Zahvaljujem.
Molim kolege za trenutak samo malo pažnje.
Reč ima narodni poslanik SPS prof. Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Republike Srbije, mi danas raspravljamo o izmenama Ustava Republike Srbije, o predlogu promene dela Ustava Republike Srbije koji se odnosi na oblast pravosuđa. Mislim da je naš nadležni odbor u proteklom periodu uradio veliki posao, zajedno sa Ministarstvom pravde, i napravio jedan dobar predlog za koji stvarno očekujem da će danas biti potvrđen sa dvotrećinskom većinom i da će na referendumu biti podržan od strane građana.

Mi imamo danas 29 amandmana iz oblasti pravosuđa i svi ti amandmani imaju isti cilj, a to je da se unapredi pravni sistem Republike Srbije i da se uveća pravna sigurnost građana Republike Srbije. Naime, kada razgovaramo o promeni Ustava u ovom delu, manje-više svi ističemo, i to piše u obrazloženju ovog akta, mi govorimo da postoje dve grupe razloga – političko-strateški i ustavno-pravni razlozi, među kojima se u političko-strateška pominje i naše strateško opredeljenje za evropski put i jačanje pravne države i stabilnog i demokratskog ambijenta.

Kada govorimo o ustavno-pravnim, govorimo o slabosti Ustava iz 2006. godine, koji se odnosi baš na pravosuđe i našu želju da se ostvari viši nivo ostvarivanja u praksi načela vladavine prava, koje je ujedno jedno od fundamentalnih ustavnih načela i odnosi se na uređenu i sprovodljivu podelu vlasti, nezavisnosti sudstva, sudsku zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda.

Moramo pomenuti da važnija od ova dva, nazvaću ih, formalna razloga za promenu Ustava jeste onaj prvi vrhunski koji sam istakao na početku svog izlaganja, a to je potreba unapređenja pravnog sistema Republike Srbije i pravne sigurnosti građana Republike Srbije, jer ništa neka formalna rešenja neće značiti građanima Republike Srbije ukoliko ta rešenja stvarno ne omoguće pravosuđu, sudstvu i tužilaštvu da ostvare sve one svoje bitne funkcije koje one imaju u svom sadržaju.

Naime, poštovane koleginice i kolege, kada pogledamo ceo ovaj naš, da kažem, deo razloga koji su vezani za promenu dela članova Ustava Republike Srbije koji se odnosi na pravosuđe, mi govorimo i o međunarodnim dokumentima, i o domaćim potrebama i o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, gde smo se obavezali da ćemo vršiti usaglašavanje, usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, sa početkom pregovora sa Evropskom unijom. U okviru pregovaračkog procesa imamo posebno poglavlje o vladavini prava, koje se stalno pominje kao izuzetno važno, i jeste važno, i da to poglavlje i te kako treba urediti zajedno sa Evropskom komisijom i Komisijom za demokratiju putem prava Saveta Evrope, poznatijom kao Venecijanska komisija.

Drago mi je što je ministarka Popović danas nekoliko puta istakla da su razgovori sa Venecijanskom komisijom bili vrlo plodonosni i da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje o promenama Ustava o kom mi danas raspravljamo. To naravno ne znači da se Venecijanska komisija možda u potpunosti saglasila sa svim našim predlozima ili da smo mi u potpunosti prihvatili sve stavove Venecijanske komisije, s obzirom na to da postoji i posebnost našeg pravnog sistema i sigurno se u odnosu na predložena rešenja našla ona prava mera odnosa da rešenja budu najbolja. Mislim da je to važno napomenuti, jer imamo neka ranija iskustva da se i Venecijanska komisija nije konsultovala ni pre, a nažalost ni posle usvajanja Ustava, kao što je bila reč o Ustavu iz 2006. godine. Možda zato i ta rešenja nisu tako kvalitetna.

Moram da pomenem nekoliko načela koja su za mene suština današnjeg razgovora o pravosuđu – da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudski, da se odnos tri grane vlasti zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što je i deo normativnog rešenja ovih amandmana. Ovo moram da pomenem zbog građana Republike Srbije, da bi shvatili značaj svih ovih promena. Naročito naglašavam principe koje je Nacionalna strategija reforme pravosuđa 2013. i 2018. godine promovisala, a to su nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost.

Ovim promenama mi stvarno želimo da sve ove postavljene ciljeve ispunimo, da imamo i nezavisno, i nepristrasno, i stručno, i odgovorno, i efikasno pravosuđe. Mi do sada nismo uspeli da sve ove ciljeve ispunimo. Zato na kraju krajeva i ove promene vršimo.

Ono što je meni važno jeste – čini mi se da je ovim rešenjima Skupština Republike Srbije uspela da nađe meru, odnosno predlogom ovog akta je uspela da se nađe mera između međusobnog proveravanja i ravnoteže. Mislim da to treba objasniti. Skupština Republike Srbije, kao najveće zakonodavno telo, donosi zakone iz oblasti pravosuđa, znači sve ono što je vezano za pravosuđe će biti predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije i mi ćemo biti u situaciji da razgovaramo o radu pravosuđa, o svim onim problemima sa kojima se suočavamo.

Osim toga, Skupština će imati, ako mogu tako reći, svoja četiri predstavnika, odnosno predstavnika istaknuta pravnika koji će biti u sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, koje ćemo mi izabrati od osam kandidata. To samo po sebi dodatno govori da će Skupština moći posredno da razgovara o pravosuđu, o radu i kategoriji proveravanja, da postoji jedna apsolutna ravnoteža.

Mi stvaramo pravni okvir na kome treba da se pravosuđe iskaže, da pokaže da je i nezavisno, i nepristrasno, i stručno, i odgovorno i da je efikasno. Mi smo do sada bili u situaciji da to možemo zaključiti.

Naravno, moram pomenuti treću granu vlasti, to je izvršna vlast. Izvršna vlast stvara osnovu za rad pravosuđa. Ako treba istaći, treba istaći šta se to konkretno menja ovim amandmanima. Naime, uloga Skupštine u ovim amandmanima svedena je na izbor četiri člana Visokog saveta sudstva, predlaže se osam kandidata. Uloga Narodne skupštine svedena je na izbor četiri člana Visokog saveta sudstva, takođe se predlaže osam kandidata. Izbor vrhovnog javnog tužioca, Skupština ga bira i odlučuje o prestanku njegove funkcije i razgovara o odgovornosti, ne o pojedinačnim predmetima, nego o ukupnoj odgovornosti.

Mislim da je to dobro. Zašto pominjem - mislim da je dobro? Mi smo posle 2000. godine imali nekoliko promena reformi pravosuđa i nismo zadovoljni. Nismo zadovoljni, niko nije zadovoljan, nismo ni mi zadovoljni kao građani, nije zadovoljno pravosuđe, nije zadovoljna međunarodna javnost, nismo generalno zadovoljni i zato i menjamo ove amandmane.

Ali moramo posle videti jedno prosto pitanje – šta je uzrok takvom stanju u pravosuđu. Da li stvarno pravosuđe ima sve uslove za svoj rad? Da li možda nisu doneti odgovarajući zakoni vezani za oblast pravosuđa koji ne daju pravni osnov da oni uspešno rade, da li postoje neki problemi unutar pravosuđa koje pravosuđe sprečava da bude efikasno, da bude nepristrasno, da odlučuje konačno o svemu, šta je razlog tome?

Ne mogu, a da ne pomenem objektivno velike promene koje su bile posle 2000. godine, dosovska vlast izvršila je potpunu jednu seču, ako mogu upotrebiti taj izraz, u oblasti pravosuđa, menjali su ljude iz pravosuđa polazeći od političkih kriterijuma. Bio sam član Odbora za pravosuđe u to vreme i znam sigurno tu istoriju u nekom stenogramu sa sednica Narodne skupštine Republike Srbije gde sam vrlo jasno iznosio tačne podatke da je DOS tada birao za ljude u pravosuđu, koji su imali nažalost, prosek studiranja između sedam i 12 godina, prosek ocena od šest do sedam i po, sa časnim izuzecima osam. Da su u pravosuđu tada birali ljude koji uopšte nisu bili iz pravosuđa, nego su radili u upravama, radili su u nekim javnim preduzećima ili lokalnim samoupravama i slično.

Bilo je važno dovesti nekog, zameniti neke ljude i verovatno dobiti svoje istomišljenike, idolopoklonike ili ne znam šta, svoje poluge u oblasti pravosuđa. Tome moramo stati na put. Ne treba zaboraviti ni buduće reforme. Sve je rađeno i kod nekih kasnijih reformi bilo je reči da je tekst zakona koji se odnosi na pravosuđe donet zajedno uz saglasnosti odgovarajućih tela Evropske unije ili Venecijanske komisije.

Ovo pominjem vrlo svesno. Zašto? Zato što mislim da su ova rešenja dobra. Ova rešenja stvarno će konačno pokazati gde mi imamo problem i mislim da se ovim rešenjima stvara dobra osnova da se problem reši, da sudije stvarno budu samostalni i nezavisni i da odlučuju na osnovu činjenica, da nema nikakvog političkog upliva, jer će sada Visoki savet sudstva birati sudije, neće se čak ni ona, da kažem odredba koja je do sada bila da Narodna skupština bira prvi put sudije na tri godine, da ona ne postoji. Sada će jednostavno, Visoki savet sudstva biti neko, kada govorimo o sudijama, Visoki savet sudstva će biti neko ko je najkompetentniji za sudstvo i najodgovorniji za stanje sudstva.

Nećemo više moći da razvlačimo to pitanje, širimo odgovornost i da budemo u magli. Jednostavno od sada pa u buduće, kada se ovi amandmani usvoje i postanu deo zakona, a na osnovu ustavnih odredbi budu se u sledećem periodu usvajali zakoni, tačno će se znati i odgovornost Visokog saveta sudstva i odgovornost Visokog saveta tužilaštva.

Primetio sam u strukturi i jednog i drugog tela da ima jedna mala razlika, struka je apsolutno dominantna. Pre svega i Visoki savet sudstva ima šest sudija, četiri predstavnika Visokog saveta sudstva su istaknuti pravnici koje predlaže Narodna skupština Republike Srbije i jedanaesti član je predsednik Vrhovnog suda. Ako mogu reći, sedam naspram jedan u korist struke, i mislim da je to dobro.

Ono što mi sada u ovom trenutku ne znamo, ali ćemo se kao Narodna skupština sigurno potruditi da ovi predstavnici iz reda istaknutih pravnika stvarno budu ljudi koji predstavljaju istaknute pravnike. Istaknuti pravnik sam kao pojam može značiti mnogo toga. To mogu biti i profesori univerziteta, to mogu biti i ljudi iz nekih drugih oblasti povezani sa pravnim naukama i sa pravnim sistemom, jednostavno neko ko ima najmanje 10 godina radnog staža, jer se to pominje kao uslov. Pominje se takođe, da će zakon propisati dodatne odredbe koje se odnose na uslove koji taj istaknuti pravnik treba da ima da bi mogao biti kandidat, a mi ćemo biti u situaciji da biramo četiri člana u odnosu na osam kandidata.

Kada je reč o Visokom savetu tužilaštva, tu je struktura malo drugačija. Imamo pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužilac i javni tužioci. Imamo četiri istaknuta pravnika koje će birati Narodna skupština od osam kandidata, imamo Vrhovnog javnog tužioca i imamo ministra nadležnog za pravosuđe.

Mislim da je to potpuno logična jedna veza i mislim da je veza pravosuđa i Ministarstva pravde sa tužilaštvom, da kažem, funkcionalno izraženija u odnosu na sudsku vlast.

Mislim da je dobro, a video sam i kroz rešenja o osobi koja je predsednik jednog ili drugog saveta, odnosno potpredsednik, pokušava napraviti ta ravnoteža koja se proklamovala u odredbama amandmana, a imaćemo nadam se posle referenduma, odnosno ne nadam se nego apsolutno očekujem da će građani podržati ove promene i da onda možemo da kažemo da se poštuje načelo ravnoteže, da će predsednik u oba slučaja i Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, biti iz reda sudija, odnosno tužilaca, a da će potpredsednik biti neko od istaknutih pravnika. Mandat članova Visokog saveta traje pet godina i jednog i drugog, ali mandat tužioca traje šest godina i to treba takođe pomenuti.

Drago mi je što sam u produženju za usvajanju ovog akta našao dosta materijala, da budem iskren, koji su meni bili jako dragoceni i mislim i našem odboru i Ministarstvu pravde treba zahvaliti na svoj ovoj argumentaciji koju su nam ponudili kroz dokumenta koja smo dobili, jer smo bili u prilici da se upoznamo i sa stavovima Venecijanske komisije o nekim pitanjima, što je jako dragoceno. Možemo da steknemo tačno uvid kako Venecijanska komisija reaguje u odnosu na predloge o kojima mi raspravljamo.

Građana radi i kao potvrda o kojoj se ozbiljnosti radi, pomenuti mišljenje Venecijanske komisije iz 2018. godine kada pominje da Visoki savet tužilaca ne može biti instrument čistog samoupravljanja već vuče svoje demokratski legitimitet od izbora barem jednog dela članova od parlamenta. Hoće da kaže, da involvira apsolutno ka ovim rešenjima.

Drago mi je što je u ovom amandmanima predviđena je i mogućnost da u slučaju dođe do nekog disfunkcionalnog odnosa, da se istaknuti pravnici ne izaberu u Skupštini iz ko zna kojeg razloga, da je predviđena mogućnost da se formira jedna posebna komisija koju opet čini predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac, Zaštitnik građana, koji onda odlučuju većinom glasova o izboru istaknutih pravnika. Znači, znači, četiri plus četiri.

Poštovane koleginice i kolege, hteo bih na kraju svog izlaganja da kažem još nekoliko reči. Naravno, da smo u istoriji našoj, da kažem ustavnog razvoja imali više primera promene Ustava. Ne bih se vrši osvrtao na to. Mislim da je dobro što mi danas razgovaramo o ovom aktu i mislim da je dobro što ćemo i usvojiti ove amandmane na promenu Ustava i što će građani to prihvatiti na referendumu.

Ministarstvu za poslove pravosuđa ostaje veliki posao zato što, ako ste videli obaveze koje slede nakon usvajanja ovih amandmana i danas i na referendumu, postoji obaveza ministarstva da u sledećih godinu dana predloži brojne zakone koji će regulisati bliže uslove za izbor sudija i za sudije porotnike, onda koje su to funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su nespojivi sa funkcijom sudije i sudija porotnika, koji su uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijama člana Visokog saveta koje bira Narodna skupština.

Hoću da ima puno stvari koje će biti rešene zakonom, koji će dodatno obogatiti i ovu materiju pravno, ali i pomoći da pravosuđe bude efikasnije. Mi usvajamo Ustavne amandmane i znate da odredbe Ustava moraju biti jasne, ali i dovoljno, da kažem, u nekim slučajevima opšte da mogu biti razređene kasnije zakonom.

Ministarstvo za poslove pravosuđa čeka veliki posao, ali mislim da smo napravili veliki, veliki korak u tom pravcu i nadam se da ćemo mi u Srbiji od toga imati boljitka. Očekujem da ćemo imati boljitka.

Kažem, konačno smo sada prekinuli neku tu vezu koja je do sada možda postojala kao izgovor zašto pravosuđe nije efikasno. Mislim da će sada morati ljudi u pravosuđu da se pogledaju u lice i da kažu stvarno ko radi i ko ne radi i onaj ko ne radi ili ne ispunjava sve uslove da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva može da radi.

Ja ovo pominjem zato što sam i bio u situaciji posle 2000. godine, u razgovorima koje je imao tadašnji odbor sa vodećim ljudima pravosuđa, da postavim jedno prosto pitanje – kada se desilo da, primera radi, se iz pravosuđa kazni neko ko ne radi svoj posao, ko ne dolazi na posao, ko ne daj bože učini nešto suprotno zakonu, ko na različite načine opstruira posao čoveka, vodećih ljudi u pravosuđu i zbog čega građani trpe? Mislim da ćemo sa ovim rešenjima i zakonima koji slede tu stvar potpuno urediti i konačno dobiti pravosuđe i nadam se da će ovo što radimo oceniti i Evropska komisija vezana za naš pregovarački proces, s obzirom da to do sada nisu ocenili, da će ovo ubrzati naš put ka EU.

Svi želimo da živimo u demokratskoj državi, da delimo demokratske vrednosti ovog prostora Evrope i da imamo efikasno društvo i da imamo građane o kojima država brine. Sa ovim amandmanima i zakonima koji slede ja sam potpuno uveren da će tako biti i to su sve razlozi zbog čega će SPS glasati za ovaj dokument i glasati, naravno, za referendum kada mu dođe vreme.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Balin Pastor.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavniče Ministarstva pravde, ovo što mi danas radimo, to se radi jednom u 10 ili čak 20 godina ne samo u Republici Srbiji, već i uporedno posmatrajući. Parlament nije samo predstavnički zakonodavni organ, već je i ustavotvorac.

U mnogim državama prođu cele generacije, a da članovi parlamenta nisu u mogućnosti da raspravljaju o donošenju ili izmeni ustava. Na primer, u SAD više od 200 godina važi isti Ustav. Jeste da je menjan nekoliko tridesetak puta, ali taj Ustav važi od 1787. godine. I u Evropi, ako posmatramo primer Belgije, Norveške ili nekih drugih zemalja, prođu vekovi a da Ustav praktično ostane netaknut. Sve ovo govorim zbog toga da bih dao na značaju ovome čime se danas Narodna skupština Republike Srbije bavi.

Za Srbiju se ne može reći da nije imala puno ustava u svojoj istoriji. Ja sam letos, kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava, i govorio o tome koliko je Srbija imala u prošlosti i izbrojali smo da je ovaj Ustav iz 2006. godine 16. Ustav. Prvi je bio Sretenjski iz 1835. godine, pa Turski ustav iz 1838. godine, pa Namesnički ustav 1869. godine, pa Radikalski ustav 1888. godine, pa Oktroisani ustav 1901. godine, pa 1903. godine ponovo novi Ustav, vraćeni Ustav iz 1888. godine, pa 1921. godine Vidovdanski ustav, pa 1931. godine ponovo Oktroisani ustav, pa 1946. godine, već za vreme Socijalističke Jugoslavije, tačnije DFJ, pa kasnije 1953. godine Ustavni zakon, pa 1963. godine, pa 1947. godine, pa 1990. godine, 1992. godine Ustav Savezne Republike Jugoslavije, 2003. godine Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crna Gora i 2006. godine Ustav Republike Srbije, danas važeći, koji mi danas menjamo, odnosno još uvek traje postupak ustavne revizije, pošto će poslednji sud dati građani na referendumu sredinom Januara sledeće godine.

Znači, mi danas radimo nešto što se u Srbiji nekoliko puta dešavalo u prethodna skoro dva veka, ali je nešto što nije uobičajeno i nešto što nije svakodnevno. Zbog toga je jako značajno što Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o aktu o promeni Ustava.

Ustav je u svakoj državi najviši pravni akt. Reguliše osnove društvenog i društvenog života i zbog toga je značajan.

Što se tiče procedure, sada bih malo da govorimo o proceduri upravo zbog toga što je najviši pravni akt i upravo zbog toga što je na vrhu hijerarhije pravnih akata ne samo u Srbiji, nego svugde u civilizovanom svetu u pravnim državama Ustav. Postupak izmene je teži nego što jeste u slučaju običnih zakona. U našem slučaju, mi smo taj postupak u potpunosti poštovali.

Želeo bih da uporedim ovo sadašnje stanje sa onim koje je bilo 2006. godine, kada je donet još uvek važeći Ustav. Doduše, u to vreme je postojao konsenzus tri tada najveće političke stranke, najuticajnije političke parlamentarne stranke. Mogu da kažem nazive, neću izazvati repliku jer nijedna od njih nije parlamentarna danas. To su Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka.

Tako se menjaju stvari. Prošlo je svega 15 godine i te najuticajnije političke stranke u ovom sazivu nemaju nijednog narodnog poslanika, ali su u to vreme, pre 15 godina, te stranke bile ubedljivo najuticajnije. Savez vojvođanskih Mađara u tom sazivu nije imao poslanike. To je jedini saziv u prethodnih 25 godina kada mi nismo imali poslanike, pa nismo mogli ni da govorimo o predlogu Ustava tada 2006. godine, ali je postojao konsenzus ove tri najveće političke stranke. To, međutim, nije bilo opravdanje za to da nije organizovana javna rasprava, da nije konsultovana struka.

Doduše, u pisanju tog ustavnog teksta su učestvovali neki pravnici, profesori univerziteta. Znamo tačno ko su bili, ali su oni u to vreme istovremeno i bili visoki funkcioneri ovih stranaka o kojima sam malopre govorio i niko od njih nije ustavni pravnik. Bilo je profesora upravnog prava, bilo je profesora obligacionog prava, ali nijednog profesora ustavnog prava tada nije bilo u tom krugu koji je imao odlučujući uticaj na to kakav tekst ćemo mi imati za Ustav.

Za razliku od tog procesa, za razliku od tog postupka, kada je izostala i javna rasprava i konsultovanje struke, sada se sve drugačije odvijalo. I siguran sam da je ovaj tekst, bez obzira na neka rešenja u meritumu, o čemu ću govoriti, kvalitetniji i bolji, a i čitava procedura je sigurno više demokratska. Ja, ukoliko je to moguće, izbegavam neke reči kao što su transparentnost i inkluzivnost, koje reči se svakodnevno spominju i jako su moderne, ali će sigurno ovaj Ustav, ovaj tekst ustavnih izmena biti kvalitetniji od onog teksta koji mi i dan danas imamo za Ustav, a koji je usvojen 2006. godine.

Javna rasprava je organizovana u više krugova, na više mesta, u raznim fazama ustavne revizije. Imali smo javne rasprave i pre tačke kada se Narodna skupština upustila u ustavne izmene, u ustavnu reviziju. Nakon toga smo imali serijal javnih rasprava nakon usvajanja dvotrećinskom većinom predloga za promenu Ustava tu u Narodnoj skupštini, a sve vreme je ustavotvorac bio u kontaktu i sa Venecijanskom komisijom.

Venecijanska komisija je savetodavni organ Saveta Evrope i u ovim našim modernim vremenima zemlje u tranziciji teško mogu da donesu Ustav, a da ne konsultuju i da ne dobiju pozitivno mišljenje Venecijanske komisije. To je jedan dosta značajan ograničavajući faktor za Narodnu skupštinu, kao ustavotvorca, po našem Ustavu u Republici Srbiji, ali to nije nešto što je svojstveno samo Srbiji, nego je svojstveno svim zemljama u našem regionu, nekadašnjim socijalističkim zemljama.

Ali, ono što je bitno, mi smo dobili apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije za ovaj tekst o kojem danas raspravljamo.

Želim da kažem i to da se ove ustavne izmene tiču isključivo položaja pravosuđa. To ne može da bude drugačije zbog toga što se isključivo na te članove Ustava odnosio i predlog za promenu Ustava, koji je stigao u Skupštinu od Vlade 4. decembra prošle godine.

Ovo govorim zbog toga što smo mi iz SVM u prethodnih 15 godina u puno navrata govorili o tome da bi Ustav trebalo menjati i da bi te izmene trebale da budu sveobuhvatne, trebalo bi se ticati nekih delova, koje delove mi danas nećemo i ne možemo da izmenimo, odnosno ne možemo da imamo uticaja na to.

Ja sam letos kada smo raspravljali o Predlogu za promenu Ustava i govorio o nekim delovima uprkos, odnosno upravo zbog toga što je izostala javna rasprava pre 15 godina, upravo zbog toga što nije ustavno-pravna nauka konsultovana. Ovaj danas važeći Ustav, nažalost, ima neke manjkavosti, a mi smo propustili priliku da te manjkavosti ispravimo.

U više navrata sam govorio i o tome, a to nisu moje reči, ja na blaži način formulišem svoje rečenice, da je doajen našeg ustavnog prava profesor Ratko Marković o ovom Ustavu, sada važećem, pisao da je najnepismeniji Ustav u ustavnoj istoriji Republike Srbije. A videli smo da je ovo 16. Ustav. Znači, dosta je žestoka konkurencija, a od tih 16 Ustava, po profesoru Markoviću, ovaj danas važeći Ustav je najnepismeniji.

Ovaj Ustav meša pojmove svojine i imovine. Svaki student na prvoj godini prava zna koje su razlike. Ima raznih kolizija unutar teksta, protivrečnosti. Na jednom mestu se kaže da međunarodni sporazumi treba da budu u skladu sa Ustavom, na drugom mestu piše da međunarodni sporazumi ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom. Opet pravnici znaju, ne treba biti doktor pravnih nauka, da to nisu sinonimi, nisu iste stvari.

Ima raznih drugih grešaka koje nisu, odnosno čije ispravljanje ne bi trebalo da prestavlja politički problem, odnosno ne bi trebalo da predstavlja pitanje sa političkom konotacijom. Ja tu ne govorim o tome da treba izmeniti preambulu. Ja tu ne ne govorim o nekim osetljivim pitanjima. Govorim o tome da je šansa, nažalost, propuštena, ali se ta šansa ne propušta danas, nego je propuštena pre godinu dana, kada je u skupštinsku proceduru stigao Predlog za promenu Ustava, kojim je jasno dat zadatak Narodnoj skupštini koje delove može da izmeni Ustava, a svi ostali delovi Ustava treba da budu netaknuti.

Kada govorim u većoj meri u političkom smislu, onda ću da kažem i to da smo mi u više navrata rekli i 2015. godine, kada je u ovoj Narodnoj skupštini bila formirana Radna grupa za reformu političkog sistema, da ima manjkavosti i u vezi dela o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, mi se zalažemo za šire nadležnosti AP Vojvodine, ali sve to danas ne može da bude tema. Jedino, pošto ipak raspravljamo o Ustavu i pošto se to dešava jednom u 10 ili 20 godina, želim to da ponovim, da kažem i da kažem da čekamo novu priliku i novu šansu koja će jednog dana uslediti, pa se nadam da ćemo izmeniti i ove delove Ustava.

Govorio sam o proceduri, govorio sam o tome kako je i ustavno-pravna nauka konsultovana. Mislim da svakako treba i na ovom mestu da se kaže da je veoma dragocen rad profesora Vladana Petrova, koji je sve vreme bio deo Radne grupe, kao i istraživači iz Instituta za uporedno pravo, kao i profesori sa nekih drugih pravnih fakulteta. A zahvaljujući javnim raspravama, svi su mogli da iskažu svoje mišljenje u raznim ovim krugovima javnih rasprava koje su bile organizovane u ovih skoro godinu dana, pošto sam rekao da je 4. decembra stigao predlog u proceduru. Znači, mi smo se ovim pitanjem bavili skoro godinu dana.

Želim da se zahvalim i predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jeleni Žarić Kovačević, što je sve vreme bila na čelu ovog posla ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče merituma, što se tiče konkretnih rešenja, o njima je već dosta bilo reči na današnjoj sednici. Tiče se isključivo, ustavne izmene se tiču isključivo položaja pravosuđa, odnosno depolitizacije pravosuđa, kako smo to u više navrata čuli.

Odmah povodom toga želim da kažem da ćemo mi glasati za Predlog akta o promeni Ustava. Na prvi pogled se sigurno čini da će pravosudni sistem biti efikasniji i da će biti sudstvo nezavisnije, ali ćemo tek u praksi videti da li će to tako biti. Tu ne mislim na uticaj Narodne skupštine ili Vlade, već mislim na uticaj nekih drugih društvenih činilaca.

Mi živimo u modernim vremenima i nisam siguran da eliminacijom Narodne skupštine kao predstavničkog organa iz procedure izbora sudija da ćemo mi imati nezavisnije sudstvo, jer da li je sudstvo nezavisno ili nije nezavisno, ili je manje nezavisno, ili je više nezavisno ne zavisi od toga isključivo da li Narodna skupština ima nadležnosti ili nema nadležnosti.

Kao što znate, ni u slučaju medija, da li je neki mediji nezavisan ili je manje nezavisan, ne zavisi isključivo od toga da li ima država udela ili nema udela, da li država utiče na uređivačku politiku ili ne utiče na uređivačku politiku, jer na uređivačku politiku mogu mnogi da utiču a to i čine.

Opet, sa druge strane, vladavina prava je postala jedan termin zahvaljujući kojim se određene zemlje mogu disciplinovati. Videli smo to na slučajevima Poljske, Mađarske i još nekih država EU. Tako da, svakako, sudstvo treba da bude nezavisno.

Mi u Savezu vojvođanskih Mađara, svakako, od našeg osnivanja baštinimo načela liberalno-demokratske ustavnosti i naravno da se zalažemo za vladavinu prava. Jedino sam hteo da kažem da su stvari, nažalost, malo komplikovanije i da nisam uveren u to da ćemo time što će Narodna skupština biti eliminisana iz postupaka izbora nosilaca sudijskih funkcija da će zahvaljujući tome stvari biti mnogo bolje nego što su bile pre 10 godina ili nego što su bile ranije.

Svakako je dobro što će stalnost biti načelo od apsolutne važnosti. Dobro je što neće biti reizbora. Dobro je što neće biti trogodišnjeg mandata. I ovo što sam rekao nisam rekao u kritiku samog teksta. Tekst je svakako kvalitetan. Ja sam to što sam izneo rekao u odnosu na neka očekivanja iz Venecijanske komisije, Saveta Evrope ili EU, jer to smatram u nekoj meri licemernim jer mi i dan danas imamo zemlje EU u kojima ne zakonodavna, ne predstavnički organ, ne parlament, već izvršna vlast bira nosioce sudijskih funkcija.

To građani treba da znaju, ali ćemo mi glasati za ove ustavne izmene, odnosno za Predlog akta o promeni Ustava. Nadamo se nekim relativno skorašnjim novim izmenama, jer na ovom Ustavu treba i mora i treba da se radi i mi ćemo naravno naše glasače i simpatizere pozvati da najverovatnije 16. januara, kada će biti referendum, glasaju za ove ustavne izmene, jer suverenost pripada građanima i poslednja reč je njihova. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe.
Sada u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo Popović, dragi gosti na galeriji u Narodnoj skupštini, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas je za nas značajan dan, značajan dan za našu zemlju. Danas ćemo pokazati na kakve smo sve promene spremni, na kakva odricanja i da smo apsolutno posvećeni ostvarivanju ciljeva kojima se rukovodimo, sa namerom da građanima Srbije bude bolje u svakom smislu, pa i kada govorimo o oblasti pravosuđa.

Iza Predloga za promenu Ustava Republike Srbije u ovoj oblasti koji je danas pred nama stoji mnogo rada, mnogo sastanaka, sednica, radnih grupa, javnih slušanja, uključivanja javnosti u najširem mogućem smislu i smatram da smo ovaj posao koji ćemo danas, nadam se, privesti kraju uradili najbolje što smo umeli, tako da nadalje uzdignute glave možemo da idemo u reforme koje se tiču pravosuđa.

Danas je poseban dan u kome ćemo početi da pišemo stranice moderne političke istorije. Danas je dan na koji ćemo biti ponosni kada buduće generacije o našem zalaganju i o našem radu budu učile, jer od reformi koje sprovodimo mnogo toga zavisiće za našu zemlju.

Koliko je velika uloga ovog skupštinskog saziva možemo da zaključimo i zbog činjenice da se, od kako je višestranačje zastupljeno u našoj zemlji poslednjih tridesetak godina, ovakav postupak sprovodio 1990, 2006. godine, pa danas. Da li je ranije trebalo ući u ove promene ili ne, o tome možemo da diskutujemo, ali ono što je važno jeste da u ovom trenutku postoji politička volja oličena u nameri da se unapredi naše zakonodavstvo, da se pravosuđe detaljnije uredi, da se uvedu evropski postulati u funkcionisanje našeg pravosudnog sistema.

Svima nama koji smo učestvovali u ovom postupku zadatak je bio da dostignemo apsolutni politički i društveni konsenzus, jer samo na taj način možemo biti sigurni da smo pred građane Srbije izašli sa predlogom koji je dobar upravo zbog istorijske odgovornosti koju ćemo nositi.

Nije bilo lako sprovesti ovaj postupak. Radna grupa je imala težak zadatak da promene koje uvodimo budu komplementarne sa drugim delovima Ustava, da novine budu u skladu sa našim zakonodavstvom, a da ipak ispunimo obaveze koje smo preuzeli zarad punopravnog članstva u EU i da uspemo da na pravi način implementiramo pravila koja važe u evropskim zemljama.

Između ostalog, zbog dostizanja najšireg konsenzusa bila je sazvana i sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sa predstavnicima vanparlamentarne opozicije. Jedina takve vrste sasvim sigurno u ovom sazivu, a rekla bih i u prethodnim sazivima Narodne skupštine da to nije bila praksa. Zašto mislim da je ovo od velikog značaja? Zašto mislim da je ovo dobro?

Prvo, čuli smo i drugačije stavove onih koji su se odazvali pozivu, a drugo videli smo i ko je bez razmišljanja odbio da dođe i na taj način građanima Srbije stavio do znanja da ih ne zanimaju važna politička pitanja, odnosno pitanja od velike važnosti za Srbiju u svakom slučaju. Boško Obradović je sam stvorio utisak o sebi da ga interesuje da bude u prelaznoj vladi ili da razgovara o izbornim uslovima kojima samo što se nisu građani Srbije i SNS obavezali da ćemo svi glasati za njega. O takvim ustupcima se radi. Lutovac je takođe izdao saopštenje u kome se javno protivi da učestvuje u dijalogu o ustavnim promenama. Na moju dušu greh, moj je utisak da ne zna šta sve ovo tačno znači.

U svakom slučaju, neretko se dešava da pojedinci iz te vanparlamentarne opozicije, iz vanparlamentarnih opozicionih redova grade priču na neistinama i zasipaju građane dezinformacijama kako su ustavne promene u oblasti pravosuđa samo paravan za nešto što ćemo uraditi ispod žita, što ćemo sakriti, što ćemo slagati, kako ćemo izbaciti preambulu koja se odnosi na našu južnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju, kako ćemo danas iskoristiti ovu sednicu da obmanemo narod i kroz ustavne promene koje se tiču pravosuđa provučemo nešto sa čim javnost nismo upoznali. Ništa od navedenog mi danas nećemo uraditi, jer se ustavne promene tiču samo i isključivo oblasti pravosuđa.

Juče smo mogli da vidimo kako se putem pojedinih medija šire dezinformacije i iznose neistine kada se radi o izuzetno važnim pitanjima, kakvo je referendumsko pitanje. Mi narodni poslanici iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smo tu da objasnimo građanima o čemu se radi. Naša je obaveza da reagujemo u svakom trenutku kada ih neko obmanjuje, jer mi smo njihovi predstavnici ovde u Narodnoj skupštini, a u koju oni imaju poverenje, a to će, nadam se, sasvim sam sigurna u to ponovo pokazati u aprilu mesecu. Naime, pojedini mediji su juče preneli da je Odbor napravio grešku sa referendumskim pitanje, pa da je to posle ispravljeno, a to se u stvari nije desilo.

Potpuno mi je neshvatljivo kako je moguće da dozvole sebi da su toliko otvoreno zlonamerni i maliciozni u svojoj nameri da vrše opstrukciju svega dobrog što se radi za Srbiju, ako znamo da se sednice Odbora snimaju i da svi koji su zainteresovani mogu da čuju koje odluke su na sednici Odbora i ne samo Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, već svih odbora Narodne skupštine, koje odluke su donete.

Važno je da kažemo građanima Srbije kako će referendumsko pitanje glasiti, jer će, očekujemo 16. januara, upravo oni odlučiti da li se ide u ustavne promene u oblasti pravosuđa ili ne.

Dakle, na prvoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdili smo referendumsko pitanje koje će glasiti – da li ste za potvrđivanje Akta o promeni ustava Republike Srbije?

U skladu sa novim Zakonom o referendumu koji je stupio na snagu, ispunili smo obavezu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i poslali referendumsko pitanje na mišljenje RIK i dobili mišljenje da je pitanje ispravno na jasan i nedvosmislen način formulisano, bez sugestivnog navođenja na davanje odgovora, kao i da su ponuđeni odgovori odgovarajući i upravo smo to konstatovali na drugoj jučerašnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Kao što vidite, nije Odbor napravio nikakvu grešku, već se putem medija koji opoziciji inače za to služe, građani namerno zbunjuju i sasvim svesno obmanjuju.

Želim da kažem i da ove ustavne promene nisu uvod ni u kakvu tzv. „reformu pravosuđa“ koja se desila već 2009. godine, svi se toga jako dobro sećamo, a koja je za rezultat imala samo paralizu rada i paralizu rada sudova, a sudije na pravdi Boga izbačena na ulicu i milionske troškove koje je pretrpeo budžet Republike Srbije.

U to vreme uticaj politike na pravosuđe i na izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio je ogroman, a sada smo spremni čak i na to da Narodna skupština izgubi svaku ulogu u izboru sudija i predsednika sudova.

Velika je razlika, složićete se kada odbori DS biraju sudije po političkoj podobnosti od situacije u kojoj ćemo biti ukoliko se ovi predlozi koji su danas pred nama usvoje večeras, a koja podrazumeva da se sudije biraju same između sebe, odnosno da mnogo veću ulogu ima Visoki savet sudstva.

Konkretnije, posle usvajanja ovih promena neće više biti tzv. „probnog trogodišnjeg perioda“ za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Imali smo i promene koje nisu bile suštinske prirode, kao što su promene u nazivima, pa će npr. Vrhovni kasacioni sud biti Vrhovni sud, a republički, npr. javni tužilac biti vrhovni javni tužilac. O tome ćemo nešto kasnije.

Dalje, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva koji će činiti šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. Izbor istaknutih pravnika detaljno je regulisan. Dakle, biraju se među kandidatima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine posle sprovedenog javnog konkursa, dvotrećinskom većinom u Narodnoj skupštini, a nadležni skupštinski odbor je u obavezi da predloži dupli broj kandidata od onog broja kandidata koji je potreban.

Ukoliko to nije moguće iz bilo kog razloga, te članove će birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana i to onda među svim kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Iako deluje komplikovano, izbor ovakve vrste je moguće sprovesti na jednostavan i Ustavom predviđen način. Možda je važno naglasiti da član Visokog saveta sudstva koga bira Narodna skupština ne sme biti član političke partije.

Podsetiću vas da sada Visoki savet sudstva čine predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine kao članovi po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Dalje, neće biti više zamenika javnog tužioca, već će svi biti tužioci. Ako pogledamo hijerarhiju, odnosno ko sve vrši funkciju javnog tužilaštva, to će biti Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci. Državno veće tužilaca zvaće se Visoki savet tužilaštva, a promeniće se i sastav. Činiće ga pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Radi poređenja, podsetiću vas da sastav Državnog veća tužilaca danas čine Republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine po položaju, odnosno po funkciji i osam članova koje bira Narodna skupština.

Ove novine koje sam kratko navela, svakako možda nisu najvažnije i sasvim sigurno nisu jedine, ali sam želela da pokušam da kod građana koji prate današnju sednicu stvorim sliku o tome o kakvim izmenama se radi, da se zaista radi o izmenama koje se tiču isključivo oblasti pravosuđa.

Kada govorimo o Ustavnom zakonu, on je važan zbog sprovođenja promena koje su predložene kroz Akt o promeni Ustava. Moram da kažem i to da se Radna grupa nije mnogo bavila samom sadržinom Ustavnog zakona zato što se u jednom delu radi više o političkom pitanju nego o stručnom. Zbog toga se više time bavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i na sednici Odbora smo se složili da rokovi koje predviđa Ustavni zakon budu duži nego što je to bio slučaj kada govorimo o ustavu iz 2006. godine zato što sada imamo na umu da se nalazimo u izbornoj godini i svesni smo činjenice da to podrazumeva pauzu u radu Vlade, ali isto tako i Narodne skupštine.

Vlada će, naravno, biti ta koja će morati da predloži određene zakone Narodnoj skupštini. Narodna skupština će u određenom trajanju biti raspuštena. Zbog toga su predviđeni duži rokovi u Ustavnom zakonu. Prema tome, Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o VSS i Zakon o DVT uskladiće se sa izmenama, ukoliko one naravno budu prihvaćene od strane građana Srbije u roku od godinu dana, a odredbe svih ostalih zakona biće usklađene sa izmenama u roku od dve godine.

Ono što je važno, a takođe znači da se u Srbiji neće ponoviti nikakva slična reforma pravosuđa kakva se desila 2009. godine jesu odredbe koje garantuju nosiocima pravosudnih funkcija da će nastaviti sa obavljanjem svojih funkcija.

Dakle, članovi postojećeg saziva VSS i DVT iz reda sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju te funkcije do isteka mandata na koju su izabrani. Sudije Vrhovnog kasacionog suda i sudsko osoblje nastavljaju svoje funkcije, odnosno radni odnos do donošenja zakona koji se usklađuju sa ustavnim promenama koje se odnose na naziv suda. Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na stalnu funkciju, nastavljaju da vrše svoje funkcije u sudovima, odnosno tužilaštvima za koje su izabrani, a sudije i zamenici javnih tužilaca koji su izabrani na funkciju na tri godine, danom proglašenja Ustavnog zakona, smatraju se izabranim na stalnu funkciju.

Dakle, niko neće primoravati nosioce pravosudnih funkcija da odu sa svog posla, niko neće sprovoditi nasilni reizbor, niti se dešava bilo šta što može da podseća na reformu iz 2009. godine. Prema tome, oni mogu mirno da nastave da rade svoj posao.

Dok sam se juče pripremala za današnju sednicu, razmišljala sam kako nekome ko nije zainteresovan ili nekome ko nije dovoljno informisan, kako objasniti o čemu se radi? Kako nekome približiti uopšte ideju o referendumu? Šta bih ja rekla, zbog čega da neko izađe na referendum? Mislim da je dobra ideja da ovu današnju skupštinsku raspravu iskoristimo i da pozovemo građane da se zainteresuju, ali isto tako i da ostvare svoje Ustavom i zakonom zagarantovana prava da odluče da učestvuju u donošenju odluka koje su važne za državu i za sve nas, ali da ih pozovemo i da nam pomognu da sprovedemo reforme u oblasti pravosuđa i da svi zajedno kreiramo budućnost naše zemlje.

Ovo je pravi način za uključivanje građana, njihovo delovanje kroz institucije ove države, ne blokadom puteva, ne ograničavanjem prava drugih ljudi na slobodno kretanje ili nekih drugih prava, ne na ulici, već na referendumu i na izborima. I, eto prilike, 3. aprila.

Na nama je da nastavimo da radimo, da sprovodimo reforme koje će doneti dobro Srbiji, da vodimo borbu za uspešniju i uređeniju Srbiju za koju su nam građani dali legitimitet i da ih pitamo, da pitamo narod šta misli. Narod će odlučiti na referendumu da li su nam potrebne ustavne promene u oblasti pravosuđa. Mi smo tu da im sve pripremimo, da im predložimo. Tako radi odgovorna vlast. To je rezultat politike koju sprovodi Aleksandar Vučić. Neka se građani pitaju. Živela Srbija!

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Pošto su svi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa već govorili, prelazimo na listu govornika.
Prva je narodna poslanica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministrice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set važnih akata i odluka u pogledu ustavnih promena koje nas očekuju u relativno kratkom periodu.

Ono što je činjenica to je da je promena Ustava izuzetno ozbiljna stvar i da ovaj sastav Skupštine koji nešto malo više od godinu dana aktivno radi, uspostavljen je, eto, ima priliku da učestvuje u ustavnim promenama i sa tog aspekta je odgovornost samih nas poslanika izuzetno važna i značajna. U obavezi smo da svojim diskusijama, svojim zapažanjima, na neki način ukažemo i pokažemo građanima o kakvim se zapravo promenama radi.

Promene u ovom delu koje su pred nama su zapravo promene Ustava u pogledu zakonodavstva i ono što je glavna intencija ovih promena jeste zapravo jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti građana. Da li će do toga doći, kakvi će efekti biti, to je nešto što nas tek očekuje i što ćemo zapravo i videti.

Uostalom, sve što je produkt ljudskog rada i delovanja, a to vrlo često možemo videti kroz izmene i dopune zakona, jeste podložno promenama, nedostacima i kritici, ali želja i volja da se određene stvari promene i da se krene napred su zapravo dobar pokazatelj da se i sa te pravne tačke i pravnog aspekta nastoji pokriti sve ono što je potrebno.

Ono što je veoma važno i značajno jeste zapravo implementacija odnosno primena ovih izmena koje ćemo ubrzo konstatovati, ukoliko se građani sa tim slože i pokažu svoju volju na referendumu i pozitivno se izraze, zapravo implementacija i uticaj na život građana ćemo videti u nekom narednom periodu.

Sudijska funkcija, to smo vrlo često isticali kada smo bili u prilici da diskutujemo o predlozima sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju, njihova odgovornost u društvu je zaista velika. Ja bih to čak poredila sa odgovornošću lekara koji se na neki način staraju o ljudskim životima, a sa druge strane sudije su te koje imaju priliku, pravo i obavezu da brane pravdu i da građani prosto na terenu osete pravičnost u pogledu zastupanja njihovih interesa.

Da li je to danas slučaj, nisam baš sigurna da imamo najbolju sliku, posebno možda u nekim manjim sredinama, gde se prosto znaju i sudije i tužioci i advokati koji su možda više pod uticajem nekih struktura. Nadamo se da će buduće izmene Ustava i taj pravni okvir dodatno učvrstiti, samostalnost i nezavisnost sudija, a sa druge strane samostalnost tužioca.

Dobra stvar jeste što će građani imati priliku da se neposredno izjasne i da na referendumu, kroz referendumsko pitanje koje je potpuno jasno i nedvosmisleno, iskažu svoj stav o datom pitanju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Da naglasim da ste ostavili polovinu vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsednice.

Poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko, lepo je malo čas rekla koleginica Žarić Kovačević, da su izmene Ustava o kojima danas razgovaramo takve da se tiču svih građana Srbije i da donose korist svim građanima. Upravo kroz nezavisnost pravosuđa izgrađuje se i poverenje građana u institucije, a bez poverenja u institucije i međusobnog poverenja, nema ni demokratije. Zato je povratak poverenja građana u pravosuđe, što će biti rezultat ustavnih promena koje ćemo doneti, najveći izazov svake demokratske vlasti.

Ponosna sam i počastvovana što kao predstavnica građana, kao narodna poslanica, učestvujem u izmeni Ustava, jer želim da verujem da će upravo one, baš zato što se odnose na oblast pravosuđa, doneti one nužne promene i omogućiti napredak društva ka EU kao krajnjoj destinaciji.

Ušli smo u voz koji će do te poslednje stanice stajati još mnogo puta, ali nakon 15 godina od donošenja Ustava 2006. godine, sa svim odredbama koje mi danas menjamo a na koje je u ovih 15 godina Venecijanska komisija nebrojano puta ukazivala i insistirala, najvažnije je da jesmo u tom vozu i da više nema iskrcavanja do krajnje destinacije, odnosno članstva Srbije u EU.

Ponosna sam i na činjenicu da u ovom domu sede predstavnici mađarske, bošnjačke i albanske nacionalne manjine. Ponosna sam i na versku, nacionalnu i kulturnu raznolikost i različitosti koje su nam kao državi i društvu blagoslov, prednost i ogromno bogatstvo. Dužni smo da to negujemo i poštujemo, jer su ravnopravnost i jednakost građana Srbije, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, Ustavom garantovana prava.

Baš zato što danas razmatramo ustavne amandmane, Ustav je kao najviši pravni akt zemlje ujedno okosnica, smernica, oslonac i tačka preokreta kad god se učini da izgubimo iz vida vrednosti na koje smo se kao društvo obavezali da ćemo ih čuvati i živeti u skladu sa njima.

Dužni smo da u ovom domu jasno se odredimo prema svakoj pojavi govora mržnje i ekstremnog nacionalizma u javnom prostoru. Mi kao predstavnici građana moramo poštovati Ustav pre svih ostalih i biti brana svakom njegovom kršenju i nepoštovanju.

Zato i želim da skrenem pažnju svima nama na zakletvu koju smo položili kao narodni poslanici i na dužnost da izoštrimo sva naša čula i odlučno stanemo u odbranu i zaštitu Ustavom garantovanih prava i sloboda svih građana, jer time štitimo i građane i državu i društvo, i sebe od drugih, ali i druge od sebe.

Socijaldemokratska partija Srbije uvek će biti brana diskriminaciji bilo koje vrste, govoru mržnje, netrpeljivosti, bez obzira da li u datom trenutku to donosi političke poene ili ne.

Socijaldemokratska partija Srbije uvek će braniti ustavna načela, ravnopravnost i jednakost, prava i slobode građana Srbije, bez obzira na njihovu pripadnost, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu.

Izgradnja poverenja je naš imperativ i politika, dobri odnosi sa susedima, uvažavanje i poštovanje različitosti, baš zbog toga što smo kao država do sada ostvarili izuzetno visok nivo prava nacionalnih manjina. To moramo i u budućnosti čuvati, negovati i dodatno unapređivati, jer će nas to činiti još ponosnijim građanima naše Srbije.

Promena Ustava je pretpostavka razvoja i modernizacije društva, reforme pravosuđa i jačanja vladavine prava, ali i zaštite ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Javna rasprava je demokratska tekovina i ne postoji dovoljno dobar argument koji može da odbrani odsustvo javne rasprave. Posebno me raduje što u ovom slučaju niko ne može spočitavati nepoštovanje procedure i demokratskih načela u procesu izmena Ustava.

Kao novinarka pratila sam proces promene Ustava još od 2001. godine i prve pripreme ustavnih promena koje su se desile tek 2006. godine.

Zanimljivo je da se podsetimo koja smo pitanja tada postavljali i šta je to bilo ključno u tadašnjem postupku donošenja Ustava iz 2006. godine.

Posebna pažnja prethodnih inicijativa, obećanja, predloga ustavnih promena bila su posvećena celovitom definisanju Predloga ustavnih principa i konkretnih rešenja i garancija samostalnosti sudova i tužilaštava.

Gde smo mi danas tačno u odnosu na to vreme i takva deklarativna, ali, pokazalo se, ne i suštinski sprovedena zalaganja.

Potpunije i konkretnije definisanje ne samo stabilnosti pravosudnog sistema, već i stalnost sudijske funkcije i tužilačke, kao i uslovi i postupak za prestanak pravosudnih funkcija, odnosno razrešenje sudija i tužilaca i njihov izbor.

Koliko sam samo puta izvestila i ponovila sledeću rečenicu – za samostalnost i nezavisnost sudija i sudstva od posebnog značaja je način izbora sudija i tužilaca i maksimalna zaštićenost od političkih i partijskih uticaja, kao i izvršno-upravih organa vlasti.

Gromoglasno najavljivane ustavne promene desile su tek 2006. godine, i to tek kao uslov za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Kako je odmicala procedura ovu rečenicu, na koju sam sada podsetila, zamenila je druga – da je demokratija bez javne rasprave samo tek jedna procedura u donošenju odluka, jedna od brojnih procedura čiju je nadmoć nad drugim procedurama teško dokazati.

Javne rasprave tada nije bilo. Postojala je rasprava u medijima, o raznim i mnogobrojnim predlozima Ustava, ali o konačnom predlogu nismo znali gotovo ništa. Procena je bila da je bolje da dobijemo novi Ustav bez javne rasprave, nego javnu raspravu bez novog Ustava.

Umesto partijske podobnosti promovisana su stručna sposobnost i moralna dostojnost, a da li je bilo baš tako znamo svi vrlo dobro iz reforme pravosuđa iz 2009. godine.

Sudbinu tog Ustava odredila su dva pitanja – da li je Srbiji potreban novi Ustav? Odgovor na to pitanje bio je potvrdan. Drugo pitanje, koje je ostalo bez odgovora i nakon usvajanja Ustava 2006. godine, bilo je – da li je trebalo da bude bolji u odnosu na to koliko se dugo pripremao?

Stručnjaci iz oblasti ustavnog pravo objašnjavali su tada da je Ustav rezultat onoga što su neke strane mogle da prihvate od predloga, a neke da popuste, kod nekih važnih pitanja, što danas prepoznajemo ne samo mi već i Venecijanska komisija kao nedoslednost i kontradiktornost ili nepreciznu definisanost ustavnih odredbi.

Za sam kraj želim da se osvrnem na ono što nas čeka nakon što usvojimo predloge ustavnih amandmana. Očekuje nas ozbiljna referendumska kampanja, tačnije očekuje nas da građanima što je moguću bliže i jasnije objasnimo zašto je važno i šta njima pojedinačno i nama kao društvu u celini donose ustavne izmene, upravo one koje se tiču pravosuđa.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje daće pun doprinos ustavnim predlozima. Naravno, i kampanji i objašnjavanju i komunikaciji sa građanima sve do dana održavanja referenduma, kako bi bilo jasnije šta i na koji način građani i društvo imaju benefit od usvajanja izmena Ustava.

Hvala.