Zahvaljujem, gospodinu Unkoviću.
Sledeći je, profesor dr Žarko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, dozvolite mi da se i ja u ime SPS zahvalim svima vama koji upućujete izraze saučešća našoj partiji i nama kolegama, Milutina Mrkonjića povodom njegove smrti.

Znate, Mrku sam poznavao skoro tri decenije i stvarno toliko dugo vremena kada provedete sa nekim čovekom imate priliku da ga upoznate u potpunosti. On je bio jedna od retkih dobrih ljudi, nadasve pored svih onih osobina koje je posedovao kao inženjer, kao socijalista, kao dobar prijatelj i drug i bez sumnje ostaviće neizbrisiv trag među nama, njegovim drugovima, ali i kod svih onih drugih ljudi koji su sa njim bili u kontaktu, koji su ga znali, koji su znali šta on radi. Nesebično je davao sebe, uvek su mu država i drugi bili pre njega i to je nešto što ostaje deo njegovog identiteta. Hvala vam što to razumete. Hvala vam što delite tugu njegovog preranog odlaska sa svima nama, članovima SPS.

Sada mi dozvolite da vam kažem nekoliko reči o tački koja je predmet rada i odlučivanja Narodne skupštine Republike Srbije danas.

Naime, SPS će glasati o odluci, o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju.

Republička izborna komisija će dobiti šest novih članova i šest novih zamenika. Građani Republike Srbije treba da znaju da je proširenje sastava RIK rezultat dogovora u međustranačkom dijalogu i da ima za cilj objektivno da unapredi celu, ne samo izbornu proceduru, nego da unapredi izborni proces i da pomogne građanima Republike Srbije i pripadnicima stranaka koje će učestvovati, ali i onima koji nisu u sastavu, ali su bili deo međustranačkog dijaloga, da se poveća poverenje u izborni proces.

Naime, poštovani građani Republike Srbije, mi imamo jednu čudnu situaciju od 2019. godine kada je međustranački dijalog započet da se stalno od strane opozicije pokušava nametnuti u javnosti utisak da je Srbija nešto posebno u odnosu na druge zemlje Evrope i sveta i da naš izborni proces, izborna procedura, naše izborno zakonodavstvo nije u skladu sa standardima zemalja članica EU.

Naime, nije uopšte nepoznato, ove tri i nešto decenije od kada je uveden višestranački sistem u Republiku Srbiju, naravno uvek stalno se vrše promene izbornog zakonodavstva, jer stalno postoje potrebe da se vrši promena u izbornom zakonodavstvu i to nije samo specifičnost Republike Srbije, to se radi svuda u svetu. Prošle nedelje smo promenili uslov vezan za usvajanje Ustava, kao najvećeg pravnog akta jedne države zato što je Ustav iz 2006. godine predvideo to rešenje. Naš je problem što smo čekali 2021. godinu da ne promenimo zakon kojim je ustavno rešenje iz 2006. godine to regulisalo.

Ali, odmah ste u javnosti mogli da čujete sijaset negativnih komentara, čak sam i ja od nekih svojih prijatelja čuo pitanje – zašto donosite zakon i zašto je takva većina potrebna. Kad sam objasnio da je to 2006. godini potpuno drugačije ljudi reaguju.

Zašto ovo govorim? Našem društvu, našoj Republici Srbiji je potrebno više razgovora, potrebno je više dijaloga, ali je potrebno i više da se čujemo. Često u javnosti dobijaju prednost ljudi čiji stavovi nisu utemeljeni, koji teže ka tome da zaoštravaju situaciju u Republici Srbiji, koji nemaju argument, bez argumenta sile, zato što očigledno nije problem što ne mislimo isto, nego što ne dozvoljavamo drugoj strani da kaže šta misli i da građani o tome donesu svoj sud.

Ovo kad kažem građani donesu svoj sud, ima kritika, naravno od strane minornih političkih stranaka i nekih nazovi intelektualaca po sastavu ove Skupštine.

Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, ko je utvrdio sastav ove Skupštine? Pa, građani Republike Srbije. Oni su glasali na proteklim izborima. Iako smo smanjili izborni cenzus sa 5% na 3% građani su glasali, umesto pitanja da li je Skupština reprezentativna trebalo bi postaviti pitanje zašto druge stranke nisu dobile ta 3% glasova. Pazite, ne 5%, nego 3% glasova, a pre toga bilo je onih koji su predlagali da se poveća cenzus na 7%. Čekajte, mi bi imali bukvalno dvostranačku Skupštinu, odnosno vladajuća koalicija sa SNS i naša manja koalicija SPS-JS. Pitanje da li bi, sem nas i manjina još neko ušao u ovu Skupštinu.

Mi želimo da Skupština bude reprezentativnija, ali mi o tome ne odlučujemo, to odlučuju građani Republike Srbije. Ovi razgovori koji su vođeni od 2019. godine jesu deo procesa i unapređenja izbornog procesa i poverenja u izborni proces, i poverenja u demokratske institucije Republike Srbije i međusobno poverenje.

Želim da vam skrenem pažnju da nažalost još od 2019. godine, kada su ti razgori započeti i na Fakultetu političkih nauka, i u Skupštini, i u vreme predsedavanja gospođe Maje Gojković da je vladajuća koalicija pokazala i ponudila više konkretnih rešenja da se stvari promene na bolje.

Neću da pominjem sve ono što je radilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bi se svaki građanin Republike Srbije osećao kao deo izbornog procesa, da zna da može da glasa i da zna da može da proveri da li je, ne daj Bože, neko umesto njega glasao.

Neću da pominjem celu proceduru, ali činjenica da stranke mogu da dobiju Zapisnik biračkog odbora nakon završetka glasanja, da je toliko članova biračkih odbora, predstavnika stranaka opozicije, odnosno ne opozicije nego svih onih stranaka koje učestvuju na izborima, to je po dvadesetak, trideset ljudi na jednom biračkom mestu kada imate osam hiljada i nekoliko stotina biračkih mesta. To je armija ljudi koji kontrolišu izborni proces.

U čemu je onda problem? Problem je u tome što neko, u ovom slučaju stranke opozicije, sada i vanparlamentarne jer nisu ni 3% prošli, ne mogu, očigledno da se pomire sa činjenicom da nemaju poverenje građana.

Ja njima ne želim da dajem savet, to je njihov problem, ali sve ono što sam video u ovim godinama, od 2019. godine, pa i sada, upućuju samo na jedan zaključak – nemaju program. Kad stranka nema program i nema politiku onda pribegava drugim rešenjima, onda pribegava sili, onda pribegava incidentima, onda od tih incidenata počinju da prave politiku.

Znate, 2019. godine u avgustu mesecu, posle prva tri razgovora kada neko proglasi bojkot kao opredeljenje političke stranke vezano za izbore koji tek treba da se održe za sedam, osam, devet meseci, to znači da je on izabrao bojkot kao sredstvo političke borbe, ne vodeći uopšte računa kakvi su izborni uslovi.

Onda pričaju - o izbornim uslovima se koristi samo kao dobra magla za pravi politički cilj. Zna se od početka, nije to nikakva tajna. Tu su kolege iz SNS koji stalno o tome govore.

Naša namera je da se predsednik Vučić na bilo koji način, i formalno i suštinski udalji iz izbornog procesa, jer ni jedna politička ličnost u Republici Srbiji nema njegovu težinu da bi ga mogla pobediti direktno u izborima. Naravno, njegova stranka i koalicija koju oni vode, samim tim imaju i najveće poverenje građana Republike Srbije.

Sve ono što smo videli u tim razgovorima za pametne ljude je bilo odmah jasno. Rešenja koja su se predlagala, čak, nažalost i neke nevladine organizacije, vrlo svesno kažem, neke nevladine organizacije, da ne bi sutra neko rekao sve vladine organizacije, ne neke vladine organizacije su se apsolutno stavile u funkciju stranaka opozicije, predlažući svoja rešenja kao konačna rešenja pozivajući se na iskustva koja od drugih ne postoje, želeći ne samo da promene sadržaj izbornog procesa, nego i direktno time da utiču na buduće izborne rezultate.

Znate, nije problem funkcionerske kampanje nigde u svetu, poenta je kako će mediji o tome obaveštavati. Ako postoje standardi, onda će to svako poštovati. Problem je ovde što se ni rad medija mnogima ne sviđa.

Znate, ja ovo govorim kao pripadnik vladajuće koalicije i stranke koja je u različitim situacijama bila anatemisana u drugom, trećem, petom, osmom planu, ali nikada nije uzimala to kao izgovor za neučestvovanje u izborima. Jedna stranka koja drži do sebe i koja ima program, ima ljude uvek ima šta da kaže građanima Republike Srbije i o tome se mora voditi računa.

Zato kažem, neke nevladine organizacije, jer ovde očigledno postoji jedan front borbe protiv svega ovoga što Srbija danas radi. Znate, istorija Balkana pokazuje da Zapadne zemlje ne vole samostalne države na Balkanu, niti države koje autonomno odlučuju o svojoj sudbini, niti donose odluke o svom razvoju. Srbija ima pametnu spoljnu politiku, ima jak državni vrh, ima kompetentne ljude i postigla je mnogo toga.

Znate, nisu se oni za nas zainteresovali tek tako slučajno. Posle povlačenja priznanja od strane 18 država su izabrani izaslanici SAD i EU za pitanja KiM. Do tada nisu pominjali to pitanje kao relevantno. Relevantno zašto? Zato što su naravno mislili da ćemo se mi pomiriti sa sudbinom i da će se onda jednog trenutka, kao što to Zapad ima običaj da čini samo reći – znate, razvoj događaja je takav. Moramo priznati stvarnost.

E, pa, sad, mora se priznati druga stvarnost, da je Srbija jaka država na Balkanu, ekonomski stabilna. Znači, pazite, država, moram ovo da kažem, koja dve godine uzastopce ima preko tri milijarde direktnih stranih investicija. Pa, kud ćete veći dokaz poverenja sveta u tu državu, u njene demokratske kapacitete, u njene zakone, u njenu postojanost, nego što je taj dokaz? Te brojke same po sebi najbolje govore.

Nama je svima stalo iz vladajuće koalicije da svi koji to žele i koji ispunjavaju zakonske uslove izađu na izbore, a građani Republike Srbije neka daju svoj sud. Neka glasaju za svakog onog za koga oni misle da treba. To je valjda suština demokratije i demokratskog procesa, a za državne i nacionalne ciljeve zajedno da se borimo zato što smo u proteklim decenijama bili anatemisani i proglašeni krivi za mnoge stvari za koje nemamo ni direktno učešće, ali to je deo politike koja je vođena protiv Republike Srbije i to je deo naše stvarnosti.

U svakom slučaju, ova odluka mislim da je dobra, jer, kažem, unaprediće poverenje u izborni proces i poverenje u demokratski kapacitet Republike Srbije. Znate, šest novih članova, šest novih zamenika vanparlamentarnih stranak uz postojeći sastav Republičke izborne komisije je sasvim dobra osnova za, ako hoćete, razmatranje i usvajanje svega onoga što imamo.

Imamo već zakon. Imaćemo i referendum u januaru. Sad smo uveli, odnosno ne uveli, referendum smo, ako mogu reći, ojačali, narodnu inicijativu još više promovisali. Ko zna, rešenje iz ova dva zakona videće da je povećan demokratski kapacitet građana Republike Srbije, da se ove dve institucije mogu češće koristiti, da mogu građani da postavljaju različita prava na različitim nivoima, od republičke do lokalne samouprave i šta ćete bolje za jednu demokratsku državu nego sve ono što taj zakon propisuje. Koliko će se koristiti, pa, to zavisi od građana, kao i mnoge stvari koje su ovde kod nas.

Ono što mogu reći kao predstavnik Socijalističke partije Srbije u međustranačkom dijalogu od 2019. godine pa do sada, jeste da, verovali ili ne, ali ja to mogu da kažem, kolege koje su takođe učesnici međustranačkog dijaloga mogu da provere ove moje reči da je možda i dobro što je sve to tako teklo, jer su se i predstavnici Evropskog parlamenta na kraju uverili u skromne, da ne kažem, gotovo nikakve kapacitete opozicije i u nikakav kvalitet predloga koji su nudili.

Bilo je tu predloga, verovali ili ne, od preuzimanja upravljanja RTS-om kao javnim servisom do toga da se bude po svaku cenu na medijima. Zašto? Eto, zato što predstavljaju stranke opozicije. Zbog čega? Zato što misle da imaju političku težinu i da treba neko da ih vidi i da ih čuje.

Ovo jeste deo tog međustranačkog dijaloga, ali onaj ko je učestvovao tamo video je kako su se i predstavnici Evropskog parlamenta ophodili u odnosu na predloge. Ko je imao šta da kaže, on je rekao. Ko je imao šta da predloži, on je predložio. Ono što je valjano, to je prihvaćeno.

Podsećam, i u prethodnom susretanju sa predstavnicima Evropskog parlamenta mi smo imali situaciju da je prihvaćena promena sastava REM-a, da su vezano za Agenciju za borbu protiv korupcije usvojena različita rešenja kojima se unapređuje rad Agencije vezan za izborni proces. O onim preporukama ODIR-a, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je sve te mere prihvatilo, primenilo i stvarno, ukoliko se prizovemo u pamet, a pre svega mislim na pristalice opozicije, u predstojećim mesecima svako će imati priliku da predstave građanima svoj program ako ga ima i tu dolazimo do one suštinske stvari koju sam pomenuo na početku.

Predstavnici vladajuće koalicije, bilo da je reč o ovde prisutnim poslanicima ili predstavnicima izvršne vlasti, jednostavno, njima se želelo zabraniti ovaj rad da bi se, navodno, postigla neka, ne znam ni ja, navodna jednakost u izbornom procesu.

Pazite, demokratski proces je takav u svim zemljama sveta da kada neko dobije poverenje građana, četiri godine ili kraće, o tome se već odlučuje, on ima i pravo da radi na osnovu tog kredibiliteta, da radi četiri godine i da podnosi račune građanima za ono što je uradio.

Ova vladajuća koalicija je uradila u protekle četiri godine mnogo toga i ima sa čime da izađe pred građane i mislim da je dobro što smo i deo preporuka implementirali i kroz ovu odluku. Deo preporuka će biti implementiran kod izmena i dopuna postojećih nekih zakona.

U svakom slučaju, vladajuća koalicija će učiniti sve da ne može postojati nijedan događaj niti povod koji bi bacio senku na buduće izbore.

Želim da kažem da je dobro što je predsednik Vučić učestvovao na jednom dijalogu, a što smo imali i drugi dijalog uz posredovanje, jer ovaj prvi je bio predsednik Vučić i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sa jednim brojem vanparlamentarnih stranaka, a evroposlanici sa drugim.

Mislim da je to podstaklo međusobno uvažavanje, da su čak i evroposlanici shvatili da stranke sa kojima oni razgovaraju nisu jedine političke stranke u Republici Srbiji, niti imaju težinu koju imaju, nego da se moraju uvažavati sve političke stranke, a stranke su autonomno odlučivale o tome sa kim žele da razgovaraju. U svakom slučaju, imali su predloge.

Mislim da je dobro što ovo danas usvajamo i što će usvajanje ove odluke omogućiti ne samo realizaciju referenduma, odnosno Ustava, i amandmana o kojima ćemo raspravljati, nego će nadam se i ubrzati evropski put Srbije.

Kada kažem nadam se, ne mogu a da ne pomenem da je prošle nedelje Savet ministara razgovarao o otvaranju klastera Republike Srbije i nije doneo odluku koju smo mi očekivali, uz tvrdnje pojedinih da, eto, nismo dovoljno uradili vezano baš za ove promene o kojima mi danas razgovaramo i usvajanje Ustava.

Znate, to je jedna vrsta licemerja. Ako se zna da su amandmani na dnevnom redu Narodne skupštine, ako se zna da se RIK proširuje predstavnicima vanparlamentarne opozicije, ako se zna da će referendum biti 16. januara, onda reći da Srbija nije uradila šta je trebalo u oblasti vladavine prava je stvarno licemerno, ali to je EU. Mi imamo dve politike u EU, jednu koju vodi Brisel i drugu koju vode države članice. Ova prva je opšteg karaktera i puna maglovitih obećanja, a ova druga je stvar vrlo konkretnih interesa zemalja članica. Ova druga pokušava da natera Srbiju da prizna tzv. nezavisnost Kosova i da prihvati sve ono što joj se diktira kao navodno politika EU. Ona prva za to vreme ćuti i čeka da vidi kakvi će biti rezultati, ali, srećom, Srbija ne čeka. Srećom za građane Republike Srbije, Srbija ne čeka.

Mi radimo i gradimo svoju zemlju u interesu građana Republike Srbije, razvijamo prijateljstvo sa svima onima koji to žele i mislim da je ovo što je predsednik Vučić prošle nedelje, ako mogu upotrebiti tu reč, isposlovao sa predsednikom Putinom, to je najbolja stvar koja nam se mogla desiti. Znate, kada zemljama EU treba gas, onda je to pitanje gasa, a kada Srbiji treba gas, onda je to loš uticaj Ruske Federacije.

Zaboravilo se, poštovane koleginice i kolege i podsetiću one koji to ne znaju da znaju, da bi mogli koristiti kao argument, 2014. godine gasovod „Južni tok“ je zaustavljen zato što je to Brisel tražio od Bugarske ne zato što se nije mogao napraviti, ne zato što nisu postojali tehnički uslovi, nego zato što je Brisel… Znači, da bi, kako bih rekao, razrešio neke svoje odnose sa Ruskom Federacijom, EU je donela odluku da zaustavi gasovod, a to što su zemlje Zapadnog Balkana ostale bez gasa i štetu koju su trpele, e pa to je bio naš problem. Tako je bilo i oko kovida i oko ostalog. Kada mi to kažemo, oni kažu – pa šta se bunite, o čemu vi pričate, ali zaboravljaju da je Srbija zemlja ponosnih ljudi i autonomna u donošenju svojih odluka i da ima pravo na svoje izbore. Mi smo izabrali i EU kao strateški cilj, a to ne znači da smo zaboravili svoje dojučerašnje prijatelje ili da ćemo zaboraviti i Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu.

U međuvremenu ćemo videti kako se ponašaju svi. Mi ćemo se ponašati u skladu sa interesima naših građana i državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Mislim da je usvajanje ove naizgled skromne odluke jedan od tih malih koraka koje mi pravimo u izgradnji demokratske i jake Srbije i naša poslanička grupa će u danu za glasanje glasati za ovu odluku.

Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Obradoviću.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se pridružim svim mojim uvaženim kolegama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nesumnjivo i hiljadama ljudi i prijatelja i poštovalaca našeg kolege Milutina Mrkonjića i da izjavim saučešće u svoje u svoje lično ime i, naravno, u ime svoje porodice, s obzirom da je on bio i porodični prijatelj. Mislim da je Narodna skupština, a naravno, i Republika Srbija izgubila jednog velikog čoveka, pregaoca i nekoga ko je ceo svoj život posvetio izgradnji ove države.

Naravno, nije lako govoriti posle profesora Obradovića, koji je pokrio puno, puno tema koje se tiču ne samo teme današnjeg dnevnog reda, nego i onoga što se dešava u našem društvu i što moramo stalno da pominjemo i da govorimo o tome. Dakle, ono što se desilo tokom vikenda u našoj zemlji, posebno u Beogradu i u nekoliko gradova i opština u Srbiji predstavlja jedan svojevrsni lakmus papir, nešto što određuje i što jasno i definitivno definiše trenutnu političku situaciju, trenutnu situaciju u našem društvu.

S jedne strane, imate jedan sjajan, veliki skup koji se održao u Areni, peta skupština i obeležavanje rođendana SNS, skup pristojnih ljudi, skup domaćina, ljudi koji vole ovu zemlju, skup patriota koji su poslali jednu dosta snažnu poruku građanima Republike Srbije, poruku poziva na jedinstvo, poziva na nacionalni konsenzus, u smislu svega onoga što nas očekuje u narednom periodu po pitanju mnogih geopolitičkih izazova, dakle, izazova kojima će biti izložena naša zemlja, a tiče se zaštite naših ekonomskih, socijalnih, naravno i geopolitičkih interesa. I s druge strane, imate jedno nasilničko, divljačko ponašanje jedne, slobodno to mogu da kažem, agresivne manjine u našem društvu, u odnosu na ovu, želim to da nazovem pravim imenom, tihe većine.

Želim da kažem da mi svi ovde podržavamo tu činjenicu da nema onoga što oni žele da izazovu u našem društvu, dakle, nema podela. Govoriti o tim tzv. podelama u našem društvu, to je potpuni nonsens, s obzirom da kada govorite o podeli, kada govorite o podeljenom društvu, vi morate s jedne strane imati nekoga ko ima pedesetak posto podrške. Ta podeljenost mora da se na neki način izmeri i da se izračuna i da onda govorite o tome.

Dakle, lažno nametanje lažne teme podele u ovom društvu upravo govori o želji te tajkunsko-političke transferzale, medijske transferzale u našoj zemlji koja i ne krije da na vlast želi da dođe kroz ono što se desilo u Ukrajini, kroz ukrajinski scenario, golom silom, želeći da sebi i toj kliki koja je zaposlena u određenim kompanijama, privrednim društvima, predstavljajući se lažno da ima političku platformu i da želi da se bavi politikom, e oni hoće da dođu, naravno, na vlast nasilnim putem, da bi došli do budžeta, da bi došli do raspolaganja državnom i narodnom imovinom i kako bi valjda dalje, pošto su to isti oni igrači, isti oni ljudi koji su to radili od 2000. do 2012. godine, nastavili da pljačkaju budžet, nastavili da pljačkaju i da uzimaju ono što je teškom mukom stvoreno tokom ovih sedam godina vlasti, koju obavlja i koju realizuje SNS, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Naravno da je SNS stranka koja je državotvorna, koja je najmnogobrojnija sigurno stranka ne samo, ne u zemlji, ne na teritoriji Zapadnog Balkana, nego verovatno u celoj jugoistočnoj Evropi sa nekih 700.000 članova. Kao takva stranka, mi želimo i to smo jasno definisali u svojoj političkoj platformi koju je predsednik predstavio u subotu, mislim da je to jako važno istaći, tih deset tačaka kao deset tačaka koje govore o tome kako Srbija treba da izgleda, ne posle 3. aprila ili 17. aprila naredne godine, nego kako Srbija treba da izgleda za 5, 10, 15 ili 20 ili čak 50 godina.

To je ono što razlikuje predsednika Aleksandra Vučića i našu stranku od drugih, od onih koji bi od Srbije da naprave prćiju, koji bi od Srbije, koji na Srbiju gledaju samo kao na nešto od čega treba da uzmu, da napune sopstvene džepove i da naravno iznose kapital koji opljačkaju ovde i u inostranstvo, kao što su to radili tokom tih 12 godina, urušavajući ugled naše zemlje, urušavajući našu geopolitičku poziciju, urušavajući svaki aspekt funkcionisanja ovog društva, pa nažalost, i dostojanstvo građana, jer građani koji nemaju za hleb, građani koji ne mogu da se zaposle, mladi ljudi koji nemaju gde da rade, oni su obespravljeni i njima je dostojanstvo uzeto i oni su to, nažalost, radili 12 godina.

Mi kao državotvorna stranka se zalažemo, i to jeste jedna od 10 ključnih tačaka našeg programa za budućnost koji je predstavljen u subotu na skupštini naše stranke, jeste politički dijalog i osnaživanje kulture političkog dijaloga.

Ali, ja moram da kažem nešto i o tome kako je taj dijalog po pitanju izbornih uslova tekao u proteklih dve, dve i po godine, kada je ta tzv. bojkotaška opozicija pozvala čak i strance, dakle, ljude iz inostranstva, nebitno je da li su oni članovi Ruske Dume, Evroparlamenta, američkog Kongresa ili nekog drugog parlamenta, za mene je to isto, to se u ozbiljnim političkim partijama, u državotvornim političkim partijama i ljudi koji žele da suvereno vode jednu zemlju, to se, jednostavno, ne radi.

Stoga, moram da kažem da apsolutno nemam nikakvo uvažavanje prema onima koji su pozvali strance i koji su bili za to da stranci, kako bi to oni rekli, fasilitiraju tim razgovorima, pregovorima, dijalogom, nazovite to kako god želite.

Moram da napravim jednu jasnu distinkciju između onih političkih partija koji predstavljaju opoziciju, koji su želeli da sednu za sto sa predstavnicima najveće političke partije, sa šefom najveće političke partije, sa drugim strankama koje su sa nama u koaliciji i čine ovde većinu, sa predsednikom Narodne skupštine i da razgovaraju ne samo o izbornim uslovima, nego i da razgovaraju o trenutnom političkom momentu u kojem se Srbija i region nalaze i da razgovaraju o budućnosti Srbije.

Želim da to istaknem kao jednu ključnu razliku, iako smo mi sve ono što su oni tražili i uvažili i na kraju, posle dve, dve i po godine i ti evroparlamentarci, iako može sve da se kaže, samo da nisu naklonjeni Vučiću i SNS, jer sigurno je da to nisu predstavnici ljudi koji su članovi nemačkog SPD-a ili Tanja Fajon koja pripada u Evropskom parlamentu toj grupaciji socijaldemokratskih tzv. liberalnih partija, oni sve jesu, samo nisu podržavaoci naših vrednosti i svega onoga što mi želimo da napravimo ovde u Srbiji, što je Aleksandar Vučić uspeo da uradi za sedam godina, a to je suverena Srbija, to je ideja Balkan balkanskim narodima, to je osnaživanje ekonomsko, političko i socijalno naše zemlje.

Naravno, još jedna od ključnih tačaka našeg programa u deset tačaka – suvereno, samostalno i nezavisno donošenje odluka koje se tiču budućnosti našeg naroda i Republike Srbije. Čak i oni su posle dve i po godine rekli – ljudi, ovo nema nikakve veze sa zahtevima, nema nikakve veze sa konstruktivnošću, nema nikakve veze očigledno sa izbornim uslovima.

Moram da kažem jednu anegdotu od pre dve godine, učestvovao sam u tom prvom turnusu tih razgovora. Moj kolega Vladimir Đukanović u jednom trenutku je rekao, ne znam da li se šalio ili je ozbiljno rekao, rekao je – ja bih sada odmah unapred pristao da sve prihvatimo, šta god ova ta tzv. vanparlamentarna bojkotaška opozicija želi, evo, odmah da im damo sve što žele i kada bi i to sve dobili, naravno, njihov procenat i njihova podrška kod građana se ne bi promenila.

To je suštinski razlog, to je suštinska stvar zašto njima ne odgovaraju ni parlamentarni, ni opštinski, ni gradski izbori, ni izbori za predsednika Republike i zašto je njima glavna meta Aleksandar Vučić kao personifikacija snage Srbije, personifikacija državnosti Srbije, personifikacija liderstva Srbije i stvaranja jedne zemlje i jednog ambijenta ovde koji je pobednički i koji je vratio dostojanstvo našim građanima i našem narodu, koga više nije sramota i koji ne pogne glavu kada ode bilo gde, da li u Evropu ili bilo gde po belom svetu, kada izvadi pasoš i kaže da je Srbin, sada je to sasvim, sasvim jedna drugačija priča. On je otvorio ovu zemlju i za nove investicije, za nove partnere i mi smo konačno zemlja koja pobeđuje u ekonomiji, koja pobeđuje u nauci, koja pobeđuje u obrazovanju.

Mi znamo ovde u našoj stranci da je to jedna od najvećih briga predsednika Aleksandra Vučića, osnaživanje demografskih kapaciteta naše zemlje i ne pričamo samo o tome, ne govorimo samo o tome, ne pravimo okrugle stolove nego je najavljeno, implementiraćemo jednu proaktivnu konkretnu politiku kada je u pitanju rađanje, kada je u pitanju osnaživanje populacione politike i ideje samog našeg predsednika kako da nas bude više, jer samo na taj način, ako nas bude više, to će biti glavna naša konkurentska prednost u odnosu na druge, da budemo bolji, da budemo moderniji, da izdržimo sve one izazove koji se stavljaju pred nas.

On je u jednom intervjuu juče, u jednom gostovanju pričao o tome šta nas sve čeka u narednom periodu, kakva je bila situacija pre 60 i 70 godina po pitanju demografskih karakteristika, strukture stanovništva, recimo na KiM, gde smo pre 60 godina imali 27-28 procenata našeg naroda, srpskog naroda, koji je živeo tamo i tu se u stvari vidi jedan nedostatak liderstva, nedostatak državotvornosti, da smo doveli samo nekih 30-ak godina sami sebe u situaciju da nas bude manje od 10%. Mi to ne smemo da dozvolimo i Vučić o tome otvoreno govori, da ne smemo to da dozvolimo da se desi u BiH, u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori.

Ono što jeste najveći rezultat njegove politike što nas više nije sramota, nikoga nije sramota da govori o tome. Govorimo o sopstvenim vitalnim nacionalnim interesima potpuno otvoreno, i u Vašingtonu i u Pekingu i u Moskvi i u Briselu i Berlinu, zato što imamo pravo da zaštitimo svoje interese, imamo pravo da zaštitimo svoj narod gde god on živi.

Ništa mi više ne tražimo nego samo da imamo jednaka prava, jednak tretman i jednake aršine kao svi narodi koji žive ovde na teritoriji zapadnog Balkana i da nam se da pravo da i mi štitimo nacionalne interese, da se i mi normalno razvijamo, bez bilo kakvih pritisaka i bez bilo kakvih ostvarivanja nečijih stranih interesa, geopolitičkih interesa na teritoriji Republike Srbije. Dosta su nam uzimali teritorija, dosta smo dali sopstvenih života na oltar najvećih civilizacijskih vrednosti ovoga sveta i mi tu treba da budemo i moramo da budemo ponosni kao narod, jer smo oduvek bili antifašistički narod, mi smo oduvek bili narod koji se bori protiv antisemitizma, mi smo oduvek bili narod koji se bori za slobodu, za liberalno društvo, za liberalne vrednosti, ali narod koji, naravno, ume da ceni i svoje nacionalne vrednosti.

Mi kao SNS ćemo se i dalje boriti za te najveće vrednosti koje definišu najveća civilizacijska dostignuća ne samo 20. nego i 21. veka i borićemo se za svoju teritoriju, borićemo se za svoj narod, borićemo se da napravimo i obezbedimo bezbednost za sve naše građane i sve ljude gde god da oni žive u regionu i u svetu.

Moram da kažem nešto i o ovim nasilnim tzv. protestima, toj tzv. zelenoj ekološkoj platformi koju vode i koja je finansirana od strane onih upravo koje sam malo pre pominjao, to je ta transferzala Đilas, Šolak, Marinika Tepić, svi oni koji samo na neki način pokušavaju da tu svoju agendu koju imaju, agendu uništenja Srbije, agendu eliminisanja Aleksandra Vučića i SNS sa scene kao državotvorne partije, pokušavaju da zamaskiraju i da je stave u oblandu nekog zelenog ekološkog pokreta, ekološke agende koju vidimo. Ako su to zeleni, ako su to zelene vrednosti, prebijanje čoveka u onom bageru, prebijanje ljudi na ulici, unošenje u lice i sukob sa policijom, blokiranje ključnih saobraćajnica, ključnih puteva u Republici Srbiji, siguran sam da 99,9% građana Republike Srbije apsolutno nisu za tu agendu.

Mi kao stranka jesmo za čistu Srbiju i to je 10. tačka. To što je poslednja, ne znači da je najmanje važna. Mi jesmo za čistu Srbiju, ali mi smo za, prvo, snažnu ekonomski, politički, geopolitički Srbiju i ono što nas razlikuje od njih, jeste što smo mi iskreno i otvoreno za to da napravimo od Srbije zemlju gde će se poštovati svi mogući ekološki standardi.

Ali, mi ne lažemo naše građane. Mi ne lažemo naš narod. Mi želimo da napravimo ekonomsku podlogu, jer bez novca, bez ekonomske podloge koju smo uspeli da napravimo u proteklih sedam godina, nema ni socijalne politike, nema pomoći trudnicama i porodiljama, nema zelene agende. To su laže, to su prevare. Oni misle da je ovaj narod glup, da ima jako slabo pamćenje i da ne zna da ti uposlenici, da ta korporativno-medijsko-mafijaška struktura predvođena Đilasom, Šolakom, Marinikom Tepić, hoće samo da se dočepa vlasti, hoće da se dočepa fotelja, da opet budemo dominion, da opet budemo prelat zbog toga da bi oni napunili sopstvene džepove, jer, da se mi razumemo i da kažemo otvoreno našim građanima, oni nemaju apsolutno nikakvu političku platformu, oni nemaju politiku. Oni na Kosovu i Metohiji nikada nisu bili. Oni u Republici Srpskoj… Ja ne znam da li smeju tamo da odu, jer bi bili oterani. Tamo ljudi znaju da se oni ne bore za interese našeg naroda i naše države.

Srpska napredna stranka je jasno pokazala koji su interesi, koji su joj prioriteti i šta su ključne stvari u 10 tačaka našeg političkog programa i naše političke platforme i našim rezultatima po pitanju svega onoga što građani mogu da vide i da osete u svojim džepovima, kada odu u prodavnicu, kada odu u radnju, kada odu negde da se odmore. Plate su povećane. Penzije su povećane. Vodimo računa o svakom našem građaninu, i to je ključna stvar naše politike, da smo usmereni na običnog čoveka, ne na tajkune. Podržavamo poslovne ljude koji žele, Vučić je za to zaslužan da ovde više ne ulazi špekulantski kapital, njih smo izbacili, ali ulaze najbolje kompanije koje daju najbolje plate, koje nude najbolje tehnologije. To je Srbija.

Gledamo juče - ne valja cena gasa od 270 dolara. Znate, ima Belorusija bolju cenu. Samo ne znam kako bi ti veliki stručnjaci i veliki borci, velike patriote, kolika bi nam cena bila da su, ne daj Bože, oni na vlasti. Mi smo, naravno, zahvalni predsedniku Vučiću i sledimo tu snažnu politiku balansiranog spoljnopolitičkog prilaza koja daje rezultate. Mi definitivno imamo najnižu cenu gasa u Evropi.

Čim vidite da se oglašava Marinika Tepić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, pa i "24 sata", danas, u Republici Hrvatskoj, pristojnost mi ne dozvoljava da izgovorim, "Jutarnji list", kako su nazvali našeg predsednika, kakvi su to naslovi. To govori o jednoj ogromnoj isfrustriranosti političkih elita u Hrvatskoj koji su, naravno, u transferzali povezani sa Prištinom direktno, a preko Prištine povezani sa ovim ljudima koji žele da izdaju našu zemlju, koji idu da pljuju Srpsku listu, da pljuju naš narod na Kosovu i Metohiji, zato što se valjda najedu svaki dan masnih kolača, pa im je mnogo dobro na Kosovu i Metohiji, s obzirom kakvim pritiscima su izloženi.

Mislim da ćemo mi to, kad god se izbori održe, kad god budu održani, u aprilu mesecu naredne godine, da im pokažemo da ćemo ih poraziti sa najvećim mogućim rezultatom i sa najvećom mogućom razlikom, i na predsedničkim i na parlamentarnim i na svim lokalnim izborima zato što ovaj narod prepoznaje ko je Aleksandar Vučić, ko je SNS i ko ih vodi u snažnu, sigurnu, bolju budućnost i kome treba da povere budućnost svoje dece.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Marinkoviću.

Sledeća je koleginica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo prošle nedelje posle više od 25 godina napokon doneli novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je kao takav usklađen sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom svake, pa i naše zemlje.

Time smo, između ostalog, precizirali brojne nedoumice, ali i neusaglašenosti kako bi referendum kao posebno sredstvo učešća građana u donošenju odluka bio i primenjiv, ali i svrsishodan.

O značaju referenduma neću govoriti posebno dugo, s obzirom na to da je to oblik neposredne demokratije i da kao takav predstavlja način na koji građani mogu da utiču na kreiranje javne politike, ali i donošenje političkih odluka. Referendum kao takav je posle Prvog svetskog rata posebno dobio na značaju i u tom smislu implementiran je i Vajmarski ustav iz 1919. godine.

Nego, da se vratim na današnju temu o kojoj razgovaramo. Odluka o kojoj danas raspravljamo u plenumu donosi se u skladu sa članom 80. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. On predviđa da će prvi naredni republički referendum koji se sprovodi po donošenju ovog zakona sprovesti RIK čiji će sastav biti proširen za još šest članova i zamenika članova koje imenuje Narodna skupština iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.

Izborni proces kao jedna kompleksna materija, kao jedan kompleksni demokratski proces odvija se po određenim pravilima. Svedoci smo da nije redak slučaj iznošenje primedbi na rad RIK uz navođenje postupanja koje nije u skladu sa izbornim pravom i izbornim procesom. Zato smatram da će se proširenjem sastava RIK na ovaj način na koji to mi sada činimo dodatno ojačati i transparentnost u radu RIK, ali i olakšati rad same Komisije.

Iako deluje kao da je u pitanju tehničko pitanje, njegov suštinski značaj je dosta veći, međutim ovim proširenjem sastava RIK omogućeno je strankama koje nisu ušle u parlament da učestvuju u radu Komisije. Dakle, ovo treba posmatrati kao jedan izuzetak, da van parlamentarne stranke učestvuju u radu ovog tela i kao takvog ga i treba, znači, i posmatrati i postaviti na svoje mesto. Može se reći da on predstavlja neku vrstu jasno iskazanog gesta da sam izborni proces bude apsolutno transparentan i dostupan svim političkim akterima bez obzira na to da li su zastupljeni u parlamentu ili ne.

Složićete se sa mnom da se poverenje stiče jednom sveobuhvatnom izmenom izbornog procesa koji smo u proteklom periodu uveli, u velikoj meri i sproveli izmenama i dopunama brojnih zakona, ali i donošenjem novi.

Nesumnjivo je da je rad RIK unapređen, pa je tako pristup svim informacijama i o njihovom radu i sastancima i zapisnicima i sednicama javno dostupan putem sajte.

Veliku ulogu u svemu tome odigralo je i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ažuriranjem biračkih spiskova, tako da sada bilo ko u bilo kom trenutku može proveriti da li se nalazi, odnosno da li je upisan u birački spisak i samim tim ostvariti svoje izborno pravo.

Kao što sam malopre rekla, posmatrajući ovu odluku kao jedan kompromis koji ima za cilj unapređenje izbornog procesa, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene odluke.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Snežana Paunović.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, ja ću iskoristiti priliku da vam se zahvalim, najpre vama koji sedite u ovoj sali na rečima iskrenog saučešća koje ste uputili, a onda i svim građanima koje su svoje saučešće uputili nama iz SPS, imajući svest da smo zaista izgubili najboljeg među nama.

Nekako, imam veliki dug prema tom čoveku i nikada dovoljno velike reči da o njemu nešto kažem. Nisam verovala da ljudi poput Milutina Mrkonjića mogu da odu zato što je uvek dolazio kada nam je najviše trebao.

Kada smo se poslednji put čuli, rekao mi je „Dobro sam, vidimo se na sledećoj sednici“ i čini mi se da je to jedino obećanje koje neće održati.

Pretpostavljam da je otišao na neko lepše mesto, možda tamo fale projekti nekih nebeskih mostova, a ako i fale, Milutin Mrkonjić će ih napraviti.

Putuj dobri moj ćale tamo gde te čekaju prijatelji. Srbija je sa tobom izgubila mnogo i ne samo Srbija, nego mogu komotno reći ona Jugoslavija koju si do poslednjeg dana svog života voleo i verovao u nju jer si bio pacifista.

Na današnjem dnevnom redu, proširenje sastava RIK sa šest članova i šest zamenika iz reda vanparlamentarne opozicije. Govorili su o tome moje uvažene kolege i Đorđe Milićević i profesor dr Žarko Obradović, iz prve ruke rekla bih, jer su obojica učestvovali u tom međustranačkom dijalogu i preneli ona iskustva koja su doživeli.

Mi smo ih često u poslaničkoj grupi slušali kada se sa tih razgovora vrate bezmalo šokirani sa svim onim što su mogli da čuju kao zahtev ili što su doživeli kao eventualni pritisak da se pomogne tim nerealnim zahtevima koji su upućivani.

Ovi predlozi su plod, pre svega, jednog međustranačkog dijaloga koji je prethodnih meseci intenzivno i uspešno vođen pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića.

Znamo da je dijalog vođen na dva koloseka, sa učešćem i bez učešća evroparlamentaraca, pokazali smo kao vladajuća većina, uprkos svim kritikama, potpunu spremnost da razgovaramo i potvrdili taj svoj stav da za bilo koga od nas dijalog nema alternativu. Uvek je bolje razgovarati, jer iz razgovora, kolike god bile naše razlike, naći ćemo neko rešenje.

Sigurna sam da će ovo unaprediti naš sistem kao što sam sigurna da će jedan deo srpske opozicije, koji je svestan koliko je važno biti možda opozicija nekoj političkoj stranci, nekoj političkoj partiji, ali ne državi u kojoj živite, kada postanete opozicija sopstvenoj državi, onda to znači da je prevladao lični interes. Kada prevlada lični interes, onda nema nacionalnog. Kada nema nacionalnog interesa, onda nam je najugroženije ono što nam je najsvetije, a to je južna srpska pokrajina.

Ovo potpuno svesno kažem jer se bojim da bi nekim odbijanjem, nekim čudnim dijalogom, nekim čudnim zahtevima vrlo brzo uspeli da se dogovore sa onima koji prema nama imaju zahtev koji nikada nećemo moći da ispunimo kao ljudi, najpre vaspitani ljudi, a onda rodoljubi i patriote, jer smo tako odgajani.

Svašta su govorili, pa i da izbori nisu demokratski, pa i da ovaj saziv Skupštine nije legitiman i zašto bi bio, lakše bi bilo da ne učestvujete na izborima ako procenite da nemate šanse ili da su vam male, pa da onda sa te pozicije neučešća i potencijalne pretpostavke ili lične projekcije kako bi to moglo da izgleda, probate da obezvredite bilo koga od nas ko je dobio poverenje građana. Potpuno se slažem, svako ima pravo da nam veruje-ne veruje, da mu se dopadamo ili ne dopadamo. Međutim, često svi zajedno, neki naročito pojedinačno, trpeli smo najbrutalnije uvrede samo zato što možda sedimo u ovoj sali.

Ovo je jedan od koraka, jedan od ustupaka koje smo napravili kao vladajuća većina, sa željom da zaista olakšamo svima koji sebe smatraju političkim faktorom u Srbiji, da dobiju poverenje građana, da sednu u ovu salu i bore se za one ljude koji su im poverenje ukazali.

Nema nikakve dileme da onako kako smo učestvovali u dijalogu pre svega kao državotvorna i odgovorna partija tako ćemo i u danu za glasanje podržati predloge koji su pred nama i uraditi sve ono što je do nas kao poslanika SPS, a da nam svako sutra koje dolazi bude mirnije, stabilnije, bez mogućnosti da bude zloupotrebljeno u lične svrhe, bilo koga, jer ono što smo najmanje u životu i voleli i radili to je da budemo lični naspram interesa Srbije zbog koje smo u teškim godinama i formirali SPS. Hvala.

Zahvaljujem koleginici Paunović.
Sledeći je narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam osetljiv na ove ustupke opoziciji. Prošle godine, 8. maja, dakle, nisu ovo jedini ustupci koje smo im učinili, ranije su dobijali, ne znam - pet članova REM-a, itd. i ostalo da im pomognemo oko prikupljanja potpisa, da se promeni način prikupljanja potpisa, odnosno, da opštinske uprave i sudovi imaju pravo, osim notara, da overavaju potpise podrške izbornim listama. Tom prilikom 15 huligana iz jedne opozicione ili više opozicionih stranaka, me toplo dočekalo na stepeništu, nanelo lakše povrede i još je Marinika izmislila kako sam ja izvršio napad na njih. Dakle, pre nego što su joj se prividele kokoške u Moroviću, pa joj se privideo navodno nož u mojoj ruci, pa, su navodno, ovi branili Skupštinu od mog terorizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana takođe imamo nasilje na ulicama i koliko ja vidim već piše da je onaj siledžija zbog koga su se okupili ljudi danas u Šapcu da protestuju, da je ona siledžija bio radnik kod pripadnika zemunskog klana, a zemunski klan, je koliko znate, došao glave premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je za svakog zakon. Protiv toga sam da se njima vrše ustupci, jer mislim da je posle upada u RTS, pokušaja upada u Predsedništvo, napad na narodne poslanike u Skupštini, van skupštine, pregrađivanje ulice itd. zabrana izvođenja radova na Trgu Republike, maltretiranja građevinskih radnika itd. da je došlo vreme da ih moramo na određeni način privoleti ili naterati da poštuju zakone, jer zakon je za svakog zakon.

Ako član Ustava kaže da je sloboda kretanja po članu 39. - svako ima pravo da se slobodno kreće u Republici Srbiji. Ako to piše u Ustavu Republike Srbije, Ustav sa jedne strane zaustavlja vlast, samo da znate, to je zakon svih zakona, a sa druge strane Ustav zaustavlja i neograničene slobode, koje u ovom slučaju su očigledne kod pristalica Đilasa i određenog dela opozicije. Da, ne grešim dušu, eto, ovi koji su me napali na stepeništu su u ovim trenucima i u ovim vremenima su veoma miroljubivi, što ja cenim, bez obzira na napad. Takođe, cenim i Radulovića koga politički apsolutno ne podnosim, ali cenim to što ne pribegava nekim nasilnim akcijama kojima pribegavaju ovi drugi.

Kaže Krivični zakonik, član 133. Krivični zakonik Republike Srbije - ko protivpravno uskrati ili ograniči slobodu kretanja građanima Republike Srbije na teritoriji Republike Srbije kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Dakle, nesumnjivo je da je sprečena sloboda kretanja blokadom autoputeva i mostova, ali ne samo blokada, po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima član 98. kaže – pešak ne sme stupiti ni kretati se po autoputu ili motoputu. Kazna za ovo može biti 40 hiljada ili 30 dana zatvora. Insistiram da se ove zakonske odredbe poštuju, pod uslovom da se svako, apsolutno svako, ko sprečava slobodu kretanja, ko blokira autoputeve i mostove ima kazniti, jer ja ne znam šta će sledeće da bude ukoliko im stalno dopuštamo da ta lestvica nasilja raste i oni se samo prepakuju od Savamale do dana današnjeg, samo je drugačiji paket. Upakuju isti ljudi, naprosto po zanimanju su aktivisti i demonstranti, tako i pišu u svoje biografije. Ne znam šta će sledeće da bude. Da li znate da postoje ljudi koji su emocionalno kratkog fitilja? Ko nam garantuje da u ovakvim blokadama sutra neko neće nastradati od putnika koji su dovedeni u zabludu da mogu blokirati autoput?

Pri tome to navodno to rade zbog litijuma. Koliko znam, oni to rade zbog preraspodele opozicionih aktivista. Ali, ja ne znam koliko je to licemerno da svako od njih koji se bori protiv litijuma drži, gledam svi, drže komad litijuma u ruci. To je licemerno. Kad vi držite komad litijuma u ruci i zalažete se protiv proizvodnje litijuma u Republici Srbiji, šta to znači? To znači, bolje uvesti nego proizvesti. Pri tome se ne bune, ne odu Viole fon Kramon i kažu – zabranjena proizvodnja litijuma iz termalnih voda u Nemačkoj, zabranjena je, hoćemo da bude zabranjena, neka gostuju kod Viole fon Kramon, bolje neka oni idu tamo, nego da ona dolazi ovde. Ona ih podržava, i mislim da je to rat za buduću automobilsku industriju.

Ko njima garantuje da vladajuća većina, odnosno najuže državo rukovodstvo ne planira da napravi fabriku električnih automobila u Srbiji i pošto imamo litijum, litijumske baterije normalno je da možemo da pokušamo da napravimo fabriku električnih automobila. Šta će onda nemačka autoindustrija da trpi? Ja mislim da je ovo rat za budućnost automobilske industrije, gde će se ona odvijati i da pri tome treba isključiti Republiku Srbiju da ne može da proizvodi električne automobile od svog litijuma jer kada imate litijum, proizvedete litijumske baterije, nađete javno-privatno partnerstvo ili nađete investitora koji će to da koristi i evo ti neke blagodeti. Nema privredne aktivnosti koja ne nanosi delimično štetu životnoj sredini. Tako nešto ne postoji i studije na uticaj životne sredine se zbog toga i pišu.

Zamislite, oni su za čist vazduh. Šta može da nas dovede do čistog vazduha? Koje je to licemerje? Građani Republike Srbije treba to da znaju. Sem ovih zakona da im predočimo i to da do čistog vazduha može da nas dovede litijum zato što automobili dizeli će biti zamenjeni električnim automobilima. Još ako budu proizveli u Republici Srbiji evo višestruke koristi.

Ko još može da nas dovede do čistog vazduha? Tako ako eliminišemo termoelektrane time što ćemo imati hidroelektrane. Onda čovek koga finansira „River voč“ iz Austrije, koja ima 4.500 hidrocentrala odjednom se ovde pojavio kao borac protiv hidroelektrana koje treba da dovedu do čistog vazduha, a onda on demonstrira i traži čist vazduh, onda demonstrira protiv litijuma, a litijum treba da nas dovede do čistijeg vazduha zato što bi koristili električne automobile.

Naš narod treba da zna koliko su oni licemerni i koliko žele da preraspodele ove opozicione aktiviste jer idu izbori koje su oni navodno bojkotovali. Ono što je Vučić, predsednik najjače partije, njima dao, ja im nikada ne bih dao. Niti bi im ponovio izbore koje su bojkotovali jer oni nama, ko se seća 2011. godine kada smo ovde imali dva puta po 100 hiljada ljudi, bila su dva protesta, kada su ismejavali borbu predsednika najjače opozicione stranke koja je tada imala preko 30%, daleko više nego oni, kada je bilo razloga za prevremene izbore, kada su vladali sa 127 poslanika koji više nisu bili pokriveni izbornom voljom građana, tog puta nisu dozvolili ni godinu dana ranije izbore Aleksandru Vučiću, Tomislavu Nikoliću i svim drugim malim opozicionim partijama koje su se okupile oko njih.

Danas imamo velikodušno, kada god zatraže izbore i kada ne zatraže, nudi izbore, odnosno da potvrde izbornu volju svojih stranaka, ukoliko uopšte postoji neko ko će glasati za njih i naprosto im nudi izbore kada god hoće, u koje vreme i maltene pod kojim god oni uslovima hoće.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, u tom trenutku, kada smo se mi borili za državu Srbiju, da izvučemo iz onoga iz čega smo je izvukli ovih devet godina, oni nisu bili radi da nam to dopuste, a mediji su bili dva sata zakupljenog termina, na „Kopernikusu“ i ljude koji su radili tamo kao novinari nisu tretirali kao novinare, već su ih izbacivali redovno sa konferencije za štampu DS i Borisa Tadića. Naprosto kažu - vi niste novinari, napolje. Bili smo na radio „Fokusu“ u zastupljenoj emisiji Đukanovića, koga je prisluškivala državna bezbednost, odnosno BIA u to vreme.

Dakle, prisluškivali su čak i novinare koji su radili u našu korist i ništa njih nije bilo sramota, to su pendžetirani obrazi itd. U to vreme kada mi nastupamo, protiv njih, nemamo ni jedan opozicioni mediji, nemamo ni jedne opozicione novine dnevne, nemamo ni jedan opozicioni nedeljnik, ali smo izašli na izbore i pobedili ih.

Demokratija ne može biti naturena spolja, njihova osnovna greška ili namera je što pokušavaju da se pobeda naruči i naredi spolja. Dakle, demokratija je proces koji niče iznutra, demokratija se ne da naturiti sa Violom fon Kramon, sa gospođom Fajon, ne znam koji su sve ti više evroparalmentarci itd, sa nekima koji se ne pitaju u sopstvenoj zemlji.

Oni bi jednostavno da se prema nama ponašaju, kao prema protektoratu i kada bi ova fon Kramon putovala od Šapca do Loznice, treba da se priseti neviđenih zločina koje je Nemačka uradila u nekoliko ratova nad Srbijom i da se seti onog osiromašenog uranijuma, koji opozicija ne pominje, koji je NATO pakt i zelena stranka Joške Fišera, danas Vijole Fon Kramon, bacili u ime zaštite životne sredine, valjda u to ime na Republiku Srbiju, tvrdeći da je on ne škodljiv. Ja, redovno Violu fon Kramon pitam - ako vi tvrdite da je osiromašeni uranijum bio lekovit, onda što ga niste bacili na sebe, već ste bacili na građane Republike Srbije?

Ovih šest članova RIK-a, za njih je potrebno u Skupštini imati 90 narodnih poslanika. Samo da znate da predsednik najjače opozicione politike stranke njima poklonio po pitanju RIK-a 90 narodnih poslanika u Skupštini, odnosno milion i 200 hiljada glasova. Toliko je potrebno da osvojite da imate 90 poslanika, odnosno da dobijete šest članova RIK-a. Poklonio vam je prošli put, ne znam koliko članova REM-a i mi vam stalno ponavljamo tri četiri godine, nemamo problem sa opozicijom, već problem sa delom opozicije koja se zove „Multikom“, imamo problem sa Šolakom i Đilasovim biznisom. Nemamo nikakav drugi problem.

Danas imate neregistrovane političke organizacije, jer svojevremeno ta družina koja nije sada ovde prisutna je odredila da politička stranka mora da ima 10.000 članova da bi bila registrovana. Ta vladajuća većina danas izbegava taj zakon i regustruju se kao pokret građana. To je u stvari nevladina organizacija, izlaze, odnosno već mislim da su mnogi od njih antivladina organizacija, antidržavna organizacija. Oni izlaze na izbore.

Kako nevladina organizacija izlazi na izbore? Šta će ako pobedi? Hoće biti nevladina ili Vladina organizacija? Pri tome dobijaju novac spolja. Političkim strankama koje učestvuju na izborima je zabranjeno da primaju novac spolja. „Ne davimo Beograd“ sam tvrdi i ćuti, već su bili u izborom procesu, da dobiju novac od spolja, „Rokfeler“ i kako se zovu sve te fondacije. Oni dobijaju novac spolja, dakle, finansiraju se spolja. Imate neregistrovane stranke, imate neprijavljena javna okupljanja na kome se silom sprečava sloboda kretanja građana, u javnom prevozu se sprečava protok vozila, kapitala itd. Sprečava se biznis. Ne idemo svi u turizam putevima, neko ide da završi neki posao, neko prevozi neku robu. Neka roba je kvarljiva itd.

Uglavnom, vode se aktivnosti protiv privrede Republike Srbije i protiv slobode kretanja. Ne registrovane političke stranke, na ne prijavljenim skupovima nezakonito sprečavaju protok ljudi, usluga i kapitala i pri tome, ne registrovani televizijski kanali učestvuju u svemu tome i prenose, ne samo da prenose, već učestvuju u protestima, učestvuju propagirajući nezakonito okupljanje, a često i silu koja se primenjuje. Izbegavaju da prikažu da to građani vide.

Znači, imate ne registrovane televizije, ne registrovane političke stranke, imate ne prijavljena javna okupljanja, imate masovno kršenje zakona od strane onih koji nama nisu hteli da daju ni izbore godinu dana ranije, bez obzira što nam nisu dozvolili da imamo bilo koje sredstvo informisanja.

Mi smo hteli da umremo od želje da registrujemo televizijsku stanicu i da imamo pravo da se pojavimo o etru. Oni se bore da ne registruju fiktivne luksemburške televizije. Pa šta, njihovi reporteri se teleportuju? Dakle, teleportuju se u Republici Srbiji, izveštavaju direktno u direktnom prenosu. Ne znam kako ih to polazi za rukom da to urade u Luskemburgu.

Onda Rade Veljanovski kaže – nema problema, dozvoljeno po Konvenciji o prekograničnoj televiziji da oni emituju program iz Beograda. Ja kažem – jeli, gospodine Veljanovski, a zašto se onda zovu prekogranične televizije, kada su iz Beograda? Onda je ućutao.

To je onaj isti čovek koji je 2009. godine učestvovao u onom tajnom donošenju onog najrigidnijeg Zakona o informisanju koji je pao. On je okupljen oko Tadića itd. To su oni koji opoziciji nisu dali ništa, a danas kao opozicija dobijaju sve. I nikad im nije dosta.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ne mislim da branim vlast. Poručujem im, ovo je ne znam koji put, da dok svi napadaju nas, a svedoci smo pritiska spolja , mi imamo ljude koji nas napadaju iznutra. Dok su svi protiv nas, oni su takođe protiv nas. Ne možemo biti protiv sebe, ukoliko živimo u Republici Srbiji. Ne branim vlast, branim državu i njeno pravo da postoji, da se ekonomski razvija i da po kavalitetu života dostigne makar polovinu razvijenih zemalja u Evropi, a boga mi i mnoge da prestigne. Hvala.