Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Vulinu.
Sledeći je narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se ministre da ćemo još mnogo gluposti čuti od strane te nazovi ideologije ili minorne šačice političara koji imaju samo jedan cilj, a to je da destabilizuju Srbiju. Oni se ovako pojave na početku skupštinskog zasedanja, saopšte nekoliko političkih floskula, izađu i njihov cilj je da se o njima priča, da se o njima govori.

Ali, nemojte da se zavaravamo. Sve ovo je jedan deo osmišljene strategije koja je upravo usmerena ka Srbiji, ka destabilizaciji Srbije i ka predsedniku Srbije. Jedan deo te strategije vezan je za međunarodnu zajednicu, za pritisak koji treba izvršiti na pet država koje nisu prihvatile i koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova.

Što se tiče drugog dela, svedoci smo, Bajden formira svoj tim koji treba da se bavi Zapadnim Balkanom. I kada jedan od nazovite opozicionara kaže – pa ne odlučuje EU samo šta će se dešavati u Briselu, već i SAD, onda brže-bolje oni koji misle da će naći podršku u SAD otrče u SAD, jer novac njima ništa ne znači, iznađu lobiste i pokušaju, ne pokušaju, nego ponovo loše govore o svojoj državi. To je jedan vid pritiska.

Drugi vid pritiska je pokušaj kriminalizacije predsednika države i predsednikove porodice.

Treći vid pritiska, tačno je, Srbija je simbol novih vrednosti danas u regionu i Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, ali druge države u regionu nemaju takav stav i one se itekako mešaju u unutrašnja pitanja Srbije.

Četvrta vrsta pritiska, pa uvek ćete naći nekog poput ovog poslanika, uvek ćete naći neku Mariniku, uvek ćete naći nekog Đilasa koji će loše govoriti o Srbiji, jer oni polaze od teze – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Jedino što možemo da vidimo jeste da menjaju sve više političkih stranaka i sve više skupljih automobila, a koju god političku stranku da promene, ona nestaje sa političke scene Srbije, a vrednost automobila sve više raste. Pa, odakle novac? Odakle novac da se plaćaju lobisti u SAD? Čiji je to novac? Kako je taj novac zarađen?

Šta sam imao da kažem kolegi, rekao sam, mada je izašao, jer on ima taj manir da prospe političke pamflete i parole i da izađe.

Mural je samo povod. Mural je povod da pokuša da se pridobiju nekakvi politički poeni, da se podeli društvo i da se osudi Srbija kako brani, navodno, ratne zločince. Njegov cilj je jasan i nije prvi put da se podnosi ovakva rezolucija, kolega.

Marinika Tepić je u prethodnom sazivu mnogo puta govorila o rezoluciji u kojoj Srbija treba da bude genocidna država, da se definiše kao genocidna država, a Srbi kao genocidan narod. Najbolji odgovor na to kako se Bošnjaci osećaju u Srbiji je upravo dao maločas kolega. To je dovoljna satisfakcija i dovoljna potvrda za sve.

Nemojte da se zavaravamo, ja sam govorio na početku sednice, nije mural kao mural bitan, bitno je da se ta priča raširi na evropske parlamentarce i o tome sam govorio na početku sednice, koji su brže bolje napravili nekakvo saopštenje. Među njima i jedan koji je bio ministar spoljnih poslova Hrvatske, pomenuo sam ga. Desetine ulica u Hrvatskoj nosi nazive onih koji su počinili najstrašnije ratne zločine, najstrašnije ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. O tome se nije setio da govori. O tome se nije setila da govori ni ova Viola fon Kramon koja, kao što sam rekao, više turistički posećuje, ovako nezvanično, Srbiju nego što se bavi svojim poslom, a inače je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju. Bar su mogli da pošalju nekoga ko zna gde je Kosovo i Metohija, ali dobro. Ono što je važno jeste da na to treba da stavimo tačku i da ne pridajemo previše važnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ja sam to rekao i na samom početku današnjeg zasedanja, je samo radilo svoj posao, jer posao Ministarstva unutrašnjih poslova je da sačuva javni red i mir, a pokušaj onih koji su prekrečili mural je bio da izazovu sukobe i da da izazove podele. Da nije bilo Ministarstva unutrašnjih poslova tih sukoba bi sigurno bilo.

Kolega, kad već pominjete ovu Mariniku Tepić, ja sam rekao na početku današnjeg zasedanja, sramnu peticiju koja je pokrenuta, i ko je pokrenuo tu peticiju u Srbiji. Zamislite, peticiju u Srbiji pokreće Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, a među potpisnicima su, kao i uvek – Čanak, Latinika Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkova i Kostreš. Sramno na koji način govore o Srbiji, kako Srbija veliča ratne zločince, kako Srbija ne poštuje žrtve i kako su Srbi genocidan narod. Uz sve to, traže da se odmah procesuiraju sva optužena lica za ratne zločine, traže smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde itd.

Da ne gubim vreme, da bih mogao da se vratim na sporazume i na ono što jeste tema današnjeg zasedanja, ali vrlo je interesantno, onaj ko je potpisao i pokrenuo peticiju je tužilac za ratne zločine. Bivši tužioče za ratne zločine, šta si uradio povodom „žute kuće“? Zašto „žuta kuća“ nikada nije bila deo optužnice pred Haškim tribunalom? Da li je ona postojala ili nije postojala, osim što si blagonaklono gledao na sve ili si danas rešio, kao i brojni predstavnici nekakvih nezavisnih regulatornih tela da se bave politikom i politizacijom?

Da se vratim na temu, kao što sam rekao. Dakle, dva sporazuma – Sporazum o zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, potpisan u Skoplju 29. jula 2021. godine kao trilateralni sporazum između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao deo regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“, a drugi je bilateralni Sporazum između Republike Srbije i Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju o zameni vozačkih dozvola. Oba sporazuma su od izuzetnog značaja.

Kada je u pitanju prvi sporazum, koji su u Skoplju potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, veoma je važno naglasiti da će u narednom periodu saradnja u oblasti zaštite i sprečavanja katastrofa, ne samo u regionu, već i na globalnom nivou biti jedan od temelja, tačaka međunarodne saradnje. Zašto? Zato što globalne klimatske promene o kojima je do pre tri dana bilo reči o svetskom samitu o klimatskim promenama u Glazgovu izazivaju sve brutalnije posledice, kao što su poplave, požari, zemljotresi, zagađenje vazduha, vode, zemljišta, što će nužno morati da spaja sve odbrambene potencijale, ne samo na nivou svake države ponaosob, već iziskuju i dobro organizovanu regionalnu saradnju za dejstva u slučaju ovakvih vanrednih situacija. Prirodno je da se susedne zemlje oslanjaju jedna na drugu. To je potpuno logično i da objedinjuju resurse, tehnologije i znanja kako bi se najefikasnije oduprli posledicama različitih prirodnih, hemijskih ili bilo kojih drugih katastrofa velikih razmera.

Ovaj sporazum posmatram kao na vreme prepoznat oblik regionalne saradnje u tom kontekstu od koje svi mogu imati koristi, pre svega građani naše tri zemlje i naše tri države. Koliko je brza i pravovremena reakcija na prirodne katastrofe dragocena i neophodna, mi u Srbiji smo se uverili 20147. godine kada je u Obrenovcu, ali i druge delove Srbije zadesila nezapamćena poplava sa ljudskim i ogromnim materijalnim žrtvama. Takvi katastrofalni poplavni talasi se dešavaju svuda u svetu, a prethodnih dana obilne poplave su, nažalost, zahvatile Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo i, naravno, pohvalno je to, gospodine ministre, što ste posetili i Lučane i što ste sagledali direktno situaciju na terenu, kako pomoći naših građanima.

U kontekstu potpisivanja ovog izuzetno značajnog sporazuma, podsetio bih da je inicijativa predsednika Vučića i Srbije za čvršće povezivanje i saradnju zemalja zapadnog Balkana, koja je započeta pod nazivom „Mini šengen“, a ovog leta je preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, izuzetno značajna za svakovrsnu saradnju i jačanju pozicije regiona na evropskom i na svetskom putu.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine, naravno da će u danu za glasanje SPS dati punu podršku ovom sporazumu.

U tom kontekstu bih želeo nešto više da kažem o bilateralnim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, kao i o ulozi i značaju Narodne Republike Kine za našu ekonomiju. Ne treba zanemariti: ukupne investicije u ovom trenutku u Srbiji Narodne Republike Kine su osam milijardi evra, ali mi govorimo samo o započetim investicijama. Šta je sa sporazumima koji se pripremaju, koji su potpisani, ugovorima koji su potpisani? Dakle, oni su daleko veći. Za pet godina je trgovinska razmena sa Narodnom Republikom Kinom porasla tri puta, i to sasvim dovoljno govori o dobrim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.

Naše države vezuje i tradicionalno prijateljstvo, uzajamno poverenje, međusobna podrška po važnim pitanjima, a jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste dalje produbljivanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva i saradnja na svim poljima koja je intenzivirana u poslednjih pet godina sa ovom nama prijateljskom državom.

Ranije uspostavljeni odnosi strateškog partnerstva između Republike Srbije i Narodne Republike Kine dodatno su produbljeni 2013. godine tokom vlade tadašnjeg predsednika, sada Narodne skupštine, Ivice Dačića, a na najviši nivo sveobuhvatno strateško partnerstvo podignuti su 2016. godine, tokom vlade Aleksandra Vučića, kada je Srbiju posetio predsednik Narodne Republike Kine, Si Đinping. Ta poseta ocenjena je kao istorijska, a to je ujedno i bila prva poseta na najvišem nivou nakon tri decenije, čime su odnosi naše dve zemlje podignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Kineska strana posebno ceni posetu u vreme početka pandemije Kovid-19, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je bio jedini strani diplomata koji je u sred pandemije obišao Narodnu Republiku Kinu.

Naši odnosi su razvijeni na različitim nivoima vlasti, a njihovo unapređenje rezultiralo je i potpisivanje Protokola o uspostavljanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Svekineskog narodnog kongresa, čime je formirano zajedničko parlamentarno telo u cilju novog većeg stepena saradnje. Parlamentarna diplomatija i parlamentarna saradnja naše dve zemlje unapređena je i aktivnostima Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom, koja je među najbrojnijima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Republika Srbija pridaje ogroman značaj inicijativi predsednika Si Đinpinga, „Pojas i put“, kao razvojne strategije Narodne Republike Kine u okviru koje je predviđena čvršća saradnja Narodne Republike Kine sa Evroazijom. U tom kontekstu, Srbija je pokazala veliku zainteresovanost za različite oblike ekonomske saradnje sa Kinom i mnogi zajednički projekti su u toku, pored zajedničke izgradnje različitih infrastrukturnih projekata izgradnje železnice, izgradnja auto-puteva.

Inicijativa „Pojas i put“ obuhvata i projekte u oblati energetike, izgradnju informacionih i telekomunikacionih objekata, mrežu slobodne trgovine, olakšanje međusobne trgovine, investiranje, finansijske saradnje, finansijske saradnje, saradnje u zaštiti životne sredine i brojne druge.

Upravo trilateralni projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, jedan je od najvažnijih projekata Inicijative 17+1, jer je to prvi prekogranični projekat koji zajednički realizuje Srbija, Kina i Mađarska, u okviru saradnje Kine i zemalja centralne Istočne Evrope, koji je od ogromnog značaja za Srbiju, ali i za zemlje čitavog regiona.

Pored projekta modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, ostali dosadašnji projekti koji su od izuzetnog značaja za saradnju dve države i predstavljaju uspešan primer saradnje jeste izgradnja mosta „Mihajlo Pupin“, izgradnja deonice puta „Miloš Veliki“, zatim tu je Železara Smederevo, rekonstrukcija termoelektrane Kostolac, izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, kao i kineske fabrike u Kragujevcu za proizvodnju komponenti za unutrašnjost automobila fabrike automobilskih delova u Loznici, a započeta je izgradnja i Naučno-tehnološkog parka u Borči i mnogo toga još.

Kineska kompanija „Ziđin“ postala je strateški partner RTB Bor, a pre kratkog vremena je otvorila i novi rudnik Čukaru Peki kod Bora.

Možemo stoga za našu dugogodišnju saradnju sa Republikom Kinom reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će naš cenjeni, pouzdani poslovni partner Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Dakle, u Boru potpuno novi rudnik. Plata u Boru je bila 2018. godine 68.200 dinara. Danas je 98.000 dinara. Obećanje kineskih partnera je da će krajem godine biti i preko 100.000 dinara, što dovoljno govori o ekonomskoj saradnji NRK i Srbije.

Možemo s toga za našu dugogodišnju saradnju sa NRK reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će kao cenjeni i pouzdani poslovni partneri Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Da podsetim da u 2020. godini, recimo, samo obim razmene naše dve zemlje bio je impozantan i iznosio je čak 3,2 milijarde evra. To dovoljno svedoči o činjenici da je u pogledu ekonomske saradnje Kina najvažniji partner Srbije. Pre svega, u pitanju su infrastrukturne investicije.

Posebno i uvek treba istaći podršku i pomoć Kine u borbi protiv Kovida 19, što je po ko zna koji put potvrdilo da u Kini imamo iskrenog, da imamo tradicionalnog prijatelja. Doprinos Kine Republici Srbiji u borbi protiv korone je od nemerljivog značaja. Kina je pomogla Srbiji da na vreme dobije ogromnu količinu medicinske opreme, respiratore. Kineski lekari su došli kod nas i ne samo to, dobili smo ogroman broj vakcina iz Kine.

Takođe, tu je i izgradnja fabrike za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, zajedno sa našim prijateljima iz Kine i UAE. Kapacitet će biti dva miliona, što znači da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu, jer Srbija je, kao što sam rekao, mnogo puta do sada simbol novih vrednosti i spremna da pruži ruku svima.

Podsetio bih, to prijateljstvo je višedecenijsko, tradicionalno iako su naše dve zemlje udaljene. Podsetio bih ovom prilikom na jedan često zaboravljen detalj našeg prijateljstva, gospodine ministre, a vi ćete se setiti, a to je „Valter“. Naš pokojni filmski velikan Bata Živojinović i njegov film „Valter brani Sarajevo“, koji je najgledaniji strani film u Kini već decenijama, koliko mi je poznato, Poslanička grupa prijateljstva sa Republikom Kinom ima inicijativu da se u okviru novog Kineskog kulturnog centra u Beogradu formira posebna filmska soba koja će biti posvećena pokojnom Velimiru Bati Živojinoviću.

Sve ovo nosi ključnu poruku da ništa nije daleko, pa ni Kina. Vezuje nas sve jače prijateljstvo, ali i obostrani ekonomski interes i prosperitet naših država i naša dva naroda. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Milićeviću.
Sledeći je dr Muamer Bačevac. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani, imajući u vidu da je Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu deo inicijative „Mali šengen“, dozvolite mi da pre svega kažem par reči o ideji „Otvoreni Balkan“.

U cilju što boljeg povezivanja naroda, roba i kapitala početkom devedesetih godina prošlog veka, javila se ideja o udruživanju zemalja Zapadnog Balkana, teritorije koju su u EU označavali kao balkanske države, a koje nisu pripadale EU. Planovi o povezivanju, prevashodno ekonomskom području, prestali su biti aktivni usled ratnih dešavanjima na ovim prostorima.

No, ideja je obnovljena na sastancima održanim 2019. godine u Ohridu i Draču, kada su lideri tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije pokazali spremnost i dogovorili se da se formira jedinstveno tržište, odnosno ekonomska zona u cilju poboljšanja političkih, ekonomskih i kulturnih veza između ovih graničnih i, da kažem, bratskih država.

Ova inicijativa za regionalnu saradnju, prvobitno nazvana „Mali šengen“, a potom „Otvoreni Balkan“ je u stvari sublimiranje i oživljavanje svih regionalnih inicijativa koje su do sada postojale. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana, kako bi se olakšao život građanima i poboljšao životni standard.

Takođe, podrazumeva i više konkretnih mera koje će unutar prostora tri zemlje obezbediti punu slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti EU. Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Potrebno je istaći da prednost „Otvorenog Balkana“ ogleda se prvenstveno u ekonomskoj koristi, koje imaju zemlje koje su potpisnice ove saradnje. Naime, kao što je istakao predsednik naše partije, gospodin Ljajić, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom u regionu.

Nama je region druga spoljno-trgovinska relacija, odnosno drugi spoljno-trgovinski partner sa kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu nakon EU. Oko 11% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama Zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine plasirana je u zemlje regiona.

Konkretno, više od 4000 srpskih firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Severnom Makedonijom i oko 1000 naših firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Albanijom. Ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge regione, zemlje regiona.

Mislim da to treba da bude cilj svake produktivne, kreativne politike, da politika bude sluškinja ekonomije i da politika pripremi teren za razvitak ekonomije jedne zemlje i prezentovanje, prodaju i distribuciju dobara koji se proizvode u ovom slučaju u našoj zemlji i mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra, pre svega po interese naše države i naše privrede.

Takođe, ova inicijativa doprinosi i miru u regionu. Sada ćemo lakše privući strane investitore, zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da Zapadni Balkan nije zona konflikta, već da je pogodan za investiranje, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego sa manjim usitnjenim tržištima.

Bitno je istaći da ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo i granične prelaze ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama.

Takođe, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage, sa kojim se suočavaju sve zemlje, pogotovo u našem regionu. Inicijativa bi trebala da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrač, spremne da izdrže jaču konkurenciju. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste, posebno one iz udaljenih zemalja koji imaju nameru da u toku jednog putovanja, posete nekoliko zemalja.

Kao, nastavak učvršćivanja i daljeg razvijanja ideje „Otvoreni Balkan“ krajem prošle nedelje u Nišu je održan sastanak ministara i predstavnika Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem da se unapredi i poveća ekonomska saradnja, ali ne samo ove tri zemlje, već i celog regiona.

Postignuti su dogovori u vezi sa usklađivanjem fitosanitarnih i carinskih procedura i priznavanjem sertifikata, a sve u cilju jednostavnijeg i bržeg protoka roba. Zatim, razgovaralo se o olakšicama, za uvoz i izvoz, slobodnom kretanju proizvoda, lakšem pristupu tržištima rada i ostvarivanju jedinstvenog sistema i elektronskog identititeta za građane država „Otvorenog Balkan“. Sledeći samit je planiran u Tirani.

Na Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju 29. jula ove godine potpisana su tri sporazuma, koja će doprineti dodatnom ekonomskom povezivanju tri zemlje. Jedan od njih je i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Potpisnici sporazuma su videli značaj i neophodnost međusobne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofe koje mogu nastupiti, te uvažavajući te međunarodne sporazume i napor UN i mehanizme civilne zaštite EU sporazumele se da će dobrovoljno u skladu sa svim raspoloživim kapacitetima pružati pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, zagađenja životne sredine i drugih opasnosti.

Sporazum precizira saradnju međusobno obaveštavanje, obrazovanja i osposobljavanje, razmenu naučnih i tehničkih podataka, zaštitne mere, traženje i pružanje pomoći, procedure i nadležnosti.

Potpisivanjem ovog sporazuma omogućiće se pružanje međusobne pomoći, između Srbije i zemalja potpisnica „Otvorenog Balkana“ u slučaju katastrofa, aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Takođe, biće u omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja koji je razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme. Srbija je potpisnica više bilateralnih sporazuma o sprečavanju katastrofa i sa mnogim drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Kipar, Hrvatska, Bugarska, Mađarska i druge.

Imajući u vidu da je reč katastrofa grčkog značenja, porekla i da znači – postaviti stvar naglavačke, označava jednu nesvakidašnju i veoma riskantnu pojavu po državu i njene građane, svaka država je sigurno zainteresovana da u svojim zakonima uredi ovu oblast tako da će predvideti situacije i preciznije procedure u slučajevima kada se takve situacije dese.

Republika Srbija je u potpunosti uredila ovu oblast donošenjem Zakona o smanjivanju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama 2018. godine. Ovim zakonom se unapredio i nadogradio postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama 2009. godine.

Želim da kažem da mi imamo jedan dobar zakon danas u našoj državi. No, moram zaista da ukažem na jednu pojavu koja nije dobra i koja je jako česta u našoj zemlji. Prilikom određenih katastrofa, upamtili ste, bilo da se desi manja poplava ili manji požar onda opozicione stranke jednu prirodnu katastrofu i na lokalu i u lokalnim sredinama, ali i ovde u parlamentu ili u državi zloupotrebljavaju i pokušavaju na svaki način vrlo agresivno da dobiju određene političke poene, što je zaista neprihvatljivo, nije ljudski i što bi trebalo smanjiti na minimum u političkom delovanju.

Postoje razna polja, i polje politike je zaista široko, na kojima se treba takmičiti, ali ovakve stvari ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i koristiti u političke svrhe.

Na kraju želim da u ovom svetlu i ovim pozivom podsetim sve poslanike da je danas dan koji se praznuje kao Dan tolerancije, jer je na današnji dan 16. novembra 1995. godine nekoliko država, odnosno većina država UNESKA, članica UNESKA potpisalo jednu deklaraciju o principima tolerancije gde je definisana tolerancija na najbolji način kao neodustajanje od apsolutno svog stava, nego kao jednu suzdržanost, kao trpeljivost koja nam je, verujem, u današnjici u ovom trenutku, izuzetno bitna.

Još jednom, obzirom da se radi o izuzetno afirmativnim stvarima i izuzetno afirmativnim sporazumima koji mogu makar i jednom čoveku, a verujte mi, mnogo više pomoći u teškim situacijama i pomoći međusobnu saradnju i pomaganje i solidarnost zemalja u regionu mi u Socijaldemokratskoj partiji ćemo zaista zdušno podržati jedan ovakav sporazum, ali i sve slične sporazume koji budu na ovom fonu i koji budu jačali saradnju, poverenje, toleranciju između naroda na Balkanu. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Prelazimo na spisak narodnih poslanika.
Prvi je narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde sam kao i do sada uvek u okviru svojih govora, svojih težnji govorio o svim onim problemima koji se tiču građana koji žive na selu i od sela. Govorio sam o problemima ljudi koji žive na jugoistoku Srbije i uvek sam želeo da se u tom smeru radi i da na taj način možemo bolje funkcionisati i imati veću mogućnost za svakog čoveka, pa da li on živeo u Svrljigu, da li živeo u Beloj Palanci, da li živeo u Knjaževcu, Sokobanji ili u Prijepolju, Tutinu. Svima nama je potrebno da da možemo da živimo normalno, da možemo da zajedno radimo, ali jedna od bitnih stvari jeste i bezbednost.

Uvaženi ministre, gospodine Vulin, ja vas kao ministra koji ste bili i ministar za rad i socijalnu politiku, ministar koji je stvarno dao puno rezultata, vaše ministarstvo koje vi vodite je u prethodnom periodu stvarno dalo mnogo rezultata, pozitivnih stvari koje se tiču borbe protiv korupcije, borbe protiv svega onoga što nije dobro ni za jednog čoveka.

Znamo probleme koji su se dešavali. Skoro je u Nišu bio veliki problem gde je celokupna porodica ubijena, gde je Policijska uprava Niš, ljudi koji vode Policijsku upravu, načelnik, njegov zamenik i svi ostali, gde su saradnici iz okolnih policijskih stanica radili, gde ste vi bili prisutni, gde je rešeno to monstruozno ubistvo i gde su počinioci sada u zatvoru.

Mislim da su to sve stvari koje daju nama, građanima koji tamo živimo ili u bilo kom delu Srbije živimo, daje mogućnost da živimo slobodno, da se ne plašimo ničega, jer znamo da je tu sloboda, a policija i vi u okviru vašeg Ministarstva, taj posao obavljate na najbolji mogući način.

Ovaj deo o kome sada govorimo, vezano za zapadni Balkan, za katastrofalne situacije, katastrofe, to je velika stvar za sve nas, za našu zemlju Srbiju, za Severnu Makedoniju, za Albaniju, zato što smo mi komšije. Mi moramo priteći. Kada se nekome desi nešto loše, recimo, nekom komšiji, ima neki problem, da li mu se ne daj Bože upali štala, kuća, da li mu se teli krava, ili tako nešto, uvek mi pozovemo komšiju, jer komšija uvek pritekne prvi da pomogne što treba.

To je pravilo. Tako mi radimo, kao dobre komšije sa našim susedima, sa Severnom Makedonijom, sa Albanijom, jer želimo na ovaj način da damo mogućnost da kroz ovaj Sporazum obezbedimo što bolje uslove, da naši ljudi iz Srbije priteknu u pomoć našim prijateljima u Severnoj Makedoniji, da priteknu u pomoć ljudima koji imaju probleme u Albaniji, a to se dešavalo 2019. godine, 2020. godine i za vreme katastrofalnih zemljotresa gde su naši ljudi, spasioci iz Srbije pomagali ljudima u Albaniji, gde su spasili nekoliko porodica koje su bile zatrpane u ruševinama, gde su u Makedoniji bili veliki požari, velike poplave i gde su stvarno, naši vatrogasci, spasioci bili prisutni. Oni su stvarno, ljudi koji svoj posao rade na najbolji način.

Ja ovde sa ovog mesta mogu sve pohvalno da kažem za rad svih ljudi koji rade u vašem Ministarstvu. Konkretno tu govorim za vatrogasce spasioce, za one ljude koji su u svakom trenutku spremni da odu i u vatru, i u vodu, da spase nečiji život. Pa sada, da li je to život naših ljudi koji žive u Srbiji, da li je to život naših prijatelja, komšija, to nije bitno. Nama je bitno, tim našim ljudima je bitno da svakom onom kome je potrebno da se spasi život, oni to i rade.

Veliki broj vatrogasaca spasioca je primljeno na obuku. Uvaženi ministre to je velika stvar i dobro je za sve nas zato što smo sigurni. Recimo, veliki broj naših opština koje imaju teritorije koje su dosta velike, recimo ja dolazim iz opštine Svrljig i ona ima blizu 500 kvadratnih kilometara, a ima mali broj ljudi, ali je velika teritorija opštine koja traži veliku potrebu da ima dovoljan broj vatrogasaca spasioca, dovoljan broj ljudi koji će biti na terenu da pomažu svakom kome je to potrebno, kada je sneg, kada je led, kada je kiša, kada je vatra, tu su oni. Tu su oni i mi sada ovde, sa ove govornice, ja pozivam i lokalne samouprave da u okviru svojih nadležnosti mogu da formiraju DVD, to su dobrovoljna vatrogasna društva koja zajedno sa našim vatrogascima spasiocima mogu da rade na terenu, pomažu našim ljudima i spašavaju živote naših ljudi. To je velika stvar.

Uvaženi ministre naša policija radi svoj posao i evo dešavaju se neke loše stvari u kojima su umešani neki ljudi koji rade i u državnim službama. Na tome se radi, a sada veći broj ljudi koji su zloupotrebili poljoprivredne subvencije, ljudi koji nemaju ni zemlju, ali su to zloupotrebili, napravili neke fiktivne račune, sada policija radi svoj posao.

Očekujem da će se na taj način suzbiti svaka vrsta kriminala, ali mi na ovaj način zaustavljamo da sredstva u okviru našeg Ministarstva poljoprivrede idu kod onih ljudi koji se bave poljoprivredom, kod onih ljudi koji žive od poljoprivrede, a ne kod onih koji žele da varaju, a ima ih puno. Tu su umešane neke agencije, tu su umešani neki državni službenici, ali o tome će konačnu reč dati policija i sudstvo.

Drage moje kolege, mislim da treba da usvojimo ove sporazume. Ja ću kao poslanik i predstavnik USS podržati predloge sporazuma, dati podršku zato što je potrebno, konkretno za naše prijatelje, za naše komšije u drugim zemljama kojima moramo pomoći kada je to potrebno, a to smo radili. Takođe, našim prijateljima iz Kine i našim ljudima moramo omogućiti da se zamene vozačke dozvole i da se omogući funkcionisanje kako kod nas, tako i kod njih u Kini. Još jednom, hvala lepo. Uvaženi ministre, vama velika podrška, vašem kabinetu, Bojanu, Vladi Iliću i svima onima koji zajedno sa vama rade svoj posao. Što se kaže kod nas i u veterini – bez anestezije, neka ono što je loše se odstrani, da se svi borimo protiv korupcije i kriminala. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Sledeći ima reč narodni poslanik Vladan Glišić.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Svaki sporazum koji u sebi sadrži naziv zapadnog Balkana je problematičan. Tako su Stari Latini koji su oblikovali zapadnu predatorsku civilizaciju govorili – nomen est omen, tj ime je sve. Onako kao nas imenuju, tako nas oblikuju, prvo u svesti, a onda u stvarnosti.

Moramo biti svesni da je ideja zapadnog Balkana ideja koja nije geografska, već geopolitička i pripada germanskoj geopolitici i njihovom nazivu ovog prostora. Kao i priča o jugoistočnoj Evropi koja pripada britanskoj geopolitici, a danas anglo-američkoj, tako i ovaj deo o zapadnom Balkanu je u stvari kolonijalna ideja koja je sve suprotno od onoga što je Milovan Milovanović govorio kada je pravio Balkanski savez, a to je Balkan balkanskim narodima, pri čemu je vrlo bitno setiti se da su balkanski narodi i ovaj prostor uvek bio, kada je pripadao balkanskim narodima, južnoslovenski prostor i zato je takva intenzivna namera i anglosaksonske i angloameričke i germanske politike da se ime južnih Slovena sa ovog prostora obriše.

Dakle, ideja i zapadnom Balkanu jeste nešto što na neki način govori da mi treba da postanemo i u svojoj svesti i u svojoj duši i u svemu onome Balkanci, a ne balkanski narodi južnoslovenskog porekla, kao što su trebali po Benjaminu Kalaju da postoje Bosanci, danas Kosovari, znači svi oni koji će prihvati jedan kolonijalni poredak ovde.

Dakle, sporazum je mogao i drugačije da se zove. Ima dobru nameru kao i svaki sporazum protiv humanitarnih katastrofa, ali na neki čudan način, dok radimo ovakve sporazume sa Albancima, zaboravljamo da Ruski humanitarni centar u Nišu još uvek nije dobio specijalni status, njegovo osoblje koje zaslužuje da dobije, pogotovo po tome šta je pomagao i radio po Srbiji, a nije dobio zato što se Brisel i Vašington tome protive, jer njihove humanitarne intervencije kada se dese po svetu naprave talase izbeglica koji onda potope mnoge narode, najviše narode koji su slobodarski, bore se protiv tog kolonijalnog poretka.

Dakle, iako smo vojno neutralni, NATO oficiri sede u našem Ministarstvu vojske, iako smo vojno neutralni, NATO vojnici imaju toliko specijalni status u našoj zemlji da je neutralnost dovedena pod znak pitanja, a politika SNS je uvek dvoslojna, dvosmerna, neki bi rekli licemerna, ali ja kao čovek koji razume politički momenat, razumem i to da dobijate na vremenu da se konačno opredelite na koju ćete stranu, ali u ovom trenutku suviše su kandže evroatlantskih integracija zabijene u telo srpskog naroda.

Ovaj drugi sporazum sa NRK je dobar, ali i on je kao i svi drugi, i kao Ruski humanitarni centar, još uvek nedovoljan, još uvek govori o tome da možda će, pošto se pod vlašću SNS stvari vrlo malo rade institucionalno, već sve zavisi od snage, volje, karaktera jednog čoveka, da kada se promeni vlast neko može sve da vrati na prvobitno podešavanje, na evroatlantske integracije, na sve ono što je suprotno vojnoj neutralnosti, sve ono što je suprotno inicijativi „Pojas i put“, koja nije samo ekonomska inicijativa, već i civilizacijska inicijativa.

Ja kao opozicioni poslanik smem da kažem da je krajnje vreme da kandže evroatlantskih integracija izvučemo iz tela srpskog naroda, da se okrene ka jednoj nadolazećoj, uspešnoj, mnogo boljoj civilizaciji koja se zove kineska civilizacija. Namerno govorim kineskoj civilizaciji iako jesam rusofil, jer Rusija nama služi da se odbranimo od napada sa zapada, ali i Rusija još uvek nije razbistrila u svojoj glavi magle zaljubljenosti u Evropu. Za razliku od njih, kineska civilizacija vrlo jasno zna šta je Brisel. Brisel je mesto gde se ruše porodične vrednosti, mesto gde se razvijaju satanistički kultovi, mesto gde se gaze suverena prava malih naroda, mesto koje na kraju ni danas ne može da otme antislovenskom resentimanu, pa kada pogledate Višegradska grupa je u stvari odbrana slovenskih naroda u EU od Brisela i njihovih zahteva. Nasuprot tome, u Kini, bez obzira na svu ekonomsku moć, tehnološki napredak i sve ostalo, Kina ipak odlučuje da između čoveka i kapitala na vrhu piramide je čovek. Zato je država jača od svih njihovih tajkuna, od svih njihovih korporacija.

Zato Kina danas zna da dete koje više od dva sata provede na video igricama mora da bude isključeno sa tih video igrica, iako se tako odriče profita. Zato Kina danas zabranjuje da se vrši promocija feminizacije muškaraca, jer zna šta je arhetip muškog i ženskog i šta su porodične vrednosti. Zato je Kina budućnost, a Brisel je prošlost, a SNS bi morala više da se opredeli ka budućnosti, a manje ka prošlosti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima gospodin ministar Aleksandar Vulin, pa onda Aleksandar Mirković.
...
Pokret socijalista

Aleksandar Vulin

| Potpredsednik Vlade
Prvo, u ovom visokom domu imao sam čast da kao ministar odbrane, a po naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Aleksandra Vučića branim nacionalnu strategiju odbrane, nacionalnu strategiju koja je jasno definisana vojna neutralnost. Po prvi put, a bilo je pre nas i raznih vlada koje su sebe smatrale patriotskim i govorile o sebi kako su anti-NATO raspoložene, prvi put da je jedna srpska Vlada i jedan srpski parlament sebe obavezao na vojnu neutralnost i tome se nema šta prigovoriti.
Znate, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, ja sam imao čast to da potpišem, je potpisalo Sporazum o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije i to se dešava ovih dana, samo je pitanje kada će se tehnički sprovesti. Trebalo je već da bude sprovedeno da nije bilo kovida.
Dakle, kao što vidite striktno vodimo računa o vojnoj neutralnosti. To je temeljno opredeljenje ove države, ali to je temeljno opredeljenje SNS koja čini većinu u ovom parlamentu. Da nije ovih ljudi ovde, pa mogao bi ja da se opredelim kako hoćete ili vi da se opredelite kada god hoćete, da nema njih koji su to izglasali, toga jednostavno ne bi bilo.
Ne slažem se da je ova zemlja u kojoj nema institucija, kao što se ne slažem da je ovo zemlja u kojoj sve zavisi od volje i odluke jednog čoveka. Aleksandar Vučić je čovek koji veoma poštuje institucije ove zemlje, koji poštuju uostalom i partiju koju vodi i koja ga je izabrala na mestu na kome se nalazi, čovek sa kojim se i razgovara i koji vrlo vodi računa o mišljenju ljudi sa kojima radi.
Kada smo potpisivali Briselski sporazum i posle toga Aleksandar Vučić je otišao kod Srba sa Kosova da im kaže šta se dogovara, odnosno šta je potpisano, a pre toga je uključio Srbe sa Kosova u delegaciju, baš zato da ne bi dopustio da se odluke donose bez Srba sa Kosova, jer se na njih odnosi, jer se na njihove živote odnosi.
Aleksandar Vučić je čovek koji je u stanju preuzme odgovornost, ali nemoj to da brkamo sa tim da je čovek koji ne priznaje i gazi institucije, nego je u stanju da preuzme odgovornost i da preuzme odgovornost za odluke koje se donose. Vrlo često i odluke koje se kolektivno donesu, ali krivica bude samo na njemu i brani se samo on i napada se samo on, a odluku doneo i ovaj dom, odluku donela Vlada, odluku doneli kolektivni organi upravljanja.
U tom Briselu većina naše delegacije je glasala za to da prihvatimo da Kosovo, između ostalog, može da bude u članstvu Ujedinjenih nacija.
Aleksandar Vučić je prelomio svojim glasom i preuzeo odgovornost za to. Jel to znači da ne priznaje institucije, jel to znači da je autokrata, jel to to znači, ili znači da je čovek koji je dosledno branio poziciju naše zemlje i bio spreman da podnese, kao što je podneo svaki politički teret i svaku političku težinu?
Dakle, vojna neutralnost je nesporna, apsolutno nesporna. Znate, svima nama, da smo samo političari, da smo političari koji ne vode računa ni o sopstvenim uverenjima, ni uverenjima naroda, pa najlakše bi bilo ući u NATO pakt. Gde bi nas više hvalili, da li bi nas iko igde kritikovao, da li bi bilo ijednog medija koji bi rekao nešto loše? Naprotiv, hvalili bi nas, bili bismo borci za demokratiju, dobijali bismo u Briselu one povelje, prava, samo bi prštale nagrade, ma do Nobelove nagrade bi se išlo. Vučić je samo trebao da prizna Kosovo i bio bi nobelovac, ništa, odmah.
Mi smo svesno izabrali put vojne neutralnosti kao teži, ali kao ispravniji i apsolutno časniji. Tu nikakvog odstupanja nema, niti može biti, a Aleksandar Vučić je čovek koji poštuje institucije, vodi računa o mišljenju nacije koju vodi, ali je spreman da u kriznim trenucima, u teškim trenucima preuzme svu odgovornost na sebe.
Kada smo donosili Zakon o radu ovde, kada smo umanjivali plate i penzije, jel to bila odluka Aleksandra Vučića ili je to bila odluka svih nas? Pa, nas, ali da li je on preuzeo odgovornost pred nacijom? Jeste. Da li je on izašao pred naciju? Jeste. Da li je on posle stavio svoje ime na listu koju je nosio i koja je shodno toj odluci trebalo da podnese političke konsekvence zbog toga? Ali, svoje ime.
Znate, ovde sede poslanici SNS, ne verujem da postoji poslanik SNS ovde, pa čak i vladajuće većine koji se ne bi potpisao ispod liste koju vodi Aleksandar Vučić. Jel to znači da je autokrata zbog toga, da ne poštuje institucije, da ne poštuje svoju partiju ili to znači da mu Srbija veruje i da je naravno čast stati ispod njegovog imena?
Znate, ja znam da će me odmah posle ovog mog objašnjenja napasti da sam poltron, ulizica, itd, ali meni je čast što mogu da kažem da imam saborca koga mogu sa toliko argumenata da branim i pohvalim. Hajde da vidim te koji će napasti mene ili nekog od vas za ovo što ja sad govorim. Hajde da ih vidim jednom kada su rekli za Đilasa da nije najlepši, najpošteniji, najsposobniji. Hajde da čujem Marinku Tepić da jednom kaže nešto protiv Đilasa ili nekog od ovih svojih partijskih, tačnije nisu ni partijski, nego ovih kolega iz firme pošto svi rade za platu tamo, ni za šta drugo. Hajde jednom to da vidimo.
Dakle, ovo što govorim, govorim iz čista srca, ali i važnije od toga, govorim iz ličnog i političkog iskustva. Aleksandar Vučić je čovek koji preuzme odgovornost poštujući institucije, ali spreman da preuzme odgovornost i vojna neutralnost je apsolutno neupitna, tu pomeranja nema. Ovaj visoki dom bi morao da se sastane da promeni tu rezoluciju, ne može ni jedna partije, ne može ni jedan čovek, ne može ni jedan političar, Skupština Srbije bi morala da izglasa da više nismo vojno neutralni. To u ovom sazivu znam da neće biti moguće. Hvala.