Zahvaljujem, predsedavajući.
Saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske je izuzetna. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je izvršio nekoliko donacija prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske. Zajedno ostvarujemo brojne obuke, na prvom mestu, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. U planu su i zajedničke vežbe. Dakle, saradnja je zaista dobra kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Tu zaista imamo saveznika u Republici Srpskoj. Kada je bilo hapšenje i razbijanje ovog klana Belivuk-Miljković, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske nam je pomoglo i informacijama, ali isto tako i davanjem odgovarajućih, da ne govorim baš sve, smernica, informacija o pripadnicima ovog klana koji su se nalazili na teritoriji Republike Srpske, nekad i BiH. Dakle, saradnja je zaista izuzetna. U ostalom, imamo iste neprijatelje, organizovani kriminal i naravno da se protiv njega iskreno i zajedno borimo.
Više Republika Srbija poštuje integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, nego što pojedini rukovodioci u Bosni i Hercegovini, važni rukovodioci, članovi Predsedništva poštuju integritet i suverenitet Republike Srbije. Nikad niste mogli da čujete ni od jednog predstavnika zvanične politike države Srbije da smatra da ovaj ili onaj deo teritorije Bosne i Hercegovine treba ili ne treba da bude samostalan. To šta mi želimo je drugo, a naša politika je više nego jasna. Kažem vam da bih bio najsrećniji da Drina protiče kroz sred srpske države, a ne da je na granici srpske države, ali poštujem Dejton, poštujem međunarodne obaveze Republike Srbije i naravno da priznajem Bosnu i Hercegovinu.
Sa druge strane, imamo članove Predsedništva Bosne i Hercegovine koji otvoreno kažu da je Kosovo nezavisno faktički i suštinski i da ih samo veto srpskog člana Predsedništva sprečava da priznaju Kosovo. Znate, onaj koji je priznao Kosovo, bez obzira da li je to velika sila, mala sila, ne zanima me, taj je izgubio svako pravo da govori o principu nepromenjivosti granica. Izgubio je svako pravo da kaže da su granice nepromenjive i da se nikad više neće menjati. Nemate to pravo. Godine 2008. ste to pravo zauvek izgubili. Destabilizacijom koju ste učinili na Balkanu te 2008. i naravno, 1999. godine, tokom NATO agresije, pa i ranije, vi ste izgubili pravo da govorite o miru, a posebno pravo da govorite o principu nepromenjivosti granica.
Ne može se, kao što je rekao češki ministar spoljnih poslova u jednoj od prethodnih vlada, reći napravili smo grešku kad smo priznali Kosovo, nismo trebali da menjamo granice Srbije, ali nećemo više. Ne može nećemo više. Ne znate vi, kada ste jednom otvorili proces promena granica na Balkanu, vi ne znate gde će se i kada taj proces završiti. Samo jedno znate, proces ste otvorili. On je otpočeo, a u istoriji procesima se upravlja, ali se ne zaustavljaju dok ne dođu do svog logičnog kraja.
Dakle, ja sam apsolutno za princip nepromenljivosti granica i počinjem od Republike Srbije, insistirajući da se poštuje naš teritorijalni integritet i naše teritorijalni suverenitet. Čvrsto verujem u to i kao što čvrsto verujem u to da naš odnos prema našim susedima treba da bude onakav kakav naši susedi imaju prema Srbima sa kojima žive. Ne možete da budete u srdačnim odnosima sa Srbijom kraj koje živite, a da vršite diskriminaciju Srba sa kojima živite. To jednostavno nije logično. Zato verujem da očuvanje prava Srba je najbolji način da imate najbolje moguće odnose sa Republikom Srbijom.
Samo još jedna stvar. Vi ste rekli – kada uđemo u EU granice neće biti važne. Bojim se da će biti jako važne. Čak i ako uđemo ikada u EU, nisu nam baš rekli da su raspoloženi za nas, imaju nekih dilema po tom pitanju. Kažu da se to ne odnosi samo na nas, već tako, uopšte, što je, naravno, njihovo pravo. Oni imaju pravo da prime koga kod hoće u svoj klub. Mi smo tu, stojimo, čekamo, radimo svoj posao, razvijamo Srbiju, ali kada je počela migrantska kriza, Šengenski sporazum je ukinut, izbacili su vojske jedni prema drugima, i to gle čuda baš na svojim granicama, nisu otišli da štite nekog drugog, nego čuvaju svoje granice i vrlo ih ljubomorno čuvaju. Kada je počela kovid kriza, izbacili su opet vojske na granice i vrlo ljubomorno čuvaju svoje granice, kao što vrlo ljubomorno čuvaju medicinsku opremu, vakcine i sve ostalo.
Dakle, nisam ubeđen da granice neće biti važne ni kada postanemo članica EU, ako postanemo članica EU. Mi smo tu malo napredniji od njih.
Predsednik Vučić je izašao sa jednim hrabrim predlogom. Šta mislite zašto ga toliko napadaju? Zato što to što on predloži i radi oni bi trebali da radi, a nisu u stanju, a ne smeju to da rade. Kako onda neka mala Srbija tamo može da stvara „Mali Šengen“, a oni ga nisu napravili u EU? Koliko zemalja članica EU nije u Šengenskom sporazumu? Kako sad Srbija može da napravi u svom nekom okruženju Šengen? Kako vi to zamišljate, Srbi? Ko ste vi to? Kako ste vi to smislili? Znate, kada Aleksandru Vučiću kažu – previše pričaš o uspesima Srbije, moglo bi to malo tiše da bude, da, ali on govori istinu.
Dakle, granice će biti važne i kada i ako postanemo članica EU, ali sam veoma ponosan na našeg predsednika što je pokazao da Srbija nema čega da se plaši. Onaj ko otvara granice ne plaši se, naprotiv. Znate, stalno nam govore, tim auto-putem će se kretati Šiptari, hoće, ali će se tim auto-putem kretati naša roba koju ćemo izvoziti, naši preduzetnici, Srbi će nam biti bliži gde god da su. Nemamo mi čega da se plašimo. Možemo samo da budemo ponosni na sebe, a ovi iz Evrope neka gledaju kako Srbija radi, pa možda i oni jednog dana nauče nešto. Hvala.