Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da je danas zaista jedan istorijski dan što se tiče demokratije i parlamentarizma u našoj zemlji, jer današnjom diskusijom i pričom gde ćemo sastav RIK proširiti za čak šest mesta i što će ta mesta zauzeti ljudi, dakle šest članova i šest zamenika članova RIK i da će ta mesta biti popunjena ljudima koji nisu predstavnici stranaka koji sede u republičkom parlamentu, pokazuje jasno koliko je i vlast spremna, ali i koliko je danas u Srbiji nivo demokratije na najvećem mogućem nivou.

Ovako nešto nigde niste mogli da nađete ni u Evropi, ni u svetu, a posebno ovako nešto nije bilo moguće zamisliti u Srbiji u periodu do 2012. ili 2013. godine.

Da bi građani Srbije znali, do sada je pravilo bilo da postoji 17 članova RIK-a, da oni imaju svojih 17 zamenika, ali da se oni popunjavaju iz reda parlamentarnih stranaka.

Ovde je novina i nešto što je do sada, ponavljam, bilo nezamislivo, da stranke koje su bojkotovale izbore ili stranke koje uopšte nisu uspele da pređu cenzus, imaju svoje predstavnike u RIK-u.

Ovo je sve rezultat dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije i podsetiću građane da je dijalog u ovom periodu vođen na dva fronta.

Sa međustranačkim dijalogom se počelo na Fakultetu političkih nauka, gde su pojedine opozicione stranke to shvatile vrlo ozbiljno i bile vrlo konstruktivne, dok su pojedine opozicione stranke videle to samo kao nekakvu binu na kojoj će izvoditi svoje jeftine političke performanse.

Kada govorimo o tim jeftinim političkim performansima, naravno da tu mislimo na deo opozicije koji predstavlja bivši režim Demokratske stranke, a koji se od pre neki dan opet ujedinio i naravno da ih predvodi Dragan Đilas zajedno sa Vukom Jeremićem, ali da krenemo redom.

U okviru ovoga dva dijaloga, odnosno dijaloga na dva fronta, sa i bez prisustva evroparlamentaraca, moram istaći isto tako da su ljudi koji su se bavili ozbiljno svojim poslom iznosili vrlo konkretne i zahteve i predloge, ideje i da je gro tih ideja dolazio od strane onih stranaka koje nisu želele prisustvo evroparlamentaraca.

U prilog tome najbolje govori činjenica da je tu bilo desetina ispisanih strana sa raznoraznim predlozima i idejama kako bi se unapredio izborni proces u našoj zemlji, dok su one stranke koje su insistirale da se u proces dijaloga uključe evroparlamentarci su one stranke koje su bile najmanje zainteresovane i koje su svoje zahteve svele na želje, čestitke i pozdrave, kako bi to narod rekao.

Da ja govorim istinu govori i podatak da su zahtevi Đilasa, Vuka Jeremića, Pavla Grbovića, Zorana Lutovca i ostalih koji su se danas ponovo ujedinili u nekakav režim Demokratske stranke, ali sada abdejtovan na 2021. godinu, govori i činjenica da su njihovi zahtevi stali na jedva tri strane.

Ono što je jako bitno istaći ovde jeste da su oni svoje zahteve sveli na dve konkretne tačke koje su kasnije razvijane i ja ću zbog građana Srbije proći kroz njihove zahteve, a nakon toga pročitati građanima Srbije koliko je ispunjeno svega onoga što su čak i oni tražili, pa da ne postoji ni jedan jedini razlog da oni nečim budu nezadovoljni.

Naime, prvi od njihovih zahteva jeste i bilo da se formira koordinaciono telo za javno informisanje, skraćeno bi ga oni zavali KTI i da to koordinaciono telo dobije sledeća zaduženja. Pre svega, da oni nadziru šta se dešava u medijima i da u sklopu svojih pet zahteva, koliko imaju, svih pet su usko povezani sa medijima.

Šta je ovde bitno naglasiti? Dakle, nije njima stalo do unapređenja procesa izbora, niti do povećano nivoa demokratije zato što je nivo demokratije u našoj zemlji na najvećem mogućem nivou danas. Oni su se bazirali na ono što je njima interesantno, a to je rukovođenje, upravljanje medijima, državnim medijima, baš onako kako su radili do 2012. godine, kada su napravili poslovne imperije, pre svega Dragan Đilas, sarađujući sa svojim privatnim firmama, uzimajući novac od građana Srbije, tako što je sarađivao sa državnim medijima, što je nezapamćeni primer u svetu.

Članovi tok KTI su predstavnici političkih subjekata koji su u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom evropskog parlamenta definisali ovaj sporazum. Dakle, ovde i u učešću tog KTI učestvuju samo njih šest, što jasno diskriminiše sve one opozicione stranke koje nisu želele da učestvuju u dijalogu sa evroparlamentarcima, što na taj način isključuje ogroman deo stranaka i organizacija koje nisu želele da se povinuju naredbama i direktivama Dragana Đilasa.

Pored tih stranaka, interesantno je što su zahtevali da u tom telu, KTI, učestuje i isti broj predstavnika vlasti, ali i po jedan predstavnik novinarskih udruženja UNS-a, NUNS-a itd.

Šta je ovde interesantno istaći? Interesantno je istaći da je jedno od ovih udruženja direktno finansirao Dragan Đilas tako što im je sa svojom firmom poklonio i pozajmio šest miliona dinara. Dakle, NUNS-u je direktno Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara, pa se postavlja pitanje kakvo je to nezavisno udruženje koje zavisi od jednog političara, od jedne političke partije i od jedne političke firme? Naravno, radi se o „Multikom grupi“.

Ono što je dalje interesantno, da bi oni odluke donosili prostom većinom, definisali bi i svoj poslovnik, ali da u tim željama oni moraju da budu ispoštovani po svakoj tački.

Ono što je jako bitno, izrazili su čak i formulu kako se direktno upravlja javnim medijskim servisom na način koji je predviđen ovim njihovim pravilnikom, a on glasi da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo njih šest, mogu samostalno gostovati u emisijama koje se emituju na prvim programima RTS-a i RTV-a u trajanju od 30 minuta u udarnim terminima od 18.30 do 19.00 časova. Dakle, samo Đilas, samo Jeremić, samo Lutovac, Veselinović i svi oni zajedno. Dakle, samo oni da pričaju šta im padne na pamet i obično iznoseći neistine i laži.

Takođe, da tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, dakle, opet samo oni, učestvuju u debatnim emisijama u trajanju od 90 minuta. Kao što vidite, i u ovoj drugoj tački jedino se zanimaju za medije.

Ono što je posebno interesantno je sledeći njihov zahtev, da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama „Beta“, „FoNet“, „Istinomer“, KRIK, CINS, BIRN, „Vreme“ da dva puta nedeljno, u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS-a i RTV-a u udarnim terminima.

Ono što je ovde jako bitno naglasiti, zbog građana Srbije, nijedan od ovih medija koji je ovde naveden nikada do sada nije postavio ni jedno jedino pitanje Draganu Đilasu kako i zašto su ti ljudi došli do tog enormnog bogatstva i kako je Dragan Đilas od 70 hiljada evra došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama, kao što nisu našli ni za shodno da njega kao čoveka koji pretenduje na najviše državne funkcije, upitaju kako je i zašto njegova firma zaradila ekstra profit, trgujući sekundama sa državnim televizijama.

Ono što je posebno bitno jeste da su ovde istakli da se zabranjuje državnim funkcionerima da učestvuju u predizbornim aktivnostima, kao i da svi radovi koji se budu dešavali u tom periodu, otvaranje fabrika, novih puteva, bude zamrznuto do 10 dana pred izbore.

Ovo nije njihov jedini predlog i ovo želim da podelim sa građanima Srbije, da biste čuli koliko im je izađeno u susret, čak u svakom njihovom zahtevu.

Pored ovog radnog tela, oni žele da se formira i određeno telo koje se naziva koordinaciono telo za sprovođenje izbora, KTSI, koje će činiti, naravno, Đilasove stranke, Đilasov blok koji se ujedinio opet oko režima Demokratske stranke, oživljavanja Demokratske stranke danas nakon 13 godina i oni su ovim Poslovnikom definisali ko sve može da bude u tom delu, ali su isto tako i naglasili ko ne može da bude.

Dakle, oni ljudi koji su lagali, obmanjivali javnost Srbije iz dana u dan, pa, evo tako i danas, oni imaju težinu i oni mogu da odlučuju, ali ovde mogu pridruženi članovi da budu predstavnici RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, ali bez prava glasa.

Dakle, ovde vidite da oni koji se danas navodno bore za nekakvu demokratiju, iako je demokratija danas na najvišem mogućem nivou, ovde uskraćuju pravo glasa i da se bilo ko drugi zašta oglasi i pita sem njih.

Takođe, oni su izneli ovde i pet zahteva, dakle, da se podnesu krivične prijave protiv lica koja zloupotrebljavaju biračke spiskove i na taj način ugrožavaju integritet izbornog procesa.

U tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, koji se odvijao u okviru dijaloga sa strankama koje ne žele prisustvo evroparlamentaraca, definisano je baš ovo o čemu oni danas pričaju i što govore da nije ispunjeno.

U tački 2. tražili su da se spreči prekrajanje izborne volje kroz prijavljivanje birača na lažnim adresama zajedno sa MUP-om Srbije. Ovo je definisano u tački 11. i 17. Sporazuma koji je potpisan u Narodnoj skupštini, tako da im je i ovaj zahtev uvažen.

U okviru te treće tačke njihovog zahteva tražili su da se obezbedi, pazite sad ovo, jedna trećina da stalnog sastava RIK-a budu predstavnici opozicije koja učestvuje u ovom definisanju njihovog sporazuma. Dakle, pazite sad ovo, nisu prešli cenzus, nisu učestvovali u izborima, a traže da dobiju jednu trećinu u sastavu RIK.

Evo, ja pozivam sada i građane Srbije, ali pre svega njih, da nađu jednu zemlju u Evropi ili svetu gde je ovakav zahtev ili sličan usvojen ili postoji.

Za razliku od toga, oni su dobili šest mesta, tako da je prošireno sa 17 na 23 i ovakav primer nećete naći nigde u Evropi, pa ni u svetu. I taj zahtev im je usvojen.

Takođe, definisali su i novo obavezujuće uputstvo za RIK koje će uvažiti sve preporuke OEBS-a i ostalih nevladinih organizacija za obaveznu zabranu upotrebe mobilnih telefona na biračkim mestima. Evo, upravo ovim Sporazumom koji držim ispred sebe, o kome su pričale i kolege narodni poslanici pre mene, je to definisano u stavu 22.

Kada uzmete u obzir sve ovo što su oni tražili, dođete do činjenice i do konačnog podatka da uslovi za izbore u aprilu mesecu će biti najbolji mogući i da ako se osvrnete samo na period izbora i izbornog procesa do 2010, 2011, 2012. godine, ne možete ni da se sami načudite koliko je izborni proces unapređen.

Zašto vam to govorim? Ja sam u Srpskoj naprednoj stranci od samog osnivanja 2009. godine i prvi izborni proces mi je bio tada. Sećam se da mi kao predstavnici SNS nismo imali pravo ni da pogledamo da li su na biračkom mestu zaokružili onog glasača koji je glasao.

Danas ovde govorimo o tome, i to ćete čuti kasnije, da je predsednik biračkog mesta, ukoliko dolazi iz redova vlasti, predstavnika vlasti, vladajućih stranaka, dužan da motiviše predstavnike opozicije da se interesuju za izborni materijal i za birački spisak, što je do sada nešto nezapamćeno.

Takođe, ono što želim posebno da naglasim, videli ste i sami koliko su insistirali na zastupljenosti u medijima.

Poštovani građani Srbije, Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast, mogli ste neke od naših funkcionera da čujete, eventualno, na jednoj radio stanici. Tada je tu emisiju vodio naš kolega Vladimir Đukanović. Mogli ste da čujete, eventualno, sat vremena na jednom kablovskom operateru i postojale su jedne novine koje su tada u malom tiražu, mogli ste da pročitate izjave naših funkcionera, tada su se te novine zvale „Pravda“.

Ja sam 2011. i 2012. godine bio odbornik u Skupštini Grada Beograda. Tada se nisu prenosile sednice uživo, već je išao samo izveštaj sa te sednice negde uveče, ali obično i po pravilu samo ono što je tada pričao Dragan Đilas. Ono što smo mi govorili nigde niste mogli da čujete, niti su novinari smeli da uzimaju izjave od nas tada odbornika opozicije u Skupštini grada.

Danas imate i medije, imate i štampane i pisane, elektronske medije, gde možete svakoga dana pročitati na desetine, pa i stotine neistinitih vesti, laži, koje su uperene protiv Aleksandra Vučića i SNS. To vam pokazuje koliki je danas nivo demokratije i demokratičnosti na svakom mogućem nivou i gde se to vidi na svakom koraku.

Posebno je interesantno da RIK i ovo proširenje sa 17 na 23 člana direktno omogućuje da u svakom mogućem trenutku i smislu svako od njih može da proveri i šta se dešava sa izbornim materijalom i šta se dešava sa biračkim spiskom i dokle se stiglo sa prebrojavanjem i kakva je situacija na biračkom mestu, pa se sada samo postavlja pitanje njihove kontradiktornosti.

Ako kažete da već pobeđujete na izborima, ako ste uvereni u podršku koju imate, kako kažete, gde god odete, u koje god mesto, čemu takva nervoza i čemu takva tenzija? I zašto nasilje na ulicama Beograda i Srbije? Ako je već sve ispunjeno od ovih vaših uslova, zašto ste do pre mesec dana lagali građane Srbije tim pričama da vam išta nije ispunjeno i da nećete da idete na izbore?

Evo, sada, mesec dana kasnije vi ste oformili novu DS i pričate kako ćete izaći na izbore.

Ja vam kažem da ono, poštovani građani Srbije, sve ono što su vam oni rekli do sada je bila neistina i laž. I samo u nekoliko prethodnih minuta mogli ste da vidite koliko su vas obmanjivali, lagali i koliko su pokušavali da izigraju vaše poverenje ponovo.

Najbitnije je naglasiti da su oni ovim zahtevima želeli da se sakriju iza svog neuspeha koji ih čeka u aprilu mesecu, ali kada su videli da nemaju podršku bukvalno ni od tih ljudi koje su molili da učestvuju u tom dijalogu i, kako bi oni nazvali, sa evroparlamentarcima, onda su odlučili da ipak izađu na izbore i na taj način pokušaju da politički opstanu.

Ono što ja želim sada da istaknem jeste nešto što se dešava ovih dana, a svi smo svedoci, to je da u nedostatku bilo kakvog programa, ali pre svega rezultata koje imaju iza sebe, jedino gde vide svoju šansu jeste u nasilju i izazivanju haosa na ulicama. Oni pokušavaju da izazovu nekakvu reakciju da li vlasti ili policije i da na taj način izazovu revolt i prikupe koji glas više kod građana Srbije.

Vi ste bili u prilici da vidite i scene u subotu kada su blokirali autoput. Ja sada postavljam pitanje da li možete da zamislite da se autoput blokirao u Nemačkoj, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji članici EU, kakav bi odgovor bio policije? Vidim da niko nije, što je dobro, od ljudi koji su protestovali, povređen, ali je povređen jedan čovek koga su oni targetirali i koga su brutalno prebili. Čovek koji ga je prebio danas je proglašen od strane Dragana Đilasa i Marinike Tepić herojem. Taj čovek je jutros saslušan i pušten da se brani sa slobode.

Sada pitam – šta bi se desilo da se kojim slučajem, ne daj Bože, nekom iz njihovih redova desilo nešto tako? Da li bi neko tada odreagovao?

Mi smo juče dobili pretnje, gde je direktno rečeno da nemamo mi toliko glava, koliko oni imaju čekića. To je juče rečeno na protestu ovde. Pa se sada pitam da li će neko odreagovati na te pretnje i da li to znači da su krenuli u sprovođenje svega onoga o čemu su pričali?

Podsetiću građane Srbije, oni su pozivali svoje pristalice u čuvenu akciju „izaberi svog naprednjaka“, dakle, da svako od njih izabere čoveka koga će juriti nakon sledećih izbora. Takođe, nas su pozivali da izaberemo banderu sa koje ćemo visiti. Njihov sledbenik je pozvao svoje pratioce i ostale borce protiv Aleksandra Vučića i SNS da nas jednog dana sve pozatvaraju u koncentracione logore.

Sada se pitam šta je to, a bune se kada to nazivamo pravim terminom, fašizmom, kada organizujete, pretite da ćete organizovati koncentracione logore za one političke neistomišljenike koji vam se ne sviđaju. Šta je to kada nekome uskraćujete ustavno pravo, a to je da se slobodno kreće? Šta je to kada Goranu Vesiću odlazite pod prozor, uznemiravate ga, pretite mu, njemu i njegovoj porodici? Šta je to i ko je to radio, ako ne fašisti, kada uzmete samo zato što vam se ne sviđa onaj ko je napisao tu knjigu, pa knjige Gorana Vesića palite, a onda se nevešto branite – kažete da to niko od vaših aktivista nije uradio, a kada se otkrije istina, onda kažete da je to sloboda na pravo mišljenje i na pravo govora?

Sa ovim ću završiti, ali ostalo je još mnogo toga da se kaže. Ovaj korak je samo još jedan u nizu koraka koji pokazuju spremnost vladajuće većine, ali i spremnost ljudi danas u Srbiji koji vode našu zemlju da pod bilo kojim uslovima i šta god da poželi i Dragan Đilas ili bilo koji drugi predstavnik opozicije, Vuk Jeremić ili Marinika Tepić, pa i Boris Tadić, svako ko danas sebe smatra opozicijom, šta god da požele u redu je i može. Ali, ne možete nasiljem doći na ulice.

Trećeg aprila će biti održani izbori na tri nivoa. Sada pozivam građane Srbije da na te izbore izađu i da jednom odlučnom voljom, jednim izborom za bolje sutra, pre svega njihovih porodica, jasno pokažemo kakvu Srbiju želimo i kakvu budućnost želimo. Ja sam uveren da zbog postignutih rezultata koje imamo iza sebe, ispunjenih obećanja, kao i jasne vizije koju ima predsednik Aleksandar Vučić, većinska Srbija će ponovo pružiti priliku SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću da od naše Srbije, našeg Beograda, stvaramo još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da u ime SPS zahvalim svima vama, svim političkim partijama, svim liderima političkih partija, svim građanima Srbije koji su izrazili saučešće povodom odlaska našeg druga Milutina Mrkonjića. Otišao je naš Mrka i ovo jesu, kako je i predsednik SPS danas rekao, dani žalosti za SPS. Pre svega, neopisiva je tuga izgubiti čoveka kakav je bio on, a bio je čovek velikog srca u kome je bilo mnogo mesta za Srbiju, za njegovo neumorno graditeljstvo i za njegovu SPS, ali i za svakog od nas.

Mrka je bio izuzetna i neponovljiva ličnost sa ogromnom stvaralačkom energijom. Jednostavno on je bio inženjer Milutin Mrkonjić, graditelj, čije su ideje bile vizionarske, a graditeljska dela širom Srbije i sveta pečat njegove bogate karijere. On je čovek za koga sa sigurnošću možemo reći, čovek o kojem dela najbolje govore.

Mrka je sa svojim timom obnovio našu bombardovanu zemlju i biće upamćen po svom obećanju - biće gotovo pre roka, i tako je uvek i bilo. On je bio naš ćale, prijatelj, drug, brat, bio je naš oslonac. Za svaki problem imao je rešenje. Mislio je o budućnosti, davao uvek prednost mladima. Svojim delima nas podsećao da se kao ljudi ostvarujemo kroz rad, ali i kroz čovečnost. Mrka je bio deo naših porodica, a svi mi bili smo njegova porodica.

Njegove reči i saveti bili su lekoviti, a njegovo mesto u poslaničkoj grupi uvek ga je čekalo. Znalo se da je to Mrkino mesto. Voleo je život, disao punim plućima, voleo svoju Anu, voleo je sve nas, sve vas. I mi smo voleli njega, njegovu pozitivnu energiju, snagu duha kojom je zračio. Mrkin odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve nas, za poslaničku grupu SPS, za SPS u koju je verovao i za čije bolje dane je celog života gradio i radio. Ovo jesu dani žalosti za SPS, ali i dani radosti jer je jedan ovakav čovek radio i živeo zajedno sa nama unutar SPS.

Počiva u miru i u to smo sigurni. Kao velikan, nije i nikada neće otići u nezaborav. Naravno, neka je večna slava i hvala mu. Zaslužio je da ga pamtimo i da koračamo dalje njegovim graditeljskim putem koji je trasirao.

Želim samo, zarad javnosti, pre nego što pređem na današnju temu, nadam se da nećete zameriti, da kažem da će sahrana biti održana na Novom groblju, 2. decembra, u četvrtak, sa početkom u 13.30 časova, u Aleji velikana, a da će komemoracija istog dana biti održana u skupštinskom holu u 11.00 časova. Ovo sam rekao zarad javnosti, jer veliki broj građana je zainteresovan da prisustvuje i komemoraciji i sahrani.

Dakle, poštovani predsedavajući, današnje teme, teme o kojima danas govorimo, pre svega pokazuju jednu, rekao bih, odgovornost, ozbiljnost i posvećenost većine u parlamentu, vladajuće koalicije u implementaciji onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga koji se vodio i na jednom i na drugom koloseku. Na ovaj način vladajuća koalicija potvrđuje da je pouzdan, siguran i stabilan partner kada razgovaramo o svim ozbiljnim temama, a postupci drugih govore o njima.

Šta je to što se konkretno postiglo dogovorom i šta je to što smo želeli? Dakle, naš cilj je bio iznalaženje rešenja, poštujući različitosti, kroz poštovanje različitosti da dođemo do kompromisnog rešenja, da saslušamo sugestije i predloge i da to, naravno, bude u skladu sa Ustavom. Mnogo puta do sada smo rekli, ma koliko se ne slagao jedan minorni deo opozicije, ali Srbija je demokratska i slobodna država i, naravno, uvek izražavamo spremnost da razgovaramo o izbornim uslovima, da saslušamo sve sugestije i predloge ako uopšte postoje bilo kakve sugestije i predlozi koji se mogu kao takvi definisati. Verujte, učestvovao sam od Fakulteta političkih nauka do, evo, poslednje druge faze međustranačkog dijalog, nisam čuo ni jedan konkretan predlog, osim cilja, o kojem ću nešto kasnije reći, koji se zapravo želeo realizovati kroz navodno međustranački dijalog.

Vlast je prihvatila sve ono što je bio stav evropskih parlamentaraca. Vlast je prihvatila i sve ono što su bile teme tokom drugog koloseka, tokom razgovora na drugom koloseku sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i mislim da nijedna vlast nije napravila toliko ustupaka koliko je učinila ova vladajuća koalicija.

Još jednom SPS želi da istakne važnost i značaj inicijative koju su pokrenuli predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Republike Srbije da se razgovori vode na oba koloseka, a to znači da se razgovara i sa političkim partijama koje žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, ali i sa onim političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, jer ovo je prosto proces iz kojeg ne možete isključiti ni jednu političku stranku.

Svaka politička stranka koja je registrovana, ako već razgovaramo o izbornim uslovima, treba naravno da uputi svoje sugestije i predloge, s tim što je većina nas poštovala institucije sistema, pa je svoju platformu, svoje predloge, svoje sugestije uputila i Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije gospodinu Dačiću i evropskim parlamentarcima, dok je jedan deo opozicije imao samo direktan link i direktnu komunikaciju sa evropskim parlamentarcima, i to upravo zarad onog cilja o kojem ću govoriti.

Verujem da bi, ne znam da li je to mišljenje kolege koji su učestvovali na razgovoru, ali ja verujem, i to je moje mišljenje i prof. dr Žarka Obradovića, koji je bio zajedno sa mnom, da bi većina opozicije prihvatila stavove i predloge koje su predložili evropski parlamentarci. Jedan deo je prihvatio. Mi smo ubeđeni da bi većina prihvatila, ali da nije smela. Nije smela, iz jednog prostog razloga, jer bi ih ocrnili ti Đilasovi mediji i napravili bi jednu medijsku hajku kako sarađuju sa vladajućom koalicijom.

Kolega je malo čas govorio o predlozima tzv. grupacije okupljene oko Đilasa. Ja shvatam njihov cilj. Dakle, njihov cilj nije bio dijalog, njihov cilj nije bio kompromis, njihova tema nisu bili izborni uslovi. Oni su imali samo jedan cilj, a to je da preko ovih razgovora, posredstvom evropskih parlamentaraca, uz nekakav pritisak, pokušaju da kroz razgovore dođu do neke prelazne vlade. Dakle, doći do vlasti i privilegija bez izbora. To je bio jedini cilj kada sagledate platformu koju su dostavili konkretno veče uoči usvajanja konačne platforme na međustranačkom dijalogu. Platforma koja je ne znam za koga prihvatljiva? Ne znam ni da li bi je oni prihvatili da imaju bilo kakav deo odgovornost, a to je pluskvamperfekat za njih. Jer, ono što su oni napisali u toj platformi je pogrešno protumačeno i pogrešno definisano.

Mi jesmo za ravnopravnu zastupljenost u medijima, ali ravnopravna zastupljenost u medijima ne znači uređivačka politika medija. Ravnopravna zastupljenost u medijima znači upravo ovo što se čini i što je implementirano i što se radi u ovom trenutku.

Kada je reč o Javnom servisu, imamo jasna pravila ponašanja, učestvuje i pozicija i opozicija i kroz jutarnji program i kroz informativnu emisiju "Reč na reč". Isto tako i Radio-televizija Vojvodine. A kada je reč o privatnim medijima, mi ne možemo pravila definisati za privatne medije. Možemo dati određene preporuke i te preporuke su upućene i one će takođe, na osnovu dopisa koji je prosledio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije svim medijima sa nacionalnom frekvencijom, uputiti svoj predlog kako i na koji način će predstaviti političke stranke ili izborne liste koje budu učestvovale u izbornoj kampanji za izbore 2022. godine.

Govoriti o slobodi medija a pri tome zaobići 2011. godinu, recimo, kada smo imali izveštaj Verice Barać gde je vrlo precizno i jasno definisano kome je i na koji način pripadao svaki sekund u medijima nacionalne frekvencije, je pomalo apsurdno. Ja sam to pitanje postavio evropskim parlamentarcima i zamolio ih da mi protumače zašto danas, 2020. godine, jer mi smo ove razgovore počeli zapravo 2019. godine, zašto 2019. godine govorimo o slobodi medija, zašto o tome nismo govorili 2011. godine? Odgovor im je bio - pa, nismo tada bili zaduženi za Srbiju. Odakle onda danas toliko interesovanje za Srbiju? Odakle danas tolika potreba da se interesujete za izborni proces za Srbiju?

Ali sam ih zamolio samo jedno - kada već pokazujete toliko interesovanje i ako je to u okviru evropskog parlamenta u tom trenutku bila ključna tema, onda kada organizujete debate, kada organizujete rasprave na temu izbornih uslova, udostojite nas toliko pa pozovite i nas koji ovde u Srbiji učestvujemo zajedno sa vama u međustranačkom dijalogu, a nemojte pozivati samo jednu političku grupaciju na čelu sa Draganom Đilasem, jer ćete čuti samo jednu stranu. Ali, argumenti i činjenice su nešto drugo. Oni sigurno neće doći do vas, jer ćete dobiti drugačiju interprentaciju. Dakle, jasan je cilj koji se želeo postići.

A šta je to što se konkretno dobija predlogom o kojem danas govorimo? Već je rečeno, bilo je 17 članova RIK i RIK se uvek birala proporcionalno, na osnovu snage poslaničkih grupa, koliko koja poslanička grupa ima poslanika, pa proporcionalno tome se vršio izbor RIK. Međutim, obzirom da smo imali bojkot, obzirom da smo želeli da napravimo kompromisno rešenje, mi smo proširili sastav RIK, umesto 17 sada ćemo imati 23 člana RIK, šest plus šest, šest članova i šest zamenika. I ne samo to, već će imati i jednog člana u stalnom biračkom sastavu, pa vi sada sabirajte 8.500 biračkih odbora samo kada razgovaramo i kada govorimo o stalnom sastavu, puta dva je 17.000. Dakle, sve ukupno će negde imati oko 85 hiljada predstavnika opozicije, će kontrolisati biračke odbora i biračka mesta na dan izbora, što bi zaista trebalo da isključi sumnje u njihovu legitimnost na bilo koji način. Na kraju ćemo videti da li će moći zapravo da popune i ovih 85 hiljada mesta. Ali, evo, mi smo napravili taj ustupak kada je konkretno reč o RIK i to je ono što se dobija.

Sa druge strane, moram da kažem da je dobro što smo to uradili, jer ne bi dolazili u situacije u kakve smo dolazili na prethodnim parlamentarnim izborima. Evo kakva su dešavanja bila u RIK poslednjih parlamentarnih izbora, u noć parlamentarnih izbora. Znači, ovo je fizičko nasilje, ovo nije verbalno nasilje. Žao mi je što pomoćnik sekretara nije tu, jer je on bio direktan učesnik svega ovoga. Pogledajte kako se ponašaju lideri nazovite političkih stranaka i na koji način se obraćaju predstavnicima RIK, pogledajte.

Sada, gospodo, imate svoje predstavnike u RIK, izvolite, nema potrebe da se nasilnički ponašate prema drugim članovima RIK, već omogućite svima da svako radi svoj posao i shvatite da ovako neće moći, da na ovakav način neće proći. Dakle, ne može snagom sile već snagom argumenata i rezultatima. Ne možete tako što ćete provaliti u Skupštinu ući u parlament, sa državnom zastavom, već je potrebno da ostvarite i onaj minimalan i neophodan cenzus koji niste shvatili zašto ste uvodi. Upravo predlog da se snizi cenzus sa 5% na 3% nije bio zato da bi mi bilo koga favorizovali, već je cilj bio da imamo relevantno preslikano javno mnjenje ovde u parlamentu, da omogućimo onim političkim strankama koje su daleko od tih famoznih 5% da mogu da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i da politiku, ono što je suštinski najvažnije, vratimo sa ulice u parlament. I tu bi daleko više posla imala i pozicija i opozicija. Ali, nisu oni to shvatili na pravi način.

Sa druge strane, dok se mi ovde bavimo implementacijom i dok postupamo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao što sam rekao na samom početku, jedan deo opozicije, bez obzira što smo prihvatili sve sugestije i predloge, nam pokazuje šta zapravo znači njihova politika, ono kada kažu – ostrašćenost, protesti, lustracije.

Što se tiče ostrašćenosti i protesta, svako ima pravo da protestuje. To je legitiman vid političke borbe, da na taj način izrazi svoj politički stav, ali ti protesti pre svega moraju biti prijavljeni. To pravo ne može da ugrožava pravo drugog, konkretno pravo slobode kretanja. Dakle, protestujte vi koliko god hoćete, ali ne možete ugroziti pravo drugog.

Ovde kroz navodne proteste se pokušava doći do incidenta kako bi vladajuću koaliciju predstavili kao bahate. Onda povezuju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi sa Rio Tintom i sa Zakonom o eksproprijaciji. Kakve to ima veze jedno sa drugim ili sa trećim? Dakle, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi je naša ustavna obaveza i oni to treba da znaju, jer su to trebali oni da učine, a ne mi. To je naša ustavna obaveza, obzirom da je zakon donet 1994. godine, da je jedna promena bila 1998. godine. Dakle, do 2008. godine, nakon usvajanja novog Ustava, do 2008. godine oni su morali da usklade ovaj zakon.

Druga stvar, zašto mi ovo danas radimo? Da bi ojačali. Vrlo jasno smo rekli – nije tema preambula i nemoj oni da nam spočitavaju preambulu, jer jasan je nama njihov politički stav o nacionalnim i državnim interesima kada vidimo koje to evropske parlamentarce pozivaju i koje vodaju da gledaju nekakve ekološke probleme. Sada je ekologija navodno ključna. Iza te ekologije se krije potreba da prikažu, ponavljam, vladajuću koaliciju kao bahatu koja se bahato ponaša prema građanima koji se navodno bore za zaštitu životne sredine.

Čekajte. Rekao sam već oko referenduma i narodne inicijative, to su oni trebali da sprovedu. Pokušali su, pa su zastali 2011. godine. Znate li zašto su zastali? Zato što je problem bio u preambuli i ona je morala biti deo te 2011. godine, kao što su sve granične prelaze, sve ono što je bilo neophodno i vezano za granične prelaze sve je bilo potpisano do 2011. godine, a onda se stalo 2011. godine jer su maja 2012. godine bili izbori.

Što se tiče Rio Tinta - koga oni brane? Šta oni brane? Pa 2004. godine je započela prva eksproprijacija. Godine 2008. su njihovi ministri o Rio Tintu govorili kao razvojnoj šansi i razvojnom projektu. Neka me isprave oni koji su sedili u Vladi ako grešim, evo gospodin Obradović, profesor Obradović mislim da je tada bio u Vladi, kao razvojnoj šansi i razvojnom projektu.

Dakle, ni jednog trenutka predsednik nije rekao da će se Rio Tinto raditi. Mi imamo period od dve godine ispitivanja. Naravno da niko neće ugroziti pre svega građane, ali eksproprijacija u tom delu Jadra, koliko je nama poznato, je uveliko gotova.

Dakle, sve ovo je prosta i jeftina politizacija, kao što je bila politizacija i pokušaj da kada kažete, rekao sam, nama je poznat njihov stav po pitanju nacionalnih i držanih interesa, ali kada kažete da je bacanje boje na mural Ratka Mladića koji nekoliko meseci stoji u centru Beograda i nema veze sa državom, ali bacanje boje na lik i mural Ratka Mladića je čišćenje lica zločincu, a kada neko pokuša da skine tablu Aćif Efendije, onda je to ogroman incident iako se zna ko je bio Aćif Efendija.

Sve se to radi jer oni znaju da policija mora doći da bi sprečila podele, jer posao i obaveza policije je da sačuva javni red i mir.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Uvaženi kolega Milićevića, samo na vreme da obratimo pažnju.
Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Evo, završavam.

To je ono što je policija radila i tokom vikenda.

Danas optužuju jednog policajca, pokazuju fotografije, njegove fotografije. Reč je o policajcu Krstiću. Igrom slučaja znam tog momka, znam tu porodicu. On je profesionalac. On je završio Policijsku akademiju. Živi mirno, ima dvoje dece i nikada nikoga ne bi ugrozio, ali svoj posao radi časno i pošteno i odgovorno. Oni nisu želeli toga dana da mu dozvole da svoj posao radi časno, pošteno i odgovorno, iako je više puta upozoravao da ne čine i da moraju napustiti kolovoz, odnosno da ne smeju biti na autoputu.

Zahvaljujem predsedavajući.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom predsedniku poslaničkog kluba SPS.
Prelazimo na listu govornika.
Dajem reč narodnom poslaniku Vladanu Glišiću.
Izvolite.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Želim pre svega da izjavim saučešće SPS i porodici gospodina Milutina Mrkonjića i da kažem da je i ovaj parlament i naša politička scena izgubila čoveka od koga je mnogo moglo da se nauči.

Što se tiče teme – promena u sastavu RIK-a, ona je rezultat dogovora međustranačkog dijaloga i kao takva je dobra jer je potrebno spuštati tenziju u društvu, potrebno je praviti dogovore.

Treba da znamo, i to svi znamo, da su se sve političke stranke dogovorile da će svi ići na izbore i da nema potrebe dizati tenziju u društvu jer taj dogovor postoji na svim nivoima. Mislim da ta igra koja se izvodi od strane vladajuće koalicije, pre svega od SNS i nekih opozicionih stranaka koje se međusobno prozivaju na vrlo grupe i neprimerene načine, nije dobra za našu političku javnost i nije potrebna. U redu je da politička klasa sarađuje i naša politička klasa i sve političke stranke su se dogovorile i sarađivaće, ići će na izbore i to je potrebno društvu. Ne treba političari da glume radikalne sukobe i da tako zavađaju narod.

Međutim, pored ovoga što je urađeno i što je Narodna mreža i ja uvek podržavali po pitanju pregovora između stranaka, mi nekako zaboravljamo da se u međuvremenu stvarnost promenila, da politički procesi se odvijaju i mimo stranaka i da stranke nisu najbitniji činioci u društvu, pogotovo ne sada kada je kovid histerija i još neke ubrzane promene u svetu dovele do toga da postoji velika podela i veliki sukobi među ljudima koji nekada pripadaju istim strankama, a misle sasvim različito o vakcinaciji, nevakcinisanju, o tome kako se sprovode kovid mere, o tome da li je ekologija i koliko bitna, da li treba verovati EU i njenim zahtevima u energetici i ekologiji ili ne treba verovati tim institucijama, kako se odnositi prema stranim korporacijama.

Znači, mi smo imali priliku da gledamo nemile scene za vikend na protestima građana i sukobima pristalica SNS i onih koji su protestvovali i blokirali puteve i u svemu tome nekako nam promiče da se dešavalo da su ljudi koji su bili na skupu SNS, neki od njih učestvovali na tim protestima. Nije partijska knjižica to što odražava sukob koji se sad odvija u društvu i koji se tako radikalizuje i tako postoje problematičan da svi moramo da se prizovemo pameti i da shvatimo da ne smemo dolivati ulje na vatru.

Ono što ja nikada nisam prihvatao, jesam vaš politički protivnik, ali vam nisam neprijatelj, jeste ta uvredljiva poruka, taj uvredljivi naziv za vaše pristalice da su sendvičari. To me podseća na ono kako su nekada pristalice SRS kada je to bila najozbiljnija opoziciona stranka nazivali krezubim radikalima, isti oni koji nisu razmišljali o tome da su ti ljudi došli u poziciju da ne mogu da idu kod stomatologa zato što im je neko uništio fabrike i uništio njihovo socijalno i zdravstveno osiguranje.

Danas ono što svi mi znamo, naravno vi to nikada nećete prizvati, jeste da mnogi ljudi koji idu na vaše skupove idu zato što su opljačkali u međuvremenu, pa se sada nadaju da će preko SNS dobiti neki posao za sebe ili za svoje bližnje. Znači, ti ljudi su deo našeg naroda i pored toga što imaju pravo da izaberu svoju političku opciju, čak iako je nisu izabrali, oni su tu po nekoj muci i ne treba ih vređati i ne treba ih doživljavati na način kao neprijatelje. U tom smislu nemate problem sa Narodnom mrežom i sa mnom, ali jedna stvar koja je neprihvatljiva i koju moramo svi da osudimo bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji jeste situacija da pristalice SNS pomisle da mogu bagerom i čekićem ići na proteste i na ljude koji protestvuju.

Možemo mi da se pretvaramo da je to bio saobraćajni incident, da je čovek vozio mašinu na radnom zadatku, možemo da se pretvaramo da nismo videli čekić u rukama nekih pristalica SNS, a ja, iskreno mislim da to čak nisu ni pristalice vaše stranke, već da su to ljudi kojima je zadatak da rade takve poslove. Sve to mi možemo da radimo i da se ubeđujemo ovde da kažemo ko je više, da i onaj čovek koji udario pesnicom čoveka koji je vozio bager, on kriv, ili neko drugi.

Međutim, promaći će nam najbitnija stvar, da takve stvari moraju da se spreče, i da država koja ima ovako veliku stranku kakva je SNS, mora da bude svesna da tu stranku mora da drži pod kontrolom. Ne sme da se desi da policijske snage ne postoje tamo gde dolazi do susreta između pristalica SNS i ljudi koji protestuju. Ljudi koji protestuju imaju pravo da budu u zabludi, da sumnjaju da sve ovo što se radi radi se zbog Rio Tinta, i da Rio Tinto radi isto ono što su nam 1999. godine radili njihovi vojnici kada su nam otimali Kosovo, i da li neko ko otima Kosovo, može sutra da mu verujete da vam neće oteti kuću ili okućnicu. Da li država koja nije sačuvala Kosovo može da sačuva vašu kuću i okućnicu?

Znači, ti ljudi protestuju, imaju pravo na to, a, vi kao velika stranka, ne smete da dozvolite da, kada imate privilegiju svih vlasti, svih moći, dozvolite da vaše pristalice čekićem i bagerom idu na one koji protestuju. To je opasno i to može da bude problem svima nama. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Hvala.
Replika. Uvaženi narodni poslanik Aleksandar Mirković, ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, predsedavajući.

Nažalost, mislio sam da ćete ovu diskusiju iskoristiti da kažete nešto u korist i da se makar ovaj put nećete služiti nekim određenim neistinama, koje su lako proverljive. Ali, krenimo redom. Kažete ovde, da se vladajuća koalicija dogovorila sa opozicijom i da se mi međusobno u dogovoru prozivamo i da glumimo nekakav sukob.

Poštovani gospodine Glišiću, da li je ova razbijena glava od glume ili od toga što je čovek prebijen, unakažen. Hoćete da mi kažete da je ovo gluma, da se neo dogovorio iz SNS, sa kim, sa Đilasom, da se ovako unakazi neki čovek.

Poštovani građani Srbije, verujem da će kolege narodni poslanici u toku svog izlaganja vam pokazati još jednu šokantnu sliku, a to je da je prva na listi ove osvežene DS, Marinika Tepić, u kafiću pre nekoliko sati, strasno grli, ljubi i slavi, sa čovekom kome je nadimak Crni, koji je ovako unakazio čoveka. Dakle, to je politika Dragana Đilasa i ljudi koje ste vi ovde pomenuli i doveli u isti kontekst sa nama. Nemojte molim vas. Nikakve veze sa njima nemamo, i ne želimo da imam, jer nasilje i ovakve razbijene glave nisu politika SNS, već upravo njihova politika.

Govorite da su ljudi koji su učestvovali u sukobu koji se dešavao tokom subote bili na našem mitingu. Kako možete tako nešto da kažete. Gde ste videli te ljude. Ko su ti ljudi? O čemu pričate? Morate da shvatite da kao narodni poslanik imate odgovornost za sve ono što iznesete ovde. Govorite neistine. Neću upotrebiti teži termin, ali govorite neistine. Nemojte to raditi. Ako ste već prihvatili, sami rekli, složili se, da se ne podiže tenzija u društvu, zašto to radite iznošenjem neistina i ovakvih laži. Zašto to radite?

Kažete, desili su se sukobi na ulicama. Pa, ko je kriv? Ko je kriv? Pristalice SNS, ljudi koji podržavaju SNS su mirno samo krenuli na skup SNS, čak prelazili ulicu na pešački prelaz, ne, nigde van pešačkog prelaza. Čekali zeleno svetlo. Oni su bili napadnuti od ekstremno od manjine. Zašto to ne kažete? Niko od nas nije izazivao sukob, niti želeo u tom sukobu da učestvuje.

Zašto degradirate i pokušavate da spustite u blato, unizite i ponizite ljude koji glasaju za SNS, ili je samo podržavaju? Podržavaju razvoj Srbije. Kažete, oni su opljačkani pa zbog toga idu podržavaju SNS, jer se nadaju nekom poslu.

Gospodine Glišiću, kako vas nije sramota da tako nešto kažete? Ti ljudi jesu opljačkani, ali od strane režima DS i podržavaju SNS i Aleksandra Vučića, jer su vratili veru u našu zemlju, jer konačno Srbija ide u pravom smeru. Ne podržavaju oni SNS iz ličnih interesa, kao što možda vi ili sledbenici Dragana Đilasa, plaćenici koji su zaposleni kod njega u „Multikom grupi“ rade. Nemojte to raditi, nemojte nikoga nazivati i sada praviti lažnu sliku, kao vama je žao što nas nazivaju sendvičarima, botovima ili kako god već, krezubim radikalima.

Nemojte, jer upravo vašim izlaganjem vi nas sve ponižavate i nemojte to raditi. Tu sam za svaku vrstu diskusije, polemike, ali ovo što vi radite se ne razlikuje u mnogome od onoga što radi Đilas, Jeremić, njegova ekipa.

Za sam kraj, izvinjavam se ako sam prekoračio, rekli ste – ne sme da se desi da se policija povuče ili da je nema tamo gde dolazi do sukoba. Poštovani gospodine Glišiću, da se policija nije povukla, pitaj ja vas – koliko bi još povređenih bilo i koliko bi još napada i polomljenih glava i nogu istrpeli pripadnici policije, samo zato što su hteli da očuvaju red i mir.

Nemojte da vas vraćam na jul prošle godine kada su ovde na stotine policajaca povređeni i kada je jedan policajac povređen kamenicom koja je težila više od pet kilograma, što je pokušaj ubistva.

Dosta više tih dvostrukih aršina. Pričate i optužujete čoveka policajca koji je bio tamo na Gazeli i reagovao u skladu sa svojim ovlašćenjima, a onda se licemerno pitate gde je policija da se opet pojavi i da razdvoji te ljude. Samo želite isto kao i Đilas, da policija upotrebi prekomernu silu, da se izazove haos, da se prolije krv na ulicama, da biste za to optužili SNS i da na konto toga uberete koji politički poen. U tome nećete uspeti, jer politika SNS su rezultati, ispunjena obećanja, ali i vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.