Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od premijerke i od ministra finansija i od drugih ministara koliko je zaista Srbija napredovala na osnovu onih rezultata koji se završavaju sa ovom godinom, a i na osnovu planova koje sa ovim budžetom pravimo za sledeću godinu.
Najvažniji detalj u stvari koji mislim da negde svima glavni argument kada razgovaramo sa građanima Srbije je u stvari da kada posmatrate 2020, 2021. godinu i onu koju planiramo da ostvarimo u tom svom ekonomskom delu, kada posmatramo rast BDP, odnosno rast naše privrede, suštinski pokazuje visoke stope rasta u odnosu na sve zemlje, pa čak i razvijene zemlje EU, u vreme najveće krize koja je izazvana pandemijom, ali i one koju najavljuju, krizu pod uticajem velike inflacije i određenih poskupljenja energenata.
To znači da je Srbija zaista zahvaljujući i Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije iskoristila i ove krize i ove rizike i sve pritiske da pokaže da je sposobna da se nosi sa ovakvim izazovima i da sve te pritiske iskoristi u delu koji ima na osnovu svojih kapaciteta i pokaže da je sposobna, jer su mnogi svetski stručnjaci govorili da je naša privreda jako žilava i to se pokazalo u prošlog godini, ali očito možda nisu prepoznali taj deo našeg preduzetničkog duha u smislu ekonomskih aktivnosti i naše privrede i države koja je proaktivno reagovala na sve zahteve, ne samo građana Srbije, nego i same privrede.
Tako da, ovaj rast koji je planiran za sledeću godinu, od 4,5% BDP je u stvari rast koji je planiran i za zemlje EU, pogotovo centralne i istočne Evrope, koje spadaju u jedne od nerazvijenijih zemalja.
Da bi prikazali sve te parametre koji su dati u ovom planu za sledeću godinu, treba da pođemo od toga kako je naše međunarodno okruženje. Mi se nalazimo na teritoriji tzv. zapadnog Balkana i uglavnom se posmatraju zemlje sa svojim određenim makroekonomskim indikatorima, rezultatima koje postižu u svojim privredama i očito Srbija, kada posmatrate sa tog stanovišta iskače po svojim rezultatima. Iskače i po onome što su strane direktne investicije za ovu godinu i za prethodnu godinu. Očito je to nekih 60% ukupnih investicija zapadnog Balkana. Zato je važno da se kaže da moramo malo šire to da gledamo i obzirom da smo duboko zagazili u sam proces evropskih integracija i ponašamo se u samom procesu evropskih integracija kao relevantna zemlja da razgovara sa članicama EU, onda treba reći da rezultate koje postiže zaista idu rame uz rame sa ovim državama.
Mislimo da je delta soj iznenadio, ne samo svet, nego i najrazvijenije zemlje koje imaju najrazvijenije ekonomije, jer se niko nije nadao da će u ovoj godini pandemija zaista nastaviti svojim punim kapacitetom, odnosno da će privreda biti zaista u nemogućnosti da pokaže visoke stope rasta u odnosu na 2020. godinu.
Od juče imamo Austriju kao članicu EU, jednu od najrazvijenijih zemalja gde je uveden lok daun u narednih nekoliko nedelja. Znači, potpuno zaustavljanje privrede. Imate zemlju koja nije mogla da se u određenom segmentu izbori sa pandemijom Kovid 19, sa tim delta sojem, nije mogla da se izbori sa procesom vakcinacije na onaj način kako se Srbija nosi. Da li je to lako? Očito da nije. Da li je to jednostavno uopšte za državu kao nekog ko treba da sprovede postupak vakcinacije i da dokaže građanima da je to jedini put normalnog života, privrednih aktivnosti, sektora kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo koje paralelno sa privredom mora da se posmatra i mora da se osluškuju zahtevi i lekarske struke? Nije jednostavno, ali je nešto što se pokazalo da u Srbiji daje određene rezultate.
Mi smo uspostavili taj balans između problema koji su izazvani pandemijom i problemi koji nastaju usled funkcionisanja privrede u vreme ovakve krize.
Ono što je najvažnije reći da sam MMF kada je projektovao uopšte stope rasta i za ove zemlje centralne i istočne Evrope i za razvijene zemlje, on govori o tome da nije hteo da menja tu stopu, i kada govori za sledeću godinu da je ona 4,5%, iako je u ovoj godini globalna ekonomija rasla svega 5,9%, Srbija je rasla, znači, i porašće za preko 7%. Čuli smo premijerku, da li će to biti 7,2%, 7,3% 7,4% ili 7,5%, to moramo da sačekamo kraj godine, ali vrlo je važno reći koje je to međunarodno okruženje pod kojim Srbija danas planira 2020. godinu i ostvaruje ove rezultate na kraju ove godine.
Znači, očekivani plan oporavka EU u stvari pokazuje da stope rasta će ići isto ovako kao što smo planirali mi. To znači da je Ministarstvo finansija zaista krajnje odgovorno, mudro, konzervativno, planiralo rast.
Kada pričamo o inflaciji, očekivanom rastu inflacije, mi danas govorimo o visokoj stopi rasta za ovaj kvartal, ali je Narodna banka, naravno kada govorim o inflaciji, projektovala i u ovoj godini i za sledeću godinu prosečnu stopu rasta za 3,7%. Podsetiću vas da je u ovoj godini rekordno rasla inflacija kada je u pitanju EU i MMF očekuje za sledeću godinu da će ona padati za gotovo 2,7%.
Kada govorimo uopšte o kamatnim stopama, one nisu mnogo rasle, svega 0,1% kada govorimo o Evropi, ali i rizici koji su sve veći i produktivnost, očekuju da sledeće godine, bez obzira što su u ovoj godini imali najviši javni dug, odnosno udeo javnog duga cela Evropa na nivou 98,7%. Znači, to su egzaktni podaci koji govore o razvijenim državama EU.
Šta je sa Srbijom? Srbija, kao što znate, ovu godinu završava sa visokim stopama rasta, sa visokim procentom udela javnih ulaganja koje govore najviše u prilog infrastrukturi, ali govorimo o tome da je ta domaća tražnja pogotovo u letnjem periodu kada su određeni sektori trgovine, turizma, saobraćaja jako rasli. Zbog toga je ta domaća tražnja rasla, samim tim izvoz je rastao i infrastruktura, naravno, počinje da prihoduje ono što smo završili od saobraćajnica, ali i stvara mogućnosti da onaj investicioni ciklus koji smo započeli u ovoj godini, u sledećoj godini nastavimo.
Realan sektor, ono što je najvažnije, to je otvaranje novih radnih mesta. Vi ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je otvorio, koji kaže da je učestvovao u otvaranju 55 fabrika, od toga se ni jedna nije zatvorila i čuli smo podatak danas da je 60 hiljada novih radnih mesta otvoreno u vreme najveće krize. Prema tome, ono što je za nas najvažnije, to je da je rast i same aktivnosti u oblasti poljoprivrede takođe pokazalo visoke stope, to pokazuje čak i onaj deo koji se odnosi na same subvencije i podršku u ovoj godini, koji će u sledećoj godini biti veći za gotovo 40%
Ukupni prihodi za sledeću godinu koji se planiraju i projektu su 1.516,9 milijardi dinara, što je gotovo 1,9% više, a ukupni rashodi koji se planiraju za sledeću godinu su 1.717 milijardi dinara, što je 4,23% manje nego što smo imali kada gledate procentualno troškove u ovoj godini. Samim tim deficit onda projektovan za sledeću godinu, planiran je 202 milijarde, što je oko 3%.
Ono što smo imali prilike da čujemo od Fiskalnog saveta, da oni misle da će prihodi biti mnogo veći. Oni čak smatraju da sa ovim stopama možda taj deficit bi trebalo da bude i manji, ali ono sa čime se slažu sa projekcijama koje su za sledeću godinu, da su vrlo konzervativno, mudro i krajnje taktički isplanirane, pogotovo što znamo da moramo da uzmemo u obzir rizike za koje danas niko ne zna da vam odgovori kakva će situacija biti u Evropi, u svetu kada je u pitanju gas, kada su u pitanju energenti, kada je u pitanju cena električne energije i kada je u pitanju sama inflacija.
To je ono što mi negde pretpostavljamo, kao država, koliko će to biti, ali ne bežimo od toga da smatramo i to je Narodna banka Srbije decidno rekla na osnovu svojih istraživanja, da smatra da do 1. jula će taj procenat inflacije znatno padati, jer će proći grejna sezona, da će deo koji se odnosi na porast troškova određenih cena na malo kada je u pitanju i građevinarstvo, i poljoprivreda, i cena metala na svetskom tržištu padati i stabilizovati se polovinom sledeće godine.
Znači, nama je jako važno bilo kao državi da napravimo jedan plan, da u roku od sledećih šest meseci zaista celu situaciju koja je dovela do toga da imamo visoke stope rasta, na neki način to ne pojedemo. Mislim da mi sa ovim planom koji ste izašli i kao ministar i kao Vlada Republike Srbije, kada su u pitanju ovako visok stepen javnih ulaganja, uopšte kapitalnih investicija od 486 milijardi dinara što je 7,8% BDP, u stvari je garancija za rast od 4,5%.
Sećate se, prošle godine u ovo vreme takođe su nas kritikovali da je nemoguće postići rast od 6%, pa smo rekli da upravo zbog toga smatramo da je to jedna garancija da ćemo sigurno ići na tolike stope rasta, pa se ispostavilo da nije 6%, nego je preko 7%. To je ono što negde mislimo da i sledeća godina nam garantuje tu jednu ekonomsku stabilnost.
Naravno, ono što je najvažnije jeste da ovim budžetom obezbeđujemo bolji život građana, da mislimo o njihovom standardu. Zbog toga ste i predložili da povećanje plata buce na tom nivou od 7,3% u proseku što znači da će vojska, zdravstvo i sve socijalne ustanove dobiti povećanje od 8% kada je u pitanju davanje iz budžeta i zaposleni u ovom sektoru, a da će svi ostali kada govorimo o javnim sredstvima, imati povećanje ličnih dohodaka od 7%.
Samim tim, suštinski, sve one dobre rezultate u stvari vi želite kao Vlada da podelite sa građanima Srbije koji su zaista imali snage da se nose sa svim ovim promenama koje su nastupile u celom svetu, pa i kod nas.
Ono što je najvažnije, to je da penzioneri nikada nisu zaboravljeni kada su u pitanju dobri rezultati države. Oni, pored toga što su preračunato do sada dobili od države u ova teška vremena 500 evra, svako u vidu određene podrške iz budžeta Srbije, za sledeću godinu država ima plan na osnovu ovog budžeta, a narodni poslanici sigurno će to podržati, to je funkcionisanje stalno, tzv. švajcarske formule, povećanje penzija za 5,5% i jednokratna pomoć koja će biti u februaru mesecu od 20.000 dinara.
Minimalna zarada, znači taj deo koji se odnosi na neoporezovani lični dohodak je povećan za 9,54%, znači nije više 18.300, nego 19.300 i imate rasterećenje privrede kada je u pitanju porez koji se odnosi poslodavce, koji će biti umanjen za 0,5%. Možda to izgleda jako mali procenat, ali ako uzmete u obzir fabrike koje zapošljavaju veliki broj ljudi, onda taj procenat i nije mali ako smo tog saznanja da visoko sofisticirane tehnologije koje sve više danas imaju i zapošljavaju mlade ljude sa visokim ličnim dohocima, onda zaista ovaj deo rasterećenja privrede predstavlja značajan benefit.
Kada pričamo uopšte o kursu dinara, Narodna banka garantuje za taj stabilan kurs dinara i to je ono što je najvažnije da ona kontroliše sidro, tzv. sidro inflacije i kontroliše kurs Narodne banke. I, vrlo važno, što smo imali prilike da čujemo, da postoje rezerve Narodne banke i da one iznose 16,5 milijardi evra i da je čak u oktobru mesecu Narodna banka otkupila, praktično uspela da kupi još milijardu kao rezervu.
Vrlo je bitno da se kaže da subvencije u sledećoj godini koje su na određeni način projektovane se odnose isključivo za privredu i poljoprivredu, da sada imamo jedan deo sredstava koji će biti oslobođen, u smislu onoga koje su bile date u ovoj i u prošloj godini, kao posledice izazvane krizom Kovid-19 i to je ta cifra od ove godine i od prošle, od osam milijardi dinara. Sada imamo znatno manje i zbog toga su ta sredstva, naravno, jako dobrodošla za realizaciju projekata koji su od velikog značaja za infrastrukturne tzv. kapitalne projekte. Tu je u pitanju i završetak mnogih poslova, kada je u pitanju i Fruškogorski koridor i Moravski koridor, deo koji se odnosi na izgradnju saobraćajnice brzih pruga, znači železničkih pruga, Beograd-Budimpešta, i naravno, jedan od najvažnijih kapitalnih projekata o kome Srbija govori već 50 godina, a to je početak izgradnje metroa.
Kada pričamo o izgradnji metroa, samo za sledeću godinu je planirana cifra od pet milijardi dinara u budžetu Srbije. Prema tome, to pokazuje ozbiljnost zaista ove ideje da ovaj projekat ozbiljno bude pokrenut i da ta realizacija ide onom brzinom koja je projektovana i od strane Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava, ali najvažnije je reći koji su to sektori koji su doveli do toga da beleže velika povećanja.
Pre svega, očito je Zelena agenda, koja je jedna od najvažnijih pre svega političkih platformi Evropske unije, pokazala da u Srbiji može da živi svoju realnost, a ne da bude predmet određenih političkih neistomišljenika i projektovanje određenih filozofija sa kojima pokušava da se izađe pred građane Srbije i da se dobije neki glas više da bi se ušlo u parlament i na konto toga pričati kako ništa nije urađeno.
Izvinite, ali 36 milijardi dinara za sledeću godinu Ministarstvo finansija, u dogovoru sa Ministarstvom građevine i Ministarstvom za zaštitu životne sredine, opredelilo je za realizaciju tačnih i realnih projekata. Znači, i kada pričamo o upravljanju otpadnim vodama, i kada pričamo o kanalizaciji, i kada pričamo o transfernim stanicama koje se odnose na skupljanje čvrstog otpada, znači osam transfernih stanica, 50 lokalnih samouprava, učestvovaće u ovako važnim projektima.
To je ono što mi kao narodni poslanici moramo da kažemo građanima, mi se bavimo realnim životom, bavimo se potrebama građana Srbije, a oni koji se bave pričama od kojih misle da će politički da profitiraju su samo prazne priče kojima žele da ostvare sebi neke svoje političke ciljeve zarad toga da bi sutradan predstavljali neke faktore, a onda razgovarali sa određenim stručnjacima iz Evropske unije, koji bi sutra priznali i Kosovo i naravno ugasili termoelektrane i promenili život Srbije potpuno na jedan način koji je vladao do 2012. godine.
Znači, oni koji su imali iskustva su videli kako to izgleda – nema ni plata, nema ni penzija, zaduživanje iz kredita da bi isplatili plate prosvetnim radnicima, da bi isplatili penzije. To jednostavno ne sedi na realnim osnovama, to nije politika koja građane Srbije može da odvede u budućnost, ta politika jednostavno je politika prošlosti. Oni nisu shvatili uopšte politički momenat i važnost zbog čega treba ići korak po korak sa razvojem i Srbije i rame uz rame sa razvijenim ekonomijama sveta. Treba sarađivati sa svima i treba imati inicijative i kao što je „Open Balkan“, bez obzira na to što jednostavno možda imate probleme istorijske iz prošlosti sa određenim državama u vašem komšiluku, ali kada je u pitanju ekonomija, ta ekonomija donosi rezultate. To je ono što je za nas od velikog značaja, zbog čega mladi treba da ostanu u Srbiji, zbog čega jednostavno moramo da razmišljamo o budućnosti Srbije.
Aleksandar Vučić je to prepoznao. On je u datom trenutku uvek reagovao krajnje promptno, što znači da je zaista na proaktivan način reagovao i kada je u pitanju bilo donošenje teških odluka, nije se libio da jednostavno povuče korake koji će nas odvesti napred, a koje možda u datim trenucima mnogi građani nisu shvatili.
Ono što je za nas važno je da ovim budžetom u sledećoj godini pokazujemo da su sektori kao što su saobraćaj, kada su u pitanju kapitalne investicije, policija, znači, imaju veća ulaganja u infrastrukturu, recimo za 2,2 milijarde, zatim Ministarstvo rada ima veća davanja kada je u pitanju socijalna politika, pokazuje da ono što vam napravi kao novu vrednost, infrastruktura, to je ono što u stvari vi možete da podelite sa građanima i kroz određene ciljne grupe koje imaju potrebu da država brine o njima, a to je jednostavno oblast socijale.
Kada pričamo o Ministarstvu pravde, takođe su određena veća davanja u sledećoj godini i čuli smo od naše koleginice Jelene Žarić Kovačević koji sve sudovi će biti u sledećoj godini na određeni način unapređeni i njihov rad, kada je u pitanju infrastruktura. Ministarstvo za lokalnu samoupravu prvi put sada ima 26% veći budžet, s tim što su transferna sredstva o kojima su mnoge kolege pričale zbog lokalnih samouprava na nivou 33,3 milijarde dinara. Naravno, svi traže iz lokalnih samouprava da se povećaju ova sredstva, a uporno Vlada i Ministarstvo ulažu kroz projekte mnogo veća sredstva i to je ono što lokalne samouprave moraju da se naviknu, da pišu projekte.
Ono što je najvažnije reći je da je ovaj budžet napravljen da bude investicioni, razvojni, socijalno odgovoran i da ono što je Aleksandar Vučić započeo 2014. i 2016. godine u tom smislu, investicionom ciklusu, kao predsednik države, da se on nastavlja sa punom odgovornošću. Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovakav predlog budžeta. Hvala.