Što se tiče vozača, apsolutno ste u pravu, ne želim nikoga da potcenjujem, niti bilo šta. Izuzetno težak i odgovoran posao, a posebno vozača hitne pomoći koji prevoze bolesne i povređene pacijente.
Ono što mi sada radimo, radimo jedan nacrt da to regulišemo i da ti vozači budu jedna posebna kategorija, da izvrednujemo samo ono što oni zaslužuju i što rade. U međuvremenu, mi na sve načine pokušavamo sa upravama tih ustanova u kojima rade da oni dobiju određene stimulacije, sve ono što je moguće u okviru sadašnjeg zakona i pravilnika da dobiju i da im se nadoknadi to što rade.
Smatram da je konačno i veći deo građana, nažalost, imao priliku da se upozna sa svim tim i da, sem ove korone koja je bila i što su češće bili u kontaktu, kad vide, kada dolaze i na intervenciju povodom bilo kog drugog pitanja, da ti vozači nesebično pomažu i rade druge stvari koje ne rade ostali vozači u drugim kategorijama. Radimo na tome da to bude vrednovano.
Što se tiče radnika spremača, videli smo da je to ozbiljan problem. Iz kog razloga? Jednostavno, zdravstvene ustanove dolaze u situaciju da po sistematizaciji imaju dovoljan broj spremača, međutim, ti spremači posle određenog vremena kada dobiju posao za stalno idu na bolovanja, kreću na ekspertize i dobijaju ekspertize da ne mogu više da rade taj posao. Onda vi morate za njih da nađete rešenje, da rade nešto drugo, da nije to, a ograničeni ste, s druge strane, po sistematizaciji da zaposlite, jer vama izlazi da ima dovoljan broj. Tu se onda vrtite ukrug, a najviše trpi zdravstvena ustanova, odnosno pacijenti, jer njih to ne interesuje kako ćete vi da nađete sve to da funkcioniše. Naravno, da li su razlog plate, da li težak posao, da li sve to.
Ono što smo zaključili, već smo krenuli, a to ćemo morati da idemo sve više, da idemo na autsorsing. Jednostavno, to se pokazalo kao najbolje rešenje. Već se otvaraju, a nadam se da će se otvoriti još više specijalizovanih firmi, kompanija, ili kako već da se zovu, koje će se baviti samo time, koje će imati te licence da mogu da rade u zdravstvenim ustanovama, bolnicama, kliničkim centrima, domovima zdravlja i da će ispunjavati uslove da održavaju higijenu i sve ono što je neophodno u tome.
Onda više nećemo imati taj problem, jer će oni morati sve to sami da regulišu, onda vi nećete doći jednog dana na posao i da vam kažu – evo, 10, 15 spremačica nije došlo danas, na bolovanju su i slično, ili ovi su dobili ekspertizu, pa ne mogu da rade. Vi to ne možete da nađete danas na tržištu, da dođete i da zaposlite. To nije realno, to građani treba da znaju.
Već smo, kažem, krenuli. To se pokazalo i u Batajnici, to se pokazalo i u Kruševcu, mislim da to sad radi i u Novom Sadu. Ima još dosta bolnica koje to koriste. Za sada nemamo nikakvih problema. Oni rade od čišćenja, pranja veša, negde spremanja hrane, znači, sve te stvari koje su neophodne. Jednostavno, vi sklopite ugovor, oni imaju zadatak i uslove koje moraju da ispune, koji kvalitet čišćenja mora da bude, čime se čisti medicinska ustanova, kako se radi. Za hranu dobiju tačno koliko mora kalorija i čega da bude, koji kvalitet pranja veša, jer to je veš koji se pere bukvalno na svakih par sati. Toliko vam traje i čaršaf i pidžame i sve ostalo u bolnici. Tako da, u tom pravcu idemo i to je za sada rešenje.
Što se tiče vozača, to ćemo ispraviti, jer stvarno mislim da su se svi uverili da je to neophodno. Hvala vam.