Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve odluke koje se odnose na RIK, čijim ćemo usvajanjem svakako doprineti da RIK obavlja zakonom utvrđenim svoje poslove. Ono što je važno i tu se u potpunosti slažem sa kolegom Aleksandrom Mirkovićem koji je bio ovlašćeni predlagač poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, koji je rekao da je danas zaista jedan istorijski dan što se tiče demokratije i parlamentarizma u našoj zemlji, jer današnji predlog odluke stvara mogućnost da se RIK proširi za čak šest mesta i što će ta mesta zauzeti ljudi, odnosno šest članova i šest zamenika članova RIK-a i da će ta mesta biti popunjena ljudima koji nisu bili predstavnici stranaka koji sede u republičkom parlamentu. Tu se u potpunosti slažem sa kolegom Mirkoviće zato što ovakvu situaciju niste mogli da vidite do 2012. godine, odnosno do 2013. godine, kada se na čelu države nalazila DS i kada nijedan funkcioner DS nije želeo da razgovara sa nama, sa SNS, a da smo u tom trenutku bili najjača opoziciona stranka.

Svakako ovo jeste pozitivan plod međustranačkog dijaloga u kojima su razgovarale određene političke partije koje su svakako dale legitimitet izborima koji su održani u junu mesecu 2020. godine i to su one opozicione političke stranke koje su želele da razgovaraju sa legitimno izabranim predstavnicima svog naroda ovde u domu Narodne skupštine.

Imali ste i drugi kolosek. Imali ste predstavnike političkih stranaka, a to je stranka Dragana Đilasa, to je stranka Vuka Jeremića, to je Demokratska stranka, to je Pokret slobodnih građana koji nisu želeli da razgovaraju sa predstavnicima svoga naroda. Tu pre svega mislim na legitimno izabranog predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je tim razgovorima koji su se vodili ovde u domu Narodne skupštine dao potpuni legitimitet, već su odlučili da u pomoć pozivaju evroparlamentarce, predstavnike Evropske unije kako bi im oni na neki način pomogli da bez volje naroda, da bez volje građana dođu na vlast, očigledno misleći da će neko u Evropskoj uniji doneti dekret da se njegovo veličanstvo, Dragan Đilas i ostali postave na vlast. Ali, to neće biti slučaj.

Kao što sam rekao, ova današnja odluka jeste svakako pozitivan plod razgovora između vlasti i opozicije. Ti razgovori su još započeli pre nekoliko godina i prvi razgovori su vođeni na FPN-u i ono što je bitno navesti jeste da smo mi kao SNS uvek bili otvoreni za razgovore. Kada smo učestvovali u bilo kom razgovoru pokazivali smo visok stepen konstruktivnosti zato što smo želeli da iznađemo pozitivna rešenja, a ta pozitivna rešenja jesu bila usmerena upravo na to da građani mogu da izađu na slobodne demokratske izbore i da iskažu volju, a oni svakako jesu bili slobodni i demokratski za razliku od nekih prethodnih izbora pre 2012. godine.

Šta se dešavalo na FPN-u? Vi ste već tu videli određen stepen disonantnih tonova koji je dolazio od predstavnika opozicionih stranaka. Oni su tada došli na Fakultet političkih nauka samo da bi sa njega otišli. Oni su odluku o bojkotovanju izbora doneli mnogo pre nego što će doći na Fakultet političkih nauka. I oni nisu došli da razgovaraju na jedan demokratski, civilizovan način sa predstavnicima vlasti. Oni su doneli svoj spisak želja koji je spisak želja samo da bi oni došli na vlast bez volje građana. To je 42 zahteva, moram da vas podsetim. I od tih 42 zahteva, 17 zahteva je usvojeno, 15 je implementirano u potpunosti, a dva zahteva su delimično implementirana.

Ono što moram da vas podsetim jeste da je SNS, da je vladajuća većina ovde u domu Narodne skupštine, nakon tih razgovora na FPN-u, takođe izvršila izmene određenih zakonskih akata. Želeli smo da izađemo u susret, da kako oni kažu, da sprečimo funkcionersku kampanju, želeli smo da izmenimo Zakon o javnim preduzećima, želeli smo da izmenimo Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije. Izašli smo u susret predstavnicima opozicionih stranaka, ali onaj najveći ustupak koji smo mi napravili jeste da cenzusni prag spustimo sa 5% na 3%. To nama nije trebalo, zato što mi imamo podršku kulturne, pristojne Srbije i ta podrška se ogledala u junu mesecu 2020. godine kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu dobila podršku preko 60% glasova.

Mi smo želeli, imali smo dobru volju, imali smo dobru nameru da direktno pomognemo tim malim političkim strankama da uđu u dom Narodne skupštine, da ovde mogu da zastupaju politiku. Ali, ja sada ovde postavljam pitanje – koju bi oni politiku zastupali? Da li je to politika ova koja se sprovodi prethodni vikend na ulicama i Beograda i u određenim gradovima širom Srbije? Vi prethodnih dva dana imate flagrantno kršenje i Ustava Republike Srbije, imate kršenje slobode kretanja.

Neki mali broj ljudi, pod izgovorom da nisu zadovoljni određenim zakonskim predlozima, blokiraju autoput, međunarodni put, blokiraju određene saobraćajnice tako što stavljaju kamione, stavljaju buldožere, stavljaju bagere na ulice i onim ljudima koji predstavljaju kulturnu i pristojnu Srbiju, većinskoj Srbiji sprečavaju da se kreću. To su vrlo maliciozno uradili u subotu kada je SNS održavala izbornu skupštinu, a u toku popodnevnih časova održavala konvenciju SNS.

Veoma je važno reći da su na toj konvenciji upućene veoma važne poruke koje se mogu primeniti odmah nekoliko dana nakon same konvencije, a to je da je SNS za 13 godina koliko postoji i za devet godina koliko participira u vlasti uspela da promeni svest naroda. Uspeli smo da od Srbije napravimo mesto da više ne moramo da se samo hvalimo da smo osvojili medalju u nekim sportovima. Danas možemo da se pohvalimo da smo prvi u Evropi po kumulativnom privrednom rastu, danas možemo da se pohvalimo da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija. Ali, za razliku od perioda 2008. i 2010. godine kada smo bili druga zemlja u Evropi, ali otpozadi kada govorimo o najnižoj stopi BDP.

Ono što je važna poruka predsednika Aleksandra Vučića jeste da politika SNS ujedinjuje narod, da ujedinjuje građane Republike Srbije, jer mi smo mali, mi nemamo luksuz da dozvolimo sebi da imamo unutrašnje sukobe. Neko želi stalno svojim izjavama u medijima da kaže kako smo mi polarizovano društvo. Ne, nismo. Neki pokušavaju da polarizuju to društvo.

Setite se političkih mantri koje su koristili i pre juna 2020. godine kada su govorili da smo mi podeljeno društvo. Ne, nismo podeljeno društvo. Oni žele da nas podele. Oni žele da nas podela na taj način što će da 18 ljudi na autoputu blokira nekoliko hiljada ljudi. Zašto tih nekoliko hiljada ljudi treba da bude talac tih 18 ljudi? Dok njihovi šefovi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, portparolka "Multikom grupe" Marinika Tepić i ostali zeleni pokreti, njihovi funkcioneri sede kući, nisu na ulici. Manojlović, Dobrica Veselinović i ostali, očigledno žele da preuzmu primat na političkoj sceni od ljudi koji su razgovarali sa evroparlamentarcima.

Nemojte to da radite. Nemojte da ugnjetavate pristojnu i kulturnu Srbiju. Kao što je mog kolega Bakarec u jednom od govora rekao, nemojte da sprovodite teror manjine nad većinom. Nemojte to da radite preko grbače naroda.

Svako od nas ima pravo da podržava politiku i to je sasvim normalno, ali mi podržavamo politiku koja želi da ujedini narod. Želimo da ostvarimo ekonomski prosperitet, želimo da napredujemo, da budemo moderna i jaka Srbija.

Ono što građani Srbije treba da znaju jeste da ni jedan od tih protesta nije prijavljen, da je sve rađeno mimo zakona. Onda ti ljudi kažu da mi nad njima sprovodimo nasilje. Kako? Povukli smo policiju da ne bi došlo do sukoba, povukli smo policiju, odnosno da dozvolimo da taj mali broj ljudi iznese svoje određene političke stavove, ali politički stavovi se ne iznose na ulici. Imate institucije i mi želimo kroz institucije da vodimo dijalog.

Setite se perioda od 2008. do 2012. godine. Kao što je rekao moj kolega Mirković, nismo imali mogućnost da odemo ni na jedan medij. Boris Tadić nije želeo da nas pozove da pregovaramo o izbornim uslovima, a kamoli da imamo kao vanparlamentarna stranka predstavnike u RIK-u.

Ljudi, izborni uslovi, moramo svi da priznamo, su danas nikada bolji. Oni su nikada bolji. Jedan od pregovarača evroparlamentaraca, Bilčik je rekao da je on ovde političar, on bi izašao na izbore. Ali, očigledno je da nema tog političkog programa, da nema te političke ideje sa kojima će predstavnici opozicije da izađu na izbore i da se suoče sa onom istinom, a to jeste da su oni danas negde tu oko cenzusa i da jedino ovakva eskalacija nasilja, mogu slobodno da kažem, da se oni nadaju da može da im pomogne da će preći taj cenzus i da će ući ovde u Narodnu skupštinu.

Šta su bili njihovi zahtevi? Njihovi zahtevi nisu bili ništa ono, odnosno nisu bili onakvi da bi unapredili izborno zakonodavstvo. Vi imate predloge određenih opozicionih stranaka da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste, da kandidat za predsednika Republike ne može da bude nosilac na parlamentarnim, lokalnim ili pokrajinskim izborima.

To je onaj suštinski cilj, da se spreči da se Aleksandar Vučić bavi politikom, da Aleksandar Vučić ode iz politike. Kada bi to bilo ispunjeno, videli biste koliko im je potpuno svejedno sve što se tiče izbornih uslova.

Jedna od političkih stranaka, i to sa onog dijaloga koji se vodi uz posredstvo evroparlamentaraca, tražila je, i to građani Srbije treba da znaju, tražili su da im se ustupe prostorije u javnim preduzećima kako bi oni obavljali neke razgovore, kako bi tamo držali tribine i da im se to ustupi besplatno. Znači, vidite u tim njihovim zahtevima da je njima jedino stalo da dođu opet do javnih preduzeća. Oni su tražili ljude koje ćemo postaviti u javna preduzeća, koji će primati platu za to kako bi oni tobože kontrolisali da li neko skuplja kapilarne glasove.

Kada je reč o kapilarnim glasovima, ja ne znam šta je njima problem oko tih tzv. kapilarnih glasova. To su radili predstavnici DOS-a 2000. godine. Išli su po naseljima, išli su po mesnim zajednicama i skupljali podršku. Ljudi, to je legitimno. To se radi u Kanadi, to se radi i u SAD. Ali, vi da biste dobili glasove, morate da imate politički program. Ne možete da vređate porodicu Aleksandra Vučića, ne možete da odlazite ispred kuće Gorana Vesića, doktora Kona, Tiodorovića itd. i da mislite da je to politički program.

Politički program jeste da mi danas gradimo 10 autoputeva, brze saobraćajnice, da gradimo pruge, da smo izgradili više domova zdravlja i bolnica nego prethodnih 50 godina. To su rezultati. Rezultati jesu kada nam Evropska komisija kaže da smo ostvarili napredak i da ćemo zbog toga verovatno otvoriti dva nova klastera. Oni koji su zastupali i politiku EU i koji su se zalagali za ulazak u EU nisu otvorili nijedno pregovaračko poglavlje. Modernizovali smo vojsku, modernizovali smo pripadnike policije da bi se borili protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Njihove najveće sramote jesu bili reforma pravosuđa i 24 sporne privatizacije. To je govorila i Evropska komisija, i nikada ništa nije urađeno po tome. Danas ljudi protiv kojih se mi borimo u organizovanom kriminalu i korupciji, oni se na njih pozivaju i protežiraju ih u svojim tajkunskim medijima. To nisu politički programi i to nisu političke ideje sa kojima vi, gospodo iz opozicije, možete da pobedite.

Ja se zaista nadam da će kulturna i pristojna Srbija u potpunosti ostati uzdržana kada govorimo o stvarima koje se dešavaju u prethodnih nekoliko dana na ulici, a da će organi reda raditi svoj posao. Ali, ono što je mnogo važnije jeste da mi svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da Aleksandar Vučić odlukom svih članova Srpske napredne stranke i glasača Republike Srbije ostane na čelu države i na čelu stranke, jer samo na taj način možemo da nastavimo putem, a to je bolja, zdravija, modernija i ja bih rekao srećnija Srbija. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Kesaru.

Sledeći je narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao diskusiju i gospodina Kesara. U skoro svemu se slažem sa njim, samo bih ga zamolio da u nekim svojim narednim diskusijama stvari naziva još ispravnijim imenom.

Nije reč o opoziciji. Biti opozicija u svakoj zemlji je privilegija. Ovde je reč o bivšem režimu, o lopovima, ljudima koji su vodili Srbiju 12 godina, ljudima koji su Srbiju upropašćavali 12 godina, ljudima koji su postajali sve bogatiji i bogatiji za tih 12 godina. Bez obzira što su sada oni u nekih pet ili šest kolona, znači, postoji tamo Lutovac, on je u Demokratskoj stranci, Vuk Jeremić ima svoju stranku, Boris Tadić ima svoju stranku, Dragan Đilas ima svoju stranku, svi su potekli iz te Demokratske stranke.

Pa, čekajte, kako su to pre mogli da budu u jednoj političkoj stranci, a sada pregovaraju i razgovaraju da li će zajednički da nastupe na izborima? Šta ih je to zajedničko vezivalo dok su bili u Demokratskoj stranci i šta je to zajedničko što ih vezuje da razgovaraju o zajedničkom nastupu na izborima, a jedan drugog očima ne mogu da gledaju, a nisu mogli ni onda? To zajedničko je ljubav za novcem, a ljubav za novcem mogu da ostvare samo ukoliko dođu na vlast, milom ili silom. Doduše, odustali su oni od dolaska na vlast izborima.

Jer, znate šta, građani kada izađu na izbore odlučuju se prvo da li će podržati aktuelni režim, a odluku donose na osnovu rezultata koje ima taj aktuelni režim dok vrši vlast. Ukoliko ne žele da podrže, izjašnjavaće se prema nekom političkom programu koji nudi neko ko u tom trenutku ne vrši vlast. Samo oni, da kažem, nemam pridev za to, koji su ostrašćeni odlučuju se za koga će da glasaju prema osećanju koje se zove mržnja.

Problem sa bivšim režimom je što nema taj politički program koji je prihvatljiv za građane zbog iskustva tih istih građana kakvi su oni bili dok su bili na vlasti. To je razlog zašto je bivši režim poodavno odustao da na izborima izbornom voljom građana dođe na vlast u Republici Srbiji. Valjda u toj želji da ih neko drugi dovede na vlast ili kroz neki bunt da dođu na vlast, kao 5. oktobra 2000. godine, prvo su započeli priču o određenim diktaturama na teritoriji Republike Srbije od strane aktuelnog režima. Pa, jedan od oblika te diktature je bilo to da su oni smatrali da nisu izgubili na izborima, da SNS i Aleksandar Vučić nisu pobedili na izborima, već da je to rezultat toga što je RIK imenovala SNS.

Ljudima koji se ne bave izbornim procesima vrlo je lako tu priču podvaliti, kao kukavičje jaje, jer oni nisu ništa drugo nego kukavice. Naši građani ne znaju da svaki podnosilac liste, čim mu lista bude proglašena, dobija svog člana u RIK-u. Po pravilu, više je lista koje su proglašene koje su opozicione, nego one koje pripadaju aktuelnom režimu, pa samim tim brojčanu nadmoć u RIK-u uvek ima opozicija. Druga je stvar što prava opozicija neće da sarađuje sa bivšim režimom koji je opozicija. E, to je već neka druga priča.

Onda kažu da su pokradeni na kutijama. Pa, setite se da su ovde pokušavali da se prebrojavaju ponovo glasački listići. Isti princip je i za biračke odbore. Naši građani ne znaju šta je to, većina ne zna šta je to birački odbor. To su oni čuvari kutija. To su oni kada dođete na biračko mesto, pa vam jedan zatraži ličnu kartu, drugi vas potraži u biračkom spisku, treći vam ponudi listić, četvrti proveri UV lampom, peti vam isprska prst sprejom itd.

To su čuvari kutija, birački odbor, koji opet nastaje tako što svaka izborna lista koja bude proglašena ima pravo na po jednog člana i zamenika u tom biračkom odboru, isto kao i Republička izborna komisija i opet po istom principu – više proglašenih lista pripada opoziciji i samim tim imaju veći broj čuvara kutija na biračkom mestu.

Eto, oni su rešili da, izborne krađe, kažu da su to organi za sprovođenje izbora ili tela, kako god, i da to treba da se promeni. Evo, pristali smo. Pristali smo da oni predlože članove biračkih odbora, članove Republičke izborne komisije, da vidimo šta će sledeće da bude i koji će sledeći njihov zahtev da bude.

Kao narodni poslanik više sam vremena proveo u opoziciji nego na vlasti. Svaki put kad god se pričalo o prevremenim izborima ili bilo kakvim izborima, ja sam se tim izborima radovao, jer sam to doživljavao kao priliku da pobedim tadašnji aktuelni režim. Ne, ja nego politička opcija koju sam zastupao. I, nije mi bio problem da izađem na izbore sa svojim stranačkim kolegama čak i kada bivši režim, eto, recimo, podeli izborni materijal, a ne donese rešenja biračkim odborima u proširenom sastavu to su ti čuvari kutija. I, kada lista koja je proglašena nema svoje predstavnike koji učestvuju u primopredaji izbornog materijala, pa predsednici biračkih odbora mogu sa tim izbornim materijalom da rade šta god im je volja.

Želeo sam izbore. Želeo sam da ih pobedim. Želeo sam da jednu štetočinsku vlast sklonim iz Srbije. Bojkot mi nije padao na pamet, jer sam smatrao da politička opcija koju zastupam je bolja od bivšeg režima i da može svojim programom da pobedi bivši režim. Nisam pozivao ni na bojkot kad su me kao narodnog poslanika na Trgu Republike u Požarevcu napali dok sam držao konferenciju za štampu. Znate šta su dobili? Prekršajnu prijavu, ništa drugo. I, onda oni kažu – ti, iz bivšeg režima da je u Srbiji diktatura.

Imali smo juče, prekjuče, u stvari da vidimo jednu situaciju koja zaista ničemu ne priliči. Evo, danas je predsednik Republike Srbije, predsednik SNS, odgovarao na pitanja novinara i novinar sa N1 pitaju, opisuju tu blokadu puteva kao građanski protest i građanska neposlušnost. Ljudi moji, pa to nema nikakve veze sa tim.

Da li neko zna šta je građanska neposlušnost? Recimo, da odbiju da plaćaju porez ili kao Živković u Nišu spaljivao račune „Elektroprivrede Srbije“, pozivao građane da ne plaćaju struju, spaljivao zajedno sa njima račune. Doduše čim je došao na vlast tražio je da te iste račune oni plate i to sa kamatama, pa im sekao i struju. Ali, nije građanska neposlušnost ako vi meni ne date da ostvarim neko svoje pravo koje mi po Ustavu pripada makar se nikada ja ne bavio politikom. Ko ima pravo da mi zabrani da idem ulicom, ko ima pravo da mi zabrani da koristim državne puteve, da mi oduzme prvo na rad po Ustavu garantovano.

Vidim sad onog nesrećnika iz Šapca, prikazuju kao heroja. Kakvog heroja? Šta je to on herojski uradio? Napao čoveka, svog sugrađanina. Šta je tu herojski, ljudi moji? Hajde, to mi objasnite. Nema tu nikakvog herojstva. Najobičnija bahatost i kukavičluk, jer je napao iz mase, iz mase gde se osećao sigurno.

Marinika Tepić i ekipa i onaj nesrećni Lutovac, koji ne zna ni gde je, kažu da je pokušano tim buldožerom da se probije blokada. Pa, dobro ljudi, da li neko normalan u Srbiji može da pomisli da ako imate bager, građevinsku mašinu, i ako rešite da probijete blokadu, mnogo bolje napravljenu, nego što su oni imali, postoji li zaista neka šansa da vas neko u tome zaustavi? Pa, evo onaj bagerista Džo je probijao policijske blokade kad je dovodio ove lopuže na vlast. Čovek je išao na posao, prolazio ulicom, napadnut je. Kakva je to građanska neposlušnost.

Ma, nisu to ni građanski nemiri, to je jedno siledžijsko ponašanje da vi blokirate auto-put, pa šta očekujete da ti ljudi koji su na auto-putu izađu iz automobila i počnu da vas vijaju po tom istom auto-putu. Onda da prikažete kako su ih pretukli pripadnici SNS, da li su to ovde i hteli da isprovociraju? To je bio cilj. Njima je bio cilj isti onaj kada su ovde napali kolegu Martinovića u prethodnom sazivu da jedna ružna slika ponovo ide kroz svet o Srbiji, o srpskim auto-putevima, o srpskim trgovima, gde se građani međusobno tuku. To je bio cilj. I, samo njihovo prisustvo posle tih događaja i podrška jednom siledžiji i huliganu samo dokazuju i pokazuju da zaista iza njega stoji prvo Marinika Tepić, Lutovac, zatim Đilas, Zelenović naravno, cela ta ekipa.

E, to je sad problem koji ne može da reši RIK, koji ne može da reši ni jedan politički program, jer su građani Srbije u tom društvu prepoznali ne samo huligane, ne samo siledžije, nego i lopuže i neće ih kao takve.

I, možemo mi da menjamo i izborne zakone i da smanjujemo cenzus i da im prepustimo apsolutnu uređivačku politiku na bilo kom mediju, oni više nikoga ne mogu da pobede. Jedini način da oni dođu na vlast i videćete pokušaće to odmah posle izbora, jeste na silu, ili da ih dovede neko sa strane, isti onaj koji im daje novac za neke njihove aktivnosti, ili nasilnim putem kao što je to bilo 5. oktobra 2000. godine. Oni drugačije ne mogu da dođu na vlast. Razlog zašto ne mogu? Pa, teško da više ikad mogu da prevare građane Srbije. Teško, teško da više da ikoga mogu da prevare kada je za vreme njihove vlasti 600.000 ljudi ostalo bez posla. Teško da mogu više ikoga da prevare kada su zatvoreni, maltene celokupna srpska industrija.

Teško oni više ikoga mogu da prevare zato što nisu napravili nijednu bolnicu, a o kliničkim centrima da ne pričam, nijednu ambulantu, nijednu školu, nijednu predškolsku ustanovu. Koga oni mogu više da pobede? Kako da pobede? Ako misle da vrate onih 600 miliona evra što je Đilas nakrao, neka vrati, ni to mu neće biti dovoljno. Za pobedu, pre svega treba nešto drugo, treba da volite zemlju, trebate da je volite, trebate da je gradite, trebate da je čuvate. Sve ono što oni nisu radili.

Zato se ne brinem ja za Srbiju na izborima 3. aprila, ni za SNS, nego se samo brinem da li će još neka usijana glava još nekog da povredi, pa da neko iz tog revolta uzvrati. Tu je ono što treba da sačuvamo, taj mir, to dostojanstvo, kao i tu subotu i da pobeđujemo njih i da se nikako pred njima ne povlačimo iz nekog straha ili bilo čega. Oni jesu nasilni, ali bogami, verujte, nasilni su samo iz mase, iz grupe, ne smeju oni direktno da se suprotstave nikome, a to pokazuje i njihova hrabrost kada treba izaći na izbore. Na tim izborima pobediće SNS, pobediće Republika Srbija. Srbija ona koju toliko volimo i koju toliko čuvamo od lopuža koji su vladali njome 12 godina.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Sledeći je narodni poslanik dr Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege, narodni poslanici i građani Republike Srbije, prvo bih želeo na početku svog današnjeg obraćanja da izrazim duboko saučešće kolegama iz Socijalističke partije Srbije.

Milutin Mrkonjić Mrka je bio moj drug i komšija sa Vračara. Znali smo često da popijemo kafu, blizu zgrada gde smo živeli i bilo je stvarno veliko zadovoljstvo i biti u njegovom društvu i naučiti od njega nešto. Moja iskrena žalost.

Ono što bih želeo danas da istaknem je da opozicija nikada bolje uslove u svojoj istoriji nije imala pred neke izbore kao što je to sada slučaj.

Na predstojećim predsedničkim, vanrednim, parlamentarnim i beogradskim izborima opozicija će imati bolji start nego pozicija.

Zašto je to tako? Zato što i svim ovim ustupcima i postupcima Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija je pokazala zašto je Srbija demokratska država, ne samo da je demokratska država, nego dajemo opoziciji više nego što je i zaslužila, naročito kada je u pitanju vanparlamentarna opozicija.

Kako se to vraća? Vraća se tako što jedan deo opozicionih stranaka okupljen oko žutih tajkunskih siledžija predvođenih Draganom Đilasom i njihovim saborcima maltretira građane Srbije, maltretira građane Beograda, građane Šapca i građane brojnih drugih gradova i opština.

U subotu je bio najveći politički skup u istoriji Beogradske arene. Trideset hiljada pristalica politike Aleksandra Vučića bilo je u areni i oko još 25.000 ispred arene, a imali smo situaciju da grupa od 100 do 150 ljudi maltretira dolazak na proslavu rođendana stranke 55.000 ljudi. Dakle, u Srbiji 100 do 150 ljudi maltretira 55.000.

Tako je i kad je miting, tako je i kad je sve. Grupa tajkuna oko Dragana Đilasa, Marinike Tepić, njihovih mentora, saboraca, plaćenika koja ne može, a pitanje je i da li će preći cenzus hoće da maltretira apsolutno većinsku Srbiju.

Dokle tako? Dušan Prokić je dobio teške telesne povrede. Zašto? Zato što se kretao u pravcu koji ne odgovara njima. Izvesni Dragan Milenković crni je naneo Dušanu Prokiću teške telesne povrede. Kad sam video fotografiju, ono je pokušaj ubistva. Mogao je čovek da izgubi živu glavu. I šta bi se onda dogodilo? Ništa. Zato što imaju svoje ljude i u tužilaštvu i u sudstvu.

Uzdam se i verujem u državne institucije da će da kazne prebijanje Prokića, ali bojim se da ta kazna neće biti adekvatna. Zašto? Jer oni koji su uništavali pravosuđe 2009. godine nastavili su i dalje da upravljaju određenim delovima pravosuđa.

Da ne nabrajam šta se dešavalo u prošlosti. Napadnut je naš predsednik poslaničke grupe dr Aleksandar Martinović i ovde u sali i na sastanku Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Pokušano je ubistvo Marijana Rističevića ispred Skupštine Srbije. Pa, da bi tužilaštvo profesionalno reagovalo morali su Aleksandar Martinović i Sandra Božić da štrajkuju glađu da bi nadležne institucije radile ono za šta su plaćene. Dokle više taj teror podivljale manjine nad većinom Srbije? Nek se probude državne institucije, nek preduzmu sve što je do njih.

Kako smo mi to radili kad smo mi bili opozicija? Ovde je, čini mi se Marijan Rističević spomenuo naše mitinge iz 2011. godine, prvi je održan 5. februara, drugi je održan 16. aprila, na oba mitinga ovde ispred ove Skupštine Srbije bilo je preko 100.000 pristalica politike SNS i naše tadašnje koalicije, nije polomljena nijedna žardinjera, nije bila nijedna psovka, nije upućena nijedna pretnja pripadniku javnog reda i mira pripadniku Ministarstva unutrašnjih poslova. Dva mitinga, preko 100.000 ljudi a između mitinzi u svim većim gradovima Srbije, nijedan incident.

Šta smo tražili? Tražili smo prevremene izbore. Da li smo ih dobili? Nismo. Šta smo uradili? Sačekali. Koliko? Godinu dana. Šta se desilo za godinu dana? Pobedili smo i formirali vlast. Bili smo strpljivi. Zašto? Zato što poštujemo volju građana Srbije, zato što poštujemo javni red i mir. Kako oni vraćaju? Sto do sto pedeset njihovih pristalica hoće da ruše, hoće da pale. Ovde su upadali, u ovu Skupštinu, upadali su oni i njihove pristalice, i 5. oktobra, upadali su i pre dve godine i prošle godine, upadali su i na RTS.

Oni su svesni da ih narod neće i da ne mogu na izborima da dođu na vlast, pa hoće da ruše. Šta oni hoće? O tome pričamo danas ceo dan, hoće krv na ulicama Srbije. E, pa neće dobiti, nećemo odreagovati na bilo kakvu njihovu provokaciju. Većinski narod je uz nas, uz nas koji smo na vlasti, uz Srpsku naprednu stranku i koalicione partnere predvođene Aleksandrom Vučićem.

Dosta je narodu i njihovog žutog, tajkunskog lopovluka i njihove politike. Imali su šansu, imali su više šansi do 2012. godine i u Beogradu do kraja 2013. godine. Da li su oni te šanse iskoristili? Nisu.

Šta oni hoće? To je rekao danas moj kolega Aleksandar Mirković – izaberi svog naprednjaka, izaberi banderu za naprednjaka. Ma nemojte, prete. Znate kako ćemo odreagovati na te pretnje? Dostojanstveno, onakvi kakvi jesmo, pobedom na izborima.

Zašto? Zato što smo mi za mir. Zato što smo mi za demokratiju. Zato što mi volimo celu Srbiju i sve građane Srbije. Zato što mi ljude ne delimo, mi ljude spajamo. Mi ne razjedinjujemo, mi ujedinjujemo. Mi nismo za nemire, mi smo za mir i stabilnost. Mi nismo za divljanje na ulicama, mi smo za demokratiju. Mi smo za rezultate. Mi ne rušimo, mi gradimo. Što kaže moja draga koleginica Sandra Božić – Srpska napredna stranka predvođena Aleksandrom Vučićem je stranka koja gradi, gradi za budućnost naše Srbije, mi ne rušimo, a oni divljaju i ruše.

Ali, oni grade, ali grade konta na svojim deviznim računima. Dakle, umeju i oni da grade i da slažu milione. To je doktorirao Dragan Đilas sa svojih 619 miliona evra.

Šta na kraju poručujem? Poručujem da se ugledaju na većinsku volju građana Srbije, da se ugledaju na nas.

Marijan Rističević je danas spomenuo kako je to bilo što se tiče medija, i moga kolega Vladimira Đukanovića. Imali smo od tih medija elektronskih sa televizijskim i radijskim nacionalnim frekvencijama do 2012. godine samo „Fokus radio“, pod navodnom kontrolom. Pod kakvom kontrolom? Tako što su na „Fokus radiju“ dolazili svi, dolazili su i naprednjaci, radikali, demokrate, socijalisti, iz DSS, dolazili su svi. To je bio tada jedini slobodan elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom gde je moglo da se čuje mišljenje i opozicije i pozicije.

Šta oni danas imaju? Šta danas ima Dragan Đilas, Marinika Tepić, Šolak, Aleksić, Zelenović koji haos pravi u Šapcu i hoće krv na ulicama Srbije? Oni imaju većinu medija pod svojom kontrolom, većinu medija čiji su vlasnici, čiji su finansijeri, oni imaju više medija i sajtova nego što imaju svojih aktivista da izvedu na ulicu. To njih nervira i zato su nervozni.

Mi ne smemo da odreagujemo na provokacije i da uvek predstavljamo ono za šta jesmo, a to je najbolje predstavio naš predsednik Aleksandar Vučić, i na Skupštini, i na proslavi rođendana Srpske napredne stranke. Mi građanima nudimo programe, mi građanima nudimo ideje, mi nudimo realizaciju, mi nudimo ono što je i Sandra rekla, gradnju, mi gradimo, izgrađujemo i stvaramo. Nema oblasti u Srbiji gde nismo napravili prevođeni Aleksandrom Vučićem ozbiljne rezultate. To je naš najbolji odgovor na njihovo žuto tajkunsko, siledžijsko i huligansko rušilačko ponašanje.

Mi iz Srpske napredne stranke smo za Srbiju, mi nismo protiv Srbije zato što vodimo računa o budućnosti naše Srbije, a to je najbolje predstavio prilikom skupštine naše stranke i rekao naš predsednik i lider Aleksandar Vučić.

Hvala. Živela Srbija.

Hvala, gospodine Mrdiću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine dr Orliću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, moje koleginice i kolege narodni poslanici uglavnom su rekle bit stvari vezano za izborne uslove, pogotovo uvodničar gospodin Mirković. Dozvolite samo dve rečenice da kažem. Izborni uslovi, zaista u mom životu, a imam prilično dug život, nisu bili bolji nego što su sada. Ono što je vrlo bitno, u Republičku izbornu komisiju biće zastupljene i vanparlamentarne stranke, a smanjen je i cenzus.

Zašto ovo ponavljam, iako su koleginice i kolege rekle? Zato što, dame i gospodo, ja tvrdim već tri godine da Dragana Đilasa i Vuka Jeremića uopšte ne interesuju izbori. Ja ne pričam napamet, kao što Đilas priča i ja ću sada da vam kažem, poštovane dame i gospodo, da je Đilas to izgovorio, ima već tri godine.

Da vas samo podsetim, iako sam to već jednom napomenuo, da su se u čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali 4.7.2018. godine, Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, predstavnik međunarodne bande lopova i prevaranata, Janko Veselinović, zvani stanokradica. To je, poštovani građani, da vas podsetim, onaj koji je ukrao stan Milici Badži, izbeglici iz Obrovca, to ne kažem ja nego i „Slobodna Dalmacija“ iz 2011. godine. Boško Obradović, u narodu zvani Boško nasilnik, Dušan Petrović, u narodu zvani Dule kravoubica, to je onaj bivši ministar poljoprivrede, koji je za godinu dana dao da se pokolje 250.000 krava, a ukupni fond bio je 500.000. Dakle, što su se oni sastali tamo? Da skroje plan da protestima ruše Aleksandra Vučića i, gle čuda, na temu Kosova, a oni se odrekli Kosova, o tome sam ja prekjuče govorio posebno ovde, umesto da su se dogovorili da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali upravo oni.

Dakle, to je bilo tog datuma, kako ja rekoh, 2018. godine. Odmah kasnije, 2.12.2018. godine, šta Đilas kaže povodom izbora i povodom parlamentarnog sistema u našoj otadžbini? Citiram: „Ako izbacimo dijalog iz parlamenta, onda kao društvo imamo problem. To je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo i zaustavimo sve medije, oni će eksplodirati negde. Kome treba parlament, dajte malo pameti?“.

Poštovani građani, kako vidite, već tada njih parlamentarni sistem, ni izbori nisu interesovali, već su mislili, zato su to i radili, da će na pitanju Kosova srušiti Aleksandra Vučića, jer su se oni svi odrekli Kosova, kako sam prekjuče citirao u ovom visokom domu.

Bojkot izbora nije politika, gospodo iz opozicije. Gospodine Veljanovski, prefesore, zvani jaje-jajara Rade. To znamo mi u akademskoj zajednici. Pa, on je profesor na političkim naukama. Pa, bojkot izbora nije politika, on to vrlo dobro zna i sinoć bez morala i bez stida kaže da se zalaže za nezavisno Kosovo. To je ta grupa i u pravu su moje kolege i koleginice danas i ovih dana koji govore, nisu oni velika grupa, ali su vrlo bezobrazni i ratoborni. Uništavaju sve što se gradi u ovoj zemlji.

Ja ću sada posebno da taksativno nabrojim neke stvari. To bi vam bilo oko bojkota izbora i oko izbornih uslova. Kako rekoh, još jedanput, oni nikada nisu bili bolji.

Poštovani Beograđani vama ću se obratiti i poštovani građani Republike Srbije, posebno da sad kažem koja je razlika između ove manje grupe i ove većinske Srbije koja je za rad, red, disciplinu i neumoran rad, koju predvodi naš predsednik Aleksandar Vučić? Vi u Beogradu s jedne strane imali ste Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, koji nisu izgrađivali Beograd, već su zaštićivali šupe na Sava maloj, pune đubreta, leglo zmija i žaba. To su oni zastupali, a s druge strane imamo drugu politiku, politiku koju vodi Aleksandar Vučić i SNS, a na tom mestu danas je „Beograd na vodi“, ponos grada Beograda i Srbije. Da li je tako, poštovani građani? Dabome da jeste.

Idemo dalje. S jedne strane imali smo lopove, prevarante, lezijedoviće, džabalebaroše, oličene u Vuku Jeremiću i Draganu Đilasu, Borisu Tadiću, Zoranu Lutovcu, narod ga zove zalutovac, čuli ste to na ulici, jer, kažu, on je zalutao u politiku, kako ste videli, jer sa njim upravlja Dragan Đilas, odnosno finansije Dragana Đilasa. S druge strane imate većinsku Srbiju, normalne građane koji žive i rade od svog rada i koje predvodi Aleksandar Vučić. Da li je tako, poštovani građani i gospodo iz opozicije?

S jedne strane imali ste ljude koji su samo vodili računa o svojim ličnim interesima, koji su punili svoje privatne račune, počevši od Mauricijusa do Hongkonga, Švajcarske, koje simbolizuje i predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a s druge strane imate korist i boljitak za sve građane Republike Srbije, koji su bez privatnih računa, koje predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje. S jedne strane imali ste i imali smo devastirane ceste i puteve, poljske puteve, koje simbolizuje Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, a s druge strane imamo izgrađene moderne auto-puteve, moderne ceste, mostove širom Srbije, koju predvodi Aleksandar Vučić, odnosno modernizaciju Srbije, Srbije u kojoj se gradi i radi.

Idemo dalje. S jedne strane imali smo neizgrađene bolnice, neizgrađene domove zdravlja, neizgrađene kliničke centre, totalno zapušteno zdravstvo koje nam je bilo poslednje u Evropi, koje simbolizuje Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. S druge strane imamo izgrađene bolnice, domove zdravlja i renovirane kliničke centre, kovid bolnice, koje simbolizuje i predvodi Aleksandar Vučić i većina građana Republike Srbije.

Idemo dalje. S jedne strane imali smo zapuštene zgrade osnovnih i srednjih škola i fakulteta, bez uvođenja inovacionih tehnologija, koje predvodi Vuk Jeremić, Dragan Đilas i Boris Tadić, a s druge strane imamo izgrađene zgrade osnovnih škola, renovirane, osnovnih i srednjih, fakulteta, fiskulturnih dvorana i rekonstrukciju postojećih koje predvodi Aleksandar Vučić i SNS.

Idemo dalje. S jedne strane imali smo uništenu Vojsku Republike Srbije, koju je predvodio Boris Tadić i Vuk Jeremić. Boris Tadić je čak rekao – šta će nam vojska? Otpuštali su najbolje generale iz Vojske Srbije, 28 generala i svakog srpskog vojnika koji je bio patriota, uputili su u Haški tribunal i koje, eto, simbolizuje i Vuk Jeremić, Boris Tadić i Dragan Đilas.

Sa druge strane, danas imamo moderno opremljenu, savremenu vojsku Srbije, sposobnu da odoli svim izazovima, koju predvodi Aleksandar Vučić.

Sa jedne strane, imali smo uništene tvornice, opljačkane pljačkaškom privatizacijom. Otpustili su čak 735.500 radnika. Sa druge strane, koju simbolizuje to otpuštanje radnika i uništene tvornice, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. A sa druge strane, danas imamo izgrađene tvornice širom zemlje, industrijalizaciju širom Republike Srbije, koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS.

Sa jedne strane, imali smo, kako rekoh, ogroman broj nezaposlenih, čak 25,6%, a sa druge strane imamo nedostatak radne snage.

Sa jedne strane, imali smo osam milijardi nenaplaćenih i oproštenih poreza i doprinosa, kako bi preduzeća kroz privatizaciju bila opljačkana, koju simbolizuje Vuk Jeremić, Boris Tadić i Dragan Đilas, a sa druge strane danas imamo redovne uplate poreza i doprinosa, redovne penzije i redovne plate.

Poštovani penzioneri, samo da znate da prvi put u poslednjih 20 godina smo u julu ove godine finansirali penzije iz doprinosa iz radnog osiguranja. Dakle, sami sebe, bez dotacije budžeta i to je rezultat otvaranja novih radnih mesta i modernizacije Republike Srbije, koju simbolizuje naš predsednik.

Sa jedne strane imali smo, dame i gospodo, često se ovih dana diskutuje o tome, uništenje "Železare Smederevo", koju je predvodio Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. To je simbol njihove vlasti. Sa druge strane imamo politiku revitalizacije "Železare Smederevo", sa izuzetno dobrim poslovanjem.

Sa jedne strane imali smo uništavanje RTB "Bor" koju je predvodio Vuk Jeremić, Boris Tadić i Dragan Đilas, njihova vlast, a sa druge strane imamo revitalizaciju RTB "Bor", koju predvodi Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, ovo prekjuče i juče, oni izlaze na ulice, njih ekologija uopšte ne interesuje. Ekologija ih ne interesuje, to su protesti kojima oni žele nasilnim putem kao i 5. oktobra da dođu na vlast. Uostalom, ja sam vam na početku i citirao šta oni žele.

Da naš predsednik Vučić i ova vlast vode računa o ekologiji, najbolje je potvrdio šef naprednjaka u Evropskom parlamentu, gospodin Veber, koji se obratio javnosti istim onim rečima, dame i gospodo, kojima se Aleksandar Vučić unazad dva meseca obratio građanima. Ja ću citirati gospodina Vebera koji je rekao: "Brinemo o ekologiji, ali moramo sprečiti puzajuću deindustrijalizaciju koju oličavaju razni pojedini zeleni pokreti", završen citat. E, to kaže šef narodnjaka u Evropskom parlamentu. To je nama predsednik citirao ove reči ima dva meseca. Prema tome, vidite o čemu se radi. Ako je i jedna vlast o ekologiji vodila računa, onda je to ova, vodila i vodiće u budućnosti.

Poštovani građani, na kraju o njihovim pretnjama. Nema od toga ništa, to je jedna manja grupa, ali vrlo opasnih ljudi po život pojedinih. Ja ću vam sada citirati, da vidite, i završiti s tim, Vuka Jeremića, koji je zapretio nikome drugom nego svojim saradnicima. Šta bi tek nas čekalo? Znate šta je on rekao? On je svom bivšem kolegi Nebojši Krstiću ovako poručio, citiram: "Ti ćeš, Krle, poslužiti za primer, izdajničko smeće, kada dođe kraj vremenu zla, za to ću se ja lično potruditi", završen citat. To je rekao Vuk Jeremić Nebojši Krstiću 30. marta 2021. godine, a preneo jedan ugledni naš list. Dakle, vidite ko se zalaže za tuču.

Na kraju, dok Vuk Jeremić, Boris Tadić, Dragan Đilas, svakodnevno blate državu Srbiju, građane Republike Srbije, predsednika Republike i njegovu porodicu, dotle naš predsednik i SNS sprovode politiku mira, politiku bezbednosti, politiku ekonomskog napretka svih naših građana, politiku zdravlja svih naših građana u državi i regionu, politiku traženja trajnog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu. U to ime, sve za našu decu! Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Ilija Matejić.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, i ono što ja uvek kažem da je za mene najbitnije - poštovani narode Republike Srbije, pre svega bih želeo da se pridružim kolegama i izjavim saučešće porodici pokojnog Milutina Mrkonjića i neka mu je večna slava.

Danas je pred nama Predlog odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, a kakva je ovo avangarda, pokušaću da objasnim našem narodu.

Do sada je RIK imala 17 članova i svih tih 17 članova su bili predstavnici parlamentarnih stranaka, dakle stranaka koje se nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada, po prvi put u istoriji naše zemlje, u sastav RIK će ući i šest predstavnika opozicije, što govori u kakvoj zemlji živimo i što govori o tome, kako oni kažu, u kakvoj diktaturi mi živimo.

Što se tiče tih šest članova, ja se zaista nadam da oni imaju iskustvo na lokalnim izborima, na pokrajinskim, republičkim, kao i na predsedničkim izborima, što je veoma bitno, jer se pred ne samo njima, već pred celim RIK nalazi jedan težak zadatak. O čemu govorim? Pred njima će biti težak zadatak zbog atmosfere koja se stvara u našoj zemlji. Videli smo pre dva dana da su postojale blokade auto-puteva i puteva u našoj zemlji zbog, kako oni kažu, tri razloga - Zakona o eksproprijaciji, Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i sada već taj čuveni "Rio Tinto".

Dakle, što se tiče samog Zakona o eksproprijaciji, Republika Srbija je imala Zakon o eksproprijaciji već i ranije. Mi nismo doneli Zakon o eksproprijaciji, mi smo usvojili izemene i dopune tog zakona. Taj zakon je postojao još od 1995. godine, dakle, postojao je i tada, postojao je i 2004, postojao je i 2011. i 2012. godine, kada smo došli na vlast, a mi smo sada samo doneli izmene i dopune tog zakona.

Pustile su se laži po našem narodu, a znate, mi Srbi imamo tu jednu lepu osobinu, mi smo vezani za našu kuću, mi smo vezani za našu zemlju. Kažemo - to je naša dedovina. I kada god je neko pustio takve laži kako će država uzeti vašu zemlju, uzeti vaš stan ili kuću, naravno, pojavila se gomila ljudi koja je poverovala u to.

Budući da smo već imali Zakon o eksproprijaciji, da je neko želeo zaista da oduzme vašu imovinu i da vam za to plati naknadu, to bi već uradio i dogodilo bi se, tako da, vidimo da to uopšte nije bio razlog za protest.

Što se tiče Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, zamislite šta smo mi uradili kao Narodna skupština Republike Srbije, uskladili smo taj zakon sa Ustavom koji je donet 2006. godine. A šta smo trebali? Da li smo možda trebali da donesemo zakon koji je suprotan Ustavu? Onda bi verovatno rekli - evo, ovi ne poštuju Ustav, vidite šta rade itd. Dakle, mi smo samo ispoštovali Ustav, a oni su trebali prema Ustavnom zakonu tu promenu zakona još 2008. godine da urade.

Sada, pazite, ti isti koji nisu uskladili zakon pozivaju na blokiranje puteva zbog toga što smo mi ispunili ono što su oni trebali da urade još pre 13 godina.

Naravno, za kraj, ono što je bio njihov poslednji razlog protesta je već sada čuveni "Rio Tinto". Dozvole koje je prvi put "Rio Tinto" dobio su bile 2004. godine. Pošto mogu da kažem da se sada malo razumem u politiku, ja znam ko je bio na vlasti 2004. godine i ko je dao te dozvole i mogu vam reći da to nije bila SNS, ne samo to, ne samo da su dali dozvole, već su potpisali ni manje, ni više nego devet sporazuma sa "Rio Tintom", devet sporazuma.

Sada ti isti koji su dali dozvole, koji su potpisali devet sporazuma sa “Rio Tintom“, pozivaju na ulice i blokadu zbog toga što ta kompanija dolazi u Srbiju, a da pri tome još uvek nije ni urađena ni procena rizika, što ćemo mi, naravno, kao država, ozbiljna država uraditi i, ukoliko njihov uticaj zaista bude štetan, videćemo kako da se ponašamo u tom trenutku. Pazite vi to, oni koji su sve to radili sada pozivaju na proteste zbog toga.

Gledao sam slike sa protesta. Vidim da se tamo čak pojavila i moja omiljena nevladina organizacija „Žene u crnom“ koje su najradosnije kada se bore za nezavisno Kosovo i kada se bore za to da Srbiju i Srbe proglase genocidnim narodom. Vidimo da vrlo lako šire interesovanja čak i na ekologiju. Pokret koji je organizovao sve te blokade se zove „Kreni – promeni“. Nije mi bilo mrsko da istražim malo ko ih to finansira i zašto to rade. Našao sam na sajtu strane fondacije braće Rokfeler kako je taj fond dobio 25.000 dolara da organizuje sve te nerede po Srbije.

Insistiram građanima da ne veruju meni na reč za ovo što govorim, nego da odu na sajt fondacije www.rbf. org i da sami provere ove informacije. Eto u kakvoj mi državi sada živimo. Imam dokaze u ruci da oni dobijaju novac iz inostranstva, a kada bi ih, ne daj Bože, nazvao stranim plaćenicima, ovi opozicioni tajkunski mediji bi osuli drvlje i kamenje po meni. To vam je ta diktatura.

Dakle, nije razlog protesta bio Zakon o referendumu, nije razlog bio „Rio Tinto“. Razlog je bio da se napravi haos pred izbore. Nije slučajno što se ti protesti događaju nekoliko meseci, samo nekoliko meseci pred izbore. Taj haos žele da naprave i tu dolazi razlog zašto pričam o ovome, a mi biramo članove RIK. Žele da opet naprave priču kako će se dogoditi neka izborna krađa.

Dakle, nije bilo izbora u Srbiji, mislim, da je poraženi prišao pobedniku, rekao – imao si bolji plan od mene, izveo si građane na izbore, ljudi su glasali, pobedio si, svaka čast. Ne, u Srbiji se uvek pravi ta priča o nekoj lažnoj krađi izbora, a pošto sam imao sreću da učestvujem na izborima, kao i mnogi drugi ljudi, svako ko je učestvovao makar na najnižem nivou zna da je to nemoguće, a evo i zašto.

Na sajtu RIK stoji da Republika Srbija ima preko 8.000 biračkih mesta. Svako biračko mesto ima svoj birački odbor. Da narodu bude jasnije, birački odbor su oni ljudi na kutijama, kako mi kažemo u žargonu, koji vam prskaju prst, proveravaju ličnu kartu, upisuju vas, gledaju da li ste glasali ili ne i daju vam glasački listić. Svaka izborna lista, svaka stranka koja učestvuje na izborima ima pravo na člana i zamenika člana u biračkom odboru. Dakle, po dva čoveka. Budući da će opozicija učestvovati na izborima, a imamo preko 8.000 biračkih mesta, to znači da će opozicija na ovim sledećim izborima imati ni manje ni više nego 16.000 ljudi koji će biti tu. Kako je moguće da 16.000 ljudi, plus CRTA i strani posmatrači ne vide tu neku navodnu izbornu krađu koja se kod nas događa?

To bi bilo potpuno čudo. Znači, to bi značilo da u izbornoj krađi, kada bi ona postojala, učestvuju baš oni koji optužuju, koji će optužiti nas, videćete, za izbornu krađu, što je apsolutno nemoguće. Voleo bih da vidim ove godine, ne samo od strane ovih članova RIK koje danas biramo, već i od ostalih da izađu van granica svog posla pred medije i da objasne narodu ovo što govorim, da objasne da je to istina, da je to zakon i da ništa nisam izmislio, da u Srbiji nema nikakve krađe izbora, niti je bilo.

Znamo svi kako se dobijaju izbori. Izbori se dobijaju investicijama. Izbori se dobijaju planom i programom. Ljudi glasaju za one koji su nešto uradili za njih u prethodnom periodu, a ne za one koji pokušavaju da blokiraju put i rade ne znam ni je šta ne bi li slučajno dobili kakav glas. Zato želim da poručim članovima RIK – dajte sve od sebe i postarajte se da na sledećim izborima sve prođe po zakonu. To nije samo vaš posao, to je dobro za našu državu, to je dobro za naš narod i to je dobro za budućnost naše zemlje. Živela Srbija!