve zemlje su potpisale u Kairu, u junu ove godine, Memorandum o sporazumevanju, o vojnoj saradnji između naše dve zemlje koji je danas pred nama. Inače, kao što je dobro poznato i već je pomenuto, Republika Srbija ima izuzetno dobre odnose sa Arapskom Republikom Egipat i to je nešto što ima svoju istorijsku pozadinu.

Još daleke 1908. godine u Kairu je prvi put otvoren konzulat Kraljevine Srbije. Znači, 1908. godine. Nakon sticanja nezavisnosti Egipta 1922. godine za prvog otpravnika poslova, odnosno šefa diplomatske misije u Egiptu, službovao je pesnik i diplomata Jovan Dučić. Dučić je u Egiptu službovao dva mandata i za svoje zasluge i unapređenju diplomatskih, trgovinskih odnosa je od kralja Fuada I odlikovan ordenom Nila, koji je bio rezervisan samo za zaslužne Egipćane i Britance. Egipat je za Dučića bila zemlja o kojoj je znao sve, a nije znao ništa, kao što je opisao u svojim pismima iz Egipta, ali i zemlja sa ogromnim potencijalom, te zahvaljujući svojim diplomatskim sposobnostima i radom doprineo na uspostavljanju ekonomske saradnje i potpisivanju Prve trgovinske konvencije, čak 1927. godine.

Naravno da se odnosi između dve zemlje posebno učvršćuju stvaranjem Pokreta nesvrstanih i taj temelj osnivanja Pokreta postavili su premijer Indije Nehru, egipatski predsednik Abdel Naser i predsednik SFRJ gospodin Josip Broz Tito sastanku na Brionima 1956. godine. Trojicu lidera okupila je ideja o osnivanju saveza koji je bio suprotnost tada blokovskom opredeljenju sveta nakon Drugog svetskog rata, pa je 1961. godine održana prva osnivačka konferencija.

Pokret nesvrstanih ostvario je značajan uticaj na određene tokove svetske politike kada je postao masovan i kada su nesvrstane zemlje pokazale želju za koordinisanjem i sprovođenjem zajedničkih akcija. Smatra se da su osnovih pet principa Pokreta nesvrstanih i danas vrlo aktuelni i jako bitni za nas, to su: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Nakon 60 godina, prethodne nedelje, u Beogradu, održan je Samit Pokreta nesvrstanih koji je okupio delegacije 120 zemalja i međunarodnih organizacija. Sa skupa su poslane poruke mira i solidarnosti, a učesnici su potvrdili važnost multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti. To je još jedna potvrda da Srbija zaista poboljšava svoj ugled u međunarodnim tokovima.

Dalje, potrebno je istaći da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen značajan napredak u eri diplomatskih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosa Srbije i Egipta, o čemu svedoči i poseta na najvišem nivou obe države.

U julu ove godine ministar odbrane Republike Srbije posetio je egipatsku fabriku tenkova, kao i centar za jedinicu 777 snaga za specijalne operacije. Tom prilikom je konstatovano ono što sam već i ponovio, postoji zaista veliki potencijal za saradnju između dve zemlje na ovom polju.

Meni kao lekaru je naročito značajna saradnja u oblasti vojne medicine, koja je takođe započeta. Podsetiću da je medicina u Egiptu se počela razvijati još pre 3.000 godina p.n.e. i Egipćani su zahvaljujući praksi mumificiranja naučili puno o ljudskom telu i razvili prva empirijska medicinska znanja.

Drevna egipatska medicina u osnovi postavlja početak empirijske civilizovane medicinske prakse. Tadašnja egipatska medicina je osnovala i prvi fakultet i praktično prvi fakultet i praktično prvi medicinski univerzitet 3.000 godina p.n.e. na kojem su dolazili ljudi iz različitih krajeva sveta da uče medicinu ali i da se leče.

Meni je drago što je naša Vojno-medicinska akademija već ostvarila određene kontakte sa vojnim zdravstvom Egipta, u cilju upoznavanja sa organizovanjem njihovog zdravstva i mogućnostima vojnog zdravstva u Egiptu, načinu školovanja i stalne edukacije ali i sagledavanja dosadašnje buduće saradnje na ovom polju.

Naravno da i u drugim oblastima saradnja sa Egiptom se ubrzano obnavlja i unapređuje, ostvaruju se uzajamne posete više delegacija iz privrede, ekonomije, turizma, kulture, kako bi se realizovala saradnja u ovim oblastima.

Naravno, moram da pohvalim i trenutnog ambasadora Egipta koji je jako vispren i sposoban i zaista tome daje jedan poseban impuls koji je jako kvalitetan i daje rezultate.

Tako npr. jula meseca ove godine prilikom posete delegacije Južnog Sinaja Nišu je potpisan Sporazum o partnerstvu jednog od najvažnijih egipatskih spa-centara iz Šarm El Šeika i „Banje Merkur“ iz Vrnjačke Banje, što je samo početak ulaganja u turističke potencijale Srbije od strane egipatskih investitora.

Naravno da će tome sigurno doprineti i postojanje i profunkcionisanje aerodroma „Morava“ koji je jako blizu ovog našeg turističkog centra ali je izuzetno značajan i za novopazarski kraj i za ceo taj deo naše države.

Naravno, postoje velike mogućnosti za saradnju i u drugim oblastima, od poljoprivrede do građevinarstva i vodoprivrede. Zbog svega navedenog, uzimajući u vidu i da jedan od programskih spoljnopolitičkih ciljeva partije kojoj ja pripadam jesu unapređivanje saradnje sa razvijenim, srednje razvijenim zemljama, znači, zemljama u razvoju koje mogu da predstavljaju značajne ekonomske i političke partnere, smatram da je potpisivanje i usvajanje ovog sporazuma od velikog značaja i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Što se tiče Sporazuma sa BiH o graničnim prelazima i o graničnom saobraćaju, to je, jedan ovakav sporazum je nešto na čemu moja partija i praktično politika koju definiše njen predsednik, gospodin Rasim Ljajić, ono što treba činiti.

Priče o velikim temama, pogotovo populističke priče, priče koje su jako zanimljive, koje zadiru u ideologije jako su danas popularne i zanimaju narod, ali najteže je biti, danas je u medijskom sektoru jako puno političara koji sve znaju o svemu, a praktično ništa ne čine. Upravo smo brana tome i želimo da rešavanjem „sitnih“ problema građana olakšamo i sebi i nama život i u sadašnjosti i u budućnosti.

Zbog toga ovi sporazumi koji su danas pred nama su za nas jako zanimljivi, pre svega zato što se rešava jedan ozbiljan problem koji mi imamo na granicama. Mi imamo poprilično zapuštene granične prelaze. Ne znam kada ste zadnji put prešli preko graničnog prelaza Uvac u Priboju, gde je sa naše strane, opet, imamo jako zapuštene prilazne saobraćajnice i gde je jako zapuštena i okolina oko tih prilaznih saobraćajnica, a sa bosanske strane je stanje još gore. Praktično, jedan onaj kontejner za stanovanje njima predstavlja granični prelaz. Praktično, zbog jedne specifičnosti ovog graničnog prelaza mi imamo, imali smo, pogotovo u periodu korone, velike probleme.

Naime, građani iz Priboja koji praktično žive u delu koji pripada Bosni, veoma teško mogu da prođu na teritoriju novog grada gde se nalaze njihove fabrike u kojima svakodnevno rade i jednostavno nekada moraju da pređu četiri granična prelaza.

Meni je drago što, naravno, inicijativu je pokrenula još Vlada 2020. godine da smo mi danas došli do jednog Sporazuma kojim se rešava ovaj problem i kojim se olakšava tim ljudima koji svakodnevno prelaze granicu da na jedan jednostavan način, kako vi rekoste, bez svakodnevnog nošenja pasoša, pređu granicu, odrade svoje poslove i jednostavno se vrate, pa čak i u određenim situacijama nepogoda oni mogu na još jednostavniji način prelaziti tu granicu, kao što je definisano ovim sporazumom. To je nešto što interesuje građane.

Brži i bolji protok roba, ljudi i kapitala preko granica je nešto što dovodi do boljih odnosa, do upoznavanja ljudi, druženja ljudi, rešiće sve bolne rane. Naravno, njihov ekonomski prosperitet, čega je bolje povezivanje i osnovni preduslov.

Dalje, želim da kažem da, još jednom eto navodim situaciju u Priboju za vreme vanrednog stanja, posebno je trpela privreda i primenom ove odluke će se u mnogome olakšati život meštana koji žive, oko dve trećine opštine Priboj, da bi došli iz centra grada moraju preći četiri granična punkta, što je zbog posebne specifičnosti ovog dela graničnog prelaza. Ovaj naš Sporazum treba da bude i jedna najava i da se što pre reše pogranični sporovi između dve države i da se napravi dogovor u interesu i jedne i druge države, a pre svega u cilju interesa svih građana koji žive na ovim prostorima.

Jako me raduje i mislim da će se upravo ono što i danas definišemo, formiranjem integrisanih prelaza, gde će praktično na jednom mestu, na jednom punktu biti predstavnici i jedne i druge države se mnogo učiniti i da će se zaista i ulepšati izgled ovih prelaznih mesta, ali i smanjiti procedure i olakšati procedure prelaska građana preko ove granice, a kažem izuzetno je bitno da se što pre uspostavi bolji i brži protok robe i kapitala.

Naša država i Bosna i Hercegovina su prirodno upućene jedna na drugu, to pokazuje i naša trgovinska razmena. Znate da mi imamo izuzetno dobru trgovinsku razmenu sa Bosnom i Hercegovinom, da je ona treća na spisku gde mi izvozimo svoje trgovinske proizvode, da praktično milijardu i 352 miliona evra mi godišnje izvezemo u Republiku Bosnu i Hercegovinu i to je najviše nakon Republike Nemačke i Italije i da je izvoz u Republiku Bosnu i Hercegovinu daleko veći od izvoza, na primer, u Rusiju, što će još jednom da kaže da je izuzetna opravdanost što boljeg povezivanja između ove države, upravo u interesu naše države.

Sa druge strane, u oblasti spoljnih poslova i vitalnih poslova političkih interesa naše zemlje postoji visok nivo saglasnosti sa BiH. Naime, na evropskom putu zajednička saradnja je od značaja, od zajedničkog konkurisanja za IPA fondove, razvojne fondove u okviru regionalnih programa i programa prekogranične saradnje. Sve do potpisivanja Memoranduma o međusobnoj saradnji i podršci u procesu evropskih integracija koji se desio 2012. godine, mi smo imali uzlaznu putanju i podršku od strane BiH u većini pitanja na međunarodnoj sceni. To je nešto što treba takođe poštovati.

Srbija i Bosna i Hercegovina su takođe i deo Berlinskog procesa, kroz koji se otvaraju posebne mogućnosti za regionalnu saradnju, posebno po pitanjima infrastrukture. Značaj dobre saradnje u oblasti obezbeđivanja graničnih prelaza i granice uopšte je poseban u oblasti prekogranične trgovine između naše države i BiH. Interes obe strane je da se omogući slobodan i nesmetan, legalan transport ljudi i roba.

Poseban zamajac ovom rastu i dobroj prekograničnoj saradnji sigurno je dalo Ministarstvo trgovine, čije su brojne inicijative Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za vreme dok je ministar bio gospodin Rasim Ljajić omogućile da se otklone brojne barijere koje su omogućile bližu saradnju, pre svega kroz usklađivanje procesa koji su omogućili lakši protok, posebno poljoprivrednih proizvoda i značajno doprineli rastu izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u proteklih nekoliko godina, a to govore i brojke koje sam naveo.

Razvojem saradnje trgovinske i kulturne grade se mostovi između ova dva u osnovu bliska i bratska naroda. Ali, izgradnja mostova nije samo metaforička. Mi smo bili svedoci rekonstrukcije i revitalizacije infrastrukture koji povezuju Srbiju i BiH, koja je obuhvatila rekonstrukciju dva pešačka mosta, što je finansirala naša država, što je svakako za pohvalu.

Od velikog i odsudnog značaja će biti i povezivanje koje će se ostvariti preko izgradnje auto-puta koji finansira Turska od Beograda do Sarajeva, koji se i zove "Autoput mira". Mi smo na sastanku kod gospodina predsednika Turske Redžepa Tajip Erdogana, ja i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, to je bila glavna tema našeg razgovora i on je insistirao da se ovaj put što pre započne, pre svega iskazujući iskrenu želju da boljim povezivanjem dva naroda u saobraćajnom, trgovinskom i kulturnom smislu se što pre izgrade što bolji odnosi. Jer, priznaćete, bez dobre komunikacije i bez ostvarivanja čestih i stalnih kontakata sigurno da se ne može ostvariti zbližavanje dva naroda.

Izgradnja ovog projekta je zaista jako važna i za Srbiju i za BiH. Vrednost projekta je četiri milijarde. Meni je drago što je premijerka bila u poseti BiH, što je afirmativno govorila o ovom projektu i što je obećala da će se što pre ući u realizaciju ovog zaista krucijalnog projekta za povezivanje, pre svega ekonomija dve centralne zemlje na Balkanu, Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine, a onda i kulturnih i svih drugih veza koje se trebaju ostvariti i negovati između dve bliske i pogranične zemlje.

Jedan veliki političar je lepo rekao da pametne i prosperitetne zemlje najbolje prijatelje nalaze i imaju u pograničnim, odnosno zemljama sa kojima se graniče, a da su im neprijatelji jako daleko. Ja mislim da mi treba da usvojimo tu maksimu, da treba da je podržimo i to je sigurno put kojim će Srbija ponovo zauzeti ono mesto koje joj pripada, i kroz istoriju, ali i kroz industrijske veze koje baštinimo.

U svakom slučaju, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića će uvek ovakve sporazume zaista sa zadovoljstvom podržati. Hvala.

Zahvaljujem se dr Bačevcu.

Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Dragan Marković Palma. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za predloge koji su danas na dnevnom redu.

Želeo bih prvo da govorim o Sporazumu između Egipta i Srbije, imajući u vidu da su to prijateljske zemlje. Od pre 60 godina napravljen je i Pokret nesvrstanih, a organizator i predlagač je bio tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, Naser i Nehru. Ja sam u Muzeju voštanih figura napravio dve figure, jedna je figura Nasera, a druga figura je Sisi, sadašnji predsednik Egipta. To su dve figure čiji likovi nisu sa teritorije bivše Jugoslavije, osim figure Vladimira Putina.

Poštovane dame i gospodo, nije dovoljno da se nazivamo prijateljima samo i da kažemo - vi ste naša braća, vi ste naš prijatelj i kada se sretnemo da evociramo uspomene iz prošlosti, već da sarađujemo i vidimo kako to može Srbija da ode na tržište Egipta, imajući u vidu da se veliki broj proizvoda uvozi u Egipat iz nekih drugih država koje nemaju tradiciju kao Srbija.

Do sada sam bio pet puta u Egiptu. Prvi put kada sam otišao video sam da nas vole Egipćani i oni koji su muslimani i oni koji su Kopti pravoslavne vere i imali smo veoma dobar prijem, bratski, prijateljski i mogu da konstatujem da su oni otvorili vrata Srbiji da sarađujemo i da ono što je interes Srbije, naravno i interes Egipta, zajednički donosimo odluke.

Bio sam i parlamentu Egipta gde sam razgovarao sa nekoliko poslanika iz Egipta i dogovorili smo da mi ono što smatramo da smo oštećeni tamo gde su u institucijama te afričko-arapske države i Egipat šaljemo parlamentu kako bi oni tražili da jedna od tačaka dnevnog reda bude upravo nepravda i problem nad Srbijom i sa druge strane da oni nama šalju ono što smatraju da je nepravda nad Egiptom a da Srbija u tim institucijama, gde se odlučuje, ima svoje predstavnike.

Egipat je najmoćnija sila na Bliskom istoku u svakom smislu te reči. Imao sam sastanak i sa Ahmedom Hafezom. Inače, on je general, guverner regije Gize. Predstavlja 10 miliona Egipćana u toj regiji. Mogu da vam kažem da sve ono što sam čuo od njega na nama je da predlažemo saradnju između dveju država i da ta saradnja doprinese posebno Srbiji jer ako pogledamo da su u Egiptu pustinje i da oni nemaju poljoprivredne proizvode, ono što mi imamo kao konkurenciju kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi u Srbiji, da uvozimo iz Evrope i da pravimo konkurenciju poljoprivrednom proizvođaču, da na neki način pomognemo poljoprivrednicima i vidimo šta to može da se izvozi.

Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za trgovinu pre dve godine potpisali su sporazum da se u Egipat izvozi žito. Sada traže i kukuruz da se izvozi imajući u vidu da je bila suša i da nikada veća cena kukuruza u Srbiji nije bila nego što će biti sada ove godine.

Imao sam više sastanaka i sa guvernerom Crvenog mora gde smo razgovarali kako da se poveća broj letova kada su u pitanju avio kompanije koje lete iz Srbije za Egipat, odnosno i Hurgadu i za druge turističke destinacije, jer Srbi treba da idu na more tamo gde ih vole. U letnjim mesecima Grčka, a u zimskom i jesenjem periodu da to bude Egipat.

Uvek je veliki broj članova delegacije bio kada sam obilazio Egipat. Ove godine 133 člana delegacije je bilo maja meseca, odnosno aprila, od kojih su 120 članova bili lekari i medicinsko osoblje, jer sam smatrao da je to na neki način zasluga onih koji se bore u kovid ambulantama i kako bi na sedam dana, ne zaboravili ono što su radili, već da se malo odmore.

Kad sam kod lekara, želim da vam kažem da sam i 600 lekara iz 35 bolnica juna meseca ove godine vodio u Paraliju, a sada od 23. septembra do 30. oktobra 144 članova je u delegaciji, od toga su 120 lekari i medicinske sestre iz 25 bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara u Srbiji. Tamo uvek obezbedimo nekoliko sastanaka gde naši lekari obiđu njihove bolnice, domove zdravlja da vide kako njihove kolege rade, koju to medicinsku opremu imaju.

Sad u delegaciji vodim i 10 velikih privrednika. Zakazali smo nekoliko sastanaka. Domaćin će nam biti jedan od najmoćnijih privrednika u Egiptu, čovek koji sarađuje sa celim svetom, i sa Amerikom, i ima i politički uticaj u celom svetu. Sve je to od donatora, znači ne od para iz budžeta Republike Srbije i ne od para lokalne samouprave, odnosno Skupštine grada Jagodina koja organizuje ta putovanja.

Egipat je jedna država koja kada odete prvi put mislite da je ta država onakva kako su je neki svetski mediji predstavili, kako su tamo poslednjih godina teroristi. Ni jednog teroristu nisam mogao da vidim, a obišao sam i Beduine, čak sam i jahao kamilu kako bih ispoštovao svog tadašnjeg domaćina Ahmeda Abdulaha, guvernera Crvenog mora. Obišli smo jedno beduinsko selo gde kada sam uzjahao kamilu je išla srpska himna. Da vam ne pričam kakav je to doček bio. Naravno, i ja sam njih dočekao ovde. Pozvao sam da ova dva guvernera, guverner Gize i guverner Crvenog mora budu organizatori i dovedu veliki broj privrednika u Srbiju. Taj dogovor i danas važi, ali Kovid ih je zaustavio i korona.

Mi smo u Srbiji imali prvi vakcinu i svetu i davali i nekim mnogo razvijenijim evropskim državama od Srbije, a naši građani, skoro 40 i nešto posto njih, nisu se vakcinisali.

Vakcinacija ne znači da vi to morate zbog nekog ko vam je obezbedio sve kada je u pitanju zdravstvena nega, već danas vakcinisanje znači zaštitu svoje porodice, zaštitu radnih mesta. Zašto sve fabrike kod nas danas razmišljaju, govore i konstatuju da sledeća godina će biti takva nezapamćena svetska ekonomska kriza… zadesi Srbiju zbog korone.

Ako mi ne vakcinišemo građane onda će se desiti da, 40% onih koji nisu vakcinisani svi će da dobiju virus, to budite sigurni, ja to svakog dana pratim u Pomoravskom okrugu, na neki način mogu da kažem da je to reper statistike. Kad neko na radnom mestu dobije virus, automatski kontakt osobe moraju da idu u izolaciju. Odakle će onda da se obezbeđuju plate? Odakle ćemo onda da obezbeđujemo penzije?

Plate i penzije su mnogo veće nego što su bile ranijih godina. Država prvi put je dala osam milijardi evra, ministre, ispravite me ako grešim, privredi kako bi privrednici opstali i da ne otpuštaju radnike. Zato je Srbija danas najvažnija i najinteresantnija destinacija za strane investitore.

Da, postoji stabilnost kursa evra. Cena gasa, struje, nafte tako je stabilna. I, da se nismo obezbedili na vreme, i devizne rezerve i zlatom, mi bi danas imali katastrofu u proizvodnji. Znači, mnogo veća cena bi bila energenata nego što je kod nas.

Mi imamo jednu državu koja sve vreme napada Srbiju i daje savete kosovskim Albancima, a to je Velika Britanija, kako da se ponašaju i da stalno izazivaju Srbiju. Ta zemlja nema naftu, nema ono što je osnovno u marketima, itd. Jedna velika država, Engleska, Velika Britanija ima energetsku krizu.

Neki su kritikovali zašto ide gasovod kroz Srbiju, a da nije bilo gasovoda kroz Srbiju siguran sam da i Evropa i neke države iz EU ne bi sarađivale sa Srbijom na tako visokom nivou.

Moj predlog je da sarađujemo sa Egiptom i da svako od nas iskoristi neko prijateljstvo ako postoji, čak i naši bošnjaci, Muslimani, razgovaraju sa Muslimanima u Egiptu i da tamo nisu militantni ljudi koji žele nešto loše Srbiji. Oni su za mir i stabilnost. Bez ekonomske saradnje i bez ekonomske moći Srbija ne bi bila respektovana u onim državama koje odlučuju o sudbini Građana Srbije, a posebno one države koje su napale Jugoslaviju i bombardovale Jugoslaviju.

Kada je u pitanju saradnja sa BiH, nažalost, jedna strana sve vreme kopa nezarasle rane i to im je izborni program za kampanju, da ne znam sada ko negira genocid da ide u zatvor, da se ne poštuje ono što je potpisano u Dejtonu itd. Uopšte mi nije jasno zašto to rade. Znate kada je bio predsednik Vučić da oda počast u Srebrenici, kako je prošao, a kada je došao Izetbegović u Beograd, šetao je Knez Mihajlovom, niko mu nije ružnu reč dobacio. To znači da sve zavisi od politike koju vode predsednici partija i oni koji imaju porodičnu tradiciju itd.

Mi iz JS smo za saradnju sa celim svetom, a posebno sa komšijama. Ako sada gledamo bošnjake u Raškoj oblasti i nekada kako je bilo pre, mnogo je bolje sada zato što ti ljudi koji predstavljaju te partije nisu militantni kao neki drugi koji su bili nekada. Oni su za saradnju i da se poštuje Ustav ove države, jer država Srbija ne deli građane na osnovu nacionalne pripadnosti, već za državu Srbiju su svi građani isti.

Kada je u pitanju saradnja da se spreči katastrofa ili preventiva sa Austrijom, Austrija nam je jedna prijateljska država, ne možemo da tražimo od njih, jer su oni član EU i priznali su nezavisno Kosovo, ali najviše dece iz Srbije koja studiraju van Srbije je u Beču. Roditelji su izabrali Beč kao stabilan grad, siguran za studente i dobra edukacija za te mlade ljude.

15/1 MV/LŽ 12.40 – 12.50

Mi moramo da iskoristimo i geografski položaj, a imajući u vidu da veliki broj građana Srbije u dijaspori radi u Austriji i da ti ljudi poštuju sve ono što se zove ustav te države, izlaze na izbore oni koji imaju pravo da glasaju, zato nam je neophodna saradnja i sporazumi, u formalnom smislu, kako bi povećali tu saradnju.

Evo, da vam kažem, jedna fabrika iz Austrije, iz Beča, došla je u Jagodinu, otvorićemo je za 20 dana. Proizvodi elektromotore za jake kompanije, industrijske centre u celom svetu. Moja priča i moj govor je bio upravo usmeren, kako sam ga privukao, kažem, ako smo mi poslali našu decu kod vas da studiraju, onda sam odneo statistiku kako je bilo pre u Srbiji kada su u pitanju i domaći investitori, a za one strane investitore nije ni postojala mogućnost da mogu da otvaraju fabrike u Srbiji. Taj čovek je doneo odluku da napravi fabriku i da dođe u Srbiju i došao je u Jagodinu.

Austrija je jedna država koja se respektuje u EU, ima određenu težinu. Kada je bila zemlja predsedavajuća EU, dobro su govorili o Srbiji. Ali, šta vredi kad mi imamo jedan, kako da nazovem, neću obor da kažem, čopor predvođen Draganom Đilasom i onom njegovom radnicom, koji svakoga dana pišu negativne stvari o Srbiji. Zato mi nismo otvorili nijedno poglavlje ove godine, zato što su lažima obmanjivali one u Evropskom parlamentu. Sve dok Tanja Fajon sa evropskim parlamentarcima nije došla u Srbiju i donela zahtev da se dopuni ono što se zove mogućnost za izbore, od 16 tačaka svih 16 tačaka je prihvatila Srbija.

Šta je rekao taj predvodnik čopora? Znači, to su siledžije. Dragan Đilas je tukao tasta i suprugu ispred dece, pa je tast rekao da se to više puta dešava. Potpisala je prijavu njegova supruga, Iva Đilas, nije procesuirana. Zašto se ne izvrši kontrola? Gospodine ministre, samo da čujete, ovo je bitno. Pozajmicu kada daju preduzetnici drugom, to je pranje para. Pozajmica, mora da postoji ugovor o pozajmici. Ako vam ne vrati taj pozajmicu sa danom kada treba da varati, vi ga tužite. Sada zastareva za dve, tri godine nešto što se zove pozajmica. Ko je dobijao tu pozajmicu? Pa, ovi mediji koji podržavaju samo ono što im kaže Dragan Đilas, a sve što se u Srbiji uradi, to je crno i loše.

Pustite šta će da kaže EU i međunarodna zajednica i Amerika, ako neko radi protiv nacionalnog interesa ove države, a to je konstatacija Tanje Fajon, nije ona javno izgovorila, ali je napustila pregovore, dijalog napustila i otišla i rekla – ovi ljudi ne znaju šta hoće. Ne može sve da se kupi parama. Ima tu i dosta domaćina u opoziciji itd, ali njih devetoro, devet partija izašlo je iz jedne partije. Kako to može da funkcioniše i da postoji interes Srbije? Dajte bar oko nacionalnog pitanja da kažu - e, slažemo se sada sa onim što Srbija predlaže, ili - Srbija i predsednik Srbije, Vlada nisu dovoljno reagovali i ne sviđa mi se njihovo saopštenje, evo daćemo mi naše saopštenje.

Čekajte, došli su sa dugim cevima, ROSU koja nema pravo ni po jednom sporazumu, došli na sever Kosova. Onda su hteli da skidaju tablice. Čekajte, ljudi, šta vi radite? Vi samo gledate da vidite nekog da se slika negde s nekim, da kažete – aha, šta će sa ovim? A slika se na stadionu gde ima 40 hiljada ljudi. Je li to politika? Ja sam jutros na televiziji „Pink“ rekao da svi treba da se udružimo, sve partije, pošto ne postoji varijanta B, i da glasamo Vučića za predsednika Srbije. Na taj način dajemo moć i stabilnost, ne samo nacionalnom pitanju u Srbiji, nego i ekonomska stabilnost i sve ono što se zove kriterijum na osnovu čega su svetske institucije stavile Srbiju i mi smo u samom vrhu i kada je u pitanju bonitet.

Znate, kada MMF kaže da Srbija dobro radi, i nije lažni suficit kao što je bio suficit prethodne vlasti od prodatih fabrika, prodaju fabrike i kažu – evo suficit, sada postoji suficit i stabilnost ali od izvornih prihoda, ne od prodatih fabrika. Tako da, Srbija ima dobru budućnost.

Znate šta, svako bi voleo da igra fudbal i kada gledamo našu reprezentaciju kažemo ja bih bolje igrao od ovog. Da, kao posmatrač, ali hajde izađi na teren. Nije teren demonstracije i napad na policiju ispred Skupštine jer si nezadovoljan zato što nisi izašao na izbore. Kao kada bi se fudbalski klub žalio Fudbalskom savezu što nije među prvih pet klubova u prvoj super ligi, a ne takmiči se. Ova policija srpska, a posebno od kada je predvodi Aleksandar Vulin, nikada nije tukla radnike koji su tražili svoja prava, kao što su oni pre tukli radnike „Zastave“ koji su izašli, normalno šetali bez i jednog incidentna. Bila je komanda – palice i tukli su radnike. Ova policija tuče samo one koji lome, krše i napadaju policajce.

Da vam kažem, to nigde ne postoji na svetu, da možete vi da gađate policiju kamenom i da demonstrirate zato što niste izašli na izbore i niste prešli cenzus. Hajde, neka mi kaže taj predvodnik čopora, gde u izbornoj kampanji mogu da se menjaju izborni uslovi? Od 5% na 3% zbog njih. Ljudi, 3%! Onda, mi smo morali da sakupljamo potpise kod notara, a oni u lokalnoj samoupravi kod matičara. Mnogo je lakše.

Kažu da oni rukovode RTS-om. Pa, ne rukovodi RTS-om ni Vlada ni predsednik Srbije. Na „Šta radite, bre“ više ima tih partija iz opozicije, čak ih izvuku gde je ono nacionalno pitanje, nego što se pojavljuju partije koje su izašle na izbore i ostarile određeni rezultat. Ja sam bio za pet godina samo jednom na RTS-u. Molim urednika kada idem negde i kada zastupam interes Srbije, ne trebam ja da budem ministar ako odem u neku državu i pričam o Srbiji, da objave to i da puste. Ja kažem pet sekundi recite da sam bio sa guvernerom Gize, deset miliona stanovnika, i ništa. Zašto je to? Ali, ja ih ne napadam sada da kažem – ej, i mi iz vlasti plaćamo taj RTS. Pa, RTS se otima na način kako su oni hteli da uzmu uređivačku politiku u svoje ruke. Izađi, bre, prijatelju na izbore, podmetni ime i prezime i kaži ko su ti koji sa tobom izlaze na izbore.

Branislav Radosavljević, ministre, koji je lažni svedok bio za mene, krao je automobile, osuđivan. Molim vas, kada oni obilaze Srbiju, da se straža organizuje iz svih zgrada, jer oni tipuju vozila, taj Branislav Radosavljević sa Đilasom, i sutra kada nestane vozilo ili za deset dana da znate ko je tipovao. Šest puta je hapšen zbog krađe automobila taj Branislav Radosavljević. U istom džemperu istog dana se slikao. On misli Đilas će mu kupiti odelo.

(Predsedavajuća: Gospodine Markoviću, privodite kraju.)

Zahvaljujem.

Molim.

Za reč se javio ministar Aleksandar Vulin.

Ne mogu da se složim sa uvaženim poslanikom kada kaže da predstavnici tih medigrup partija, kako se zove ta partija, nešto je bilo, ima neka firma, ta partija, da oni ne znaju šta hoće. Nije tačno. Oni odlično znaju šta hoće.
Oni hoće vlast bez izbora. Tu su vrlo precizni i spremni su da ne izlaze na izbore dokle god im se ne prizna pravo da budu na vlasti. To je principijelan stav. To je njihova poruka biračima. Mi znamo šta hoćemo, hoćemo vlast bez izbora i gotovo. Nema tih izbornih uslova koji će njih naterati da izađu na izbore. Oni će na izbore izaći kada im se naredi iz nekih ambasada gde odlaze. Mogu izborni uslovi da budu bolji, mogu lošiji, nebitno. Kad se naredi na travnjaku, kad se stane na travnjak, obrišu cipele, zategne kravata, bude vrlo pristojan, spusti se pogled, spusti se glava, kaže: „Izvolite“, ovi kažu: „Ideš na izbore“, „Razumem i nije mi teško.“ Tada će to biti.
Oni odlično znaju šta hoće. Oni hoće još jednu veoma važnu stvar. Hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom. To odlično znaju šta hoće. Oni ne samo što traže da on ne sme da bude kandidat za predsednika, da ne sme da bude politički faktor, nego traže da ni njegovo ime ne sme da bude na listi. Kako vi možete da zabranite punoletnom, slobodnom građaninu Republike Srbije da svojim imenom raspolaže kako on hoće? Dakle, te dve stvari hoće. Hoće da izađu na vlast bez izbora i hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom.
Čekajte, politika je stvar ideja. Politika je stvar sukoba ideja. Da li se mi sukobljavamo sa nekom idejom? Jeste vi uspeli da se u javnom diskursu posvađate oko nečega, a da to nije spisak uvreda? Kada ste čuli šta je njihov stav o Kosovu? Je l' Kosovo nezavisno ili deo Srbije? Da li treba pregovarati u Briselu ili ne treba? Da li treba priznati institucije u Prištini ili ne treba? Da li Srbi treba da izađu iz institucija ili ne treba? Da li je odnos prema Kosovu tačka na osnovu koje mi određujemo svoju politiku prema drugim državama? Kada ste to čuli od njih? Otkud znate šta misle? Nikad nismo čuli tako nešto.
Jeste li čuli nekada da kažu – mi ćemo izgraditi ove i ove puteve? Nikad. Jeste li čuli da kažu – cena struje će biti takva i takva? Kada ste ih čuli da kažu – mi bismo se ovako borili protiv kovida, ili – ova vakcina treba da bude četiri, a ne treba da bude pet? Bilo šta. Kad ste čuli jednu konzistentnu ideju, jednu, ne tražim dve, jednu? Osim spiska uvreda. Kada ste ih čuli da li su za vojnu neutralnost ili članstvo u NATO paktu? Hajde da se izjasne i kažu – mi smo za vojnu neutralnost. Ali ako kažu – mi smo za vojnu neutralnost, pa tu neutralnost je izglasala ova Skupština, formulisao je predsednik Vučić, oni to ne mogu da kažu. Onda ste za NATO pakt. U redu, ali kažite – mi smo za članstvo Srbije u NATO paktu, pa da građani čuju.
Da li ste za očuvanje Republike Srpske? Šta mislite o Dejtonskom sporazumu? Dokle ste spremni da idete u odbrani Republike Srpske ili ukidanju Republike Srpske, svejedno, ali recite to. Kad ste čuli to?
Vi svaki dan čujete neku od uvreda na račun Aleksandra Vučića, njegove porodice, ali kada ste čuli odgovore na ova pitanja koja ja postavljam? Ne znam kako bismo mi izašli na izbore 2012. godine da smo imali samo politiku – ua, Boris Tadić. Godine 2012. mi smo imali vrlo jasan stav i po pitanju članstva u vojnim savezima i po pitanju politike prema Kosovu i Metohiji. Građani su znali da kad glasaju za nas, da će glasati za očuvanje Republike Srpske.
Potpuno ste u pravu, srpska policija nije tukla… Poslednji put je tukla radnike kada je bio donošen Zakon o radu, ako se ne varam, 2005. godine ispred stare Skupštine u Kralja Milana, tukli su sindikate, tukao ih je DOS. Ne mi, tukao ih je DOS.
Izvinite, kada se izađe ispred Skupštine, kada se policijskom majoru polome obe noge, kada se pokuša zapaliti ova Skupština, naravno da policija reaguje. Odmah da vam kažem, dok sam ja ministar unutrašnjih poslova, reagovaće na svako nasilje na ulicama i neće dozvoliti da ovaj visoki dom još jednom bude opljačkan, opoganjen i zapaljen. Nikad više.
Oni su upali u RTS. Pa mi smo bili opozicija, evo, prepoznajem mnoge saborce iz tih godina, koliko smo decenija bili opozicija, kad smo mi to upali u RTS? Kad smo mi to upali u bilo koju medijsku kuću? Je l' treba da vas podsetim, mnogi od vas su bili tu, neki od vas su i govorili na onim velikim mitinzima koje smo imali pre izbora 2012. godine, tu je bilo po sto hiljada ljudi, kada smo ih odveli na RTS? Kad smo upali u RTS? Kad smo polomili jedno staklo? Bilo je više ljudi nego što su oni ikada sabrali na jednom mestu. I naravno da će policija raditi po Ustavu, raditi po zakonu i štititi imovinsku sigurnost i čast svakog građanina ove zemlje i svake institucije.
Znate li šta je bila jedna od težih stvari u razgovoru sa Srbima koje je vodio predsednik Vučić u kasarni u Raški, i ja sam bio prisutan? Da ih umiri da ne kažu šta misle, po imenu i prezimenu, o predstavnicima određenih političkih partija iz Beograda koji su rekli – ROSU se bori protiv šverca i kriminala na Kosovu i Metohiji, a ovi naši drame. Znate li koliko je napora bilo potrebno da se zamole da nema teških reči, da se ne psuje nikom majka, da se ne govori ništa loše, jednostavno, znate, kao kada u porodici imate nekog ko se loše ponaša, pa kaže – hajde, pusti, naš je, skloni ga sa strane. Da ne radujemo Šiptare, učinili smo veliki napor da Srbi ne pljuju jedni druge, a možete zamisliti kako su Srbi na Kosovu i Metohiji dočekali da vide konačno političku ideju gde se kaže – pa ROSU, to je borba protiv kriminala tamo, to je u redu. Ranili čoveka, Sofronijević je jedva živu glavu izvukao.
Dakle, samo se ne slažem oko toga sa uvaženim poslanikom, ja sam siguran da oni odlično znaju šta hoće. Hoće vlast bez izbora i da se Vučiću zabrani bavljenje politikom i to su svi izborni uslovi koje njih zanimaju, a na izbore će izaći kako im se naredi, ne kako oni hoće.

Zahvaljujem, ministre.

Replika, Dragan Marković Palma.

Izvolite.

Gospodine ministre, tražim od vas da po službenoj dužnosti zahtevate od tužilaštva da ispita po kom osnovu je kompanija (ili kompanije) Dragana Đilasa prebacila pozajmicu subjektima koji se bave istim poslom kao i Dragan Đilas. Pozajmica se daje da bi se izbegao PDV i da bi se oprale pare. To je jedan zahtev moj prema vama.

Drugi zahtev je da ispitate zašto nije procesuirana krivična prijava, ne krivična prijava od neke druge političke partije, već od supruge Dragana Đilasa Ive Đilas, koja je podnela krivičnu prijavu sa slikama gde joj je desno oko bilo naduveno od udarca Dragana Đilasa, mislim na tasta Dragana Đilasa i oca Ive Đilas. Tražim od vas po službenoj dužnosti gde je ta prijava, zašto je u fioci itd. Jednom je on rekao, kaže da je demantovala Iva Đilas, kaže – mi smo se dogovorili. Oni mogu da se nagode oko para, ali po službenoj dužnosti za nasilje u porodici se primenjuje današnji zakon koji zahteva hapšenje lica koje je tuklo suprugu i tasta u prisustvu dvoje maloletne dece.

Molim vas da vam ne pišem pisma i da poslednjeg četvrtka u mesecu možemo da pitamo ministre sve, evo, tražim od vas, ako sve to niste znali, evo, tražim i da me informišete u roku od 15 dana dokle ste došli. Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Evo, informisaću vas odmah.
Dakle, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno policija tačnije, Policijska uprava za grad Beograd uradila je svoj posao. Mi smo sve saslušali, sve učinioce, sve učesnike tog događaja smo saslušali, imamo izjave oštećenih. Oštećeni su supruga gospodina Đilasa, njegov tasta i njegova tašta je takođe dala odgovarajuću izjavu i time je policija završila svoj posao. Mi smo sve to predali nadležnom tužilaštvu. Mi ne možemo ni da uhapsimo, ni da pustimo. Mi radimo kako nam tužilaštvo nalaže. Dakle, sve smo dokumentovali, postoji i medicinska dokumentacija, postoje izjave oštećenih. Dakle, tu uopšte nije sporno da li je bilo nasilja od strane gospodina Đilasa prema njegovoj supruzi i prema njenom ocu, tačnije njegovom tastu. To je nesporna činjenica. Tužilaštvo to kvalifikuje kako misli da treba i tu mi jednostavno ni na koji način ne možemo da se mešamo.
Kada ste rekli – pozajmice i slično, da, postoji, to je dosta poznato da se na taj način pere novac, sklanja se novac, pozajmi se nešto, ne vraća se, a vi ne tužite za vraćanje. Vi morate da tužite i morate da obračunate kamatu. Ne može da bude bez kamate pozajmica. Određena kamata koju reguliše Narodna banka Srbije mora da bude predviđena. Ne može da bude dinar za dinar. Dakle, mora da bude neka razlika. Nije to ništa neobično, nije to ništa novo.
Samo ću vas podsetiti, nije to ništa neobično, nije to ništa novo, Nezavisno udruženje novinara Srbije je u dužničkom ropstvu prema Đilasu. On je pozajmio nekih desetak miliona dinara NUNS, da li su vratili ili nisu vratili, ali vrlo zanimljivo da imate izraz nezavisni, a primate pare od političkih aktera. Zamislite sada, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da postoji jedno udruženje novinara kome je SNS dala novac, pozajmila. Koliko sekundi bi bilo potrebno da se o tome oglasi Brisel, da se oglase reporteri bez granica, da se oglase sve što postoji na ovom svetu, da kaže - sramno mešanje u nezavisna novinarska udruženja, pokušaj kupovine, eto, kako se vlast meša među novinare, novinari ne mogu da rade, zasipaju se, pa kupuje se njihovo…. A, kada Đilas da pare, to je potpuno uredu.
Znate, za mnoge od vas, uključujući i mene, kada nešto ovako govorimo, kažu nam da smo Vučićevi poltroni, ulizice i tome slično. Kada ste vi, dame i gospodo, drugarice i drugovi, čuli jednog člana Đilasove partije da iznese polu kritičku misao o Đilasu? Hajde, jednom. Oni nisu ulizice i poltroni, oni služe svom šefu koji ih plaća i to je uredu. A mi ne smemo da branimo svog predsednika, mi ne smemo da imamo svoj stav, mi ne smemo da zastupamo svoju politiku, a oni? Kada ste čuli da su rekli jednu lošu reč o Đilasu, o njegovoj zaposlenoj Tepićevoj? Kada ste čuli da neko, recimo član, ne znam kako se zove ova stranka koju je kupio Jeremić, od onog Aleksića, kada ste čuli da neko od njih kaže lošu reč o Aleksiću ili Jeremiću? Oni su elita, a mi smo poltroni, jer zastupamo svoj program i branimo svog predsednika. Pa, kako sada to? Kako to pomirite u svojoj glavi? Kako to uspete da objasnite?
Dakle, policija je uradila svoj posao, vaše pitanje se odnosi na tužilaštvo, ja vas apsolutno podržavam u tome i smatram da tužilaštvo treba da kvalifikuje delo onako kako ono misli, ali da dobijemo kvalifikaciju. Hvala.

Hvala.

Replika, Dragan Marković Palma.