Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ovaj sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, koji zaključuju predsednici država, odnosno Vlada naše zemlje, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije ima daleko veći značaj u odnosu na onaj koji se na prvi pogled čini.

Saradnja između zemalja zapadnog Balkana u periodu koji je tek pred nama predstavlja jedno ozbiljno sredstvo za ocenjivanje spremnosti svake od ovih zemalja, ali i njenog napretka na putu ka EU, ali i za ostvarivanje jedne ozbiljne regionalne saradnje između ovih susednih zemalja.

Sve države zapadnog Balkana imaju jednu istu ambiciju, a to je pridruživanje EU i istovremeno izražavaju i spremnost, ali i želju da pospeše međusobnu saradnju kako bi taj put ka EU ubrzali i zapadni Balkan će u tom kontekstu morati da radi na više različitih frontova. Tu mislim na rešavanje nekih bilateralnih problema i pitanja, zatim, poboljšanje međusobnih odnosa i to je u suštini jedan od glavnih preduslova za napredak u jednoj ovakvoj regionalnoj saradnji.

Zatim, neophodno je poboljšati sam kapacitet za sprovođenje svih ovih dogovora u okviru zemalja zapadnog Balkana, a kako bi se na prvom mestu ili bar na prioritetnom mestu svake od ovih zemalja, odnosno politika ovih zemalja našla agenda na putu ka EU.

Potpisnici tzv. mini Šengena nizom razgovora i sastanaka saglasili su se o tome da je unapređenje regionalne saradnje u jednom zajedničkom interesu svih zemalja koje učestvuju u pregovorima. Naglasiću i to da je zemljama zapadnog Balkana važno da pristupe EU jednako kao što je EU značajno da zemlje zapadnog Balkana budu njoj i te kako bliže.

Kada je reč o prirodnim katastrofama, odnosno sporazumu o kome danas govorimo, mi smo svedoci da prirodne nepogode jesu postale izvor jednog permanentnog ugrožavanja društva uopšte, ali i životne sredine, i svedoci smo da je izloženost uticaju prirodnih nepogoda kao što su suše, poplave, klizišta, zemljotresi, velikim delom jeste posledica slabog stepena poznavanja i njihovog uzroka i nastanka, ali i mehanizama delovanja i načina zaštite.

Recimo, setimo se, neke od kolega su to danas i pomenuli, borbe koju je naša zemlja vodila nakon što smo imali poplave 2014. godine u Obrenovcu i tada je našoj zemlji stigla pomoć sa svih strana, od strane svih zemalja sveta, i EU ali i susednih zemalja i mislim da je ovaj nemili događaj u velikoj meri podigao svest o ovom problemu i danas se o ovome znatno više vodi računa i u pogledu planiranja i u pogledu otklanjanja eventualnih posledica katastrofa.

Pošto dolazim iz Niša, moram da pomenem da Niš vrlo dobro pamti poplavu iz 1948. godine, sa poplavnim talasom od preko 5,5 metara i zato spremno dočekuje svaku veću i obilniju padavinu. Iz tog razloga smatram da predsednici država, odnosno vlada ovih triju zemalja, Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, pre nekoliko dana su imali niz sastanaka. Između ostalog, jedan od njih je bio organizovan na ministarskom nivou u Nišu i to jeste jedan od vidova konkretizacije unapred dogovorene saradnje kada je reč o raznim sporazumima koje treba potpisati, a kako bi se u krajnjoj liniji omogućio protok robe, usluga i dobara.

Socijaldemokratska partija Srbije prepoznaje značaj ovakvog sporazuma i generalno ideje "Otvorenog Balkana" i iz tog razloga ćemo u danu za glasanje nesumnjivo podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milenko Jovanov ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Milenko Jovanov

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poslovnik, član 106. stav 2. - niko ne može da prekida govornika dok govori, a neke kolege su prekidale govornicu, a reći ću vam i čime. Prekidale su je vešću koja se pojavila sad u pauzi, a to je da je nemački portal "Vajs", nije ona operacija iz Drugog svetskog rata, mada će neki posle ovih informacija da prođu kao neki koji su prošli operaciju "Vajs", objavio da je maksimalni nivo THC u industrijskoj konoplji nađenoj na Jovanjici 0,54% i ne može se smatrati drogom.

Takođe, anonimni izvor, odnosno izvor iz nemačke ambasade koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je neuobičajeno da se zbog toga provede dve godine u pritvoru.

Na kraju, kažu kako su danas i N1 koristili ovaj slučaj u političke svrhe. To je izazvalo reakciju poslanika, činjenica da se konačno istina o onome što se desilo pojavljuje sada već i u stranim medijima, jer mi izgleda verujemo tek kad nam neko sa strane nešto kaže, sami sebi i svojim očima ne verujemo.

Sada je jasno da je čitava akcija sprovedena da bi se predsednik Aleksandar Vučić, preko optužbi koje su bile upućene Andreju Vučiću, direktno povezao sa nekakvom proizvodnjom droge i da je ključno pitanje sada, a mi sada već znamo ko, dakle, neki političari, političari pod komandom tajkunske struje bivšeg režima koji su ovu temu eksploatisali u medijima besomučno, danima, nedeljama, mesecima, godinama, neki mediji, odnosno tajkunski mediji ili mediji u vlasništvu tajkuna koji su takođe ovoj temi davali prostora da bude tumačena isključivo da bi se napadao predsednik Republike i njegov brat, a sada vidimo da i stranci uviđaju šta je ovde bila tema, ali i neki delovi policije, gospodine ministre, vi ste toga vrlo dobro svesni, koji su učestvovali u stvaranju čitave ove pod znacima navoda afere.

Zato je ključno pitanje - ko je i zašto tražio da se Andrej Vučić po svaku cenu poveže sa ovim slučajem, ko je tražio od ovoga za koga evo nemački portal kaže da je imao razloga da bude dve godine u pritvoru, da kaže kako ga je Andrej Vučić zvao, i šta je time bila ideja da se postigne?

Mi smo svesni političkih posledica onoga što bi se desilo da je ova laž prošla, da je ova intriga prošla, da je ova politička spletka prošla, da je ovaj brutalni napad na predsednika i njegovu porodicu prošao, vrlo smo svesni toga šta bi bila posledica. Ali, pošto nije prošlo, ovo mora da se raskrinka i istraži do kraja. Ne sme da bude zaštićenih. Nakon ovih informacija, svi koji su učestvovali u kreiranju ove afere, moraju da odgovaraju i da kažu za koga su i šta su radili. Hvala i ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Prekoračenje je oduzeto od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Nina Pavićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, od nastanka prvobitnih ljudskih zajednica postojali su pokušaji da se organizovano ublaže odnosno smanje posledice prirodnih katastrofa, iako je tada čovek bio nemoćan pred prirodom, a katastrofe su bile jedino prirodne.

Iako su odgovori prirode i danas najpogubniji, prirodne katastrofe danas nisu jedine koje mogu da uzrokuju gubitke života, oštećenje imovine, za sobom ostave pustoš, izazovu velike ekonomske štete i potpuno promene lice zemlje. Jasno je da obim posledica zavisi od otpornosti određene društvene zajednice da im se odupre i da se oporavi od posledica.

Danas su prirodne katastrofe veliki izazovi za čitavu našu civilizaciju, jer od posledica poplava, zemljotresa, ogromnih požara ili hemijskih udesa, ali i od zagađivača životne sredine, niko ne može biti pošteđen.

Zato i današnja skupštinska rasprava ima važnost državne brige o adekvatnoj zaštiti od katastrofa, i to na regionalnom nivou.

Danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji i zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum je trilateralan i potpisale su ga Republika Srbija, Republika Severna Makedonija i Republika Albanija. U ime Srbije ovaj sporazum je potpisao predsednik Republike Srbije.

Potvrđivanjem ovog sporazuma strane potpisnice uređuju pravni okvir i uslove za pružanje pomoći i oblicima saradnje u slučaju katastrofe.

Osnovni cilj je da tri strane potpisnice sporazuma u skladu sa svoji mogućnostima i kapacitetima pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada jedna od strana ne može sama da sanira posledice te iste katastrofe.

"Otvoreni Balkan" je ideja, odnosno inicijativa pokrenuta od strane Srbije i predsednika Republike Srbije pod nazivom "Mali Šengen", kojom bi se stvorili zakonski i drugi uslovi kojima bi se između zemalja olakšao protok ljudi, roba i usluga, ali isto tako i da članice uzajamno pomažu jedna drugoj u slučaju vanrednih situacija na najbrži i najadekvatniji način.

Ovaj sporazum je plod razumevanja tri države da je bolji život naših građana brži put ka evropskim integracijama. Isto tako, dobrosusedski odnosi podrazumevaju i to da smo upućeni jedni na druge i u različitim teškim prilikama koji su produkt prirodnih ili drugih katastrofa kada su ugroženi mnogi životi ili stradaju velika materijalna dobra.

Ovakvi oblici saradnje humanizuju odnose između naših država i vraćaju poverenje jednih u druge. Zato je dobro da Zapadni Balkan ima konsenzus oko ovih pitanja.

Za sada je inicijativa – "Otvoreni Balkan" oličena u tri države potpisnice, a to su Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Dobro je što su vrata otvorena i drugim zemljama regiona za ulazak u ovu inicijativu.

Ono što je za čitav Balkan važno jeste zajednički plan da do 2023. godine budu otvorene sve granice za protok robe i usluga u celom regionu, a Srbija je tom cilju izuzetno posvećena.

Izuzetno je aktuelno pitanje katastrofa. Naša planeta je ponovo pogođena vanrednim elementarnim prilikama uključujući i ekstremne talase toplote, šumske požare, kao i razarajuće zemljotrese i poplave, jer usled globalnog zagrevanja moramo očekivati i biti spremni za češće i još gore prirodne neprilike.

Sve katastrofe, bilo ove prirodne koje su uglavnom posledica klimatskih promena, bilo da su izazvane različitim hemijskim, atomskim ili drugim ekscesnim velikih razmera, utiču na dalji život ljudi, izazivaju ogromne destabilizacije, uništavaju životnu sredinu i živi svet, a u krajnjoj liniji smanjuju razvojni potencijal zemlje i predstavljaju rizik po društvenu stabilnost.

Ne smemo zanemariti da prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost života savremenog čovečanstva. Zato, nikada ne smemo da mislimo da se zemljotresi ili drugi nesreće dešavaju tamo negde i da uspavano čekamo da će neka poplava ili zemljotres da nas zaobiđe. Da to nije tačno osetili smo i kroz ogromne poplave i zemljotrese u Obrenovcu i Kraljevu. To se dešava svima, pa i zemljama u našem regionu. Zato, moramo podići svest građana da to nešto što se retko ili negde drugde dešava, a desilo se i nama, treba da bude sprečavano preventivnim delovanjem, gde je to moguće. Jer, prirodni uslovi nisu uvek naklonjeni Balkanu, koji jeste trusno područje sa visokim rizicima od zemljotresa i poplava. To se odnosi na sve tri države potpisnice ovog sporazuma.

Podsetila bih na jedan zemljotres, a koji je šezdesetih godina prošlog veka pogodio sada Severnu Makedoniju, tada bivšu Republiku SFRJ, kada je najviše stradalo Skoplje. Moram istaći da je tada cela Srbija pomogla u sanaciji tog zemljotresa. Tada je i grad Niš, iz koga ja dolazim, ponudio dva naselja sa montažnim objektima, naselio raseljenima iz Makedonije.

Kada se jave ovakve prirodne katastrofe, najranjivije su države kojima manjka infrastruktura, logistika, kao i dobra politika u vanrednim situacijama. Zato je važno ujedinjavati regionalne resurse kako bi se intervenisalo brzo i efikasno i kako bi se predupredile teške posledice katastrofa. Srbija u tom smislu pokazuje da je jaka i spremna da brzo reaguje na prirodne katastrofe, kao i da pokaže regionalnu solidarnost, kao što je bio slučaj kada je razoran zemljotres pogodio Republiku Albaniju, jer smo mi tada pružili veliku solidarnu pomoć.

Da prirodne katastrofe nisu samo poplave, zemljotresi, suše i nevremena, već i pandemija u kojoj smo već duže od godinu dana, koju smatramo globalnom katastrofom nesagledivih razmera, u kojoj nestaju ljudski životi kao u pravom ratu, naša borba protiv Kovida u suštini i jeste velika katastrofa. Uz velike napore Vlade, Ministarstva zdravlja i celog zdravstvenog sistema, ali i svih nas, uspešno se suprotstavljamo ovoj pošasti.

U Srbiji danas postoji više vakcina, a Srbija je i na ovom planu pokazala široko srce i pomogla kako građanima Severne Makedonije, tako i Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori.

Moramo biti odgovorni i svesni da zemlja koja investira u sopstvenu odgovornost pre nego što se dogodi prirodna katastrofa kasnije ima manje troškova u saniranju posledica, ali i manje gubitke. Samo upornim i preventivnim radom Srbija može da postane otporna na posledice koje nam priroda može prirediti. Prirodne katastrofe širom sveta upozoravaju na neophodnost bolje edukovanosti, organizovanosti i pripremljenosti za buduće nepogode. Slobodno možemo reći, one su surovi podsetnik na neophodnost promene svesti i stavova ljudi prema životnoj sredini.

Tokom ove godine svedoci smo katastrofalnih nepogoda u bližem i daljem okruženju, a naravno one nisu zaobišle ni našu zemlju. Ove godine suočili smo sa ekstremno toplim talasom, pa nije zanemarujuće pomenuti i zemljotres u Kraljevu pre samo par dana. Svakako, još uvek pamtimo poplave koje su zahvalite Srbiju 2014. godine i pokazale koliko smo u stvari ranjivi kada priroda odluči da bude surova prema nama. Zato, dobro pripremljeno stanovništvo u velikoj meri može da pomogne državnim institucijama u situacijama samog nastupanja katastrofe, što nesumnjivo dovodi do smanjenog rizika od posledica.

Srbija je, možemo reći, zahvaljujući ogromnom iskustvu i opremljenosti sektora za vanredne situacije, kao i lokalnih organizacija civilne zaštite i drugih nadležnih na svim nivoima, dobar primer za region i zato će i naše iskustvo i iskustvo Severne Makedonije i Albanije biti dragoceno za zajedničke mere i aktivnosti koje su predmet ovog sporazuma.

Verujemo da će sve tri potpisnice imati koristi, naročito ukoliko se uspostave regionalni preventivni mehanizmi. Dakle, zajedno moramo raditi, imati isti cilj, da doprinesemo smanjenju ranjivosti od same katastrofe i povećanju otpornosti zemlje na klimatske promene.

Sve prirodne katastrofe imaju zajedničku karakteristiku, a to je iznenadnost njihovog nastanka. Zato ćemo donošenjem ovog sporazuma pokazati jedinstvo da pomognemo jedni drugima onda kada je to najpotrebnije.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će svakako podržati ovaj sporazum, kao i sve ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Terzić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o trilateralnom sporazumu između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji ima za cilj da dovede do afirmacije dalje saradnje između pomenutih država u oblasti zaštite od katastrofa.

Ovakvi sporazumi predstavljaju konkretne dogovore u okvirima inicijative „Otvoreni Balkan“, sa ciljem da olakšamo protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Siguran sam da se sa pomenutim državama oko nekih političkih pitanja verovatno nikada nećemo složiti, ali hajde da dovedemo do toga da naše ekonomije napreduju i da svim građanima naših zemalja obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je još bolji životni standard.

Srbija je danas ekonomski motor razvoja čitavog regiona i ono što kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“ pre svega predsednik Aleksandar Vučić nudi celom regionu jeste bolja ekonomska budućnost.

Što se tiče Sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, ovakvi sporazumi su dokaz da Srbija vodi jednu ozbiljnu, odgovornu politiku i da Srbija uživa danas najveći mogući međunarodni ugled u poslednjih 30 godina. Siguran sam da će saradnja sa Kinom biti još intenzivnija, naravno za korist i za dobrobit svih građana Republike Srbije.

Naravno, strateški cilj Srbije jeste punopravno članstvo u EU, ali mi nikada nismo okretali leđa našim strateškim partnerima. Tu, pre svega, mislim na Kinu i na Rusku Federaciju. Pokazalo se da je to više nego dobra odluka, jer smo uspeli da sačuvamo energetsku stabilnost, energetsku bezbednost, kao i poslove za naše građane.

Dakle, od 2012. godine pragmatičnost je osnovna crta spoljne politike Republike Srbije. Spoljnopolitički balans u odnosima sa velikim silama, kao i sa državama u regionu, kao i vojna neutralnost predstavljaju temelj politike Republike Srbije. Dodao bih i da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalnoj bezbednosti.

Srbija je danas fundamentalno bolja i drugačija zemlja nego što je to bio slučaj do 2012. godine i uspeli smo da od Srbije napravimo zemlju pobednika, da danas pobeđujemo u svim sferama društvenog života, a pre svega da pobeđujemo i u oblasti ekonomije i u oblasti politike. Naš zadatak će biti da u narednom periodu nastavimo da radimo na tome da Srbija nastavi da nezaustavljivo napreduje.

Ipak, nedostatak adekvatnih sagovornika u regionu i aktivnosti beogradskog kruga dvojke na čelu sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem dokazuju da postoje određeni centri moći u regionu, ali nažalost i u Beogradu kojima smeta i koji su isfrustrirani zbog ovakvih ekonomskih i političkih rezultata koje postiže Republika Srbija. Jedini cilj im je da preko nekakvih obojenih revolucija, putem nasilja, na silu dođu na vlast u Srbiji. Uvek su ti autošovinisti iz beogradskog kruga, koje sada predvode Đilas i Jeremić, radili protiv interesa srpske države i srpskog naroda, samo to sada rade tako što fabrikuju i proizvode lažne političke afere, pre svega koje su usmerene protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali i protiv članova njegove porodice.

To su isti ljudi koji smatraju ono što smatra Marinika Tepić, koja je spremna da optuži čitav srpski narod da je genocidan narod. To su isti oni ljudi koji idu u Vašington i govore za Srbe sa Kosova i Metohije da su kriminalci, a pri tome se nikada nisu usudili da osude bilo koji zločin nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. To su ljudi koji idu do te mere da u Vašingtonu pozivaju na to da se Srbiji uvedu sankcije. Koliko oni mrze Srbiju ne bi me iznenadilo da u nekom narednom periodu u Vašingtonu ili Briselu zatraže možda da se Srbija ponovo bombarduje.

Mene to iskreno, poštovani ministre, ne čudi, zato što govorimo o političkoj deci Latinke Perović, Žarka Koraća, Nenada Čanka, pa nije ni čudo što su se svojski trudili da do 2012. godine Srbiju bace na kolena.

Tada u vreme bivšeg režima i njihove vladavine Srbiji apsolutno niko ništa nije zamerao. Tada su ta politička deca Latinke Perović, Koraća i Čanka nemo posmatrala i martovski pogrom i odvajanje državne zajednice Srbije i Crne Gore i jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je dolazilo iz Prištine, Vojvodina je išla ka statusu republike, i sve se to događalo u trenucima kada su Jeremić i Tadić išli po regionu, izvinjavali se svima i svakome za nešto što Srbi i srpski narod nikada nisu uradili. Sve se to događalo u vreme dok se Dragan Đilas besomučno bogatio na muci i nesreći ovog naroda. Svima im je on i danas gazda i sve ih kontroliše novcem i parama koje je oteo od građana Republike Srbije.

Iskreno, ne znam šta smo mi Bogu zgrešili pa smo u dva mandata na čelu države imali Borisa Tadića, čoveka koji danas otvoreno pokazuje svoje drugosrbijansko lice, pa drži nekakva predavanja na Građanskom demokratskom forumu zajedno sa Olenikom, Vuletićem, Veljanovskim, inače, član tog Građanskog demokratskog foruma je i Latinka Perović, dakle, ljudi koji izdaju države definišu kao svoje najveće dostignuće.

Dobro je da se zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću ta drugosrbijanština prvi put od 1945. godine apsolutno ništa u Srbiji više ne pita, inače bismo i dalje na čelu države imali umišljenog Kenedija, odnosno Borisa Tadića, i onda bi Srbija i dalje morala da ispunjava naloge stranaca i stranih ambasada.

Zamislite samo koliki je taj nivo njihove isfrustriranosti kada Vuk Jeremić, sin direktora „Jugopetrola“, unuk potpredsednika AVNOJ-a, za nas naprednjake kaže da smo udbaška pseta nad kojima će on lično da sprovodi revanšizam. Mislim najiskrenije, da se čovek zaceni od smeha, ali u poslednje vreme, odnosno godinama unazad, mogu tako da kažem, mi od te autošovinističke opozicije ništa nismo čuli, osim stvari kao što su revanšizam, lustracija, nasilje, revolucija, samo ne znam sa kime će to da sprovode, zato što sam ubeđen da građani Srbije više nikada neće uspeti da prevare. Verovatno računaju na podršku stranaca, jer Vuk Jeremić otvoreno govori da u Srbiji nedostaje više stranog uticaja, više spoljnog faktora i uopšte on to ne govori slučajno.

Dakle, očigledno je da ljudima kao što su Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš smeta to što Srbija vodi jednu konačno suverenu, nezavisnu i slobodnu politiku. Sada moraju da traže verovatno zaštitu i dalje po stranim ambasadama i onaj overeni lažov Miki Aleksić i Marinika Tepić, jer sam ubeđen drhte pred istinom i novim dokazima o slučaju „Jovanjica“, jer izgleda da je svaka njihova laž apsolutno raskrinkana.

Upravo su to ljudi koji su pokušali na najmonstruoznijim lažima, na najmonstruozniji mogući način da optuže Andreja Vučića da je zaštitnik biznisa ljudi iz čijih su se biznisa finansirali nekakvi, samo njima znani, izmišljeni crni fondovi srpske države i da nam je taj novac služio za kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova. Svi u Srbiji znaju da je to u domenu naučne fantastike, ali to je jedan opasan obrazac koji je trebalo da dovede do državnog udara i da ta opet drugosrbijanština ponovo zasedne na vlast u Srbiji.

Prava namera scenarista te lažne afere „Jovanjica“ bila je da se ukloni Aleksandar Vučić, ali da se u konačnici optuži ceo srpski narod i srpska država da smo ilegalnim sredstvima finansirali kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova, što bi u potpunosti urušilo naš kredibilitet u političkoj borbi za Kosovo i Metohiju, a našu pregovaračku poziciju to bi učinilo nepopravljivom. Cilj im je, dakle, bio da jednim potezom sruše i Aleksandra Vučića i srpsku državu, jer upravo je Aleksandar Vučić nosilac državne politike po pitanju Kosova i Metohije.

Dakle, ne mogu da mu oproste to što je veštim diplomatskim umećem doveo do toga da 19 zemalja u svetu donese odluku o povlačenju nezavisnosti lažne države. Ne mogu da mu oproste to što do 2012. godine lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih svetskih institucija, uključujući i one najvažnije, tu pre svega mislim na Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju. Ne mogu da mu oproste to što jasno celom svetu sada Srbija stavlja do znanja da nikada više nećemo dozvoliti nove pogrome i nove „oluje“ nad srpskim narodom. Smeta im što je urušio sve njihove planove koji su trebali da dovedu do toga da se utaba staza kosovsko-metohijske nezavisnosti, zbog čega se dan-danas zahvaljuju Prištini, Tadiću, Đilasu i Jeremiću, i to svesrdno.

Ali da se vratim na suštinu njihovih lažnih afera. Očigledno je da ovde imamo posla sa ljudima na koje najveći mogući ucenjivački uticaj imaju stranci. Očigledno je da imamo posla sa savezom između tajkuna i drugosrbijanaca iz Beograda, terorista iz Prištine i hrvatskih medija, sa jednim jedinim ciljem, a to je da se ukloni Aleksandar Vučić i da se zaustavi svaki dalji ekonomski i politički napredak naše zemlje.

Zato je od suštinske važnosti da građani Srbije na narednim izborima daju apsolutnu i neprikosnovenu podršku Srpskoj naprednoj stranci i politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, jer to je od suštinske važnosti kako bismo sačuvali državu. Glas za Srpsku naprednu stranku predstavlja garanciju da će se u Srbiji u budućnosti i dalje otvarati nove fabrike, da će stizati nove investicije, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi Srbi, ma gde oni živeli, posebno u regionu, moći da se oslone na snažnu srpsku državu.

Mi narodni poslanici Srpske napredne stranke nastavićemo da građanima Srbije dajemo informacije i da im govorimo istinu o lopovskoj i izdajničkoj politici bivše vlasti, jer mi smo jedina država koja je do 2012. godine sve svoje arhive sa oznakom „poverljivo“ predala na tacni drugima, pre svega Haškom tribunalu, što je, siguran sam, upotrebljeno i protiv ove države i protiv ovog naroda. Jer nema tu, dakle, reči ni o kakvim političarima, to su deca lažne drugosrbijanske elite i ne smemo nikad da dozvolimo da se oni ponovo vrate na vlast, jer ako se to dogodi od Srbije ništa neće ostati. Samo tamo gde je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića građani imaju čemu da se nadaju, samo tu građani mogu da budu i sigurni i bezbedni i jedino je to garancija da više nikada niko neće moći da vređa i srpski narod i naše nacionalno dostojanstvo.

Dokazali smo, dakle, da nacionalno i progresivno mogu da idu zajedno, pre svega kroz izgradnju spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta „Beograd na vodi“ i kroz izgradnju auto-puteva sa imenima Miloša Velikog, vožda Karađorđa u budućnosti i kroz podizanje i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i centara.

I baš zbog toga sve više mladih ljudi pristupa i veruje u politiku Srpske napredne stranke i to je jasan pokazatelj da zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Srbija i Srpska napredna stranka imaju sigurnu budućnost, a naš zadatak će biti da u budućnosti još ubedljivije na svim izborima pobeđujemo te lažne elitiste koji Srbiji misle sve najgore i čija je jedina politička parola – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Terziću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo malo da dopunim kolegu Terzića, da ne znam šta smo mi zgrešili ne da bude Tadić u dva mandata predsednik Republike Srbije, nego 12 godina vlasti DOS-a, šta smo mi zgrešili da nam 12 godina DOS vodi državu. I dok nije bio predsednik Republike Srbije, Boris Tadić je bio ministar odbrane, kolega Terziću, kasnije ćemo da se vratimo na to i šta su i on i Ponoš i Vuk Jeremić radili našem Ministarstvu odbrane i našim pripadnicima Vojske i našem Sektoru za vanredne situacije.
Imamo sada, mogu da kažem, sporazuma – jedan sa Narodnom Republikom Kinom, sporazum koji je, kao i svaki sporazum koji zaključujete sa jednom takvom ozbiljnom i velikom zemljom, značajan i koji je odraz jednog strateškog partnerstva i međusobnog poverenja koje imaju Srbija i Kina.
Međutim, kada otvorite portale ili sredstva javnog informisanja, koje kontroliše bivši režim, doći ćete do zaključka da Kina, navodno sprovodi nekakav maligni uticaj u mnogim zemljama gde je prisutna, pa i na teritoriji Republike Srbije. Taj maligni uticaj se ogleda u sledećem, da Kina daje ogromna sredstva kao zaduženje određenim državama, a onda kontroliše njihovu politiku, tako što te države, jel te ne mogu da vrate ta sredstva. A da stvar tu bude još zanimljivija, navodno se ta sredstva daju bez ozbiljne analize, kolika je kreditna sposobnost jednog takvog dužnika. Tu se, naravno uvlači Srbija, poistovećuje se sa nekom slabom zemljom, pokušava, kao takva da se prikaže među građanima Srbije. Cilj je, naravno da se prema tom strateškom partnerstvu koje Srbija ima sa Kinom, među našim građanima se pojavi jedan određeni otpor i to kroz jednu, zaista bezdušnu gomilu laži i neistina koje prenosi bivši režim, preko svojih sredstava javnog informisanja ili portala.
Ako biste samo pogledali strukturu javnog duga Republike Srbije, videli biste da zaduženje koje imamo, prema Narodnoj republici Kini, iznosi manje od 5% od ukupnog našeg javnog duga, da je kamata koju plaćamo na taj dug, negde 2% do 2,5% na godišnjem nivou, da je taj javni dug nastao u vremenu kada se Srbija zaduživala sa kamatama od 6% ili 7%, odnosno onako kako je zaduživao bivši režim.
Naravno, da je neko ljut što je izgubio 6% ili 7% zarade na svoj kapital, ali tu ja ne mogu da mu pomognem. Međutim, tu je jedan drugi problem, koji je, po meni, još izraženiji, a jeste to da strateško partnerstvo koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom, podvlači i dva jako značajna projekta za Republiku Srbiju. Dva projekta sa kojima je Republika Srbija u velikoj meri rešila neke svoje probleme.
Jedan projekat je vezan za smederevsku Železaru ili za „Sartid“, drugi projekat je vezan za rudnik bakra u Boru, u Rudarsko-topioničarski basen Bor. Šta je tu problem? Pa, Kina je prihvatila, možda najnezahvalniji deo srpske privrede, takozvani, često to vole da kažu, žargonski, vruć krompir i pokazala i dokazala, da ima znanje i sposobnosti, da i pod teškim okolnostima, te dve kompanije vodi uspešno, da se poveća broj zaposlenih, da se značajno povećaju zarade, da se značajno poveća struktura tih kompanija u izvozu Republike Srbije i da se značajno uveća BDP Srbije i onda dolazimo do razloga zašto taj bivši režim Kinu prikazuje, kao maligni uticaj. Kada neki građani rade, a ti građani su građani ove države, ove Srbije i primaju mnogo veće plate, nego što su sanjali za vreme bivšeg režima, Kina postaje problem za bivši režim, jer ako je to tako kako će onda da pobede Aleksandra Vučića na nekim narednim izborima, kada eto, uspeo je da dovede investitore koji će da vode srpsku privredu drugačije, nego što je to vodio bivši režim.
Znate ako „Sartid“, odnosno sad „Hestil“ i Bor, izvoze blizu dve milijarde evra robe, ako je to u strukturi našeg BDP, ja mislim negde oko 5% ili 6%, onda možete da zamislite koliko su Đilas, Jeremić, Ponoš i ostala ekipa ljuti na Kineze, zašto su oni toliko pomogli Aleksandru Vučiću.
Da ne pričamo o putevima, da ne pričamo o tome da smo imali pre desetak dana jedno za mene i lično zadovoljstvo da prisustvujem obeležavanju početka radova na brzoj deonici Požarevac – Golubac. Pošto dolazim iz Braničevskog upravnog okruga, živim u Požarevcu, a roditelji i otac i majka su mi sa teritorije opštine Golubac. Izvinite, za sve žitelje Braničevskog okruga, pa i ostatka Srbije, to je bila velika stvar. Nešto o čemu su ti ljudi sanjali decenijama, to je počelo da se ostvaruje.
Kako bivši režim misli da onda pobedi Aleksandra Vučića nego isključivo lažima oko nekog malignog uticaja Narodne Republike Kine. Prihvataju tu teoriju i neki političari sa zapada, ali kada im postavite pitanje, u redu, samo mi recite koliko vaša republika sarađuje sa Narodnom Republikom Kinom, nećete dobiti odgovor. To kriju kao zmija noge. To ne sme da se zna. Zašto? Pa, zato što jedna od uslova da biste sprovodili nezavisnu politiku jeste da imate jaku privredu. Što god vam je privreda jača, vaša politika je samostalnija i nezavisnija. To je razlog zašto treba napadati taj maligni uticaj Kine, a izvinite, čak i ovi investitori sa zapada kažu, pa ako mogu Kinezi zašto ne bismo i mi, jer njih ne interesuje politika, njih interesuje profit.
Imamo taj jedan motor koji se zove rast bruto proizvoda i to je u stvari dokaz jedne ispravnosti, jedne politike koju je Aleksandar Vučić sprovodio godinama unazad, a to je da hoćemo da sarađujemo sa svima i da nećemo da se odreknemo tradicionalnih prijatelja Republike Srbije i srpskog naroda.
Imamo sada i ovaj sporazum koji je vezan za oblast o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Kad god se spomene neka prirodna katastrofa, uvek se setimo onih nemilih scena kada su bile poplave 2014. godine i kada smo videli u suštini koliko smo upropašćenu državu nasledili od bivšeg režima 2012. godine. Za mene je zaista bilo užasavajuće da saznam da naši pripadnici vojske iz Sektora za vanredne situacije nemaju dovoljan broj čamaca da pomognu građanima koje je zarobila voda. Nisam verovao da nešto što se pravilo decenijama može da bude uništeno za samo nekoliko godina. Jedna strašna situacija.
Imali smo gospodine ministre do pre nekoliko godina, a evo i ove godine su obeležili požari, imali smo i mi požare i na teritoriji Republike Srbije, imali smo i gorih situacija kada smo bili pogođeni požarima i kada, ne da nismo mogli da ih gasimo, nego smo morali da tražimo pomoć od naših prijatelja da dođu da nam pomognu. Dolazili su preko ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je takođe napadao bivši režim, pomogli su pogasili su te požare. Jeste lepo saznanje da imate velikog prijatelja koji ima mogućnosti i resursa da vam pomogne, ali isto tako i užasavajuće saznanje i postavlja se pitanje, da li smo toliko propali, gospodine ministre da nismo mogli te požare tada da gasimo sami.
Onda se pojavi onaj veseljko od Ponoša koji priča kako ne znamo da vodimo vojsku, kako ne znamo da vodimo Sektor bezbednosti, Sektor vanrednih situacija, kako bi on to bolje. Gospodine ministre, vi ste bili ministar odbrane, pa jeste činjenica, a ja bih voleo da se to potvrdi da je recimo, dok je Ponoš bio načelnik Generalštaba za aero miting koji nam nije bio potreban 2010. godine i koji je bio isključivo u reprezentativne svrhe rađen, da je Vojno-tehnički institut produžavao resurse gumama na avionima. Nismo imali sredstava dok je Ponoš bio načelnik Generalštaba ni da stavimo nove gume na naše avione, a vi sad ministre kažete, da Srbija planira da iduće godine nabavi helikoptere specijalizovane za gašenje požara.
E, sad vidite razliku, gospodine ministre. Oni nisu imali ni za gume, jer su toliko krali i upropastili državu, a Srbija danas može da kupuje helikoptere koji su isključivo namenjeni za gašenje požara i pomoć u tim vanrednim situacijama.
Dok su oni bili na vlasti morali smo da tražimo pomoć od drugih kada smo imali elementarne nepogode, prirodne katastrofe i požare. Ne kažem da je zadovoljstvo što se naš komšija ili prijatelj našao u nevolji, ali smo pokazali da smo u stanju ne samo da brinemo o sebi, nego da pomažemo i drugima, baš ove godine, jer naši pripadnici policije, Sektora za vanredne situacije učestvovali su u gašenju požara van teritorije Republike Srbije, i u Severnoj Makedoniji, i u Grčkoj.
Ne znam da li je tada, osim ovih koji podržavaju bivši režim, naše građane nije ispunilo zadovoljstvo da smo ponovo ozbiljna, izgrađena zemlja, ozbiljno društvo koje je u stanju da brine o svojim građanima, o bezbednosti naših građana ako je potrebno da pomogne i našim prijateljima i komšijama. To su razlike između nas i njih. Dok su oni bili na vlasti mi smo molili za pomoć. Sada možemo ne samo da brinemo o sebi, nego i da pomažemo drugima.
Onda nas ne čudi što pišu o nekakvom malignom uticaju Kine, što pričaju o tome kako ne znamo da vodimo Sektor bezbednosti, što nam pričaju kako ne znamo da vodimo spoljnu politiku, oni koji su bili na vlasti kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, oni koji su postavljali granice unutar Republike Srbije na administrativnoj liniji, granice između Srba i Srba, pokušavaju da ubede građane Srbije da treba ponovo da ih vrate na vlast da bi ih ponovo pljačkali, ponovo postavljali neke nove granice, verovatno već vidim zbog ovog početka jutrošnje sednice, da naslućuju gde bi sve mogli da budu, da bi ponovo pljačkali građane Srbije, postavljali nove granice, oni postajali sve bogatiji, a Srbija sve praznija i siromašnija.
Čini mi se da na tu priču koju su plasirali građanima Srbije 5. oktobra, više ne mogu da računaju i da ćemo ih uvek pobeđivati sa rezultatima, mi našim, oni će gubiti sa svojim. Oni imaju Dragana Đilasa, imaju Šolaka, imaju Jeremića. Mi imamo Aleksandra Vučića, pa da izađemo na izbore da vidimo ko ima bolje rezultate i ko ima veće poverenje kod građana.
Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima ministar Vulin.

Izvolite.