Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/423-21

1. dan rada

26.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, dosta toga smo čuli kada su u pitanju makro ekonomski pokazatelji koji u stvari govore koliko je Srbija napredovala.

S obzirom da sama činjenica da danas drugi put u ovoj godini razmatramo rebalans budžeta govori o tome da Srbija zaista grabi krupnim koracima napred, ali vrlo je važno da sagledamo sve aspekte tog napredovanja zato što su izazovi i ambijent u kome se naša privreda nalazi, naravno, sa velikim stepenom obazrivosti. Mislim da je tu u stvari suština ovog rebalansa, da mi danas imamo ovde prilike da kažemo koji su sve to izazovi sa kojima se na kraju krajeva i Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije i predsednik države suočavaju.

Jer, ono što je slika i prilika ovih rezultata, pokazuje da napredujemo sa visokim stopama rasta. Pokazuje da planirani deficit od 304,5 milijardi dinara, što iznosi 4,9% BDP, pokazuje da ovim rebalansom jednostavno se on spušta sa onih 6,9 na 4,5, pokazuje da prihodi rastu za 1,1 milijarde dinara, ali i da rashodi, ukupni izdaci upravo nam daju mogućnost na osnovu povećanih prihoda da investiramo u mnoge sektore u Srbiji i pokazuje da jednostavno građanima ulivamo poverenje da imaju sigurnost jednu iza koje država stoji kada su u pitanju podrška građanima, ali i otvaranje dobrog ambijenta kada je u pitanju ulaganje stranih i domaćih investicija.

Javni dug vidite da je u delu ispod tog Mastrihta 58,2%, što pokazuje u stvari da vodimo jednu odgovornu politiku, da zaduživanje koje Srbija vrši je u interesu najviše infrastrukturnih projekata, ulaganja za budućnost i pokazuje da u stvari taj priliv stranih direktnih investicija koji je 2,6 milijardi evra sada još imamo tri meseca praktično da sagledavamo koliki je taj obim investiranja u Srbiju, u stvari pokazuje da ćemo očito opet u regionu biti najbolja država kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija.

Rebalansom smo rekli da pored ovih marko-ekonomskih pokazatelja koji svi rastu i održivosti javnog duga, ali i ulaganja kada je u pitanju zaduživanje, mi na kraju možemo da zaključimo da javne investicije u svim sektorima dobijaju sada dodatna sredstva da se mnogi strateški projekti koje smo na početku ove godine zacrtali realizuju.

Podsetiću vas kada smo usvajali budžet početkom decembra prošle godine, svi su bili skeptični kada je u pitanju bio rast od 6%. Mi smo tada rekli da upravo činjenicu odakle crpimo taj svoj optimizam, mnogi novinari su tada to pitali zato što je tada Fiskalni savet govorio da od tri i po do četiri posto je realan rast u ovoj godini, mi smo upravo govorili da je to činjenica da kapitalne investicije su na rekordnom nivou i sada kažemo da su kapitalne investicije, kada govorimo o javnim ulaganjima, na 7,8% BDP na vrhuncu svog procenta, da to kada vidimo ko je sve infrastrukturne projekte kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura, je naveo ministar ovde, nikada veće nisu bile. Da čak za vreme Tita nije se ovoliko gradilo kao sada.

Mislim da to treba ponavljati građanima zato što dok se ne uvere u to, dok ne krenu tim putevima oni jednostavno nemaju sliku da vide koliko je Srbija napredovala. Ono što je važno da kažemo da to nije zaustavilo ni Vladu Srbije, ni ministarstvo, ni predsednika Srbije da otvara nove fabrike kada su u pitanju novi investitori.

Prisetiću vas samo, za zadnjih mesec dana, da je gospodin Vučić bio i u Svilajncu kad se otvarala nova fabrika i u Aleksincu i u Novom Sadu kad se otvarala fabrika čokolade, ali imali smo prilike i pre četiri dana da vidimo da je državni vrh bio kada se otvarao praktično novi rudnik bakra, rudnik u Boru. Time u stvari pokazujemo da sve sektore jednako tretiramo.

Kada pričamo i o „Zelenoj agendi“ i o zaštiti životne sredine, o kome svi govore, a verujte mi, mislim da su mnoge evropske države htele da zamene temu, koje u stvari svoje ekonomske probleme vide kroz rešavanje i ulaganje u zelenu ekonomiju, mislim da je Srbija otišla opet ispred svega. Prvo, zato što je još prošle godine i Planom Srbija 2025 jednostavno objedinila sve projekte koji se odnose na ulaganje u komunalnu infrastrukturu, upravljanje otpadnim vodama, upravljanje otpadom i onaj deo koji se odnosi na izgradnju kolektora. Samim tim se ona već pripremila tim projektima, i pre same korone, za razvoj ovog sektora koji obuhvata, naravno, prihode svih lokalnih samouprava i rashode, odnosno investicije.

Time smo u stvari bili korak ispred kada je nastupila korona kada su u pitanju ovi projekti. Ona je samo zaustavili vremenski realizaciju ovih projekata, ali, kao što vidite, s obzirom da je došla godina posle korone, u kojoj je Srbija pokazala da se brzo oporavila od toga i uspela da visoke stope rasta zaista bude priznata i od strane svih međunarodnih institucija, a pre svega MMF, jer ste uspeli da odbranite i kao Ministarstvo finansija, Vlada i kao NBS da priznaju realna rast na 6,5%, što ne znači da ćemo ovu godinu završiti s tim procentom, nego sigurno većim, ali jednostavno se pokazalo da su ovi projekti u toku. Znači, oni su već započeli, jer sam postupak ulaganja počinje onoga trenutka kada započinjete sa tehničkom dokumentacijom. Sama izgradnja i realizacija naravno da će ići u sledećim godinama, ali jako je važno da smo mi preduhitrili u stvari sam ekonomski krah sa ovim projektima i nismo dozvolili da čeka neko drugo vreme, nego smo to na vreme započeli.

Kada pričamo o kapitalnim investicijama u saobraćajnoj infrastrukturi, očito je projekat metroa jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Mi pričamo o tome 70 godina. Kada slušamo ovde da su to neki predizborni projekti, verujte mi, i u prošlom sazivu i u pretprošlom sazivu Skupštine, kada su tu sedeli neki koji sada vode svoje kampanje na Tviteru, isto smo to slušali, da se mi bavimo predizbornom kampanjom, da ništa ne radimo. Međutim, sada 2021. godine vi vidite da Srbija potpuno drugačije izgleda, a tek će izgledati sa izgradnjom infrastrukturnih projekata prva linija metroa, pa 2023. druga linija metroa.

Mislim da i svi oni koji se ne slažu sa politikom i SNS i Aleksandra Vučića moraju da priznaju razvoj Srbije. Moraju da priznaju i ekonomski razvoj i infrastrukturni razvoj, kako god hoćete, i društveni razvoj same Srbije. To je ono što u stvari nije u izveštajima i Evropske komisije i drugih međunarodnih institucija, a vidimo da nam ipak priznaju da je država uspela da sačuva svoju ekonomsku stabilnost i da je uspela jednostavno da se u tom delu razvija, bez obzira na sve izazove koje smo imali kada je u pitanju, a i dan danas imamo kad je u pitanju pandemija Kovid-19.

Ono što je nama najvažnije, to je da su prihodi sve veći, da je učešće kada pričamo o kapitalnim investicijama nikad veće, da je razvoj tržišta kada pričamo o zelenoj ekonomiji, kroz emitovanje zelene obveznice, od velikog značaja. To nijedna država u regionu nije uradila. To su samo uradile najrazvijenije države koje su odavno započele ovu oblast da razvijaju.

Kad pričamo o putnoj, digitalnoj i energetskoj tranziciji, moram da kažem da je EU pokrenula ova pitanja. Mislim da Srbija sa svojim projektima parira rame uz rame razvijenim državama u ovom sektoru. Jednostavno, Srbija nije sedela skrštenih ruku, nego je dosta radila u svakom od ovih segmenata.

Ono što mislimo da je kao jedan od mogućih izazova i problema koji se već javljaju u razvijenim državama je pitanje same inflacije, poskupljenje hrane, jer mi smo svi ovde svesni toga kao narodni poslanici u razgovoru sa građanima, čega se oni plaše. Znači, podizanje cene hrane, goriva, nafte, uopšte energenata, zatim, deo koji se odnosi na građevinski materijal. To je ono što mislim da je država dosta toga uradila, samo što jednostavno građani nemaju baš potpunu informaciju i sliku koliko je, recimo, i NBS na tržištu kapitala pokušala i sačuvala od udara tržište kapitala u Srbiji. Zato mi danas imamo projektovanu inflaciju koja je rebalansom bila 2,6% u aprilu, podignuta za 1%. Ona je sada trenutno na 5,7%, ali ona se još uvek kreće u granicama realnog.

S druge strane, kurs, kada pričamo o deviznom kursu i uopšte o tržištu kapitala kada je u pitanju Srbija, govorimo o tome da Narodna banka zaista čuva devizni kurs. Zašto? Ne želi da obezvredi jednostavno novac koji i građani Srbije i kroz svoje plate i investitori kroz određeni vid ulaganja ovde da obezvredi, nego jednostavno želi da zadrži na onom nivou koji može da se bori sa svim ovim problemima koji utiču negativno na današnji život.

Ono što ste imali prilike da čujete od ministra finansija, to je da su inflacije u razvijenim država i EU i sveta gotovo dvostruko veće, negde i trostruko veće nego u Srbiji. To znači da se jednostavno država bori sa svim ovim udarcima, sa svim problemima sa kojima se suočava. Zbog toga rezultati, o kojima je juče Narodna banka rekla da trenutno na kraju septembra su rezerve iznosile 16,8 milijardi evra i 30,3 tona zlata, pokazuju u stvari gotovo višestruko puta veće rezerve nego što je Srbija imala 2012. godine.

To pokazuje da Srbija vodi jednu kredibilnu, odgovornu politiku i svi oni elementi o kojima smo do sada govorili konkretno u brojkama, da se ja sada ne bih ponavljala kao poslednji ovlašćeni predlagača od poslaničkih grupa, pokazuju u stvari da je rebalans odlika dobrih rezultata, odnosno dobrog poslovanja, domaćinskog poslovanja kada je u pitanju budžet Republike Srbije od strane Vlade Republike Srbije i kompletno svih institucija.

Zašto? Zato što nekada zaboravljamo šta su to dobri rezultati. Srbija jednostavno nije naviknuta da uvek ima dobre rezultate. Nekako smo uvek samokritični prema sebi, mnogo više nego što bi trebali. Ali, nemojte da zaboravite da je Srbija pre ove krize imala četiri godine uzastopce suficit, a nakon toga ima kontrolisani deficit. Jedino je deficit bio nešto veći prošle godine kada je u pitanju bila pandemija. Sada se on jednostavno smanjuje, tako da će dogodine biti sveden na 3%, čak i smanjen javni dug na 55,5% i to je ono što pokazuje u stvari da vodite jednu odgovornu i domaćinsku politiku.

Kada govorimo o osnovnim karakteristikama privrednih kretanja, to je, recimo, interesantno možda i za naše privrednike i za građane koji slušaju ovu raspravu, realni rast BDP-a u trećem kvartalu, nakon završetka avgusta meseca, iznosio je 13,7%, što je više od ocene kada je u pitanju taj međugodišnji rast. Šta je održalo u stvari jako dobre rezultate? Pre svega, industrijska proizvodnja, u avgustu kada posmatrate rast, je vođena u tri sektora industrije, a to su prerađivačka industrija koja je gledala kako će to rasti, zatim farmaceutska industrija i saobraćajna sredstva.

Ono što je jako važno, jeste što je za period januar-avgust ove godine industrijska proizvodnja, recimo, zabeležila međugodišnji rast od 6,9%, kada je u pitanju prerađivačka 7,8%, energetika 5,8% i rudarstvo 0,9%.

Naravno da je u ovom trećem kvartalu, pošto je leto, došlo do velikog rasta usluga, kada je u pitanju trgovina, turizam i saobraćaj. Zatim, industrija je išla svojim rastom nekim od 2,6%, a građevina, normalno, je otišla na 17,7%, rast imala, upravo što je povećalo i potrošnju za 11,9%. Strane direktne investicije, naravno, u tom trećem kvartalu su porasle za 22,5%.

Šta vam to govori? Da nije bilo osnova za ovakav veliki rast uopšte ovih sektora, ne bi mogli danas uopšte da razgovaramo ni o rebalansu budžeta, ne bi mogli da kažemo da su porasli prihodi. Kada govorimo, recimo, o zapošljavanju, najinteresantnije je da je broj zaposlenih povećan za 3%, a kada govorimo o nezaposlenosti za 2,2%. Znači, za period januar-jul 2021. godine došlo je do rasta zarada u bruto iznosu od 5,8%, odnosno u neto iznosu 6% su realno povećane, a u maju je prosečna bruto zarada bila na 4,2%, a neto na 4,4%.

Šta to pokazuje? Ovo pokazuje, u stvari, da smo mi korak po korak, na svakom kvartalu u stvari rasli i sa svojom potrošnjom i sa svojim prihodima. To je ono što u stvari je nama stvorilo uslove da danas, kada imamo i deo pritisaka, kada je u pitanju i sama inflacija i kada su u pitanju i sama ulaganja, mi to jednostavno možemo mnogo lakše da podnesemo, jer uvek je problem kada dođe taj septembar, uvek su tada mnogo veći troškovi i uvek tada negde stanovnici, odnosno građani Srbije se brinu kako će dočekati zimu. Sada, sa ovim rezultatima, mislim da nemamo potrebe da imamo nepoverenje, zato što je država izašla sa tim da jednostavno ima i stoji iza svakog čoveka koji živi ovde.

Ono što je za nas najvažnije, to je da kada govorimo uopšte o likvidnosti Srbije, ono što je najvažnije, a to je da u datom trenutku uvek imate, kao država, na računu budžeta određena sredstva, da biste ukoliko treba nešto i promptno reagovali, imate tekuće budžetske rezerve, što pokazuje takođe jedan vid stabilnosti.

Znači, 372 milijarde dinara je likvidnost definisana tačno na računu do danas i to je ono što pokazuje, u stvari, da ne treba da brinemo i kada pričamo o minimalnom ličnom dohotku, koji će dogodine biti 35.000 dinara, i kada govorimo o prosečnom ličnom dohotku, koji će preći 619 evra sledeće godine 1. januara. Znači, to takođe pokazuje da su svi parametri u uzlaznoj liniji.

Naša ekonomska politika je usmerena prema svakom čoveku i svakom građaninu, ali je usmerena takođe i prema tome da moramo da razvijamo državu za budućnost, da moramo da razmišljamo i o mladima, da moramo da razmišljamo i o obrazovanju i o školstvu, u vreme kada su sve države u krizi, kada je u pitanju i zdravstvena kriza, za koju se mislilo da će prestati u ovoj godini i da će nekako sve države izaći iz ovog problema. Međutim, pokazalo se da neke stvari ne možete da kontrolišete, niti da predviđate sa sigurnošću od 100%.

Mi sada već imamo najavu takozvane energetske krize, znači, krize koja govori o tome da će cena električne energije i cena gasa na svetskom nivou, a pogotovo kada govorimo o Evropskoj uniji, dostići određene svoje maksimume, napraviti kompletan poremećaj na tržištu kapitala, zato što ova cena direktno utiče i na cenu hrane i na cenu svih roba i usluga. Ali ono što nama stvara veliku sigurnost, to je što je Srbija uspela da izgradi deo gasovoda, takozvani „Turski tok“, odnosno „Balkanski tok“, sa mogućnošću diverzifikacije, znači priključenja i svih drugih tokova, koji će biti upravo izgradnjom ovog interkonektora, koji finansiramo sada iz ovog rebalansa budžeta.

Zašto je sad to važno? Važno je zato što ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je upravo pokušao da objasni šta se dešava na svetskom tržištu kapitala kada je u pitanju i cena električne energije i cena gasa. Privreda ne može da radi bez gasa, ne samo naša, nego i privreda Evropske unije. Evropska unija svoje probleme rešava već godinama, ali kako će ona rešiti, to je od manjeg značaja od toga kako ćemo mi rešiti taj problem. I 25. novembar mislim da je jako važan datum, kada će se gospodin Vučić sastati sa gospodinom Putinom, jer i svi svetski ekonomisti danas govore da je glavna ličnost u ovom trenutku u svetu gospodin Putin, koji je politička ličnost koja je na čelu jedne države koja poseduje sve rezerve prirodnog gasa i koji praktično određuje na koji način će pregovarati sa kojom i državom i u koju cenu ugovarati gasa.

Ono što je naš očito cilj i koji je gospodin Vučić rekao, to je da pokušamo da se izborimo za tzv. naftnu formulu koja bi nam omogućila da imamo najpovoljnije cene gasa u odnosu na sve ostale. Ali ta najpovoljnija cena takođe će biti veća nego što sada plaćamo – 270 evra na hiljadu kubika gasa. To je ono u stvari što pokazuje zašto je Srbija vodila jednu krajnje odgovornu spoljnu i unutrašnju politiku. Mi smo se opredelili za evropske integracije, ali nikada nismo hteli da imamo loše odnose sa bilo kojom državom. Gradili smo i nastavili da imamo istorijsko dobre odnose i sa Ruskom Federacijom, ali smo izgradili nove odnose kada je u pitanju Narodna Republika Kina. Zato imamo zaista dobre odnose i kada je u pitanju izgradnja infrastrukture i imali smo ovde prilike i da ratifikujemo sporazume koji će zaista omogućiti razvoj brzih pruga, kada je u pitanju pruga Beograd-Budimpešta.

Ono što je za nas jako važno, kada pogledate razmenu Srbije sa svetom, kada se odnosi na ukupnu trgovinsku razmenu za osam meseci, videćete da je ona bila skoro 31,6 milijardi evra, što je 25,8% više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz i uvoz Srbije u ovom periodu beleže rast čak 28,5%, a rast je visok usled činjenice da su u baznom periodu tokovi, kada pričamo o trgovini, nastavljeni i najveći bili kada je u pitanju Republika Kina – 36,2%, kada pričamo o odnosu osam meseci prošle godine i ove godine, kao i sa Turskom 30,5%, sa Evropskom unijom 27,2%, a sa zemljama CEFTA-e 28,4%. Trgovinska razmena sa Rusijom nastavlja da beleži pad, i to je minus 3,8%, kada je u pitanju uvoz iz Rusije. Ali zbog toga, kada budemo imali novi sporazum koji se odnosi na gasni sporazum za sledeću godinu, verujem da će ovi procenti rasti.

Zašto sada govorimo koliko je kompleksnost u stvari u pitanju, kada pričamo uopšte o kreiranju budžeta i uopšte vođenju i ekonomske politike Srbije? Vidite da bilateralni i multilateralni odnosi sa državama i Evropske unije, na kraju krajeva, i sveta su jako važni, da imate odgovorne političare koji će voditi ovu državu.

Zamislite, recimo, da sada ne vodi Srbiju gospodin Vučić, nego vodi, recimo, kao što je vodio, Boris Tadić. Mi bismo danas bili u velikom problemu, kada je u pitanju uopšte rad privrede, kada je u pitanju grejanje u našim domovima, kada je u pitanju cena električne energije, znači, snabdevanje. To je ono što mislim da svi treba da se zamisle malo kada budu sledeće godine donosili odluke za koga će se opredeliti kao građani Srbije da ih vodi u budućnost. Mislim da je današnja rasprava o rebalansu budžeta samo jedan koraka u kojima mi treba da donesemo odluku kako želimo da živimo u budućnosti.

Zbog toga u danu za glasanje predlažem svim poslanicima, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj rebalans budžeta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospođi Tomić.
Pošto nam s ovim ističe vreme za prvi deo sednice, određujem pauzu do 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Nastavljamo sa današnjih radom.
Prvi prijavljeni za reč je prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, naravno da smo danas čuli dosta pozitivnih stvari koje idu u prilog usvajanju rebalansa budžeta i da će takođe, poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ovaj predlog iz razloga koji je akademik Zukorlić naveo, a tiču se kapitalnih projekata, ulaganju u infrastrukturu, ulaganja u izgradnju novih institucija, posebno obrazovnih, ali u zdravstveni sektor i svim ostalim sektorima i to samo na području Sjenice.

Naravno, da i sva druga mesta takođe, imaju određena ulaganja, ali primer Sjenice je takav zato što imamo domaćinski odnos i dobru korelaciju lokalne zajednice i inicijativu i da oni sami koriste sve ono što daje mogućnost da dođu do sredstava, dok u drugim mestima nažalost, još uvek nemamo one prave domaćine koji bi iskoristili sve ove mogućnosti i potencijale i kapacitete koje kao država Republika Srbija dozvoljava i zato i nemamo tako značajan broj investicija kakve bi morali imati.

Sa druge strane ono što nije dobro i što svaki put iznova insistiramo, što još uvek u ovim našim ruralnim područjima, posebno teritoriju Sandžaka iz koga dolazimo nemamo velikih investicija u pogledu zapošljavanja, u pogledu dovođenja stranih investitora.

Nezamislivo je da u Novom Pazaru kao centru celog tog regiona još uvek nemamo ni jednu direktnu stranu investiciju koja će izgradnju fabrike ili nečeg sličnog koja će zaposliti veliki broj ljudi. Iz tog razloga nam se događa da tom nekada najmlađem gradu u Evropi sve veći broj mladih ljudi sposobni ljudi, obrazovani ljudi tragaju za putem kako da napuste ovu državu. Dešava se i jedan znatan odliv radno sposobnog, kompetentnog kadra koji bi trebao i mogao i koji bi jednostavno bio na raspolaganju da se i taj kraj, ali i država u celini u potpunosti oporavi od svih onih devastiranih stvari koje su se događale tri decenije unazad.

Zato bih apelovao da se što pre ubrza ideja projekta izgradnje Tehnološkog parka u Novom Pazaru koji je ovde mnogo puta spominjana, ali i dovođenje određenog broja stranih investitora koji bi otvorili dosta novih radnih mesta i dali mogućnost mladim ljudima, obrazovanim, sposobnim, talentovanim da vide svoju budućnost u svom kraju i da u tom kraju planiraju i svoju budućnost, i budućnost svoje porodice i da jednostavno na taj način kao što se to dešava u drugim delovima Republike Srbije budimo jedan novi, pozitivan ambijent opstanka i razvitka. U protivnom odlijevati će nam se generacije, kao što su nam se do sada odlijevale.

Ovo sve govorim zato što znam da će i u narednom periodu, a s obzirom da je priprema i novog budžeta u toku biti prilike da se i ove stvari isprave i popune i da onako kako smo imali u situaciji Sjenice imamo i neke nove naznake, pomake kada su u pitanju drugi sandžački gradovi, ali i svi gradovi koji su u rubnim delovima naše države. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima Jasmina Karanac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Mali, koleginice i kolege narodni poslanici, pred Skupštinom se danas nalazi drugi po redu rebalans budžeta za ovu godinu, posle onoga u aprilu kojim je bio obuhvaćen paket pomoći građanima i privredi zbog krize izazvane pandemijom Kovid-19 i koji je dao odlične rezultate i pozitivno uticao da i danas možemo da radimo na dopuni državne kase.

Analizirajući ovaj drugi predlog rebalansa budžeta, jasno se može videti da je on vrlo odgovorno isplaniran i da su prioritet građani, privreda i investicije. Predviđeno je znatno više sredstava za investicije što je dobra potez, jer investicije doprinose rastu BDP i to ne samo trenutno već i u budućnosti tako što podstiču kako zapošljavanje većeg broja ljudi, tako i potrošnju što sve ukupno pozitivno utiče na rast BDP.

U prilog ovome govore izveštaji sa sastanka sa misijom MMF pre nekoliko dana u Beogradu gde je ocenjeno da je u prvoj polovini ove godine zabeležen rast BDP 7,6% što je rekordno visok nivo i to zahvaljujući rezultatima u svim sektorima, posebno u industrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i uslužnom sektoru. Takođe je ocenjeno da su povoljni uslovi na tržištu rada i rast realnih zarada od 6,2% uticali na povećanje privatne potrošnje, što se odrazilo na rast naše zemlje.

Danas se jasno vidi da je inicijalni budžet za 2021. godinu dobro i pažljivo planiran i da se budući da je ovo godina u kojoj se nadovezala zdravstvena kriza, planiranjem tog budžeta računalo na nepredviđene okolnosti koje su se nažalost desile i da je ostavljeno dovoljno prostora za dopunu budžeta čime se u aprilu izašlo u susret građanima i privredi, a sada pred kraj ove budžetske godine rebalans je rezultata većeg privrednog rasta od očekivanog, ali i bolje naplate poreza i najveći deo sredstava biće opredeljen za investicije.

Kada govorimo o punjenju državne kase treba da znamo da u strukturi ukupnih prihoda najveći deo čine poreski prihodi i to oko 86%, da nešto manje od 13% u tim prihodima čini neporeski deo, a ostatak oko 1% odnosi se na donacije.

Analizirajući prihode u budžetu jasno se može zaključiti da se u njihovom povećanju najviše doprineli PDV, ali i dobra situacija na tržištu rada, zbog kojeg su povećane uplate doprinosa u republičke fondove osiguranja, pa samim tim i smanjene uplate iz budžeta.

Ono što je važno poštovane kolege, šest meseci od prethodnog rebalansa u aprilu deficit budžeta je smanjen sa 6,9% BDP koliko je tada predviđeno na 4,9% BDP sa učešćem javnog duga, sa 58,2% prema BDP što su odlični rezultati. To je rezultat neočekivanog rasta budžetskih prihoda koji će biti za 132,2 milijarde dinara veći nego što je planirano rebalansom u aprilu, a u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu čak 152 milijarde dinara.

Ako sagledamo ekonomska kretanja u Republici Srbiji i za vreme najveće kovid krize, kada nisu radila brojna preduzeća ispostavilo se da recesija u stvari nije smanjila iznos ostvarenog profita na nivou cele privrede, pa je naplaćen ne samo viši porez na dobit, nego i porez na dividende.

Procena je da će PDV doneti u budžet oko 55 milijardi dinara više, nego što je u aprilu planirano, što je, kao što sam već i rekla, rezultat većeg privrednog rasta, nego što se očekivao, ali i bolje naplate poreza.

Više sredstava po osnovu PDV, slilo se u budžet zahvaljujući rastu lične potrošnje i boljim rezultatima ostvarenim u turizmu nego prošle godine.

Kada govorimo o boljim rezultatima u turizmu, navešću da je u 2019. godini, koja je bila rekordna za srpski turizam, ostvareno 10 miliona noćenja, dok je zaključno sa septembrom ove godine, prema zvaničnim podacima u Srbiji evidentirano 8,3 miliona noćenja što je premašilo sva očekivanja i što, složićete se predstavlja veliki uspeh. Devizni priliv od turizma za prvih šest meseci ove godine je bio u porastu za 33%.

Ovi podaci ukazuju na značajan oporavak i postepeni rast turističkih poseta, a da bi se ovakav trend nastavio kroz jesenju i zimsku sezonu, potrebna nam je stabilna epidemiološka situacija, što je u ovom trenutku jedino moguće obezbediti uz veliki procenat vakcinisanosti naših građana i to je jedini način da svi zajedno doprinesemo prvenstveno boljoj zdravstvenoj situaciji.

Vakcinacija je jedini pravi način da iskažemo humanost i solidarnost prema zdravstvenim radnicima i jedino tako možemo da ih rasteretimo, jer su na ivici snage i ulažući zadnje atome energije spašavajući naše živote. Većim brojem vakcinisanih doprinosimo i stabilnoj epidemiološkoj situaciji, koja je uslov svih uslova za normalan život i privređivanje za bolju realizaciju investicija.

Kada je reč o investicijama, ovim rebalansom predviđeno je dodatnih 27 milijardi dinara, a ukupno u ovoj godini iz budžeta će biti izdvojeno 389 milijardi dinara za investicije.

Ovim rebalansom značajnije povećanje sredstava planirano je za izgradnju deonice Pojate – Preljina ili Moravski koridor, deonice Novi Beograd – Surčin, „Gasovoda“ Srbija – Bugarska, izgradnju fabrike vakcina prve i jedine u regionu, izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, nabavku opreme za Univerzitetski klinički centar, za ekologiju, za oslobađanje od istorijskog otpada, više sredstava za sport, za poljoprivredu, turizam.

Ono što mene posebno raduje, privode se kraju radovi na izgradnji deonice autoputa Preljina – Požega, do kraja godine biće završen deo od Preljine do Pakovraća, što će znatno rasteretiti saobraćaj u Čačku, jer svi oni koji idu ka Crnoj Gori i Bosni, više neće morati da prolaze kroz Čačak.

Takođe, radi se i veliki broj regionalnih i lokalnih seoskih puteva, što u mnogome olakšava život ljudima na selu, ali i omogućava veći broj turističkih poseta selima, koja su bila zaboravljena.

Ja ću navesti samo jedan pozitivan primer, a to je izgradnja puta prema jednom od najlepših vidikovaca u Srbiji na vrhu Kablara, čije su fotografije preplavile internet i koji je naprosto otkriven pre samo godinu, dve dana i postao turistički bum tokom pandemije kada su ljudi bežali u prirodu.

Tu su i ulaganja u Ovčar banju, malu srpsku Svetu Goru, čime će biti zaokružena turistička ponuda ovoga kraja.

Dakle, sve su to investicije koje popravljaju kvalitet života i doprinose boljem standardu, jer više sredstava u investicije i infrastrukturu, je najbolja ekonomska mera, za stimulisanje privrednog rasta.

I za kraj, budući da su sve svetske finansijske institucije, poput MMF i Svetske banke, pozitivno ocenile rast BDP, i ekonomski oporavak Srbije, kao jedan od najboljih u Evropi, i da podižu prognoze za Srbiju, odnosno projekcije rasta BDP na 6,5% a Vlada Srbije na osnovu tekućih ekonomskih dešavanja, smatra da će ove godine realni rast iznositi čak 7%. Ja očekujem da to ne budu samo brojke koje građani slušaju, već da će one omogućiti podizanje plata i penzija, naravno u zadatim okvirima, odnosno da će država preduzeti mere za poboljšanje standarda i podizanja nivoa kvaliteta života u Srbiji.

Sagledavajući budžet iz svih uglova, iz svih aspekata, možemo reći da je on u datim uslovima odlično isplaniran, da je realan i da je razvojni.

Zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj predlog i pozivamo i ostale kolege da učine isto. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima Nenad Filipović.
...
Jedinstvena Srbija

Nenad Filipović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, s obzirom da je 2020. i 2021. godina, to su bile godine pandemije, ujedno i godine neizvesnosti, u mnogim sferama našeg društva, a naročito u finansijskom smislu, mi nismo ni mogli da znamo kako će se epidemiološke mere i koja jačina tih epidemioloških mera, donesena i kakve će ona posledice imati na celokupno društvo i normalno je da u jednoj takvoj atmosferi imamo ispred Narodne skupštine, jedan ovakav dokument, koji ćemo usvajati, a to je rebalans budžeta.

Dakle, mi smo ovde imali aprila meseca prvi rebalans budžeta, koji je Narodna skupština usvojila, imala poverenje u Vladu, u ministarstvo i samog ministra, da će mere koje donose da daju dobre rezultate, što se iz ove perspektive sada mnogo jasnije vidi.

Nadamo se da će do kraja godine javni dug biti oko 58,2%. Zadržavanje javnog duga ispod 60% BDP, tj. ispod nivoa mastrihta, je ono što možemo reći da je važan rezultat u ovoj godini, u godini u kojoj je Vlada dala ogroman novac za suzbijanje ove zdravstvene krize, ako se setimo samo da i prošle godine, i ove godine, to bilo nekih 8 milijardi evra, onda vidimo da je to zaista izuzetan rezultat i da će poslanička grupa zbog toga i onoga što ću u narednom periodu reći i glasati za ovaj rebalans budžeta.

Ovakvi pozitivni rezultati nisu posledica trenutnog rada, već jednog sistematskog kontinuiranog rada, i Vlada i Ministarstva finansija, ako vidimo da u poslednjih 4 godine, imamo suficit u budžetu, onda možemo sa sigurnošću reći da izbalansirani, dobro izbalansirani budžeti koji su bili pre zdravstvene krize, su i doprineli da danas imamo ovakve pozitivne rezultate.

Ovaj rebalans budžeta je projektovan sa fiskalnim deficitom od 4,9% BDP, tj. nekih 304,5 milijardi dinara, u odnosu na aprilski deficit mi ovde imamo pad, smanjenje deficita sa 6,7% na 4,9% BDP.

Ako bolje malo pogledamo ovaj izveštaj onda ćemo videti da neka 3,5% deficita BDP, u stvari predstavljaju neke vanredne mere, koje su usmerene na suzbijanje ove zdravstvene krize, tako da je realni deficit oko 1,4% BDP, i upravo zbog toga mogu da kažem da je to jedna dobra osnova za budžet za 2022. godinu i mogu se složiti da će i javni dug u 2022. godini, biti ispod 60% BDP.

Uvek kada govorimo o rebalansu, bez obzira i pre nego da sagledate ono što će se njime predložiti uvek imamo dosta kritika, kritičara, ja bih rekao i kritizera onih koji traže dlaku u jajetu i koji će uvek reći koliki su to prihodi u ovom rebalansu manji, jer apriori rashodi su ili toliki ili uvećani i koliko to Vlada traži sada novca da se zaduži kako bi pod navodnicima, preživela kraj ove godine.

Međutim, ako pogledamo prihode mi možemo videti da su prihodi izuzetno visoki, to su prihodi povećani za 132 milijarde dinara. Naravno da usled velike neizvesnosti oko razvoja epidemiološke situacije i rizika da se ona može preliti na usporavanje privrednih aktivnosti, Vlada je bila u ovoj slučaju veoma oprezna.

Pored toga mnogi podaci koji su bili upotrebljeni za prvi rebalans budžeta oni su bili ili nevidljivi ili nisu bili pouzdani, tako da je došlo do ovakvih razlika. Naravno da oni koji traže dlaku u jajetu, oni će uvek reći da su ovo velike greške, ali ja postavljam pitanje šta bi bilo kada bi danas na dnevnom redu bio rebalans sa prihodima koji su negativni, tek tada bismo onda imali jedan veliki kritički osvrt svih njih.

Međutim, mislim da u ovom vremenu i sada i pred nama Vlada treba da bude i veoma oprezna, veoma hrabra i mislim da zahvaljujući hrabrosti koju pokazala u prethodnim godinama došli smo do ovakvo izuzetnih rezultata.

Najvažniji faktori koji su doveli do ove izmene prvo to je stopa realnog rasta BDP-a, od 6% na 7%. Ako se setite mnogi nisu verovali u ono vreme kada se govorio od 6% da će biti sada već niko ne postavlja pitanje da li će biti 7%, možda i više od 7% BDP-a.

Povoljnija kretanja na tržištu rada, dakle veće plate i veći broj uposlenih podsetio bih vas da su tada mnogi mislili da će ove godine biti velikih otpuštanja to se nije desilo i naravno pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju koja je zaista i povećana.

Što se tiče samih rashoda predloženi rebalans budžeta, kad pogledamo same cifre vidimo da je rashod povećan na 25 milijardi dinara, ali ako malo bolje sagledamo situaciju mi vidimo da baš nije tako. S obzirom da imamo uvećanje kapitalnih investicija ili kapitalnih rashoda od 27 milijardi dinara, znači od 362 na 389 milijardi, a to je 7,4% uvećanje koja se ulažu u putnu infrastrukturi u zdravstvo, onda vidimo samo da ta osnova jednostavno rashod smanjuje tako da rashod nije baš onako kako brojke kažu.

Ako pogledamo da imamo i povećanje rashoda od 25 milijardi dinara, a to su razne intervencije vezane za zdravstvenu krizu, prevenciju ublažavanja posledica nastalu usled ove pandemije. Znači od 76 na 100%, odnosno na 100 milijardi dinara to je 32% uvećanje, onda nam je potpuno jasno o kakvom rashodu ovog budžeta i govorimo.

Što se tiče samih subvencija one su ostale na istom nivou od 212 milijardi dinara, ali u samoj strukturi je došlo do nekih promena i ja bih o tome par rečenica da kažem.

Pre svega, dobro je da su subvencije u poljoprivredi povećane za 1,9 milijardu dinara. Mi u JS smatramo da je i poljoprivreda ona grana koja nam daje veliku stabilnost i to se moglo videti upravo u ovim godinama, u ovoj i prethodnoj godini kada je bila pandemija, kada su se svi odjednom setili i sela i poljoprivrede.

Mi smatramo da mnogo veće subvencije treba ići na poljoprivredu, a ulaganje u poljoprivredu i nije bacanje para, već se ne vraćaju i direktno i indirektno.

Direktno se već zna kako se vraćaju, a indirektno vraćanje možemo samo naslutiti, samo na primeru kroz migracije stanovništva koji će se sigurno smanjivati i kroz povećanje nataliteta koje siguran, smanjenje nezaposlenosti itd.

Zato mi očekujemo da u narednoj godini budžet, znači za 2021. godinu budžet poljoprivede bude oko 5%, a možda i veći, upravo zbog toga što imamo sad imamo velike turbulencije na svetskom tržištu i oko nafte, i oko gasa, a takođe i đubrivo koje je poskupelo 100%, pa i više. To znači da Vlada mnogo više treba da se posveti poljoprivrednom proizvođaču da ne bismo imali tu nekih.

Što se tiče tugovanja koje ministarstvo o ima prema poljoprivrednim proizvođačima u vidu mera direktnih podsticaja iz prethodnih godina očekujemo da će to takođe ući u budžetu za 2022. godinu, da ćemo to ove godine rešiti.

Dobro je da su subvencije za drumski saobraćaj povećane i to 36% u vrednosti od 11,1 milijardu dinara i to su tzv. produktivna ulaganja. Vlada je nastavila da ulaže u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu i mislimo da je to dobro ulagati u autoputeve, koridore, itd.

S obzorom da dolazim sa juga Srbije, predložio bih da se malo više ulaže na Jugu Srbije u putnu infrastrukturu. Više puta sam ovde govorio o određenim putevima, regionalnih puteva, i ovog puta ću pomenuti regionalni put Leskovac – Vučje, koji je proglašen za jedan od tri najoštećenija puteva i nadamo se da će u narednoj godini to biti završeno, naročito ako znamo da oko tog puta gravitira negde 30.000, pa i više ljudi, i njihov višedecenijski problem bi time bio rešen.

Što se tiče sektora zdravstva, povećanje u odnosu na rebalans budžeta u aprilu je evidentno i to u vidu rekonstrukcije opremanja Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja opremanja Kovid bolnice i rekonstrukcija zdravstvenih centara, kao i fabrika vakcine, kojoj se očekuje završetak iduće godine. Svi se moramo složiti da su to opravdani kapitalni izdaci.

Takođe, sve što je Vlada uradila u ovom kovid vremenu i za same zdravstvene radnike, od povećanja plate i blagog povećanja upošljenih je bilo pravovremeno i adekvatno, jer su zdravstveni radnici, u suštini, najviše podneli teret u ovoj pandemiji.

Ovom prilikom moram da spomenem sistem obrazovanja, tj. školstva, koji takođe podnosi veliki teret u ovoj pandemiji. Možda on nije direktno viđen, ali sigurno postoji. Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da ulaganje u prosvetu je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Ovom prilikom pozvao bih predstavnike Vlade da razmisle oko toga da se što više ulaže u obrazovanje. Podsetio bih samo na jednu stvar, a to je da prosvetni radnici imaju platu koja je ispod republičkog proseka. Ponovio bih još jednom, ulaganje u obrazovanje je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Akoš Ujhelji

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega narodni poslanik, Zoltan Pek, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, zbog više razloga.

Naime, njegovim usvajanjem obezbediće se dalje ubrzanje privredne aktivnosti, čuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Pokazatelji ekonomske aktivnosti bili su iznad očekivanja još od druge polovine 2020. godine, zahvaljujući čemu je Srbija postigla predkrizni nivo ekonomske aktivnosti već u prvom tromesečju ove godine, pre većine evropskih zemalja i jedno tromesečje ranije od naših očekivanja.

U drugom tromesečju ove godine nivo BDP-a, nalazilo se na oko 3% iznad predkriznog nivoa. Rast BDP-a je u prvoj polovini godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 7,6%. Snažan … je vođen oporavkom u uslužnim sektorima koji su prošle godine najviše bili pogođeni krizom, kao i rastom industrije i građevinarstva.

Posmatrano s rashodne strane, rast je vodila domaća tražnja, tj. investicije i potrošnja. Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.488 milijardi dinara, što je za 150 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.765 milijardi dinara. Ono što treba da podvučemo jeste da je ukupan fiskalni deficit smanjen sa 381.000.000.000 na 304.000.000.000 dinara.

Kada govorimo o deficitu moramo da kažemo da su i pored realizacije trećeg paketa pomoći od oko 4,5% BDP-a, fiskalna kretanja u šest meseci ove godine povoljnija od očekivanja zbog bolje realizacije prihoda zahvaljujući bržem oporavku ekonomske aktivnosti.

Učešće deficita opšte države u BDP iznosi oko 4,9%, što je za 2% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom, a javni dug države na kraju juna iznosio je 55% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije ispunjava kriterijume iz mastrikta.

Na nivou godine očekuje se rast BDP od 7%, koji će biti vođen u najvećoj meri domaćom tražnjom. Takvom kretanju ključno bi trebalo da doprinesu nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

Pored toga, rast izvozne ponude, uz normalizaciju globalnih ekonomskih tokova, usled nastavka vakcinacije i očekivani oporavak eksterne tražnje, doprineće i dvocifrenom rastu izvoza i popravljanju spoljnotrgovinskog deficita. Isti faktori, kao i očekivano dodatno ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata po osnovu novih planiranih projekata, kao što su metro, izgradnja i modernizacija železnice, autoputevi i brze saobraćajnice, komunalna infrastruktura itd.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje poslovanja posebno onih sektora koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma, putničkog saobraćaja, dok se kroz davanja stanovništvu podstiče domaća tražnja i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i povoljnih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu revidirana je na više sa 6% na 7%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 milijardi evra i za oko 21% bio je viši nego u istom periodu prethodne godine.

Priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je blizu 800 miliona evra i rezultat je, pre svega, uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske devizne obveznice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o fiskalnom deficitu, želim da ponovim ono što sam vam već rekao nekoliko puta.

Naime, u članu 2. Zakona o rebalansu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug naše države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i pandemija, a pored toga, minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanta na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim državljanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji su spremni da finansiraju naš javni dug i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje inače već praktikuju takve načine kupovine državnih papira.

Kada govorimo o efektima fiskalne politike, smatram da treba da govorimo i o efektima monetarne politike. Za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, Narodna banka Srbije nastavila je da vodi podsticajnu monetarnu politiku i da bude ravnopravni partner Vladi Republike Srbije u pružanju podrške privredi i građanima u uslovima očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa.

Tokom prvog polugodišta 2021. godine visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom nivou od 1%, koliko iznosi od decembra 2020. godine. To je najniži nivo referentne kamatne stope u režimu ciljne inflacije i za 1,25 procentnih poena niži nivo nego pre pandemije. To je doprinelo tome da je Vlada Republike Srbije mogla da formira kredite sa garantnom šemom, kod kojih je kamatna stopa bila ispod tržišnih i na takav način je uspela da spasi privredu Republike Srbije.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni to da bez moratorijuma na otplatu kredita ne bismo mogli da sačuvamo finansijsko stanje privrede i stanovništva u ovoj kondiciji u kojoj se trenutno nalaze. Zbog toga posebno pozdravljam odluku NBS o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ukazuje na to da je zahvaljujući pravovremenim i adekvatnim merama NBS i Vlade, usmerenim na ublažavanje negativnih efekata pandemije na privredu i stanovništvo, kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima banaka privredi i stanovništvu u prvoj polovini 2021. godine povećan je za 1,3 procentna poena i krajem juna je iznosio 38,6%, što je najviši nivo do sada.

Rast stepena dinarizacije prvenstveno je rezultat većeg dinarskog kreditiranja privrede.

Inflacija u Srbiji bila je osmu godinu zaredom pod kontrolom. Narodna banka Srbije je nastavila, uprkos brojnim potresima iz međunarodnog okruženja, da ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacija. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu i dve unapred bila su već duži period niska i relativno stabilna, što je istovremeno bila potvrda većeg kredibiliteta monetarne politike.

Donoseći odluku da ne menja visinu referentne kamatne stope, Izvršni odbor NBS je isticao da su rezultati domaće privrede povoljniji od očekivanih i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije početkom godine. Naša poslanička grupa pozdravlja takav stav NBS.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja.

Za poljoprivrednike je jako važno i izgradnja dva natputnjaka kod Ipsilon kraka, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje njive. Međutim, kod Mejkuta je završen, a počeli su radovi i na nadvožnjaku Pačira preko Ipsilon kraka. Izgradnjom pomenutom natuptnjaka, povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Na kraju, još jednom da kažem, glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaži privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanju pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.