Hvala predsednici Vlade na detaljnom osvrtu.

Činjenica je da se ova Vlada prva uhvatila u koštac sa nagomilanim ekološkim problemima i mislim da je to nešto na čemu treba skinuti kapu. Po prvi put se rešavaju nesanitarne deponije.

Što se tiče i drugih problema, kao što smo govorili, i otpadne vode i gasifikacija i biomasa itd. mislim da i posle 20 godina EU je za većinu građana jako apstraktan cilj. Mislim da dovoljno ne govorimo o tome. Ne predstavljamo rezultate da je, u stvari, EU nešto što se tiče svakodnevnog života svake građanke i građanina i mislim da o tome treba više da govorimo, da je kada čistimo naše reke, kada se bavimo ekologijom, da je to u stvari ta "Zelena agenda" i da je to EU, da kada vidimo političara, sudiju, policajca da to nije nekakva sila, već da je servis građana i da je to evropska tekovina i mislim da o tim projektima koje u lokalnim sredinama, u manjim sredinama, u manjim gradovima EU finansirala, bilo kroz grantove, bilo kroz nepovratna sredstva, da o tome treba više govoriti.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodni poslanik dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, premijerko, ministarko, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, čini mi se, premijerko, da odavno niste imali sadržajniji govor i praktično ste nam uzeli većinu dela onoga oko čega smo hteli da pričamo. Čini mi se da vam je govor bio do sad i najkvalitetniji, što se mene lično tiče. Verovatno zato što ste jako emotivno nastupili i emotivno pokušali da ukažete na sve ono na čemu vi radite ovo vreme od kada ste tu.

Krenuću da podvučem neke stvari o kojima ste već govorili, jer ste bili zaista sadržajni i kvalitetni.

Prvo, ja ne mogu da shvatim da neko može da ima nešto, iako nisam hteo o tome da pričam, o tome da pet najosnovnijih namirnica se ograniči u ceni, i kako to može neko da vodi opozicionu politiku, a suprotstavljajući se ovoj odluci? To je za mene apsolutno neprihvatljivo. Vidimo da to nije problem ekonomije naše države, nego da, praktično, živimo u jednom nekarakterističnom i nestandardnom vremenu, u vremenu epidemije i da ekonomija je u turbulenciji i da svugde rastu cene. Ja zovem svoje rođake u Nemačkoj, je to katastrofa kažu. I zaista je to odgovoran i dobar potez.

Međutim, moram da vam sugerišem jednu stvar. Među tih pet najosnovnijih namirnica, naravno, ulje, brašno, šećer, je i određeni artikl svinjskog mesa. Međutim, ja moram da vas zamolim, da bi zbog građana islamske veroispovesti ili jevrejske veroispovesti, trebalo da uvrstite možda i nešto iz, na primer, junećeg asortimana i da na taj način, to ja znam da nije učinjeno s namerom i ne kažem to, nisam apsolutno želeo o tome da pričam, ali eto, na primer, meni bi to značilo, verovatno i svim muslimanima, da uvrstite, na primer, juneći but, takođe i da imamo tu poštovanje i nekih verskih posebnosti svih građana ove zemlje. Ja svakako znam da ste vi posvećeni tom poslu i da je to najverovatnije bila stvar propusta.

U svakom slučaju, drago mi je, zaista ste jako lepo govorili o prednostima EU. Ja ne krijem, ja sam evrofanatik, ja kad ne bi postojalo tog puta, verovatno i puta ove zemlje ka tom pravcu, ne bih živeo ovde i većina ozbiljnih ljudi, ozbiljnih stručnjaka ne bi to činila.

Mi zaista vidimo svoju budućnost u EU, jedinoj, da kažem, danas perjanici svetskih, ljudskih i manjinskih i svih drugih prava i sloboda.

Evo, spomenula je predsedavajuća Viktora Iga, od te njegove čuvene rečenice o Evropi kao zajednici svih evropskih država, tu je mislio analogijom na SAD, preko ujedinjavanja šest zemalja EU, odnosno tada šest zemalja Evrope u Zajednicu za čelik i ugalj, pa sve do danas i do današnjeg oblika, vi ste to dobro rekli i to treba uvek pomenuti, a znam da ministarka za ljudska i manjinska prava je to uvek govorila i to je najbitnija stvar, glavna stvar je da je EU veliki mirovni projekat. Od kada je EU ustanovljena, na teritoriji Evrope ne postoji, niti se razmišlja, niti će, nadam se, biti bilo kakvih sukoba i rata i to je najbitnija stvar.

Druga stvar, naravno, čini mi se da je 2012. godine EU i dobila Nobelovu nagradu za promovisanje mira, solidarnosti i svih drugih najvećih postulata čovečanstva.

U svakom slučaju, decenijske težnje država Evrope da se okupe u cilju saradnje i, pre svega, garantovanja bezbednosti, pa onda ljudskih i manjinskih prava, pa onda ekonomskog razvoja, pa onda solidarnosti, je nešto čemu mi treba da stremimo i stremimo i nešto što promoviše, pre svega, evropske vrednosti svih Evropljana, a sebe doživljavam kao Evropljanina.

Druga bitna stvar, i pored toga što većina evropskih država smatra da je, mislim i onih koje ne pripadaju trenutnoj EU, mislim na geografskih evropskih država, smatraju da je njihova budućnost u EU, u Evropskoj uniji su, odgovaraju i čuje se ujedinjeni u različitosti. Znači, EU ne ukida naše posebnosti i različitosti, čak šta više, ona ih podržava i podupire.

Ovaj uvodni deo sam rekao potaknut vašom rečenicom i zaista je to najbitnija stvar, najviše što treba ljudskom biću jesu mir i prosperitet i šansa za razvojem, što ja kao socijaldemokrata zaista uvek primarno uvažavam.

Evropska unija se danas sastoji od 27 zemalja, ali prijem novih članova nije zaustavljen i on se nastavlja. Jeste, možemo povremeno čuti da je nastupio nekakav zamor od proširenja, ali EU na svakom mestu, njeni zvaničnici i njene zvanične institucije ističu da je otvorena perspektiva evropska za sve zemlje regiona na našem kontinentu i za prijem u članstvo. Naravno, naša država još od demokratskih promena je opredeljena za put ka EU i na tom putu postignut je zaista značajan napredak, pogotovo u zadnja, da kažem, dva ciklusa, u zadnje dve vlade, zaista je napravljen ogroman napredak. Mi smo, kao što znate, otvorili 18 poglavlja, čak dva privremeno zatvorili. A nakon uvođenja nove metodologije proširenja poglavlja su sada grupisana u šest tematskih celina, odnosno klastera, od kojih je prvi klaster Srbija već otvorila.

U najnovijem Izveštaju, koji je danas pred nama, Evropske komisije o Republici Srbiji, objavljenom u okviru paketa za proširenje koji ukazuje na reforme koje su potrebne da preduzmu šest zemalja Evrope i Turska, se jasno ukazuje i predloženo je otvaranje dva nova klastera, što je zaista dobra informacija za sve nas. to su, rekli ste i vi ponovili, Klaster 3, odnosi se na konkurenciju i inkluzivni rast i Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Zaista je bio inspirativan i, reći ću, istinit vaš govor koji se odnosi na ekologiju. Zaista je mnogo učinjeno. Eto, mi smo stalno debatovali, mi smo tražili rešavanje deponije Stanjevine, pa drugih deponija. Mi to rešavamo. I sve ovo što ste nabrojali, i uvođenje kanalizacije i pročišćavanje otpadnih voda i mnogo, mnogo toga je istina. Zaista je nekorektno zloupotrebljavati zakone, dobre zakone, da bi se ušlo u političku promociju.

To je isto kao ono na početku, namerno sam rekao. Ko normalan, politički zreo bi napadao to što mi ograničavamo rast pet najosnovnijih tih upotrebnih namirnica? Ja to ne znam. Ko normalan može da napadne Zakon o referendumu? Pazite, rekao sam tu, priča o referendumu je priča da li mi političari želimo da čujemo glas građana, da li mi želimo da čujemo šta to njima treba ili smo mi najpametniji, ili mi mislimo da smo s Marsa pali, da nismo deo naroda, pa da donosimo odluke onako kako nama odgovara ili, ne daj Bože, nekom trećem. Tako da je za mene to apsolutno neprihvatljivo, da raspravljamo na tom nivou.

Uz to, odlično ste interpretirali, Venecijanska komisija je glavno telo Evropske komisije, odnosno EU, koje se bavi pravosuđima svih zemalja EU i onih zemalja koje teže da uđu u EU. Njene preporuke su imperativ. Oni traže od nas da menjamo zastareli Zakon o referendumu, koji je loš, a to pokazuje naša praksa. Koliko smo imali referenduma uspešnih? Jesmo li imali jednu narodnu inicijativu uspešnu? A svaki dan u Švajcarskoj, praktično u mesec dana organizuju, kreiraju politike svoje države kroz referendume. Pa, jel to poruka demokratije, vladavine naroda? Jel to značenje demokratije? Apsolutno neutemeljeni napadi i pozivi na stvaranje nekakvog nereda u državi, što je apsolutno nekorektno, u jednom izuzetno teškom trenutku. Ajmo da političku borbu vodimo političkim putem, političkim oruđima, onim što nam je dostupno, svojim idejama, svojim programima, a ne na način blokiranja jedne države i njenog razvoja i apsolutno svega. Apsolutno je to neprihvatljivo i za svaku kritiku.

Meni je drago što je danas zaista priča o EU, odnosno Izveštaju Evropske komisije pred nama, jer je to izuzetno bitna priča. Vi znate da je glavni problem ove države, i vi ste to, čini mi se, video sam u nekoliko naslova rekli – radna snaga, nemamo radne snage, nemamo ljudi koji će da rade i odlazak mladih ljudi. Bez evropske perspektive, a bogami, i evropskih novaca, ne bi nas bilo ovde, većine nas, i budućnost ove zemlje ne bi postojala bez ovog puta, verujte mi. Ovo je put kojeg treba da se držimo zbog svojeg interesa. Eto, ja plastično podvlačim one neke vaše stvari.

Evropsku komisiju, evropske prijatelje doživljavam kao prijatelje. Svaku njihovu sugestiju vidim kao sugestiju i kao osnaživanje. Uvek se kaže Evropska komisija želi da osnaži Vladu Republike Srbije da učešće nacionalnih manjina u lokalnim samoupravama pojačaju, misli se na institucije, što je korektno, što treba nama da bi imali veće poverenje jedni u druge. Mi praktično nemamo ovde međunacionalnih ozbiljnih problema, praktično imamo jednu harmoniju. Druga stvar, da se razviju ekonomski delovi u kome su manjine zastupljene.

Meni je drago što se to čini. Evo, pominje se gasovod. Misaona imenica je bila da vi u Novom Pazaru imate gasovod. Kada sam pre nekoliko godina pričao - dobiće Novi Pazar gasovod, imam obećanje Vlade, čini mi se u prošloj Vladi, svi su rekli ovaj čovek nebuloze iznosi, konfabulira. Kažem - ljudi, ja verujem u to, imamo dokumente, potpisali smo, sve ide kako treba. Evo, danas i danas kritikuju, a gasovod im ispred Novog Pazara, ušao u opštinu Novi Pazar, postavljaju se cevi u Novom Pazaru dogodine ćemo imati razvučen po celom gradu. Eto, rešavanja problema i zagađenja.

Apsolutno su neprihvatljive neke stvari u političkom sukobljavanju, političkoj borbi, pozivi na blokiranje ulica. To je za mene zaista, kao lekara, neprihvatljivo. Zaustavljanje protoka hitni služi je za mene neprihvatljivo, jer ja glavu razbijam danima da spasim jednom čoveku život. Treba da nam neko pogine ili nekoliko ljudi u vremenu epidemije kad nam ljudi umiru svakodnevno, apsolutno neprihvatljivo. Ima načina, dobro ste rekli protesti, niko ne oduzima pravo na proteste, ima načina da se protestvuje, ima načina da se vodi politička borba. Korektnih načina koji ne ugrožavaju živote, svakodnevni živote, živote ljudi, razvitak države itd.

Dalje, u oblasti slobode, zaista izdvojio sam ovde nekoliko partija koje zaista govore o značajnim naprecima rada ovog parlamenta koji je u ovom mandatu svakako unapređen, potom u oblasti evropskih tekovina, pravde, slobode i bezbednosti Srbija, kako se navodi, nastavlja da kao tranzitna zemlja značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU, aktivno i konstruktivno sarađuje sa susednim državama i članicama EU. Znači, mi smo na migrantsko pitanje odgovorili na jedan način kojim su odgovorile najodgovornije evropske države, a od većine drugih evropskih država smo mnogo bolje odgovorili, onako kako je naša tradicija.

Zatim, u oblasti slobode kretanja radnika Srbija je ostvarila napredak u odnosu na raniju preporuku kao poboljšanje saradnje sa državama članicama EU u vezi sa koordinisanjem sistema socijalne sigurnosti itd. Posebno se navodi napredak Srbije koji je postigla u oblasti bezbednosti na putevima, u reformi železnice, kao i usvajanju Zakona o klimi, set energetskih zakona, uključujući i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Sve ovo dovelo je do zaključka da su ispunjena merila za otvaranje klastera četiri, odnosno zelena agenda i održivo povezivanje.

Iako smo prolongirali sledeći popis za godinu dana zbog pandemije Kovid-19, pohvaljuje se poboljšanja dostavljanja statističkih podataka Eurostatu i ocenjuje se napredak u oblasti statistike, jer se mi ozbiljno pripremamo i za ovaj akt koji je izuzetno bitan i za našu industriju.

Naravno, već ste pominjali ekonomiju i privredu, i to se svakako pohvaljuje i to je možda i najbitnija stvar, ali takođe se beleži i napredak koji je Srbija ostvarila u reformama poreske uprave i kada je reč o strukturi privrede i ekonomskoj integraciji sa EU.

Potrebno je posebno naglasiti napredak koji je Srbija ostvarila na ovom polju, polju ljudskih i manjinskih prava. Izveštaj konstatuje da je u velikoj meri uspostavljeni zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Pre svega, izuzetno je bitno što smo formirali u ovoj Vladi posebno ministarstvo koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima i dijalogom. To je direktno ukazivanje na iskrenu želju Vlade da se podigne nivo ljudskih i manjinskih prava koji su sada na zadovoljavajućem nivou.

Ja ću posebno da pohvalim rad ministarke i ministarstva, obzirom da smo mi imali zaista jedan izuzetno intenzivan rad na zakonodavnom polju u ovoj oblasti i svi dobro znate da smo donosili i doneli izuzetno dobre i kvalitetne zakone u ovom polju. Pre svega, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, izmene i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije, a prošlog meseca smo ojačali i nezavisne institucije i tako na direktan način pokazali zaista našu želju i intenciju da jačamo sve poluge koje će osnažiti slobode i ljudska prava u našoj državi. Naravno da je jako bitno da se učvrste i svi drugi mehanizmi koji će omogućiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava naših manjinskih naroda.

Ja sam se dotakao većine ovih stvari i vidim da vreme brzo prolazi. Želim samo na kraju da ilustrujem koliki je značaj, vi ste rekli, obzirom da dolazim iz zdravstvenog sektora, da je zaista zahvaljujući fondovima iz EU praktično napravljeno sve ono što smo mi napravili. Imali smo oko 250 miliona evra ulaganja u naše zdravstvene institucije, preko 20 bolnica u celoj Srbiji i četiri velika klinička centra su renovirana, ogroman broj opreme, ulaganje u ljudski faktor koji je podržalo i sprovelo Ministarstvo zdravlja, ogroman broj vozila. Sve je to nešto što je finansirala EU i nešto što je za svaku pohvalu. Donirali su preko 200 miliona, a Evropska investiciona banka je dala kredite u odnosu od 250 miliona evra. Znači, mi se približavamo cifri od pola milijarde evra koje smo preko evropskih institucija plasirali u naš zdravstveni sistem i zato danas imamo kvalitetan odgovor u ovoj ozbiljnoj epidemiološkoj krizi.

Želim na kraju da završim svoje izlaganje sa time da ćemo mi kao SDPS zaista ustrajati i naše statutarno opredeljenje jeste stremljenje ka EU i uvek ćemo podržati sve progresivne zakone i odluke koje donosi ova Vlada, a koje nas približavaju ovom našem zajedničkom cilju, a to je moderna Srbija u EU koja danas postoji. Hvala vam.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SDPS.
Pre nego što pređemo na sledeću ovlašćenu predstavnicu, za reč se javila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Nekoliko odgovora uvaženom narodnom poslaniku i zato što je on predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova i kao takav onaj ko neposredno nadzire i kontroliše rad ministarstva. Drago mi je da smo ostali čvrsto na tome da razumemo koliko je EU prevashodno mirovni projekat. Čvrstina našeg uverenja će pomoći Evropljanima koji su to nekako pozaboravljali usput, pa se bave raznim temama koje su se udaljile od ključne ideje na kojoj je EU nastala i od ključne ideje koju mi hoćemo da učinimo živom svakodnevnicom u Srbiji, a to je da ljudi dijalogom grade mir i demokratiju i da tako grade poverenje u društvu nikada ne zaboravljajući da se mora slušati kritika, da se mora slušati drugačije mišljenje i da se mora razgovarati, da se mora razgovarati upravo o svim temama o kojima govori i Izveštaj Evropske komisije koji je pred nama.
Odgovor vama zato što smo pre godinu dana, kao ministarstvo, došli pred vas i obećali smo godinu dana plana, tražeći u stvari odobrenje od članova Odbora i vas da li želite da imate ministarstvo koje je spremno da uradi sve da se ocena Evropske komisije poveća za 20% i da bude 2,64, s obzirom da smo sada čuli da je 2,8, hvala vam na poverenju da mi to možemo.
Mislim da može Srbija mnogo više i naravno da ćemo imati predloga kako to Srbija da uradi i mnogo više.
Stvari koje smo bili dužni odboru je bio podnošenje Izveštaja o radu Ministarstva, što smo uradili 19. novembra ove godine i podnošenje Plana za 2022. i opet smo imali istu razmenu pitanja i odgovora. Predsednik je pitao i prošle godine – a što samo za godinu dana? Mi smo rekli – zato što ako ne umemo da uradimo ovo za godinu, za dve sigurno nećemo.
Zašto opet samo za godinu dana? Iz istih razloga. Korak po korak. Jedno po jedno, proverljivo, dobrovoljno se podvrgavajući parlamentarnom nadzoru. To je jedini način da uspe i drago nam je da smo imali u Odboru i kritičara i saradnika i nekog ko je uvek bio spreman na dijalog o svemu što u Ministarstvu treba da se desi. Tako je bilo i sa predstavljanjem plana rada koje je odobrilo Ministarstvo, kao i izveštaj.
Mi ćemo da radimo 2022. celu godinu na donošenju strategije ljudskih prava u Srbiji i to zato da, slažući se sa opaskama gospodina Bačevca, da u razgovoru s ljudima pokažemo koliko je Evropska unija životan, svakodnevni, rutinski projekat, osim što je mirovni projekat. Koliko je sve to što piše u ovom izveštaju nešto što je duboko prožeto kroz našu svakodnevnicu i kako je to povezano sa ljudskim pravima, sa željom da o ljudskim pravima odlučujemo, da ljudska prava merimo i da o ljudskim pravima imamo dijalog na lokalnom nivou, jer je to mesto gde se skoro 70% svih zakona sa „akia“, sa onim kako se usaglašavamo, sa EU, donosi.
Tome služi Strategija ljudskih prava i mi se nadamo saradnji tokom ove godine, kako Narodne skupštine, tako i poslanika, poput narodne poslanice Snežane Paunović koja je podnela zahtev pred naše Ministarstvo hoće li neko da se pobrine za mentalno zdravlje nacije tokom dve godine epidemije, hoćemo li popričati o tome koliko smo izbudaljeni, koliko smo u strahu, koliko smo u neizvesnosti.
Mi smo organizovali društveni dijalog, jer je to Narodna skupština od nas tražila. I obavezujuće postupanje preuzelo Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i jedan vid tog dijaloga će teći i kroz dijalog koji ćemo imati o starenju. Koliko je tuge više u najstarijim među nama a rekli smo, kad gledamo najstarije među nama, ne gledate njih, gledate sebe u budućnosti. Ako već ne umemo drugačije da razumemo koliko je važno da sve to razumemo da je to EU.
Tako da smo započeli rad na izradi Strategije ljudskih prava i da ćemo raditi i dijalog o jednom velikom zakonskom projektu, Zakonu o civilnim žrtvama rata i Zakonu o rodnom identitetu, kao zakonima koji se tiču ljudskih prava i da ćemo biti podrška dijalogu za primenu Zakona o nestalim licima, kao što smo podrška i za izradu zakona. To su sve ljudsko-pravaški zakoni koji trebaju ovom društvu da bi se, kako je narodni poslanik Samir Tandir rekao, govorilo o javnom diskursu koji se menja i kao što je narodna poslanica Elvira Kovač kazala šta su sve preporuke Evropske unije da se u polju ljudskih i manjinskih prava radi bolje, efikasnije, da bi sledeće godine u sledećem izveštaju bili izmereni sa još 20% većom ocenom. Dakle, da pređemo grupu vrlo dobrih trojkaša.
Mada ja mislim, ako se potrudimo, ako nas budu pitali iz Evropske komisije, sledeće godine – kako ste, da mi kažemo – vrlo dobro, služimo narodu, pa da je to 3,51. Nije to nemoguće, ako se ljudi slože da razgovaraju o tome šta ko treba da uradi, koliko to košta, ko će to da plati da bi se u ovoj istoj sali u decembru razgovaralo na takav način.
Gospođa Elvira Kovač je rekla koje su to preporuke koje mi treba da vodimo računa da budu primenjene iz izveštaja a tiču se ljudskih i manjinskih prava i do nas je da sa vama u komentarima Izveštaja podelimo i kako smo to uradili.
Mi smo obišli sve upravne okruge, u njihovim sedištima, u proleće ove godine. Počeli smo ove jeseni drugi obilazak. Do sada smo obišli Toplički, Pčinjski, Jablanički i Nišavski okrug zato što duboko verujemo u to da se EU, da se ljudska prava brane, grade, unapređuju, o njima razgovara na lokalnom nivou.
Verovali ili ne, to radi. Samo da vam dam jedan primer. U prethodnom obilasku, na primer, mi smo sve pitali da li imaju savet za međunacionalne odnose, pošto je to prostor u kome gradite dijalog među različitima. Nije važno da li su samo međunacionalni ili savet za bezbednost. Imate to u zakonodavnom okviru, u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ako nema novaca, ima ko da asistira, ima saradnje međunarodnih organa, organizacija i institucija, što nemamo savete? Onda se dogodilo da smo sada u drugom krugu obilaska, recimo u Nišu, informisali da je formiran i odmah smo rešili jedan ljudsko-pravni problem na licu mesta pošto je predstavnica makedonske nacionalne manjine kazala – da, ali mi nismo u savetu, pošto zakon kaže mora da bude 1% manjine. Mi smo pitali – da li brani ako je manje od 1% da bude član? Ne brani.
Tako se grade ljudska prava. Ljudi moraju da se slušaju, moraju da se čuju i moraju da razumeju da su ljudska prava tkivo svakodnevnog života.
Obišli smo i sve nacionalne savete u njihovim sedištima i evo opet primer kako primenjujemo preporuke. Poslednji nacionalni savet kojem smo bili u gostima je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Bujanovcu. Na njihovu inicijativu je organizovan društveni dijalog. Mi smo rekli šta je problem, šta je to što ministarstvo može da uradi. Oni su rekli – obrazovanje, hoćemo obrazovanje kao temu, nemamo prevodioca, kasne nam udžbenici, četvrti i osmi razred, kasne nam licence. Mi smo rekli – vi kažite ko treba da učestvuje u tom dijalogu, hoćete u Beogradu, hoćete u Bujanovcu, oni hoće u Bujanovcu, molim lepo.
Taj dijalog je naša podrška Ministarstvu prosvete, jer je ministar Branko Ružić uradio lavovski deo posla, ali treba nam neko mesto gde će ljudi da se skupe da razmene o tome informacije, kao što je to bilo mesto i društvenog dijaloga koju je tražila koordinacija nacionalnih saveta o Strategiji obrazovanja 2030. godine za njihove zahteve. Opet je Ministarstvo prosvete kazalo – dobro, dolazimo, hajde da razgovaramo. Rešili smo sporne delove strategije na opšte zadovoljstvo.
To su dokazi za ono što smo gospodinu Bačevcu rekli prošle godine, 16. novembra, mi, Ministarstvo, mi smo alat. Mi smatramo da je to suštinska uloga svakog iz budžeta plaćenog, imenovanog, postavljenog, izabranog lica. Mi smo alat za promene i tako smo poslužili kao alat kako nacionalnim manjinama, tako i Ministarstvu prosvete i tako smo spremni da radimo i dalje.
Da li to radi s obzirom da je društveni dijalog bio pod najvećim svetlom ruganja – šta ti je to, koješta i to se ne upotrebljava, šta imaš ti da pričaš, lupi rukom. Tako se demokratija ne gradi. Dok ne naučimo da razgovaramo, imaćemo svakodnevni problem sa tim da neko ugrožava naša prava, a da mi nemamo gde da kažemo ko je to, šta ko treba da uradi drugačije i kako da se svi ljudi u Srbiji osećaju bolje nego što se trenutno neki od nas osećaju ili većina ako ih pitate za ekonomsko stanje, ako se pitate za strah od lečenja ili ako ih pitate generalno za atmosferu društvenu, o čemu je gospodin Samir Tandir govorio za javni diskurs.
Dakle, na prethodnom dijalogu koji smo opet organizovali na inicijativu civilnog društva, taj dijalog je imao temu civilno društvo i mediji. Javila se pozvana predstavnica Sindikata novinara Srbije i rekla – zašto samo pričamo o medijima kao kada je sloboda govora u pitanju, zašto ne govorimo o socio-ekonomskom položaju novinara?
Mi smo rekli – hajde, obratite se Ministarstvu, mi ćemo organizovati društveni dijalog gde će tema biti socio-ekonomski položaj novinara, jer je to važno. Koliko ti je važno da imaš slobodu rada kao profesionalni novinar, toliko je važno i da znaš da ćeš imati čime da nahraniš decu ako imaš kod kuće ili sebe ili šta god da imaš kod kuće. Mislim, ta navika da se jede je dosta neizbrisiva.
Taj dijalog je održan 30. novembra. Došli su svi predstavnici, došli su Javni servis, RTV, privatne televizije, dva udruženja, NUNS i UNS i posledica je da će verovatno već sledeće nedelje oni samostalno dalje nastaviti svoje zahteve prema Vladi Srbije, prema Ministarstvu kulture i informisanja, koje je takođe bilo prisutno kao Ministarstvo rada za svoj granjski kolektivni ugovor. To su posledice izgradnje društvenog dijaloga.
Rekli smo 16. novembra prošle godine biće 12. Evo sada 10. decembra na dan ljudskih prava biće 22, pošto ćemo 8. decembra imati 21 dijalog. Planirali smo sledeću godinu 24 dijaloga na teme koje ljudi od nas traže.
Zašto delim ove informacije? Zato što slušajući sada vas iz svoje nadležnosti mi ćemo pitati, pre svega, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova - da li hoće da nam budu partneri do kraja decembra organizovanom društvenom dijalogu o ishodima i prirodi Zakona o referendumu?
Ako je već tako važno da znamo šta tačno u tom zakonu piše, hajmo da sednemo oko stola svi oni unapred znaju da Zakon o referendumu ne valja, svi mi koji smo ga pročitali pa znamo da valja, ali ne znam šta sve mogu da budu ishodi. To je vladavina prava. Tako gradimo obavezujuća postupanja za sve nas koji želimo da se Srbija drži vladavine prava.
Sve to što se tiče primedbi koje je spomenula poslanica Elvira Kovač, dakle, popis i obrazovanje su postupci u toku, kao i finalizacija tri strategije koje će do decembra biti pred Vladom Srbije - Strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, revidirana Strategija za uključenost Roma i Romkinja i Strategija o prevenciji diskriminacije ili kako mi to kažemo antidiskriminaciona, zbog toga što je važno da imamo ta dokumenta, kao da imamo i akcione planove koji će iz toga proisteći. Sve to će biti, naravno, pred vama kada budemo pratili primenu tih dokumenata.
Ono što je gospodin Tandir još govorio o javnom diskursu o tome na koji način možemo i kojim alatima da omogućimo da bude u našem svakodnevnom životu ono što nam je zapisano u dokumentima. Na svu atmosferu neprijateljstva i nečije volje da diskriminiše i vređa, mi smo već u javnosti i na internet stranici ministarstva kazali da postoje dva načina da dobrog javnog diskursa bude. Jedno je da ljudujemo i da se sami uzdržavamo od toga da koristimo verbalno smeće jedni sa drugima u komunikaciji i da čitamo. Ako hoćemo da budemo kritičari rezultata ili ako hoćemo da budemo kreatori promena, u oba slučaja moramo da čitamo. Prečesto, na našu veliku žalost, niko ništa ne čita, jer svi sve znaju.
Naš odgovor o javnom diskursu je sveden na primenu člana 387. Krivičnog zakona Republike Srbije, koji se ima primenjivati kada nema po nama prirodnog stanja da se sami uzdržavate od toga da propagirate bilo šta u ovom društvu što je Krivičnim zakonikom kažnjivo, a to znači isključivo kaznom zatvora.
Član 387. kaže – ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčene opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Mi ćemo za sledeće proleće planirati jedan društveni dijalog o primeni člana ovog zakona. Ako već postoji, zašto se ne primenjuje? Da li ga treba menjati i da li nam je dovoljno dobar za sve oni koji neće dobrovoljno i čovečanski da se uzdrže od toga da rade radnje koje policija može da utvrdi, a tužilačkom istragom da se provere, pa da se podigne optužnica? Kažu zemlje koje su naprednije od nas da je jako uspešno za vladavinu prava kada neko prekrši ovakve članove zakona pa dobije kaznu zatvora.
Drugo, kaznom iz stav 1. ovog člana kazniće se svako ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Ovo tačka člana 387. koji će se u Strategiji ljudskih prava pretvoriti u čitav odeljak o braniteljima ljudskih prava.
Dalje, ko širi ideju superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideje ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo kojeg lica ili grupe lica zasnovanih na rasi, boji kože, verske pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Tačka 5. – ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti ili raznog zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su takva krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodno-krivičnog suda, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
Tačka 6. – ko javno preti da će protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Čitanje ovog člana je da bude ilustracija rečenici koju je ispravno ponovila Elvira Kovač o tome da Srbija ima odličan normativni okvir za izgradnju i unapređenje ljudskih prava, ali da postoje slabosti u primeni i o tome ćemo razgovarati.
Na kraju želim da prosto izrazim svoje duboko uverenje da je količina sumnje spremnosti na podsmeh i nepoverenja, da je moguće da je Srbija stvarno posvećena vladavini prava, ljudskim i manjinskim pravima, koja je podeljena u tom javnom diskursu 2020. godine u novembru, sada verovatno i veća i želim da vam kažem da je to dobra vest i da ćemo i u ovoj godini tražiti i od sveta i od Srbije samo dobrobit sumnje jer je dobrobit sumnje ono što vam stvara prostor za dijalog.
Kažete u sebi – neću da pričam sa ovim ni o čemu, ne podnosim ga, a onda kažete – a, možda ipak i tako počinje demokratija i tako počinje vladavina prava.
Tražili smo dobrobit sumnje zato što je dobrobit sumnje osnovni stub vladavine prava. Na njemu se zasniva nezavisno pravosuđe. Na njemu se zasniva dijalog. Na njemu se zasniva kultura političkih kompromisa i tražićemo ih i na dalje. Ne tražimo nikakve olakšice, ne tražimo kredite, ne tražimo da nam bilo ko gleda kroz prste. Tražimo da sledeći sastanak sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u decembru i novembru 2022. godine da se završi sa pitanjem – i kako smo, vrlo dobro, služimo ljudskim pravima. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SVM, gospođa Rozalija Ekres.

Poštovani potpredsedniče, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, 28. decembra prošle godine na Devetoj sednici Drugog redovnog zasedanja u plenumu je razmotren Godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju, što je bilo prvi put ikada da Narodna skupština plenarno razmatra jedan dokument institucija EU posvećen Srbiji.

Današnjom sednicom nastavljamo putem dobre prakse da o bitnim stavovima institucija EU govorimo u plenumu kroz otvorenu debatu. Naša poslanička grupa, Poslanička grupa SVM je uverena da ovakav način rada pozitivno utiče na proces pristupanja EU jer pokazuje da se prema stavovima i preporukama najviših institucija EU postavljamo odgovorno, tako što im posvećujemo veoma značajno mesto u radu našeg parlamenta.

Pridruživanje EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije. U Narodnoj skupštini postoji apsolutna podrška pitanju evropskih integracija koja počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu.

Savez vojvođanskih Mađara kao proevropska, tačnija evro-atlantska stranka, se zalaže za ubrzanje procesa pristupanja Srbije EU, za konsolidaciju demokratskih institucija i jačanje vladavine prava. Smatramo da postoji tehnička spremnost i politička zrelost društva za ostvarenje tog cilja.

Podsećam, Narodna skupština je donela dve rezolucije o EU, 2004. i 2013. godine. Rezolucijom o pridruživanju EU od 13. oktobra 2004. godine Narodna skupština je potvrdila da je ubrzani ulazak naše zemlje u punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj, kojem će u budućem radu Narodna skupština Republike Srbije davati punu i stalnu podršku.

Rezolucijom iz decembra 2013. godine Narodna skupština se obavezuje da će tokom pregovora nastojati da jača društveni i politički konsenzus o pristupanju Republike Srbije EU.

Evropski savet je Srbiji odobrio status države kandidata 2012. godine. Pregovori o članstvu su započeti januara 2014. godine. Od tada je otvoreno 18 od 35 poglavlja. Savet EU je odobrio predlog Evropske komisije za revidiranu metodologiju proširenja za Zapadni Balkan u martu 2020. godine. Srbija je prihvatila izmenjenu pregovaračku metodologiju zvanično na međuvladinoj konferenciji, 22. juna 2021. godine.

Nova metodologija podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u šest klastera, šest tematskih celina i temelji se na četiri osnovna principa - na principu kredibilnosti procesa, tj. jačeg fokusa na osnovne reforme, na intenzivnijem političkom upravljanju procesom, na ubrzanju dinamike pristupnih pregovora i na četvrtom principu, principu predvidivosti procesa.

Srbija je u prvom klasteru, koji se odnosi na osnovna prava i obuhvata vladavinu prava, pravosuđe i demokratizaciju, otvorila sva poglavlja.

Drugi klaster je unutrašnje tržište i slobodan protok robe, kapitala i radne snage.

Treći klaster čine konkurentnost i inkluzivni rast u okviru kojeg su socijalna politika, zdravstvo, nauka i mediji.

Četvrti klaster koji se odnosi na Zeleni plan i održivu povezanost, odnosno oblasti od transporta do ekologije, je jedini klaster u kojem nije otvoreno ni jedno poglavlje.

Resursi poljoprivreda i kohezija, odnosno ruralni razvoj, bezbednost hrane i regionalna saradnja se nalaze u okviru petog klastera.

Šesti klaster obuhvata spoljnu i bezbednosnu politiku.

Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za period jun 2020-jul 2021. godine ne samo da potvrđuje kontinuitet politika, već i više od toga, daje presek sedmogodišnjih zalaganja i postignuća.

Raduju nas ocene koje se odnose na rad Narodne skupštine, u kojima se konstatuje da je korišćenje hitnog postupka svedeno na minimum, da je nastavljeno sa razmatranjem izveštaja nezavisnih državnih organa, kao i da je usvojen revidirani Kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Deo Izveštaja koji govori o Vojvodini i slabim kapacitetima lokalne samouprave ponavlja se već godinama i glasi - Što se tiče lokalne samouprave, Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine još uvek nije donet, uprkos činjenici da je njegovo donošenje predviđeno Ustavom. Kapaciteti jedinica lokalnih samouprava su još uvek slabi i postoje značajne razlike između opština. I dalje se prenose određeni poslovi na lokalni nivo, bez odgovarajuće analize kapaciteta, ljudskih i finansijskih resursa, koji su potrebni da bi se to realizovalo.

Inače, reč "Vojvodina" se u Izveštaju spominje još tri puta, ali samo kao deo imena Radio-televizije Vojvodine, koja se opisuje kao javna, jedina medijska ustanova u kojoj se u kontinuitetu realizuju programi na manjinskim jezicima. Programi radio i televizije se emituju na srpskom jeziku i na 15 jezika nacionalnih manjina.

U delu reforme javne uprave, Evropska komisija ocenjuje pozitivnim da je u julu 2021. godine Vlada usvojila Program za reformu sistema lokalne samouprave za period od 2021. do 2025. godine, kao deo strategije reforme javne uprave. U reformi javne uprave zabeležen je ograničen napredak, a ocena stanja je umerena pripremljenost.

Preporuka Evropske komisije je da je potrebno zapošljavanje po zaslugama i da je nužno smanjenje prevelikog broja vršilaca dužnosti na višim upravljačkim pozicijama, da je potrebno pojačati kontrolnu ulogu Sekretarijata za javne politike u razvoju i koordinaciji javnih politika.

U Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da je u pravosudnom sistemu Srbije postignut ograničen napredak i izvestan nivo pripremljenosti i da je posle usvajanja ustavnih amandmana potrebna temeljita revizija sistema imenovanja sudija i tužilaca i vrednovanje njihovog rada, kako bi se omogućilo zapošljavanje i napredovanje zasnovano na sposobnosti, pošto sadašnji pravni okvir nije u dovoljnoj meri garancija protiv potencijalnog političkog uticaja na sudstvo.

Da bi se obezbedila nezavisnost i odgovornost pravosuđa, Akcionom planom za Poglavlje 23 je predviđeno da Srbija treba da uradi temeljnu analizu postojećih rešenja, odnosno mogućih izmena i dopuna zakona, tj. Ustava, vodeći računa o preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.

Kao što je poznato, pre dva dana, tačnije 30. novembra, Narodna skupština je usvojila Akt o promeni Ustava, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava, a predsednik Narodne skupštine je raspisao referendum za 16. januar 2022. godine.

Da bi se kroz regionalnu saradnju osnažila evropska perspektiva Zapadnog Balkana, Evropska unija nastavlja da tretira region kako privilegovanog partnera preko raznih EU mehanizama i instrumenata, kao što su, na primer, Komitet za zdravstvenu bezbednost, zajednički sporazum o nabavkama, mehanizmi zaštite u vanrednim situacijama, Fond solidarnosti, kao i izuzeće od aktuelnih EU izvoznih zabrana medicinske opreme.

Poslednjih sedam godina, kao deo Berlinskog procesa posebna pažnja se usmerava ka uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta. Očekuje se da projekat zajedničkog regionalnog tržišta, koji se zasniva na četiri oblasti: digitalizacija, inovacije, investicije i razvoj industrije, bude implementirana do 2024. godine. Važan korak ka stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta je i Sporazum o romingu, koji je stupio na snagu 1. jula 2021. godine.

Izveštaj pozdravlja koncept „Zelenih koridora“ između EU i zapadnog Balkana. „Zeleni koridori“ su primer kako može da izgleda region bez granica, što je jedna od ključnih ideja sa kojom je pre sedam godina pokrenut Berlinski proces.

Zašto su važni „Zeleni koridori“? U2020. godini, počev od marta, 500.000 kamiona je iskoristilo mogućnost korišćenja „Zelenih koridora“ i od tada nisu zabeleženi veći zastoji. Trenutno na mesečnom nivou u proseku oko 61.000 kamiona koristi zelene prelaze.

Imajući u vidu da je između država zapadnog Balkana 14 graničnih prelaza i još 18 sa zemljama članicama EU usaglašena je neophodnost proširenja „Zelenih koridora“ na sve granične prelaze koji vode u region, uključujući i tri železnička prelaza, a kako bi se smanjilo vreme čekanja na prelazima, smanjili ukupni troškovi i ubrzala kontrola. Uz brojne inicijative, najavljen je i početak izgradnje „Autoputa mira“ između Niša i Merdara.

Od posebnog značaja za jačanje regionalne saradnje je i ekonomski investicioni plan i smernice za sprovođenje „Zelene agende“ za zapadni Balkan. Plan predviđa investicioni paket za mobilizaciju preko 30 milijardi evra za region za narednih sedam godina, a sastoji se od devet milijardi evra u obliku grantova i 20 milijardi evra u investicijama.

Što se tiče slobode izražavanja, Izveštaj konstatuje ograničeni napredak usvajanjem i početkom primene jednog broja mera iz Akcionog plana medijske strategije i smatra da opšti ambijent za nesmetano ostvarivanje slobode medija treba dodatno da se ojača u praksi.

Da sumiram, Poslanička grupa SVM pozdravlja dosadašnje napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva za evropske integracije na unapređenju pregovaračkih kapaciteta, što je uprkos teškim pandemijskim uslovima i brojnim drugim izazovima prihvatila novu metodologiju pregovora i pokazala motivisanost da nastavi sa reformama, kako bi u saradnji sa evropskim partnerima i institucijama obezbedila brži put naše zemlje u EU.

U danu za glasanje ćemo podržati Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Nemanja Joksimović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvažene premijerko, uvažena ministarka, pred nama se danas nalazi Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnet od strane 15 narodnih poslanika.

Predloženi zaključak na objektivan način i u najkraćim crtama rezimira Izveštaj Evropske komisije i daje preporuke za dalji rad svih nadležnih državnih institucija i organa, zbog čega ću već na početku svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za njegovo usvajanje.

Pre nego što krenem da govorim o samom Izveštaju, želim da vas podsetim da je Evropska komisija 5. februara 2020. godine usvojila novu metodologiju za proces pristupanja EU, koju je Savet EU zvanično usvojio u svojim zaključcima 25. marta 2020. godine. Iako nije bila u obavezi da prihvati novu metodologiju, koja je inicijalno bila namenjena Severnoj Makedoniji i Albaniji, Srbija je to uradila u julu 2020. godine.

Moram da vas podsetim i da je Evropska komisija 9. marta ove godine usvojila dokument o primeni nove izmenjene metodologije za Srbiju i Crnu Goru, koju je Savet EU prihvatio svojim zaključcima od 6. maja ove godine. Time što smo čekali duže od godinu dana da EU uobliči novu metodologiju za kandidate koji su već duboko ušli u proces pregovora pokazuje da je i samoj EU bilo potrebno vreme kako bi se iskristalisala i uobličila primena nove metodologije.

Upravo ovaj tranzicioni period bio je izazov, ne samo za zemlje kandidate, već i za same države članice EU, jer su i među njima postojale dileme na koji način će se nova metodologija primeniti. Bilo je potrebno da se nađe način kako bi se napravila razlika između država koje već pregovaraju po staroj metodologiji, što je slučaj sa Crnom Gorom i Srbijom, u odnosu na države koje tek treba da započnu pregovore, kao što je slučaj sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Upravo prihvatanje nove metodologije u trenutku kada niko sa sigurnošću nije znao kako će ona izgledati pokazuje poverenje koje državno rukovodstvo Republike Srbije ima u EU, ali i spremnost za ubrzanje dinamike pristupnog procesa.

Glavne metodološke odrednice novog pristupa naglašavaju četiri aspekta, i to: jači fokus na osnovne reforme, intenzivnije političko upravljanje, povećana dinamika i predvidljivost procesa. Dinamičniji proces podrazumeva i grupisanje pregovaračkih poglavlja, tako da fokus više nije na pojedinačnim poglavljima, već na klasterima koji prate vodeće politike EU.

Pregovaračka poglavlja sada su sekundarni instrument za proces evropskih integracija, jer su sada ključne sektorske politike EU koje su predstavljene kroz šest klastera, i to: osnove, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i koheziona politika i spoljni odnosi.

Hoću da vas podsetim da je Republika Srbija i do sada pregovarala po veoma zahtevnoj metodologiji, po kojoj nijedna država osim Srbije nije pregovarala, pa ni Crna Gora, s obzirom da je naša zemlja mogla da napreduje samo ukoliko postoji napredak u poglavljima 23 i 24 i 35. Mi smo i po tako zahtevnoj metodologiji u dosadašnjem periodu uspeli da otvorimo veliki broj poglavlja i privremeno zatvorimo dva, što pokazuje da smo i u prethodnom periodu vredno radili na našem evropskom putu.

Što se tiče početka primene nove metodologije, ona je na našu zemlju zvanično počela da se primenjuje 22. juna ove godine, kada je u Luksemburgu održana 12. Međuvladina konferencija o pristupanju Republike Srbije EU, na kojoj smo otvorili klaster 1 „Osnove“. Tada je i tako je u dosadašnjem toku pristupnih pregovora Republika Srbija otvorila jedan klaster i 18 pregovaračkih poglavlja, dok smo dva pregovaračka poglavlja privremeno zatvorili.

Republika Srbija je prihvatanjem nove metodologije izvršila izmenu pregovaračke strukture, i to u skladu sa osnovnim principima nove metodologije koji se odnose na jače političko rukovođenje samim procesom pregovora. S tim u vezi, 15. aprila ove godine usvojena je Odluka o formiranju Koordinacije za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU i Tima za podršku pregovorima.

Sve ovo pokazuje da smo na odgovoran i ozbiljan način pristupili primeni nove metodologije, u želji da naš proces evropskih integracija dodatno ubrzamo, što je, složićete se, za svaku pohvalu.

Kada govorimo o Izveštaju Evropske komisije, moram da istaknem da je on, po meni, prilično objektivan, iako oko nekih stvari ne razmišljamo isto, iako sam za neka pitanja očekivao malo bolje ocene. Izveštaj je prikazao da je Srbija ostvarila napredak u gotovo svim oblastima i dao smernice za one stvari na kojima je potrebno dodatno raditi u narednom periodu.

Što se tiče političkih kriterijuma, Izveštaj konstatuje napredak u svim oblastima, kako u oblasti pravosuđa, tako i u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, osnovnih prava, kao i slobode izražavanja.

Moram da istaknem da smo dobili odlične ocene i u sferi ekonomskih kriterijuma. Izveštaj konstatuje da smo ostvarili dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede i da je ona zabeležila samo blagi pad u 2020. godini, jer je uticaj krize izazvane pandemijom korona virusa ublažen snažnim zamajcem pre krize, sektorskom strukturom naše privrede, kao i značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne podrške.

Istaknuto je da je fiskalni prostor kreiran pre krize omogućio našoj zemlji da obezbedi značajnu finansijsku podršku za ublažavanje nastale krize i time doveo do znatnog povećanja kapitalne potrošnje. Sa tom praksom nastavljamo i sledeće godine, pa ćemo raspoloživi fiskalni prostor opredeliti za nastavak ulaganja u kapitalne investicije i zdravstveni sistem, za nastavak poreskog rasterećenja privrede, kao i za dalje povećanje plata i penzija. Upravo, kapitalna ulaganja u nove auto-puteve, bolnice, škole, vodovodnu, kanalizacionu mrežu, kao i fabrike za prečišćavanje vode doneće novi kvalitet života za sve naše građane, za šta se svi mi u SNS zalažemo.

Pohvaljeni smo i zbog toga što je na tržištu rada zabeleženo dalje smanjenje nezaposlenosti, kao i što su javne investicije nastavile da rastu, što sve pokazuje da smo i tokom pandemije korona virusa nastavili odgovorno i ozbiljno da upravljamo javnim finansijama.

Kada vidite kolika su ulaganja u našu zemlju, kada vidite da imamo sve više ulaganja iz zemalja Evropske unije, ne treba vam bolji pokazatelj na kojem je nivou vladavina prava u Republici Srbiji, jer nikome ko vodi računa o svom kapitalu neće uložiti svoj novac u državu koja je nestabilna i gde je poslovanje nesigurno.

Što se tiče pitanja sposobnosti za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva, Izveštaj konstatuje da je Srbija obavila važan posao kada je reč o usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije u brojnim oblastima, naročito u oblasti oporezivanja i energetike, zbog čega sam posebno ponosan na predsednika Republike Srbije i Vladu Republike Srbije.

Kada govorimo o klasteru 2 – unutrašnje tržište, Srbija je pohvaljena za napredak u oblasti prava privrednih društava, slobode kretanja radnika i poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga.

Što se tuče klastera 3, koji se tiče konkurentnosti i inkluzivnog rasta, pohvaljeni smo za napredak u oblasti oporezivanja, socijalne politike, zapošljavanja, industrijske politike, naučno-tehnološkog razvoja i obrazovanja.

U klasteru 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje, pohvaljuje se usvajanje Zakona o klimatskim promenama, kao i paketa zakona u oblasti energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, kao i postignut napredak u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima i reformi železnice.

Što se tiče same Zelene agende, moram da istaknem da je ona za nas jako važna i zato naša zemlja mora polako da zamenjuje ugalj obnovljivim izvorima energije, ali samo na taj način da ne ugrozimo našu energetsku bezbednost, jer je to na kraju dana najvažnije za dalji razvoj naše privrede i naše države.

U klasteru 5 – resursi, poljoprivreda i koheziona politika, Srbija je pohvaljena za postignut napredak u oblasti bezbednosti hrane, kroz zapošljavanje kadrova u nacionalnim referentnim laboratorijama i za izradu Akcionog plana u oblasti ribarstva, za finansijske i budžetske odredbe koje se odnose na upravljanje sopstvenim sredstvima, kao i za oblast regionalne politike u pogledu finansijskog upravljanja.

Kada je reč o klasteru 6, koji se odnosi na spoljne odnose, u Izveštaju se pohvaljuje što je Srbija nastavila da učestvuje u misijama i operacijama Evropske unije za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i što je nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracijskim tokovima ka Evropskoj uniji, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i delotvorno sarađujući sa svim susedima i državama članicama Evropske unije.

Evropska komisija je u svom izveštaju prepoznala i da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa Evropskom unijom i da je postavila Agendu o vladavini prava, kao jednu od ključnih prioriteta, da je ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i stoga preporučila da se oni otvore, na čemu smo jako zahvalni Evropskoj komisiji. To je važna politička poruka i državama Evropske unije, ali i našoj zemlji i našim građanima da je mnogo toga urađeno u oblasti vladavine prava, ali i svim drugim oblastima.

Ova preporuka Komisije dodatno potvrđuje da su sve odluke državnog rukovodstva Srbije dobro pripremljene i usmerene ka boljoj budućnosti svih građana. Ona je i odličan osnov članicama Evropske unije da na osnovu ocena i preporuka Evropske komisije daju saglasnost da do kraja godine otvorimo ova dva klastera.

Moram da napomenem da je za dobijanje preporuka za otvaranje ova dva klastera bilo potrebno da se oceni da je ostvaren napredak u oblasti vladavine prava, što ovaj izveštaj i konstatuje. Takođe, izveštaj i preporuke iz njega predstavljaju dodatan podstrek za nastavak reformi, te nam je u tom smislu veoma značajna i podrška koju dobijamo od Evropske unije i njenih institucija.

Drago mi je i da Srbija nije koristila pandemiju korona virusa kao izgovor za smanjivanje intenziteta sprovođenja reformi, već naprotiv, još snažnije smo krenuli u proces reformi koji je rezultirao upravo ovim preporukama Komisije.

Posebno sam ponosan na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije i premijerku, kao i na Ministarstvo za evropske integracije i ministarku lično što su u teškim uslovima pandemije korona virusa, ali i brojnim drugim izazovima sa kojima se danas suočava ceo svet pokazali volju i želju da se ubrza naš evropski put. To upravo pokazuje da je Srbija i njeno rukovodstvo posvećeno evropskim integracijama koje pokazuje pre svega kroz unutrašnje reforme koje sprovodimo, ali i kroz regionalnu saradnju.

Hoću da iskoristim ovu priliku i da se zahvalim Evropskoj uniji na konstantnoj podršci i pomoći, kao i na brojnim investicijama. Podrška koju naša zemlja dobija kroz pretpristupne fondove veoma je značajna kako bi dalje unapredili i ubrzali naše reforme i došli do našeg cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Upravo je Evropska unija naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner sa 63% trgovinske razmene i naš najveći donator sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći. Zbog toga je izuzetno važno da maksimalno iskoristimo sredstva iz IPA III fonda i usmerimo ih na dalji ravnomerni razvoj naše zemlje, kako bi dostigli sve zacrtane planove i ciljeve.

Pred našom državom je važan zadatak, da spremimo projekte koji će biti podrška našim reformama, kako bi maksimalno iskoristili ova finansijska sredstva i kako bi dodatno unapredili svakodnevni život svih naših građana. Moram da napomenem i da Srbija trenutno iz IPA fondova Evropske unije na godišnjem nivou dobija od 150 do 200 miliona evra, a kada budemo članica Evropske unije godišnje ćemo imati na raspolaganju između milijardu i milijardu i po evra bespovratne pomoći, što je neuporedivo više novca.

Kada govorimo o Izveštaju, moram da se osvrnem i na ocene vezano za rad Narodne skupštine Republike Srbije. Pre svega, pohvaljeni smo zbog smanjivanja primene hitnog postupka prilikom usvajanja zakona, kao i zbog usvajanja Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, i to je u redu.

Ali ono sa čime se ne slažem jesu ocene vezano za debate u Narodnoj skupštini, jer ne mogu da se složim da narodni poslanici nemaju prava da odgovore na brutalne kampanje i neistine koje plasiraju pojedini opozicioni političari i mediji koji su njima bliski. Upravo time što odgovaramo na njihove konstantne napade, branimo pravo na slobodu mišljenja, ali i pravo na slobodu govora.

Naše pravo da odgovorimo na naslovne strane na kojima se poziva na fizičku likvidaciju predsednika Republike Srbije, na brutalne napade na njegove roditelje, brata i decu, koji nisu političari, niti su javne ličnosti nije samo naše pravo, već i naša obaveza, kao odgovornih i ozbiljnih ljudi koji se iskreno zalažu za evropske vrednosti. To nije nikakav pritisak, niti napad na medije, niti napad na političke protivnike. To je reakcija na kršenje osnovnih ljudskih prava na nešto što je svuda u svetu za osudu. Upravo time što reagujemo, štitimo demokratiju i evropske vrednosti. Siguran sam da bi reakcija bila ista i u Evropskom parlamentu ili u bilo kom parlamentu država članica da se takve stvari dešavaju u nekoj od država Evropske unije.

Kakav odnos imaju prema institucijama Evropske unije ti isti koji vode brutalnu kampanju protiv svih onih koji se ne slažu sa njima pokazuje podatak da su prvu fazu međustranačkog dijaloga bojkotovali, dok su na drugoj fazi međustranačkog dijaloga došli i pojavili se na dan i po, da bi ga onda i napustili.

Kakav odnos imaju prema predstavnicima EU pokazuju brutalni napadi i targetiranje i evropskih predstavnika u međustranačkom dijalogu. Pre svega, imali smo prilike da čujemo od Dragana Đilasa koji je predstavnike Evropskog parlamenta optužio da su napustili evropske vrednosti. Šta tek reći na to da je taj Dragan Đilas na pitanje novinara u vezi sa realizacijom zaključaka iz međustranačkog dijaloga izjavio, citiram: „ Vi pričate o ovoj prevari koju su pripremili zajedno SNS, SPS i gospoda koja su došla iz Evrope. O tome sam vrlo jasno govorio i rekao – sram da vas bude. Sram da vas bude i Tanji Fajon i Flekenštajnu i Bilčiku i Kukan. Eto, narodni poslanici, dragi građani to su njegove reči.

Ili jučerašnji intervju Dragana Đilasa u kojem je izjavio da je drugi problem naših evropskih integracija, pazite sad, Evropska unija koja podržava Vučića i dalje je naveo da su evropski poslanici prodali sve koji veruju u Evropu, jer su izašli sa besmislenim papirom koji je po Đilasovoj proceni i oceni i njegovih saboraca iz bivšeg režima, ne menja ništa.

To vam je dragi narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije slika i prilika današnje opozicije. To vam je slika i prilika ljudi koji valjda misle da su bogom dani, da imaju pravo da disciplinuju sve, pa i Evropsku uniju i poslanike u Evropskom parlamentu. Zato verujem da predstavnici Evropske unije, ali i država članica, sada razumeju na šta smo ukazivali kada smo govorili o brutalnoj kampanji koju ti ljudi neprekidno vode protiv predsednika Republike Srbije, njegove porodice, ali i svih onih koji podržavaju državnu politiku.

Kako je vode protiv predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, tako je sada vode protiv predstavnika evropskih institucija i Evropske unije, samo zato što nisu naseli na neistine koje konstantno iznose o Srbiji i njenom rukovodstvu.

Ne želim da se previše zadržavam i prosto osvrćem na pripadnike bivšeg režima, hoću da iskoristim ovu priliku, da se osvrnem na ključne stvari, a to je da je za nas, za Republiku Srbiju članstvo u Evropskoj uniji jedan od ključnih, spoljnopolitičkih prioriteta i strateško opredelenje. Iz tog razloga sa velikom pažnjom pratimo konferenciju o budućnosti Evrope koju je inicirao predsednik Francuske Emanuel Makron u vezi sa reformom Evropske unije i naporima da se ona u narednom periodu ojača. S tim u vezi Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog doneli su 2. septembra ove godine odluku da formiraju međuresorni tim za organizaciju stalnog dijaloga o modalitetima praćenja i učešća Srbije u radu konferencije o budućnosti Evrope.

Iako postoje različiti stavovi država članica o načinu i obimu učešća država kandidata u radu ove konferencije, kada govorimo o Srbiji preovladava mišljenje da možemo kao pouzdan partner Evropske unije značajno da doprinesemo o debati u budućnosti Evrope, kao i da građani Srbije imaju i pravo i obavezu da učestvuju u takvom dijalogu, jer je budućnost Evrope i naša budućnost.

Iskreno se nadam da će politika proširenja, kao jedana od najuspešnijih politika Evropske unije ostati i visoko na agendi, jer je Srbiji, ali i čitavom regionu mesto u Evropskoj uniji. Srbija je deo Evrope i prirodno je da postane deo Evropske unije, zbog toga smo iskreno posvećeni našem evropskom putu koji treba da rezultira, upravo našim punopravnim članstvom.

Zbog toga se nadam da ćemo do kraja slovenačkog predsedavanja Savetom Evropske unije napraviti sledeći korak u procesu evropskih integracija i otvoriti minimum jedan novi klaster, jer smo kao što to konstatuje i Izveštaj Evropske komisije to i zaslužili. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa u sistemu, prelazimo na lisu prijavljenih za reč.
Prvi na listi je prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.