Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodni poslanici, kolege narodni poslanici, na samom početku naravno istakao bih da će Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati sve ove predloge, ali isto tako da naglasim i da ćemo u nekom narednom periodu kada budemo bili u prilici da podržimo i predloge opozicionih predstavnika koji će biti sastavni deo RIK-a naša poslanička grupa glasati za to, ali o tome ćemo nešto kasnije.
Krenimo redom. Mislim da su prethodne kolege narodni poslanici koji su bili i ovlašćeni predlagači i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa rekli mnogo toga i mislim da su vaša izlaganja bila jako dobra, konstruktivna i da su pogodila suštinu.
Mislim da je pogrešna svest kod ljudi koji kada vide da su ovakve tačke dnevnog reda pred narodnim poslanicima smatraju da to nije mnogo bitno ili da tome ne treba posvetiti mnogo pažnje. Mislim i da je gospođa Paunović u svom prethodnom izlaganju istakla koliko su važne ovakve diskusije i polemike i koliko je važno da shvatimo ozbiljno svaku izmenu koja se dešava u odborima.
Isto tako ne možemo a da ne primetimo da RIK je neko telo koje je u poslednje vreme izloženo najtežim napadima iako oni trenutno nisu u samom onom zenitu njihovog posla, niti su izbori raspisani.
Svedoci smo da se mnogo o tome priča, kalkuliše i svesni smo toga da pojedini predstavnici opozicije koriste svaku priliku da za RIK, u kakvom god ona sazivu bila, istaknu gomilu neistina i laži, a sve sa ciljem da nekako opravdaju svoj bojkot ili svoj strah od izbornog debakla. Mislim da je svaki narodni poslanik pre mene diskutovao o tome i naglasio važnost dijaloga koji je sprovođen na dve strane, ako ćemo to reći, sa i bez prisustva stranaca i mislim da sporazumi koji su dogovoreni i ona rešenja koja smo mogli ovde da čujemo je nešto što nije zapamćeno ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Ne možete naći ovakve ustupke, slobodno ću to reći, koji su proistekli iz jednog konstruktivnog dijaloga nigde u Evropi. Nemate nigde ovakvu situaciju i nemate nigde ovakve izborne uslove.
Zašto ovo naglašavam? Najoštriji kritičari izbornih uslova danas u našoj zemlji u oni ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji su do tada pobeđivali na istim izbornim uslovima, koji tada opoziciji i predstavnicima udruženja građana ili bilo koga ko nije mislio isto kao i oni nisu uvažili nijedan jedini predlog, a da ne govorimo o zahtevima, i isti ti ljudi danas pokušavaju na sve moguće načine da degradiraju sve ono što je postignuto u dijalogu.
Kada govorim o tim ljudima prevashodno mislim na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ovog Lutovca koji je danas predsednik DS, ali i sami možete videti da je iz jedne stranke režima DS nastalo pet ili šest stranaka koje sada imaju istu politiku samo se drugačije zovu.
Na plastičnom primeru to izgleda ovako – sporazum o slobodnim izborima najoštriji kritičari su definisali na četiri strane, od čega je poslednja strana na kojoj se nalazi potpisnici, sve ukupno tri strane a od toga su dve i po strane posvećene medijima. To dolazimo do prve stvari koliko je Dragan Đilas opsednut medijima i ovi zahtevi koji se ovde nalaze to najbolje i pokazuju.
Naime, oni su došli na neku ideju koja je naravno u interesu jedino Dragana Đilasa, da u cilju obezbeđivanja ravnopravnog pristupa medijima, pluralizmu u medijima, profesionalnih standarda se formira neko Koordinaciono telo za javno informisanje, u nastavku to telo se zove KTI i ono će početi sa radom najkasnije 15 dana od prihvatanja sporazuma.
Šta je ovde interesantno? Članovi ovog radnog tela su predstavnici političkih subjekata koji su samo u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i definisali su ovaj sporazum uz isti broj predstavnika vlast i opozicije i po jednog predstavnika novinarskih udruženja.
Ovde dolazimo do ključne stvari. Za njih je bitno da u tom radnom telu budu samo oni koji su potpisnici – Ne davimo Beograd, DS, Pokret slobodnih građana, Zajedno za Srbiju – Zelenovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića, naravno uz prvog među njima Dragana Đilasa.
Šta je dalje interesantno? Oni ovde traže da pored njih deo radnog tela postanu i predstavnici novinarskih udruženja. Ovo je interesantno, zašto – jer je Dragan Đilas jedno to novinarsko udruženje finansirao sa čak šest miliona dinara u vidu nekakve pozajmice. Samo i dan danas nismo shvatili kako dođete kao novinarsko udruženje na to da vam jedan političar, bivši gradonačelnik, bivši državni funkcioner, sada pretendent na vlast pozajmi toliki novac.
Ono to je dalje zanimljivo jeste da se svi zahtevi njihovi tiču medija. Među prvi zahtevima se nalazi i sledeći – da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo oni, mogu gostovati u emisija na prvim programima RTS o RTV u trajanju od 30 minuta u određenom terminu, između 18.30 i 19.00 sati. Ovde se ne navode druge opozicione stranke koje nisu potpisnice ovog sporazuma, odnosno one stranke koje učestvovale u okviru dijaloga bez posredstva stranaca. Dakle, samo oni.
Takođe, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, opet oni učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas, oni i predstavnici vlasti, ali ono što je interesantno i ono što građanima odmah je zapalo za oko, kako narod kaže, jeste da ovde u ovim zahtevima ne stoji nigde ni definisano kako će predstavnici vlasti moći da se obrate građanima Srbije. Dakle, samo oni i samo njihovi minuti.
Dalje, u ovom zahtevu njihovom stoji najveći paradoks koji samo pokazuje koliko je njihov licemerje, a oličeno je u sledećem – takođe zahtevamo da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama, pa sada navedenim striktno, Beta, FoNet, Istinomer, KRIK, CINS, BIRN, Vreme, da dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS.
Koliko su oni nezavisni, mislim da to građani najbolje znaju, vide i po tome što nijedan od ovih medija nikada nije uputio ni jedno jedino pitanje koje interesuje građane Srbije, niti je uputio jedno kritičko mišljenje na sve ono što je Dragan Đilas radio do 2012. godine.
Simptomatično je i to što se ovde ne navode neki drugi mediji i druge organizacije koje Dragan Đilas na svojim konferencijama izbacuje, vređa na najgori mogući način i nipodaštava. Ovde se iz svega ovoga samo zaključuje koliko su svi ovi mediji nezavisni.
Takođe, kako bi manevarski prostor ljudima koji danas vode Srbiju suzili na najmanje moguće okvire, govori i sledeće - zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada je u pitanju unapred planirani državni posao ili vanredne okolnosti, u okviru kojih se neće prenositi stavovi izabranih, postavljenih i imenovanih lica.
Dakle, vi faktički ovde imate zahtev da niko ko se nalazi na bilo kojoj listi SNS ili SPS, a obavlja neku državnu funkciju, u tom periodu ne sme ništa da kaže, što de fakto znači da bi tih dana imali zabranu da se bilo kakav projekat i sprovodi u našoj zemlji. Dakle, sve mora da stane, ne bi li Dragan Đilas dobio adekvatno vreme iz njegovog ugla, da se on obraća građanima, da se on obraća naciji. Tu vidite kolika je njegova sebičnost.
Ako na sve ovo dodamo još jednu jako interesantnu stvar, da su zahtevali da se razdvoje izbori, to u njihovom sporazumu stoji, da se razdvoje datumi lokalnih, republičkih i predsedničkih izbora, ako primenimo njihovu logiku, neophodna su tri izborna procesa, pomnožite sa danima koliko traju izborni procesi, plus ovih 10 dana koje su zahtevali, faktički bi Srbija morala da ostane paralizovana više od tri meseca. U njihovo vreme Srbija je bila paralizovana svakog dana, jer ništa nisu radili, već su samo mislili na lični interes i na lično bogaćenje. A danas, u vremenu korona krize i neverovatnog napretka naše ekonomije, mi nemamo vremena za gubljenje ni jedan jedini dan. Iz ovoga možete videti koliko su u svojim zahtevima sebični i koliko im je stalo do ličnog interesa.
Ipak, ono što je posebno zanimljivo i to su još dva detalja koja ću izdvojiti a onda ću preći na nešto drugo, tražili su da se obezbedi, pazite sad, jedna trećina stalnog sastava RIK-a, da budu predstavnici opozicije koja je učestvovala u definisanju ovog sporazuma. Dakle, jedna trećina članova RIK-a da pripadne samo njima. I ne postoji nijedna druga opoziciona stranka u našoj zemlji, ne postoji niko drugi, samo postoje oni, i to jedna trećina.
Radi građana Srbije, RIK se formira, kao što je i kolega Milićević rekao, u odnosu na procente i zastupljenost u republičkom parlamentu. Oni su van parlamenta, oni nemaju nikakav osnov da budu deo RIK. Ali, ni manje ni više, oni traže trećinu, jer, jelte, to njima pripada.
Koliko je vladajuća većina, koliko je dijalog otišao daleko, govori i činjenica da ćemo mi sada umesto 17 imati čak 23 člana RIK, 17 po ovom starom pravilu, plus šest dodatnih članova RIK koji nisu deo parlamenta i koji ni po jednom osnovu ne bi mogli da budu do ovih izmena, po sistemu da će tri predstavnika dati potpisnici ovog sporazuma, dakle, Đilas, Lutovac, pokret Zelenovića i ko je još tu sa njima, dok će ostala tri predstavnika dati predstavnici koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva evroparlamentaraca i stranaca - pokret "Dveri", stranka "Zavetnici", "Dosta je bilo" i ostali.
Dakle i ovde se najbolje vidi koliko je vladajuća većina spremna na dijalog i koliko činimo neke stvari koje u našoj zemlji nisu činjene nikad, ali ovakav primer nećete naći ni u Evropi.
Za sam kraj njihovih nebuloza i svega što su ovde naveli, pa se ljute zašto su ih evroparlamentarci uputili na to da su izborni uslovi sasvim korektni, da se na izborima mora učestvovati i treba, govori činjenica da u nazivu liste može biti samo neko ko je kandidat sa te liste, kao i da nosilac izborne liste može biti samo neko od kandidata sa te izborne liste.
Zašto vam ovo naglašavam? Ovde ciljano idu na ime predsednika Aleksandra Vučića. Tako je bio u prilici da Dragan Đilas kaže - eto, Aleksandar Vučić je izgubio apsolutnu podršku građana, mi to znamo iz istraživanja, vidimo i mi ćemo njega ubedljivo pobediti na izborima. Ako je tako, zašto na ovaj način želite da sprečite eventualno da negde lista SNS nosi ime Aleksandar Vučić, kao što je to sada bilo Za našu decu - Aleksandar Vučić. Ako ste već toliko sigurni u svoju pobedu, vi biste morali da zahtevate da liste nose ime predsednika stranke i po tom sistemu onda biste imali rešenu situaciju. Aleksandar Vučić je tako nepopularan, ne radi ništa za Srbiju i naše građane. Kažete da je lopov, kriminalac, diktator, pa zar vi prvi ne treba da poželite takvog čoveka da bude nosilac naše liste? Ali, dobro, mnogo ćemo još čuda čudi.
Sada da krenemo na nešto što je mnogo konkretnije i što se pre svega odnosi na interes građana Srbije i svih ljudi koji će učestvovati u izbornom procesu koji nas očekuje u aprilu.
Kao što sam i naveo, moje lično mišljenje je da je dijalog bez posredstva evroparlamentaraca bio mnogo konkretniji, zahtevniji u tom smislu, jer sa druge strane predstavnici opozicije su bili vrlo konkretni, direktni i učestvovali su u kreiranju svih ovih zahteva i izašli su sa nekim predlozima sa ciljem da izađu na izbore.
Ovo što je Đilas radio je bio samo pokušaj da ovim jeftinim pamfletom se sakrije od nekog eventualnog izbornog neuspeha. Stvari koje su tu dogovorene čine jedan svojevrstan presedan u svetu i nigde ih nećete naći, ali kao što sam već rekao, podeljene su u više stavki i ja sam prvu već obradio, a tiče se organa za sprovođenje izbora. Dakle, umesto 17 ide se na 23 člana RIK-a. Videćemo da li će Đilas i ostali njegovi kompanjoni dati predloge za ove predstavnike RIK-a. Na taj način omogućujete punu kontrolu izbornog procesa svakome ko nas je do sada optuživao da izborni proces kod nas nije fer i da su oni nekako diskriminisani.
Ono što je posebno bitno, mislim da je to kolega Jovanović naglasio, jeste i sada izmena koja se dešava na samom izbornom mestu i kako će to funkcionisati što se tiče rezultata koji se šalju RIK-u.
Dakle, unos podataka o rezultatima glasanja sa biračkih mesta, od početka do kraja biće prenošen na veb prezentaciji RIK-a. Takođe, dodaje se i deo gde će svaki birač imati pravo da od organa za sprovođenje izbora koji je nadležan za čuvanje izbornog materijala, zahteva informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao. Pošto stalno pričaju da glasaju, daleko bilo, ljudi koji su mrtvi, da glasa neko ko nije ni izašao na izbore, evo na ovaj način se sprečava sve to. Lepo proverite i dođete i kažete - ja želim da proverim da vidim da li sam upisan, da li je neko zloupotrebio moje pravo i da li je neko glasao umesto mene.
Ono što je posebno bitno jeste istaći da je došlo do izmena oko kandidovanja na izbora. Zakonom o izboru narodnih poslanika, broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste nacionalne manjine, na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000. Takođe, smanjuje se i broj potpisa birača u odnosu na lokalne samouprave od, do granica, ne vezuje se više za odbornika, već se vezuje za broj birača na toj jedini lokalne samouprave, što opet omogućava da se kandiduje što više pokreta građana, stranaka, jer će im biti potreban manji broj potpisa.
Što se tiče biračkog spiska, i oko toga smo imali prilike da čujemo razno razne kritike. Evo sada smo doživeli i tu neke izmene. Vlada Republike Srbije će formirati radnu grupu za eksternu kontrolu jedinstvenog biračkog spiska u kome će učestvovati sve stranke koje su učestvovale u ovom dijalogu. Takođe, u tom timu će biti i predstavnici RIK-a, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka, koje pokažu interesovanje. Dakle, svako ko bude pokazao interesovanje za ovo, da se zanima, može da postane i deo ovoga.
Što se tiče izbornog dana i glasanja, tu postoji još iskoraka u još većoj transparentnosti. Zakonom o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da kada birač glasa van biračkog mesta, najmanje jedan od tri poverenika biračkog odbora koji idu do birača mora biti predstavnik opozicije. To je onaj deo kada je neko sprečen da dođe na biračko mesto. Formira se komisija od troje ljudi. Obično oni koji su nezainteresovani za izborni proces, oni ljudi koji znaju da gube izbore, pa ih tako mrzi da odu do glasača, do njegove kuće ili stana, ovim se obavezuje da jedan od ta tri člana bude predstavnik opozicije i da se na taj način garantuje da nikakve malverzacije ili zloupotrebe poverenja građana neće doći.
Takođe, predviđeno je i pravo domaćih i stranih posmatrača, i to sve vreme mogu da prate rad biračkog odbora, dakle od primanja materijala od prosleđivanja broja glasova.
Ono što je za mene posebno interesantno jeste činjenica gde se negde naglašava i da moramo da podstičemo opozicione kontrolore. Takav termin i tretman nigde nije upotrebljen, ali, evo, i na ovaj način se želi pokazati puna transparentnost.
Naime, položaj predstavnika opozicionih izbornih lista, pa kaže u članu 2. – predsednik biračkog odbora mora da naglasi i da podstiče predstavnike opozicionih stranaka u biračkom odboru, da provere određene izborne radnje, između ostalog da li su dobro razvrstani važeći i nevažeći glasački listići, da li su dobro prebrojani glasovi koje su dobile pojedine liste.
Dakle, sada će predsednik biračkog odbora imati zadatak da vuče za rukav predstavnika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i da mu kaže – evo, pogledaj kako stoje rezultati, evo pogledaj nešto u biračkom spisku da li nije kako treba, evo pogledaj i ove listiće, evo ti prebroj listiće SNS.
Dakle, toliko se detaljno išlo da se mislilo i o ovom delu.
Takođe, pored svega ovoga jeste i ograničenje za javne funkcionere. Dakle, ovo što je govoreno, neće biti više takvih mogućnosti za funkcionisanje javnih funkcionera. To je prihvaćeno, pa se sad samo nameće deo u kome govorimo šta se dešava sa tim što je ostao cenzus 3% i da li će sada Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa izaći na izbore i da li sve ovo o čemu smo mi pričali ima smisla, ima logike ili će se opet sakriti iza nekakvog bojkota u strahu od izbornog neuspeha i odlaska u političku prošlost.
Takođe, sa time polako završavam, izmene Zakona o sprečavanju korupcije su predvideli da 10 dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti.
Dakle, ono što je Đilas tražio evo ovim je ispunjeno, pa bi bilo fer i da kažu da li će sada prihvatiti i reći da su konačno izborni uslovi po njihovom ukusu i onako baš kako su sve oni zahtevali.
Za sam kraj, ljudima u manjim sredinama i tamo gde mesne zajednice imaju veliku svrhu, ovim Sporazumom je i predviđeno da sve opozicione stranke i sve stranke koje žele da učestvuju u izborima, kao i grupe građana imaju pravo da besplatno koriste prostorije mesnih zajednica za svoje političke aktivnosti, što vam samo govorim i naglašavam iz prostog razloga što u periodu kada smo mi bili opozicija, kada smo pokušavali da dobijemo jedan termin i da ga platimo, nismo mogli, nego su nas izbacivali i skupove smo držali ispred mesnih zajednica i na otvorenom sa građanima.
Za sam kraj, uz ove izbore, bilo kakve druge, koje god da su poželeli i šta god da je u pitanju, za dolazak na vlast prevashodno je bitno da imate podršku građana Srbije, što oni nemaju. Da smo ovim Sporazumom predvideli da vlast za taj deo opozicije se vrednuje tri puta više od glasa koji dolazi za SNS ne bi uspeli da nas pobede, jer politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podrazumeva rezultat, ispunjena obećanja, ali i viziju koja garantuje bolju i lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.
Hvala vam. Živela Srbija!