Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/415-21

1. dan rada

19.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem kolega Krkobabiću.

Jedno obaveštenje, pre nego što nastavimo sa daljim radom.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da iskoristim vaše prisustvo na današnjoj sednici, i da u ime poslaničke grupe SPS, vama i vašem Ministarstvu i predstavnicima BIA, čestitam na jednoj organizovanoj neselektivnoj beskrupuloznoj borbi protiv kriminala i korupcije, jer ovo što danas imamo kao rezultate tužilaštva, su zapravo rezultati vašeg rada u prethodnom vremenskom periodu, a oni su to samo sistematizovali i konačno kreću u jedan vid realizacije.

Mi smatramo da je ovo samo mali deo onoga što će se dešavati u periodu koji je pred nama i očekujemo da u narednom vremenskom periodu otvore još dve značajne teme, a znamo da ste predano, odgovorno i ozbiljno i posvećeno radili na tome. Tu pre svega mislimo na temu prisluškivanja predsednika Srbije, ali i na temu koja se tiče pokušaja kriminalizacije porodice predsednika sa samo jednim jasnim ciljem, a to je destabilizacija Srbije, što naravno i u čemu neće uspeti, ali je dobro da konačno dođemo do imena počinioca, do imena onih koji su bili spremni da to urade, pa makar to bili i predstavnici nekakvih ambasada, jer sigurno je da čitava ova priča, ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali sigurno je da čitava ova priča ne bi mogla biti ni započeta ni realizovana bez podrške neke od ambasada, ne želim zaista nikoga da optužujem, prepuštam to nadležnim organima i nadležnim institucijama i verujemo kao poslanički klub da ste vi svoj deo posla odradili kao što sam rekao odgovorno, ozbiljno i posvećeno.

Što se tiče današnje sednice, gospodine ministre, reč je dakle o pet sporazuma, tri sporazuma su sa BiH, jedan sa Austrijom i jedan sa Egiptom.

Pre nego što krenem da govorim o sadržaju samih sporazuma, želim da kažem jedan stav poslaničke grupe SPS, a to je, obzirom da ću govoriti najpre o tri sporazuma koja se tiču BiH, a to je da nam je žao što čitav region nije shvatio poruku Srbije u periodu pandemije, kada je Srbija donirala vakcine, jer nije tu reč bila samo o donaciji, tu je reč o obnovi poverenja i kada je vrlo jasno rečeno, mnogo smo mali da bi loše govorili jedni o drugima, i da bi pojedinačno realizovali nekakve interese.

Zar nije logičnije da svi zajedno nastupamo pred velikim silama i pred Briselom, i pred SAD. Tačno je, mi pretendujemo da budemo članovi i članica , punopravni član EU.

Ali, dozvolite, najveća trgovinska razmena se obavlja u regionu i to ne treba zaboraviti, to je od 70 do 80%, prema nekim podacima i zar nije logično bilo da umesto što smo govorili loše jedni o drugima, a Srbija to nikada nije učinila, jer Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu, i Srbija ima jasan stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, a ukoliko postoje otvorena pitanja i ukoliko postoje sporovi, Srbija je uvek spremna da ih rešava kroz dijalog, da iznađe kompromisno i pravično rešenje, nikako jednostranim aktima, nikako jednostranim potezima, jer to gledajući prošlost i gledajući prethodni period nije donelo apsolutno ništa dobro.

Umesto da smo se okrenuli regionalnim projektima, poput Ekonomskog samita u Beogradu, Turski tok, ogroman značaj za našu industriju i za našu privredu, mini šengen i Otvoreni Balkan, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Sam Vašingtonski sporazum koji smo trebali da iskoristimo sa ekonomskog aspekta i ekonomske normalizacije. Srž Berlinskog procesa je takođe privreda, ulaganje u oblast digitalizacije, inovacije, investicije, industrije.

Nismo se na žalost, time bavili, bavili smo se, ne mi, nego drugi, da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne, da li treba vršili prtisak na određene države, zapravo 5 država koje nisu priznale KiM, Kosovo kao državu, ili ne.

To da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne to ćemo videti u decembru kada podvučemo crtu. Znate, kada je ekonomija u pitanju tu ne možete da varate, oni su jasni, oni su vidljivi i tada će se videti jasan i vidljiv napredak Srbije, kao što se vidi danas kada je reč o organizovanoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Velika je razlika kada, recimo, predsednik Srbije ode u Bosnu i Hercegovinu, čini mi se da je to bio dan kada je dobio ključeve od grada Banjaluke i kada vrlo jasno kaže da mi želimo dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom i njenim entitetom u Republici Srpskoj i da nam ne pada na pamet priča da pričamo o ratu, i da nam ne pada na pamet da izričemo uvrede na račun drugih naroda.

Banjaluka, eto, gde su postojale velike razlike, u tom trenutku je postao grad bez razlika, bez obzira na različita politička uverenja jednoglasno je doneta odluka.

Kada je rečeno da će preko 100.000.000 evra biti uloženo u projekte Republike Srpske, izgradnja mosta preko Save i 100.000.000 evra pomoći, zatim izgradnja 17km autoputa od mosta do Bijeljine, procenjena vrednost radova je bila 136.000.000, a Srbija da će uložiti 100.000.000 evra. Time se pokreće ceo region i pripadnici različitih naroda.

Zatim, izgradnja aerodroma Trebinje. Početna vrednost je 98.000.000 do 100.000.000 a Srbija će uložiti između, citiram, 73.000.000 do 75.000.000 evra. Milion evra za četiri lokalne samouprave.

Znate, kada predsednik Srbije poseti Memorijalni kompleks u Donjoj Gradini on kaže da će poštovati istoriju i da ne želi da raspiruje mržnju, već poštuje kulturu sećanja i vodi računa o našoj istoriji i da našu istoriju nikada ne treba da zaboravimo. U tome je razlika između Srbije i drugih država u regionu.

Nema veze, Srbija se opredelila za jednu mudru i racionalnu politiku. Srbija je danas faktor političke stabilnosti u regionu, želeli to da prihvate ili ne.

Ovi sporazumi o kojima danas govorimo jesum zapravo akt saradnje. Srbija želi saradnju. Srbija želi saradnju sa svima, jer Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog, stabilnog i korektnog partnera.

Na saradnju Republike Srbije sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se tri sporazuma, a u pitanju je sticanje pravnog osnova za saradnju u oblasti regulisanja graničnih prelaza i pograničnog saobraćaja. Njihovim potpisivanjem, kao što je rečeno, pokazuje se otvorenost za dalje jačanje veza sa susednom Bosnom i Hercegovinom, konkretno ovim sporazumom treba da se doprinese bržem protoku ljudi, roba i usluga, što je od važnosti za privredni i društveni razvoj obe zemlje.

Intenzitet pogranične saradnje potvrđuje otvaranje čak devet graničnih prelaza prema BiH. Srbija kao inicijator više značajnih regionalnih projekata profilisala se kao nesporni lider i faktor stabilnosti Zapadnog Balkana, što na svakom koraku iskazuje intenzivnom i bilateralnom i multilateralnom saradnjom sa zemljama u regionu, a koje u krajnjoj liniji imaju za cilj jačanje pozicije i konkurentnost čitavog regiona u odnosu kako na evropsko, tako i na svetsko tržište.

Svaka od zemalja regiona ima svoje komparativne prednosti, ali je sigurno da udruživanjem resursa možemo postići bolji ekonomski efekat i biti konkurentniji sa trećim tržištima, što valjda i jeste suština.

Kada je u pitanju saradnja sa Bosnom i Hercegovinom jako smo u mnogo čemu različiti i po nekim ključnim pitanjima imamo različite stavove. Srbija nastoji da svojim politikom afirmiše sve integrativne procese, posebno u oblasti privrede i posebno u oblasti ekonomske saradnje.

Sporazumi sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se na granične prelaze i pogranični saobraćaj, a njihov cilj jeste upravo svojevrsna granična liberalizacija na dobrobit obe zemlje, jer mi smo dve susedne države koje su veoma upućene jedna na drugu, bez obzira na bolne događaje iz bliske prošlosti koje su u jednom istorijskom trenutku udaljavale i naše politike, udaljavale i naše narode.

Ono što danas činimo je za budućnost naših dobrosusedskih odnosa, a verujemo da će vreme i činjenice istorijski objektivizirati događaje iz tih devedesetih godina.

Srbija i sa ostalim zemljama u regionu, posebno sa bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uspostavila diplomatske odnose u cilju stabilizacije regiona, ali zbog činjenice da su svi narodi Balkana isprepleteni i upućeni jedni na druge.

Tako i sa Federacijom Bosne i Hercegovine, bilateralni odnosi uspostavljeni 2000. godine, i uprkos povremenim oscilacijama koje su posledice upravo istorijskih događanja možemo reći da između Srba i Bosne i Hercegovine postoje aktivni politički dijalog i sve bolja ekonomka saradnja.

Srbija poštuje integritet, ponavljam, Federacije Bosne i Hercegovine, uz poštovanje integriteta Republike Srpske kao posebnog identiteta, jer Republika Srpska jeste tekovina Dejtonskog sporazuma i ustavna je kategorija u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Što se Srbije tiče to je nesporna i nepromenljiva činjenica. Uostalom, to se jasno vidi iz politike Republike Srbije prema Republici Srpskoj sa kojom imamo i Sporazum o specijalnim vezama i mnogobrojne bilateralne sporazume o saradnji u gotovo svim sektorima života.

Srbija nastoji da unapređuje bilateralne odnose sa Bosnom i Hercegovinom upravo polazeći od navedenih činjenica. Danas je Bosna i Hercegovina jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a međusobna trgovinska razmena u konstantnom porastu, jer imamo komplementarna tržišta i privredu.

Recimo, tako je u 2019. godini, Bosna i Hercegovina bila treća izvozna destinacija za naše robe, a po ukupnoj robnoj razmeni bila je na petom mestu. Negujemo korektne odnose.

Srbija je u prošloj godini kovida pokazala koliko drži do regionalne saradnje i koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajna solidarnost, koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajno razumevanje.

Da podsetim, prošle godine je Srbija donirala medicinski materijal i vakcine svim zemljama u regionu, i Bosni i Hercegovini, i Crnoj Gori i Makedoniji. Na taj način smo pokazali ne samo svoju ekonomsku i političku snagu, već pre svega humanost na delu.

Kada su u pitanju konkretna tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom važno je istaći da oni treba da doprinesu ne samo većoj spoljnotrgovinskoj razmeni, bolje organizovanom tranzitu i efikasnijem upravljanju granicom, već i jačanju naše bilateralne saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala ilegalnih migracija koje su, nažalost, zbog položaja i Srbije i Bosne i Hercegovine na migrantskoj ruti jedna od važnih oblasti bilateralnih odnosa. Srbija je na udarnoj evropskoj migratskoj ruti od 2015. godine. Kroz našu zemlju prošle su desetine hiljada migranata. Njihov cilj je Zapadna Evropa, ali su oni u Srbiji prihvaćeni i zbrinuti na najbolji način.

Najnovija migratska kriza vezana je za događaje u Avganistanu. Važno je istaći da kako je predsednik države kazao – Srbija neće biti parking za migrante.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, kao i Aneks Sporazuma za zajedničku lokaciju na graničnom prelazu Bratunac (Novi most) - Ljubovija (Novi most) potpisani su 27. jula 2021. godine u Zvorniku.

U fokusu ovih sporazuma, pored olakšanja privredne saradnje, jeste i bolji i lakši svakodnevni život građana koji žive u pograničnim opštinama. Ovi sporazumi su pravni osnov koji omogućava svim građanima iz pograničnih opština, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Bajina Bašta ili da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, kao što su Rudo ili Bratunac, da na jednostavniji način, brže i lakše, bez potrebe da imaju dokumenta koja su potrebna za prelazak iz jedne države u drugu, mogu da prelaze sa teritorije jedne na teritoriju druge države. To umnogome olakšava život. Dakle, suština je u tome da vodimo računa o životima građana a ne da se bavimo samo politizacijom.

Iskoristio bih prisustvo ministra Vulina i pitao ga, imajući u vidu sporazume koji su danas na dnevnom redu, da li se zna datum otvaranja mosta Bratoljub, koji povezuje opštine Ljubovija i Bratunac?

Podsetiću da je ovaj most država Srbija izgradila 2017. godine i da je za njegovu izgradnju izdvojeno 13 miliona evra. Ovaj most ima ogroman značaj za privredu, stanovništvo i razvoj Bratunca i Ljubovije, a saradnja zemalja regiona preduslov je napretka za sve zemlje zapadnog Balkana, jer samo ako budu oslonjene, kao što sam rekao, jedna na drugu, ako unapređuju saradnju, ako grade regionalno tržište, mogu napredovati na putu ka EU.

Ne treba zanemariti činjenicu da region zapadnog Balkana sa 18 miliona stanovnika predstavlja važno tržište za sve kompanije u regionu, a isto tako i odskočnu dasku za pristup tržištima EU.

Da podsetimo i na Berlinski proces, koji je kao regionalna inicijativa pokrenut 2014. godine, sa ciljem jačanja regionalne saradnje i boljeg povezivanja zapadnog Balkana u kontekstu bržih evropskih integracija. Zato Srbija svoju poziciju ekonomskog lidera regiona koristi upravo za ekonomsko jačanje regiona i regionalne inicijative koje tome doprinose. Jedna od tih regionalnih inicijativa jeste svakako "Otvoreni Balkan", a cilj je upravo otvorenija i intenzivnija privredna saradnja, olakšavanje međudržavnog prometa i nesmetano kretanje ljudi i roba na tom prostoru. Dakle, tri države su odlučile da zanemare prošlost, ne da zanemare prošlost, već da se ne osvrću na prošlost i da gledaju sadašnjost i da budu okrenuti pre svega ka budućnosti.

Bosna i Hercegovina, isto kao što su Srbija i Albanija članice "malog Šengena", čija primena već daje rezultate u praksi, što je dobar putokaz i za ostale zemlje u regionu koje do sada nisu to uradile da se priključe ovoj inicijativi. Treba shvatiti činjenicu da je brži i ujednačen razvoj regiona uslov pozicioniranja svake zemlje ponaosob, kao što treba shvatiti da svaka zemlja koja ostane usamljena i nepovezana neće moći da bude respektabilna, pre svega u ekonomskom smislu.

Danas niko ne može ostati ako je izolovano i usamljeno ostrvo u globalnom svetu, u kome velike ekonomije jedu male. Upravo zato je "Mini Šengen" ili "Otvoreni Balkan" lansiran sa ciljem unapređenja međusobne ekonomske integracije. Dakle, ovo svakako jeste vizionarski potez, ideja da se olabave granice u svakom smislu, da se stvori jedinstveno tržište radne snage, kao i da se zemlje bez ikakve zadrške i prepreka pomažu u slučaju elementarnih nepogoda.

Svi ovi projekti i investicije su od velikog značaja za stanovništvo naših zemalja, kojima će na taj način da se omogući bolji i kvalitetniji život, narodi će moći lakše i jednostavnije da se povezuju, a najveću korist, ponavljam, imaće građani iz pograničnih naselja i opština i to će biti novi kvalitet života.

Ulaganje u infrastrukturu je i u kontekstu regionalne saradnje veoma značajno. Uz sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i Aneks sporazuma o zajedničkoj lokaciji na graničnom prelazu Ljubovija-Bratunac, pored ovoga, ove godine smo na dnevnom redu imali i potvrđivanje Sporazuma o izgradnji 11 mostova između Srbije i BiH, čiji je značaj višestruk i nemerljiv.

Suština svega je ubrzani razvoj regiona koji je, nažalost, u poslednjih 30 godina tavorio zbog, pre svega, nažalost, istorijskih događaja koji su za posledicu imali stvaranje novih država, razdvajanje naroda koji su suštinski uvek bili i biće upućeni jedni na druge.

Zato danas treba ponovo da gradimo nove mostove, nove puteve, zajedničke projekte, na kojima će se zapošljavati ljudi iz naših država, pre svega. Na ovaj način razvija se infrastruktura, kao jedna od najznačajnijih privrednih grana svake, pa tako i naše dve države, a krajnji cilj je dobrobit građana, u kontekstu "Otvorenog Balkana" ili "Mini Šengena", posmatran sa tri sporazuma, sa Bosnom i Hercegovinom, o kojima danas govorimo, a koji predstavlja celinu rešavanja pitanja graničnih prelaza, a time i značajan korak ka liberalizaciji granice protoka roba i usluga, što sve treba da olakša život građanima obe zemlje.

O ovim sporazumima će još više govoriti moje kolege u nastavku današnje sednice.

Kratko bih spomenuo i naredna dva sporazuma - Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti prirodnih katastrofa i Memorandum sa Egiptom o vojnoj saradnji.

Kada je Sporazum sa Austrijom u pitanju, želim da istaknem gotovo viševekovnu saradnju sa ovom zemljom i da pohvalim intenzivnu saradnju koju danas ostvarujemo sa Austrijom. To da je Beč treći grad u svetu po broju Srba samo potvrđuje značaj naše međudržavne saradnje i značaj položaja koji Srbi u Austriji zauzimaju, ali…
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Uvaženi gospodine Milićeviću, obratite pažnju na vreme.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Da, završavam.

Znači, privredne saradnje koju danas imamo sa Austrijom.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima, i time završavam, neću nažalost moći da govorim, ali reći ću jednu rečenicu, kada je u pitanju sporazum sa Egiptom. Treba istaći kontinuitet višedecenijske saradnje sa ovom zemljom, sa kojom prijateljstvo potiče još od osnivanja Pokreta nesvrstanih, u čemu su lideri obe naše zemlje imali gotovo presudnu ulogu.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima je velika zasluga i sadašnjeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, koji je kao ministar spoljnih poslova upravo sa ovim zemljama započeo proces, veoma važan nacionalni i državni projekat u koordinaciji sa predsednikom Republike, a to je proces povlačenja priznanja samoproglašenog Kosova.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Hvala vama.
Sledeći na spisku je predstavnik poslaničkog kluba "Aleksandar Vučić – Za našu decu" Milimir Vujadinović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama nekoliko sporazuma, odnosno zakona, koji, pored suštinske važnosti za život svakog čoveka u ovoj zemlji, imaju i jednu simboličnu važnost.

Naime, ovi sporazumi moglo bi se reći da su na neki način paradigma politike koju danas vodi Srbija, paradigma politike koju danas vodi SNS, čiju poslaničku grupu u ovoj raspravi predstavlja moja malenkost, ali pre svega paradigma politike koju danas vodi predsednik i Srbije i SNS.

Pored toga što ovi zakoni suštinski veoma jasno i veoma precizno utiču na svakodnevni život čoveka sa jedne strane, oni s druge strane podižu ugled Srbije, čuvaju mir i stabilnost u regionu.

Vi ste, uvaženi ministre Vulin, već više godina politički partner Aleksandra Vučića i SNS i možda mi vi na najbolji način možete reći nije li ovo politika i Aleksandra Vučića i SNS u celini, nije li to politika kojom svakom danom pokušavamo doprineti kvalitetnijem i boljem životu svakog pojedinca u Srbiji, sa jedne strane, i, sa druge strane, svakog dana i svakim potezom pokušavamo doprineti međunarodnom ugledu Srbije i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Verovatno ste zato i vi već godinama politički partner i Aleksandra Vučića i SNS.

No, da krenemo. U pitanju su sporazumi o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, Sporazum o graničnim prelazima i verovatno jedan od najvažnijih sporazuma, Sporazum o pograničnom saobraćaju, a svi su između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, sa druge strane.

Kada su u pitanju zajedničke lokacije za granične prelaze, valjda je sad svima jasno da je to rešenje višegodišnjeg problema, odnosno višegodišnjeg pitanja kada je u pitanju most Bratoljub. Ovaj sporazum predstavlja osnov da Bratoljub konačno bude pušten u promet i da građani i Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH konačno počnu da osećaju benefite onoga što smo radili u proteklim godinama.

Međutim, nije to jedini integrisani granični prelaz u Srbiji. Ja dolazim sa severa Srbije, pa znam da jedan takav granični prelaz postoji u Bačkim vinogradima i znam koliko on znači i za građane Mađarske i za građane Republike Srbije. Mi se nadamo da ovo neće biti jedini integrisani granični prelaz, ministre, kada je u pitanju granica sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, jer generalno jedan ovakav sporazum otvara mogućnost da to ne bude samo granični prelaz na Bratoljubu, nego i na nekim drugim lokacijama.

Kada je u pitanju ovaj drugi sporazum, a tiče se graničnih prelaza, takođe, na jedan kvalitetan način on uređuje promet između Republike Srbije i BiH. Svakako se određuju mesta gde se šta carini, gde se prelazi granica. Siguran sam da će svakako ovo uticati na privredu. Siguran sam da ste u određivanju ovih stvari vodili računa o potrebama privrednika, pogotovo kada se uzme u obzir turizam, jer određuju mesta gde će prelaziti „Ćiro“ i otvaramo one granične prelaze sezonske na Perućcu, itd.

Međutim, na kraju, Sporazum o pograničnom saobraćaju. Ovo je nešto što, ministre, običan svet, kad kažem običan svet, nema običan i neobičan, nego čovek u Srbiji čeka decenijama, pogotovo u pograničnim delovima prema BiH, gde smo istorijski, rodbinski, kulturološki i na svaki drugi način vezani sa ljudima koji žive sa druge strane Drine. Ovo je verovatno jedan od najznačajnijih zakona kada je u pitanju pogranični saobraćaj koji ljudi već decenijama čekaju.

Zvali su me pojedini ljudi iz ovog naselja Trbušnica, valjda videći prilog o ovom zakonu, iz Sličajevca, iz Loznice, neki Zarići, Nikolići, ne znam već, i tražili od mene da vam se zahvalim u njihovo ime, jer će konačno posle više decenija moći da odlaze nesmetano, bez pasoša, bez lične karte, da rade svoja imanja, kod braće, prijatelja i rođaka u Republiku Srpsku. Manje-više naša zahvalnost svakako stoji, ali najvažnija je zahvalnost naroda, a narod je itekako pokazuje iz izbora u izbore i prema predsedniku i SNS, ako hoćete, i prema vama kao našem dugogodišnjem političkom partneru.

Ministre Vulin, mi ćemo ove zakonske predloge, odnosno ove sporazume podržati. Međutim, ono što zajednički tražimo od vas i što vam kažemo je ovo nije dovoljno. Ne možemo da stanemo na ovome.

Predsednik Vučić je davno, da kažem, proklamovao jednu ideju povezivanja našeg naroda, naših naroda na Balkanu kroz onu inicijativu „Mini Šengena“, sada se zove „Otvoreni Balkan“, gde je konačnici cilj ukloniti ove granične barijere.

Mi od vas, kao nadležnog ministra i člana Vlade, tražimo da sledite jednu takvu principijelnu politiku, jer uklanjanje graničnih barijera između država na Balkanu je u stvari jedna evropska tekovina. A šta nas drugo čeka pristupanjem EU nego uklanjanje graničnih barijera? Dobro je da to radimo unapred i koristimo benefite toga.

Tako da, očekujemo da u nekom periodu vi ili neki drugi predstavnik Vlade dođete sa nekim još poboljšanim zakonskim predlozima, a tiču se pograničnog saobraćaja.

Ako bi mene lično pitali, ministre, rekao bih da bih najviše voleo da je ovo sporazum sa Republikom Srpskom. Imam pravo da nekog volim i pravo da nekog poštujem. Međutim, kao odgovoran i principijelan čovek koji se dugo bavi politikom i onaj koji sledi politiku predsednika države, itekako se radujem što i kroz ove sporazume poštujemo integritet BiH i time pokazujemo jednu odgovornu i državotvornu politiku prema svojim susedima, što očekujemo i od njih kada smo mi u pitanju. Pokazujemo svakako volju za mirom i tolerancijom. Međutim, ministre, svedoci smo da zauzvrat veoma često ne dobijamo isto.

Evo vam jednog primera, primera pomirenja i napretka s jedne strane i primera izazivanja nestabilnosti sa druge strane i to ničim uzrokovanog izazivanja nestabilnosti.

Naime, juče su se u Subotici sreli srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, gde su na jedan simboličan način obeležili početak radova na pruzi Subotica-Segedin i to je bio jedan veliki dan i za Srbiju i za Mađarsku, ako hoćete, i za narod na severu Srbije, a taj uspešan dan je završen pesmom Tamo daleko, jednom od najtužnijih pesama iz Prvog svetskog rata, koja je komponovana na Krfu 1916. godine. Pesmu su pevali zajedno potomci nekadašnjih protivnika iz Prvog svetskog rata. Pevali su je potomci srpskih i austrougarskih vojnika. A celog dana smo koristili izreke – pevali smo srpske pesme, a koristili mađarske izreke. Jedan odličan primer kako možemo da prevaziđemo sve ono što je prošlost i iz nestabilnosti pređemo u stabilnost.

Danas srpski narod i mađarski narod zajedno i pevaju i tuguju, ali zajedno i rade i dele poslove.

Za ovakav epilog najzaslužniji je srpski predsednik Aleksandar Vučić i zašto ne reći, njegov i naš prijatelj mađarski premijer Viktor Orban i politike koje oni danas vode. Odličan primer kako prošlost tešku ili nekakve nesuglasice iz prošlosti možemo pretvarati u saradnju, mir i napredak na korist i jednih i drugih.

Šta smo imali sa druge strane? Istovremeno dok se ovo dešavalo u Subotici, iz Sarajeva su ničim izazvani krenuli sa uvredama na račun Srbije i na račun srpskog predsednika. Time su pojedini i u Sarajevu na sebe uzeli ulogu advokata svog nekadašnjeg okupatora, ničim pozvani i niko ih od tih nekadašnjih ni u primislima nije pozvao.

Posledica je ova politika koju danas, nažalost, u BiH vode Bakir Izetbegović, onaj nesretni Komšić itd, dela politike u BiH. Ali, da bi stanje bilo gore i da bi slika bila jasnija, nažalost, i u Beogradu nalaze saveznike. Verni saveznici tih politika destruktivnih iz okruženja danas su u Beogradu lideri i prvaci nekadašnje vlasti – Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i njima pridruženi Boško Obradović itd.

Imali ste, ministre, juče primer kako i na koji način se gradi poverenje i suživot i primer obrnuti koji je došao iz Sarajeva. Mi vas molimo kao predstavnici naroda u ovom uvaženom domu da sledite ovaj primer suživota koji proklamuje i već od 2014. godine uporno sprovodi srpski predsednik i kada su u pitanju odnosi prema BiH, ali i drugi regionalni odnosi.

Pošto ste već tu, iskoristiću priliku da vam skrenem pažnju na to, svakako i da vas upitam – kakva je saradnja između MUP Republike Srpske i MUP Republike Srbije, obzirom da znam da ste prilično i vi Vlada angažovani na tom polju, a uzevši u obzir sve ono što se ovih dana dešava u BiH i Republici Srpskoj?

Taknuću se na kraju i dva sporazuma koja se tiču saradnje sa Austrijom i saradnje sa Egiptom. Nije li to dokaz politika koje danas takođe sprovodi i SNS i predsednik Vučić kao njen prvi čovek? Nije li to dokaz saradnje i sa zapadnim i sa istočnim partnerima, svuda tamo gde je to od koristi za Srbiju i njen narod?

Što se nas iz SNS, odnosno iz poslaničke grupe SNS tiče, stvari stoje ovako kako sam ih i predočio. Budite sigurni da ćemo mi, poslanici SNS, ove sve sporazume, odnosno, zakonske predloge podržati u danu za glasanje, a od vas očekujemo da se sa još boljim predlozima viđamo u ovom skupštinskom zdanju. Hvala vam puno.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Hvala vama uvaženi narodni poslaniče.
Prijavio se predlagač, uvaženi ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Zahvaljujem, predsedavajući.
Saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske je izuzetna. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je izvršio nekoliko donacija prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske. Zajedno ostvarujemo brojne obuke, na prvom mestu, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. U planu su i zajedničke vežbe. Dakle, saradnja je zaista dobra kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Tu zaista imamo saveznika u Republici Srpskoj. Kada je bilo hapšenje i razbijanje ovog klana Belivuk-Miljković, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske nam je pomoglo i informacijama, ali isto tako i davanjem odgovarajućih, da ne govorim baš sve, smernica, informacija o pripadnicima ovog klana koji su se nalazili na teritoriji Republike Srpske, nekad i BiH. Dakle, saradnja je zaista izuzetna. U ostalom, imamo iste neprijatelje, organizovani kriminal i naravno da se protiv njega iskreno i zajedno borimo.
Više Republika Srbija poštuje integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, nego što pojedini rukovodioci u Bosni i Hercegovini, važni rukovodioci, članovi Predsedništva poštuju integritet i suverenitet Republike Srbije. Nikad niste mogli da čujete ni od jednog predstavnika zvanične politike države Srbije da smatra da ovaj ili onaj deo teritorije Bosne i Hercegovine treba ili ne treba da bude samostalan. To šta mi želimo je drugo, a naša politika je više nego jasna. Kažem vam da bih bio najsrećniji da Drina protiče kroz sred srpske države, a ne da je na granici srpske države, ali poštujem Dejton, poštujem međunarodne obaveze Republike Srbije i naravno da priznajem Bosnu i Hercegovinu.
Sa druge strane, imamo članove Predsedništva Bosne i Hercegovine koji otvoreno kažu da je Kosovo nezavisno faktički i suštinski i da ih samo veto srpskog člana Predsedništva sprečava da priznaju Kosovo. Znate, onaj koji je priznao Kosovo, bez obzira da li je to velika sila, mala sila, ne zanima me, taj je izgubio svako pravo da govori o principu nepromenjivosti granica. Izgubio je svako pravo da kaže da su granice nepromenjive i da se nikad više neće menjati. Nemate to pravo. Godine 2008. ste to pravo zauvek izgubili. Destabilizacijom koju ste učinili na Balkanu te 2008. i naravno, 1999. godine, tokom NATO agresije, pa i ranije, vi ste izgubili pravo da govorite o miru, a posebno pravo da govorite o principu nepromenjivosti granica.
Ne može se, kao što je rekao češki ministar spoljnih poslova u jednoj od prethodnih vlada, reći napravili smo grešku kad smo priznali Kosovo, nismo trebali da menjamo granice Srbije, ali nećemo više. Ne može nećemo više. Ne znate vi, kada ste jednom otvorili proces promena granica na Balkanu, vi ne znate gde će se i kada taj proces završiti. Samo jedno znate, proces ste otvorili. On je otpočeo, a u istoriji procesima se upravlja, ali se ne zaustavljaju dok ne dođu do svog logičnog kraja.
Dakle, ja sam apsolutno za princip nepromenljivosti granica i počinjem od Republike Srbije, insistirajući da se poštuje naš teritorijalni integritet i naše teritorijalni suverenitet. Čvrsto verujem u to i kao što čvrsto verujem u to da naš odnos prema našim susedima treba da bude onakav kakav naši susedi imaju prema Srbima sa kojima žive. Ne možete da budete u srdačnim odnosima sa Srbijom kraj koje živite, a da vršite diskriminaciju Srba sa kojima živite. To jednostavno nije logično. Zato verujem da očuvanje prava Srba je najbolji način da imate najbolje moguće odnose sa Republikom Srbijom.
Samo još jedna stvar. Vi ste rekli – kada uđemo u EU granice neće biti važne. Bojim se da će biti jako važne. Čak i ako uđemo ikada u EU, nisu nam baš rekli da su raspoloženi za nas, imaju nekih dilema po tom pitanju. Kažu da se to ne odnosi samo na nas, već tako, uopšte, što je, naravno, njihovo pravo. Oni imaju pravo da prime koga kod hoće u svoj klub. Mi smo tu, stojimo, čekamo, radimo svoj posao, razvijamo Srbiju, ali kada je počela migrantska kriza, Šengenski sporazum je ukinut, izbacili su vojske jedni prema drugima, i to gle čuda baš na svojim granicama, nisu otišli da štite nekog drugog, nego čuvaju svoje granice i vrlo ih ljubomorno čuvaju. Kada je počela kovid kriza, izbacili su opet vojske na granice i vrlo ljubomorno čuvaju svoje granice, kao što vrlo ljubomorno čuvaju medicinsku opremu, vakcine i sve ostalo.
Dakle, nisam ubeđen da granice neće biti važne ni kada postanemo članica EU, ako postanemo članica EU. Mi smo tu malo napredniji od njih.
Predsednik Vučić je izašao sa jednim hrabrim predlogom. Šta mislite zašto ga toliko napadaju? Zato što to što on predloži i radi oni bi trebali da radi, a nisu u stanju, a ne smeju to da rade. Kako onda neka mala Srbija tamo može da stvara „Mali Šengen“, a oni ga nisu napravili u EU? Koliko zemalja članica EU nije u Šengenskom sporazumu? Kako sad Srbija može da napravi u svom nekom okruženju Šengen? Kako vi to zamišljate, Srbi? Ko ste vi to? Kako ste vi to smislili? Znate, kada Aleksandru Vučiću kažu – previše pričaš o uspesima Srbije, moglo bi to malo tiše da bude, da, ali on govori istinu.
Dakle, granice će biti važne i kada i ako postanemo članica EU, ali sam veoma ponosan na našeg predsednika što je pokazao da Srbija nema čega da se plaši. Onaj ko otvara granice ne plaši se, naprotiv. Znate, stalno nam govore, tim auto-putem će se kretati Šiptari, hoće, ali će se tim auto-putem kretati naša roba koju ćemo izvoziti, naši preduzetnici, Srbi će nam biti bliži gde god da su. Nemamo mi čega da se plašimo. Možemo samo da budemo ponosni na sebe, a ovi iz Evrope neka gledaju kako Srbija radi, pa možda i oni jednog dana nauče nešto. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem se, uvaženi ministre.
Reč ima Milimir Vujadinović.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala vam, predsedavajući, ali samo par napomena.

Ministre, govoreći o ulasku u EU, sad već možemo govoriti hipotetičkom, jer uslovi za naše pristupanje EU su potpuno drugačiji od onih koji su važili za neke druge koji su u međuvremenu postojali članovi EU. Međutim, zato sam i napravio paralelu sa „Otvorenim Balkanom“, dok čekamo taj ulazak u EU, zamolio sam vas da predano radimo na onome što je proklamovana ideja od strane predsednika država. Zvala se „Mini Šengen“, a sada se zove „Otvoreni Balkan“. Mislimo da je to u svakom slučaju, dok svi čekamo taj ulazak u EU, nešto što će doprineti životu svakog čoveka i u Srbiji i svakog čoveka u zemljama u regionu.

Ono što bih još, ministre, da napomenem, obzirom da ste tu i nemamo često priliku da se susrećemo i što svakako možemo da podržimo, je to što dosledno primenjujete mere kada je u pitanju zaštita i zakona, ali i zaštita integriteta i bezbednosti Republike Srbije. Molimo vas da i u narednom periodu prema svima onima koji dolaze iz okruženja, a vrlo dobro znate na šta mislim, a potencijalni su kršioci zakona i na neki način bezbednosti Republike Srbije i dalje, na neki način, ograničavate ulaske u Republiku Srbiju.

Vi znate da su neke zemlje u regionu našim građanima zabranile ulazak, pa čak i ljudima koji su pisci, pesnici, diplomate, čak i ljudima koji su rođeni u tim, pa nije vama, vi ste rođeni u Hrvatskoj, da, primer Hrvatske, čak i ljudima koji su diplomate, a donedavno se u Srbiju moglo ući bez obzira kakvi su ljudi. Mi vam svakako čestitamo na toj meri koju ste počeli dosledno da primenjujete i molimo vas da u njoj ostanete dosledni.

Takođe, prenosim vam zahvalnost iz Republike Srpske u smislu ljudi koji su aplicirali za državljanstva, taj proces dobijanja srpskog državljanstva je znatno skraćen i u zadnje vreme se čekanje na to državljanstvo Republike Srbije svelo na par meseci, čini mi se, do dva meseca u odnosu na par godina što je bilo ranije.

To je veliki doprinos integraciji našeg naroda, svakako poštujući ovo o čemu ste govorili integritet države Bih, ali i drugih država u regionu. Hvala vam.