Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, kao što ste već čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja u potpunosti će podržati ovaj predlog budžeta, i to iz više razloga. Zato što je budžet razvojni, zato što budžet vodi računa o kapitalnim projektima i investicijama i zato što u tim kapitalnim projektima i investicijama ima jako puno onoga što je prethodnih godina naš rahmetli predsednik akademik muftija Muamer Zukorlić dogovarao sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kao što znate, ti sporazumi su se ticali ne personalnih rešenja, ne kadrovskih rešenja, već strateških i infrastrukturnih projekata. Zato nas raduje da je dosta toga urađeno i u ovaj budžet i da se nastavlja politika razvoja svih delova Republike Srbije u onom kapacitetu u kom je to moguće. Naravno, posebno smo obradovani što će ovim budžetom biti obuhvaćeni i neki kapitalni projekti na prostoru Sandžaka, kao što su projekti u infrastrukturi i u obrazovnim institucijama, škole u Sjenici, kao što su projekti koji se tiču razvoja infrastrukture, završetka gasovoda i naravno svega onoga što je dogovoreno.

Kao narodnog poslanika koji dolazi iz tog kraja, ali isto tako i kao narodnog poslanika koga posebno zanima oblast kulture, veoma sam zadovoljan što je ovim budžetom predviđen značajniji podstrek za razvoj kulture i svega onoga što predstavlja kulturu u našoj državi. To isto tako kažem znajući da je i naš rahmetli predsednik upravo na polju obrazovanja i kulture posebno insistirao, iz razloga što je znao da ćemo samo kroz ta dva segmenta do kraja uspeti da razbistrimo sve one magline koje su postojale i truline onih retrogradnih politika koje su se pravile među narodima Republike Srbije i regiona. Zato smo obradovani što će Ministarstvo kulture raspolagati većim budžetom kojim će moći podjednako da utiče na sve one segmente spajanja i različitog shvatanja svih onih datosti koje čine narodi Republike Srbije.

Naravno i ovi drugi segmenti koji su jako bitni i jako važni, koji se nalaze u budžetu koje isto tako okrenut prema običnim građanima nas raduju, a to su ova povećanja koja će dobiti svi oni koji su zapošljeni u javnome sektoru i minimalac. Smatramo da takvom realnom politikom koja iz godine u godinu povećava standard građana, možemo odgovoriti na sve zahtevnije procese i zahtevnije načine preživljavanja u odnosu na ono što predstavlja realan život i potrošačka korpa.

Tome u prilog i našeg opredeljenja da kažemo da je ovaj budžet zaista razvojni ide i činjenica da će njime biti obuhvaćeni svi ostali sektori koji su na neki način garant da će obični čovek, da će obični građanin moći da očekuje neku sigurnost u pogledu povoljnog ekonomskog ambijenta, bez obzira što nas u narednom periodu očekuje jedan ili više izbornih procesa. To je nešto što posebno raduje i posebno se time, kao deo vladajuće većine u ovom parlamentu radujemo i čemu ćemo svesredno dati vlastiti doprinos.

Još jednom na kraju, poslanici Stranke pravde i pomirenja, podržavaju ovaj budžet punim kapacitetom će glasati za njega i raduju se implementaciji onih delova strateških projekata koji su na čelu dogovoreni i potpisani u Sporazumu između SNS i Stranke pravde i pomirenja. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Maja Gojković. Izvolite.

Moram da vam se zahvalim na vašoj diskusiji i o tome što ste u ukupnoj diskusiji o budžetu za 2022. godinu pohvalili deo koji se odnosi na budžet koji će pripasti Ministarstvu kulture i informisanje.
Zbog javnosti želim da ponovim najvažnije stvari, a to je da je najbitnije da je budžet povećan za preko dve milijarde dinara u odnosu na prošlogodišnji ili za više, čak od 16% i da je ukupni budžet Ministarstva kulture i informisanju iznosi blizu 14,8 milijardi dinara. Sa stanovišta procentualnog učešća Ministarstvo kulture i informisanja u ukupnom budžetu Republike Srbije za iduću godinu iznosi sada 1,12%. Mogu da se pohvalim da je ovo prvi put u novijoj istoriji i imamo budžet za učešće u oblasti kulture, samo bez informisanje, preko 1% čime smo, moram da naglasim, dostigli onaj nezvanični evropski minimum kada je reč o adekvatnom učešću budžeta za kulturu u ukupnom budžetu zemlje, tako da više ne može da bude zamerke ili ovakvih ili onakvih analiza, da li je ova Vlada Republike Srbije prebacila tih magičnih 1% za kulturu?
Imamo zaista osnova mi koji se bavimo kulturom, odnosno svi ljudi u ovoj državi, gde možemo da delimo neke realni optimizam, da će ovakav trend, zato što država dobro finansijski stoji i sada može da izdvaja i znatna sredstva i za segment kulture, da kažemo, da je i budžet za kulturu razvojni budžet.
Ono što bih istakla, probaću da se ne ponavljam zajedno sa predsednicom Vlade, to je svakako novi program. Sada imamo sredstva i da uvodimo nove programe, to je prestonica kulture Srbije, koje ove godine prvi put izabrana u jednoj velikoj konkurenciji grad Čačak će biti prva prestonica kulture Srbije u 2023. godini i zajedno sa Ministarstvom finansija sa predsednicom Vlade doneta je odluka da se za taj program izdvoji u idućoj godini tri stotine miliona dinara, i uz njihova sredstva koja će biti bezmalo blizu ovog iznosa, uspećemo da jedno od lokalnih samouprava u Srbiji osnažimo i infrastrukturno i programski u segmentu kulture. Naravno, iduće godine biramo prestonicu kulture za 2024. godine i kako se bude pokazao Čačak tako ćemo razvijati sve opštine i gradove u našoj državi. Mislim da je to pravi odgovor na decentralizaciju kulture o kojoj se ranije mnogo više pričalo, a u delima se nije mnogo uradilo.
Da vas podsetim, iduće godine, a sve smo radili na osnovu evropskog projekta, Evropska prestonica kulture i sa ponosom mogu da kažem da je moj grad Novi Sad u 2022. godini upravo evropska prestonica kulture i pozivam vas sve da nađete vremena i interesovanja i da iduće godine od 13. januara posetite Novi Sad. Kaže, navijam za Čačak, jer su imali vrlo interesantan program, obećanja da će infrastrukturno sazidati, sagraditi dva nova muzeja. Jedan posvećen rokenrolu, što Srbija nema za sada, jedan muzej košarke i tako dalje. Tako da je to jedan inovativan program.
Ono što je takođe važno, o čemu mnogo ne pričamo, a smatram da je uz dobre mere koje Vlada Republike Srbije svojevremeno usvojila, a odnose se na podsticaj razvoja filmske industrije, kako domaće tako i privlačenje stranih investitora u ovoj oblasti. Upravo na osnovu tih podsticaja Srbija je postala jedna od regionalnih lidera u ovoj oblasti. To je postala jedna izuzetno važna ekonomska grana koja sve više donosi prihoda Republici Srbiji. Kažem, za nekoliko godina podržali smo ovim merama snimanje 246 projekata, to su kao što je svima veoma vidljivo, to su domaći filmovi.
To je izuzetan broj velikih produkcija domaćih serija i naravno strani filmovi koji suštinski donose novac u ovu državu. Tako da možete da izračunate da četiri puta više nego što iznose podsticaji je potrošeno u Republici Srbiji za vreme snimanja ovih stranih produkcija. Kažem, to je blizu 35 miliona evra puta četiri puta i vi vidite koliko je to postalo značajna investiciona sila u Republici Srbiji. Uz sredstva koja se izdvajaju naravno za Filmski centar Srbije, koji je isključivo namenjen pomoći filmskoj domaćoj industriji da počnu snimanje filmova naše produkcije.
Neću spominjati ostale stavke, jer kažem, vi imate tekst ispred sebe i štedim i vaše vreme. Vi ste pročitali sve pojedinačne stavke. Želim da naglasim da zaista nakon donošenja važnog Zakona o Hilandaru koji prvi put sistemski uređuje brigu države za ovo važno kulturno nasleđe naše države. Dakle, trajna briga, izdvojena su znatna sredstva za rad biblioteke Srpske patrijaršije, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Arhivu Srpske pravoslavne crkve, od 15 miliona dinara, jer ove tri važne ustanove čuvaju i staraju se o neprocenjivom kulturnom i istorijskom nasleđu srpskog naroda.
Takođe ono što znam da interesuje i javnost i sve vas ovde, to je projekat Gradovi u fokusu. Zadržali smo iznos novca blizu 350 miliona dinara, takav slučaj je bio i 2021. godini. Godine 2021. se pokazalo koliko je ovo važno izdvajanje, jer 44 gradova i opština uz pomoć ovih sredstava razvijaju infrastrukturne projekte iz oblasti kulture. Uglavnom su to kulturni centri, bioskopske sale, renoviranje biblioteka, manjih pozorišnih sala i slično.
Kažem, izuzetna sredstva imamo za jačanja kulturne produkcije, umetničkog stvaralaštva, 35 miliona dinara. Želim da naglasim da ove godine, pred kraj godine, ali budžetski će to zahvatiti 2022. godinu da je vraćena kategorija i konkurs za nacionalne penzije koje našoj državi punih osam godina nije raspisivano. Očekujemo ovo vredno priznanje u narednoj godini uz poštovanje procedure da dobijemo još oko 20 zaslužnih stvaralaca u kulturi.
Vidim po količini poziva ka meni da se ljudi koji su zaslužni za kulturno stvaralaštvo naše države interesuju, ali moram da im kažem, moraju da prođu proceduru u svojim udruženjima, nakon udruženja komisije sedam stručnjaka koji će biti izabrani, koji će odrediti za sledeću godinu 20 umetnika koji će ponovo dobijati nacionalnu penziju, odnosno to nije kategorija penzije, nego nacionalno priznanje za ono što su u kulturnom stvaralaštvu učinili.
Dakle, moja uloga ovde je vrlo mala, to želim da naglasim, uz svo poštovanje svih onih koji su me kontaktirali ovih dana pokušavajući da dobiju preporuku i od mene. Zadovoljna sam što Ministarstvo kulture i informisanja u 2022. godini zaista može da prikaže i da kaže da smo postigli izuzetno finansijski napredak u odnosu na 2021. godinu.
Dobili smo znatna sredstva i za međunarodnu saradnju, dakle za otvaranje novih kulturnih centara od kojih očekujemo da Kina, odnosno Peking bude jedan od prvih za razmenu poseta, za rad tih kulturnih centara, ali i za mobilnost naših umetnika, za njihovo učešće i prisutnost, kao što smo imali na poslednjem Venecijanskom Bijenalu arhitekturi gde je uz pomoć države i mladih arhitekta naš rad bio jedan od najboljih radova, možemo da kažemo u privih pet u ukupnoj konkurenciji što do sada nije zabeleženo.
Najvažnije je da smo mi dostigli i prevazišli 1% ukupnog budžeta, što je jedan nezvanični podatak i lestvica koju je EU zadala.
Što se tiče Sektora za informisanje i medije, predviđeno je čak 1,45% milijardi dinara, od toga za konkurse na kojima učestvuju svi mediji u našoj državi punih 330 miliona RTS kao i u prošloj godine nije ove godine predviđena za neka sredstva kojim bi ih mi finansirali, a RTV kao i prošle godine 900 miliona iz budžeta.
Što se tiče konkursa za osetljive grupe u kojima se nalaze i nacionalne grupe predviđeno je 60 miliona dinara. Znači, pet miliona dinara više u odnosu na prošlu godinu.
Tako da, sve u svemu, kao ministar kulture i informisanja mogu da budem više nego zadovoljna sa izdvojenim sredstvima, s obzirom na trud i rad Vlade Republike Srbije, pre svega predsednika države da u isto vreme izdvajamo sredstva i za zdravstvo, za puteve, za železnice, za izgradnju škola, za izgradnju novih bolnica i onda izdvojiti ovoliko sredstava za kulturu je za poštovanje, ali očigledno pokazatelj da Vlada Republike Srbije i predsednik države izuzeto mnogo pažnje poklanjaju upravu razvoju kulture u našoj državi, zaštiti kulturnog nasleđa, razvijanju kulture sećanja i predstavljanje naše države u svetu putem kulturne diplomatije. Hvala.

Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici da iskoristim priliku samo da skrenem vašu pažnju i pažnju građana Srbije na još par ministarstava i njihove budžete, kako biste jasno videli razmeru ulaganja i novac koji izdvajamo iz budžeta za ono što smatramo da nam je prioritet.
Ovde prevashodno mislim na zdravstvo. Dakle, jedna od borbi koju smo vodili u proteklih 18 meseci, upravo se odnosi na borbu za zdravlje ljudi protiv panedmije Kovida 19, i samo da vam dam par brojki da vidite na koji način i kako se uspešno Srbija bori i kako je odgovorna ekonomska politika i stabilne i zdrave finansije omogućilo da izdvojimo rekordan iznos novca za naše zdravstvo.
Godine 2019, dakle, pred pandemije Kovida 19 ako saberemo i budžete RFZO, Ministarstva zdravlja, itd, Kancelarije za javno ulaganje takođe, ukupno ulaganje u naše zdravstvo bila su 289,2 milijarde dinara, dakle, nešto više od dve milijarde evra.
Već 2020. godine taj broj iznosi 398,8 milijardi. Dakle, preko tri i po milijardi evra.
Godine 2021. nastavljamo sa rekordnim ulaganjem u zdravstvo. Verovali ili ne, ukupna ulaganja 441 milijarda dinara. Dakle, samo u dve godine sa 298 na 441 milijardu dinara, dakle sa dve i po na četiri milijarde evra ukupnih ulaganja u naše zdravstvo. Budžet koji je pred vama za narednu godinu predviđa sličnu cifru, 442 milijarde dinara. Dakle, četiri milijardi evra izdvajamo i ove i naredne godine za naše zdravstvo.
Svedoci ste svi da smo u rekordnom roku izgradili tri potpuno nove kovid bolnice. Evo, završava se Klinički centar Srbije ovde u Beogradu. Investiramo u veliki broj drugih opštih bolnica, domova zdravlja, nabavljamo vakcine, potrebnu opremu, podižemo plate našim zdravstvenim radnicima. Ovo je još jedna potvrda odgovorne politike koja se zasniva na odgovornoj ekonomskoj politici, a ta politika se zove briga o građanima i briga o njihovom zdravlju.
U budžetu za 2022. godinu hoću vama da predstavim i projekte iz zdravstva, ali takođe projekte koji se odnose na neka druga ministarstva, da znaju građani u celoj Srbiji i koliko novca i u koje projekte ćemo ulagati.
Kada je zdravstvo u pitanju obezbedili smo novac za Dom zdravlja „Dr Milivoje Stojković“ u Grockoj, za Dom zdravlja „Dr Milivoje Stojković“ u Grockoj takođe, ali zdravstvena stanica u Pudarcima, Palilula Dom zdravlja „Dr Milutin Ivković“, Čukarica Dom Zdravlja „Dr Simo Milošević“, dakle, potpuna rekonstrukcija ovih domova zdravlja, Lapovo, njihov dom zdravlja takođe, Loznica Dom zdravlja „Dr Milenko Marin“, Medveđa Dom zdravlja Medveđa, faza dva, da i to završimo, u Rači Dom zdravlja „Miloje Hadžić Šule“, u Somboru „Dom zdravlja u Somboru“, faza dva, i to da završimo.
Kada je tercijalno zdravstvo u pitanju imate novac za KBC „Dragiša Mišović“ za dodatnu nabavku opreme, i imate novac za izgradnju „Tiršove 2“, za izgradnju potpuno novog objekta za našu decu i obezbedili smo u tu svrhu 900 miliona dinara za sledeću godinu. Ukupna vrednost radova je devet milijardi.
Opšte bolnice, novac u budžetu za narednu godinu, „Opšta bolnica Aranđelovac“ nabavka opreme, „Opšta bolnica Leskovac“ faza dva, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti objekta, „Opšta bolnica u Loznici“ nabavka opreme, u Pančevu Institut za javno zdravlje projekat odobren, „Opšta bolnica Prokuplje“ kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti objekta bolnice i Doma zdravlja i izgradnja novog operacionog bloka.
Dodano, naredne godine očekuje nas i početak izgradnje na jednom potpuno novom objektu koji se odnosi na zdravstvo, pogotovo na zdravlje naše dece, a to je Centar za rani razvoj dece koji će biti realizovan u gradu Beogradu.
Dakle, pogledajte u doba i dalje krize koja vlada zbog Kovida 19 Srbija i ove i naredne godine izdvaja po četiri milijarde evra za borbu za zdravlje naših građana. To ne bismo mogli da nemamo novca u budžetu, to ne bismo mogli da nismo odgovornom ekonomskom politikom napravili dovoljno rezervi da kad treba, kada je kriza, a sada je kriza država stane iza svojih građana.
To me dovodi do sledeće poente koju sam želeo samo da vam napomenem, a to je iznos deficita i iznos javnog duga. Pošto pričamo o tome da imamo više novca, pričamo o osam milijardi evra koje smo uložili da bi se izborili protiv posledica Kovida 19, ali da ne zaboravite, projekcija našeg deficita za 2022. godinu je samo 3%.
Evo ja imam brojke ispred sebe kakva je projekcija za EU. Dakle, u proseku 3,6%, minus 3,6% kada je deficit u pitanju, a neke zemlje, kao što je Mađarska, 5,7% projektuju deficit za narednu godinu, Rumunija 6,9%, Slovenija 5,2%, Slovačka 4,2%.
Zašto je meni ovo važno da vam napomenem? Manji deficit koji projektujemo govori da se mnogo brže vraćamo u stanje pre korone, da je naša privreda i naš budžet, naše finansije mnogo otpornije na krizu nego, kao što vidite, budžeti mnogo razvijenijih ili trebalo bi da budu mnogo razvijenije i ekonomski jače zemlje od nas.
Kada pogledate udeo javnog duga u BDP-u, pa svi smo svedoci toga da evo proteklih 18 meseci su se skoro sve države na svetu dodatno zaduživale kako bi pokušale da pokriju visoke troškove borbe protiv Kovida 19. Imate države koje i preko 200% u odnosu na svoj BDP imaju udeo javnog duga u BDP-u. Prosek Evropske unije, da znate, za 2022. godinu je 90%. Dakle, udeo javnog duga u BDP-u 90%. Za Republiku Srbiju za narednu godinu 55,5%.
Ove godine će udeo javnog duga u BDP-u biti 58,2% do kraja ove godine. Jedna Srbija, koja možda nije bila toliko ekonomski jaka, pokazuje da može i osam milijardi evra da izdvoji za tri programa da potpomogne našoj privredi i da pomogne našim građanima a da pri tome zadrži svoju makroekonomsku stabilnost i da pri tome svoj javni dug u BDP-u drži ispod tog nivoa Mastrihta od 60%.
Nije se, uvaženi poslanici, nikada desilo da Srbija pobeđuje u oblasti ekonomije. Imali smo velikog uspeha, imamo i Novaka Đokovića i sportiste i uvek su se nekako pojedinačni uspesi dešavali, ali Srbija pobeđuje u ekonomiji. Po prvi put u svojoj istoriji pobeđuje i više nam takmaci nisu zemlje u regionu. Hoćemo i ciljamo više ciljeve, mnogo razvijenije zemlje od nas, zemlje koje su i u EU i u svetu. Hoćemo što pre da dostignemo njihov standard. Zato u ovom budžetu koji je pred vama danas imate i nikada veća izdvajanja za investicije, a imate takođe i povećanje plata i povećanje penzija.
Samo još tri dodatne stvari koje želim da kažem. Dakle, da ne zaboravim, malopre sam o tome govorio, Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja 255 milijardi dinara. Dakle, dve milijarde evra budžet za 2022. godinu. U odnosu na prošlu godinu, povećanje za 84 milijarde dinara. Rekordan budžet, rekordan novac koji smo odvojili za ulaganje u putnu, železničku infrastrukturu, sisteme za kanalizaciju, za otpadne vode itd.
Poljoprivreda, takođe. Budžetom za 2022. godinu budžet Ministarstva poljoprivrede je 62 milijarde dinara, što je za 10 milijardi dinara, 80 miliona evra veći nego inicijalni budžet za 2021. godinu.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da ne zaboravimo taj veoma važan sektor. Dakle, mi smo za 2022. godinu obezbedili 19,1 milijardu dinara više nego 2021. godine. Ukupan budžet 27,4 milijarde, 15,4 u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i 12 milijardi kod Ministarstvo građevine, s obzirom da preko tog ministarstva sprovodimo izgradnju kanalizacionih sistema i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u našim lokalnim samoupravama.
Dakle, ogromna razlika u odnosu na ovu godinu, a i ova i naredna godina opet, podsećam vas, su godine gde i dalje osećamo negativne posledice Kovida – 19.
Poslednje ministarstvo koje želim da pomenem to je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Budžet za 2022. godinu je 253 milijarde dinara. To je 12 milijardi dinara više za obrazovanje, za prosvetu, za našu naučno-istraživačku delatnost i mislim da to dovoljno govori o prioritetima Vlade Republike Srbije.
Hvala puno.

Zahvaljujem ministru.

Nastavljamo sa listom prijavljenih za reč.

Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Neću glasati za ovaj budžet iz dva konkretna razloga. Jedan je odvajanje za kulturu, a drugi je za odvajanje za poljoprivredu.

Tačno je da je za kulturu ovim budžetom predviđeno 16% više sredstava nego prošle godine, ali je tačno i da kada pogledate to iz jednog drugog ugla, a to je kada vidite koliko u Evropi se izdvaja za kulturu i da se to uvek meri u odnosu ulaganje za kulturu prema BDP-u jedne države, onda ćete ovde izračunati da mi imamo ulaganja za kulturu manja od 0,3%. To je među najmanjim ulaganjima u Evropi.

Pošto se u SNS jedan njen deo zalaže za „Otvoreni Balkan“, drugi „srpski svet“, u oba slučaja neka moć kojom treba da utičemo na svoje okruženje podrazumeva dve stvari, ne samo jaku privredu, već i jaku kulturu, kako ćemo uticati ako nam kultura bude svedena na manje od 0,3% BDP-a?

Što se poljoprivrede tiče, tačno je… i sve je, naravno, u oku posmatrača i u referentnoj tački iz koje posmatrate sve. Tačno je da je sadašnji budžet za deset milijardi veći od onoga koji je bio prošle godine, ali je takođe tačno da po zakonu o podsticajima u poljoprivredi i agrarnom razvoju mi od ukupnih poreskih prihoda moramo da odvajamo 5% za poljoprivredu, a ovde kada se sve sabere i oduzme, odvojeno je 3,84%, što znači da su naši poljoprivrednici prikraćeni za 15.266.286.000 dinara.

Ovo govori da mi poljoprivredu ne doživljavamo kao razvojnu šansu Srbije i ne vidimo da je zdrava i organska hrana u stvari nešto što će biti ozbiljan resurs i strateški resurs u veku u kome živimo i da bi Srbija kao zemlja koja se tako razvija imala veliku mogućnost da ostvari nešto mnogo bolji razvoj za svoj narod i za svoje okruženje nego što je ono što nam neki drugi namenjuju.

Iz ovog budžeta se ne vidi dugoročno i srednjoročno planiranje, npr. kao što rade neke druge države, poput Kine, koja na 20, 30 godina planira, već se planira situaciono, ali to što mi kao država i trenutna vlast nemamo jasnu viziju kako želimo Srbiju da razvijamo, već se prilagođavamo situacijama koje dolaze, ne znači da neki drugi nemaju plan za nas i to bi najbolje moglo da se vidi kroz četiri stavke u ovom budžetu kojima se hvalite, a koje ja kao trenutno jedini opozicioni poslanik u sali hoću da pogledam iz drugog ugla, iz ugla onih koji pripadaju opozicionoj javnosti, koji imaju primedbe na iste te stavke, samo ih gledaju iz ugla nekoga ko sumnja da je to sve baš najbolje za razvoj Srbije. Pre svega, to su četiri stavke koje često spominjete, kapitalne investicije, strane investicije, novčana davanja građanima i novčana davanja penzionerima.

Da krenemo od novčanih davanja građanima. Primetićete da su to punoletni građani. Vrlo je čudno koliko se spisak tih građana poklapa sa biračkim spiskom. Neko bi rekao da je to jedna dugotrajna i stalna kampanja SNS. Naravno, data su sredstva za privredu, ali i ova sredstva koja su data svim građanima koji će sutra biti birači su mogla da budu data ciljano i da proizvede mnogo bolji efekat, ali i to podrazumeva da imamo plan razvoja Srbije koji ovde ne prepoznajemo.

Kapitalne investicije, tačno je, ostaće razvijena infrastruktura i putevi i sve ostalo što ste uradili, ali, sa druge strane, teoretičari antikorupcijske borbe kažu da je vrlo zanimljivo da se, recimo, korupcijske delatnosti najbolje prikrivaju u saobraćajnoj i drugim infrastrukturnim radovima, u izgradnji spomeničkih i memorijalnih centara i u kupovini oružja.

Sa ova dva druga se neću baviti, ali samo pitanje saobraćajne infrastrukture jeste pitanje o kome ćemo znati da pored toga što će ostati ovom narodu i što će biti vaš legat, da li je neko tu koruptivno delovao znaće se tek onog trenutka kada budete sišli sa vlasti pa se neko drugi bude bavio time.

Što se tiče donacija, tj. novčanih pomoći koje su išle penzionerima, tu je urađena jedna stvar koja se stalno zaboravlja, a to je da su penzije smanjene i da je tako narušen institut stečenih prava, a onda dođete u situaciju da kada nekome uzmete, jer stečeno pravo je skoro kao svojina, to je kao da nekome uzmete sprat kuće a onda mu s vremena na vreme dozvoljavate da koristi neke sobe.

Naravno, to dugotrajno ostavlja velike posledice, jer kad narušite institut stečenih prava, vi ste napravili veliki problem u pravnoj državi.

Na kraju, da se dotaknemo stranih investicija. To je ono o čemu smo pričali i o "Rio Tintu" i što su građani protestvovali do skoro pred ovom zgradom, ali nije najviše u pitanju "Rio Tinto". Strane investicije su i 300 rudarskih firmi koje trenutno rade po Srbiji, većinom strane firme, a mi imamo slovima pet rudarskih inspektora koji to treba da kontrolišu, kao i inspektori rada koji su u "Ling Long" ušli tek onda kada je skandal sa tretmanom vijetnamskih radnika eksplodirao svima u lice.

Dakle, sve ovo može da se gleda i iz drugog ugla i mi možemo da postavimo pitanje da li ovaj proces u kome ćemo ovih dana Ustavom da obezbedimo sudijama da budu sudokratija pod uticajem domaćih tajkuna i stranih korporacija u narednim godinama? Zakon o referendumu, koji može da se završi i na kongresu SNS da bude validan, Zakon o eksproprijaciji na brz i efikasan način korisnicima eksproprijacije, čitajte - stranim korporacijama i domaćim tajkunima, daje da što pre oduzmu imovinu našim građanima i kad sve to pogledate, mi shvatamo da neko ima plan za to da Srbija treba da postane resursna baza stranim korporacijama i domaćim tajkunima, a tamo gde se isprazni od ljudi, da se tamo nasele strani radnici, a uz klauzulu "Open Balkana" dobiće i mogućnost da nasele svoje porodice. Razmišljajte o ovome.

Hvala.

Pravo na repliku, Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, imali smo priliku da čujemo sve ono što je kampanja Dragana Đilasa i njegovih medija aktuelna i ono što je najgore, da li ste dovoljno čuli, a to je da referendum može da se završi i na kongresu SNS, pokazuje u stvari kako bi oni koji do 2012. godine su vodili Srbiju to rešavali - na svojim političkim kongresima, daleko iza očiju i naroda i građana koji jednostavno treba da učestvuju u tome.

Kada govorimo o referendumu i uopšte o zakonu, naravno da je Narodna skupština organizovala i javna slušanja i deo koji se odnosi na otvorenost uopšte parlamenta po različitim pitanjima, i kada je u pitanju referendum i kada su u pitanju amandmani na Ustav.

Prema tome, ono što mi danas imamo prilike da čujemo to su sitni politički poeni koje bi da skupe pojedinci da sutra stanu u određenu grupu koja bi htela da uđe ovde u parlament, ali građani Srbije jednostavno su to prepoznali i sigurno neće dati podršku tako nečemu. Hvala.

Hvala gospođo Tomić.

Za reč se javilo više predstavnika Vlade.

Prvo reč ima gospođa Maja Gojković.