Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladan Glišić. Izvolite.

Cinično je govoriti o EU u Srbiji. Cinično je govoriti kada znamo da već 20 godina sve vlade i svi režimi šire ruke ka EU, žele da budu deo toga, a EU slikovito u najmanju ruku se izmiče, a ponekad nas i nogom odgurne. Najbolje to, predsednik Makron objasnio kada je rekao da naš put u EU je vrlo uslovan i vrlo je veliko pitanje da li ćemo ikada biti tamo. Onda je tek cinično kada oni ocenjuju koliko smo mi uradili na tom evropskom putu.

Neću vas podsećati šta sve u nacionalnom interesu Srba i srpskog naroda na Balkanu, na južno slovenskim prostorima ne valja kad se pita EU.

Predstavnici vaše vlasti su često govorili o licemernom stavu Brisela prema ponašanju Prištine, o licemernom stavu Brisela prema ponašanju Zagreba, prema Srbima i njihovim pravima, o licemerju koje je vojno krilo EU, a to je NATO primenjuje u Crnoj Gori kada zabranjuje da srpski lideri mogu da uđu u Vladu, o tome da podržavaju kršenje Dejtona i nametanje ljudi koji nisu prošli Savet bezbednosti da budu gaulajteri i komandanti Brisela i da u kolonijalnom smislu upravljaju Sarajevom, Srpskom i svim ljudima u Bosni i Hercegovini.

Neću pričati ni o tome o čemu smo svi pričali, često i vi iz vladajuće koalicije ste se sa tim slagali da Brisel radi na razaranju naših porodičnih vrednosti. Ne moramo mi to da pričamo, Višegradska grupa to mnogo bolje priča, iako je u EU.

Hoću da pričam o tome šta ona radi našoj socijalnoj strukturi, koliko razara našu socijalnu pravdu, koliko nas dovodi u situaciju da više obični ljudi, narod, nemaju osećaj da žive u svojoj državi.

Srpska suza nema utehu ni razumevanje o Briselu, to svi znamo, ali pod Briselskom Srbijom ni narodna suza nema utehu i niko to ne razume.

Zato moramo da se podsetimo da je način kako Brisel vidi Srbiju i kako vidi reforme, to što više nemamo sudska odeljenja koje overavaju sve što je potrebno građanima, već bogati notarijat koji visokim taksama puni privatne džepove, a mi nemamo u budžetu za saradnike u sudovima, pa dolazim u poziciju da su sudovi pretrpani predmetima, ne mogu da daju ono jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na sudsku zaštitu i pravdu ljudima.

Ne možemo da ne vidimo da su strane banke koje danas pljačkaju građane tako brutalno i očigledno po pitanju izmišljenih usluga podržane od EU, i od tog zakona i takvih mera reformskog prilagođavanja EU.

Ne možemo da primetimo da čak ni oni koji su još uvek pod nekim uticajem Narodne skupštine, a zovu se pravosuđe i danas kao izmećari stranih banaka pokušavaju da ih opravdaju pljačkanju našeg naroda.

Šta će tek raditi kada budu potpuno oslobođeni od našeg uticaja? Kakvi god da smo, a nismo najbolji, mi smo narodni predstavnici. Referendum koji ide jeste direktno kršenje ustavne zaštite da ovaj narod još jednom i nekako može da kontrolišu svoje pravosuđe.

Ovih dana raste jedan ustavobraniteljski pokret. Čine ga dosta slabi razbijanja suverenističke snage i stranke i pojedinci. Mnogo me prijatelja iz opozicije napada da kao konstruktivna opozicija sam suviše umeren prema vama, da vam suviše blago repliciram. Nema ja problem s tim. Ja čak mislim da se nekada i preoštar prema vama iz SNS.

Sada hoću da vas kao ljude pozovem, jer znam da mnogi od vas misle isto kao i mi iz ustavobraniteljskog pokreta, da nam pomognete da ne dozvolimo da se pravosuđe otme od ovog naroda, da nam pomognete kada budemo radili kampanju, da u januaru ne odustanemo od narodne kontrole nad onima koji treba da sude, da nam pomognete tako što ćete braniti naše glasove, pa možda i sabotirati neke menadžere evropskog uticaja u vašim redovima i da vratimo narodu pravo da još jednu stvar svog suvereniteta sačuva.

Ovo nije pitanje ni stranaka, ovo nije pitanje ni političkog stava, ovo je pitanje ljudske odgovornosti za našu budućnost.

Prijateljima iz ustavobraniteljskog pokreta, želim da kažem da moramo da fokusiramo tu borbu ne samo na apstraktnu priču o Ustavu i zaštiti ustavnih normi. Mi moramo jedan od najkancerogenijih uticaja EU, a to su privatni i prinudni izvršitelji, da izbacimo iz sistema i moramo da fokusiramo to i moramo da se borimo protiv privatnih izvršitelja, i oni su deo evropskog viđenja kako se sudsko izvršenje sprovodi nad građanima. Vreme je da radimo za svoj narod. Hvala.

Pretpostavljam da je to neka nova organizacija taj pokret. Teško je da čovek zapamti sve.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.
Zamolila me je ministarka Čomić da vas pozovem na dijalog o tim pitanjima. Mislim da se ne razumemo dobro i mislim da niste možda sasvim razumeli sve ono što radimo, i promene, ali da vam kažem šta god vi rekli, narod nije glup, jer razume i šta je dobro za njega i šta nije dobro za njega.
Ja mislim da 57% podrške građanima u procesu evropskih integracija i članstvu Srbije u Evropskoj uniji, građana Republike Srbije, čini mi se dovoljno govori o tome da građani razumeju šta je to što je dobro za njih i za njihove porodice, za njihove porodične firme, firme u kojima rade, karijeru i perspektivu njihovih porodica, ali svakako je vaša politika politika koju treba da saslušamo i treba da damo odgovor na to što vi pričate.
E, sada, neke od stvari koje vi kažete, kao i obično kada govorite i kada sam ovde svakog poslednjeg četvrtka u mesecu na odgovorima na poslanička pitanja, jednostavno nisu tačne. Dakle, to su tvrdnje koje nemaju nikakvu potporu u stvarnosti, u realnosti, u činjenicama i namerno ili slučajno vi time što to izgovarate obmanjujete narodi i građane Republike Srbije koji nas, na kraju krajeva i prate, prate ovu sednicu.
Pod jedan, na primer, da i mi kada uđemo u tu Evropsku uniju da više nećemo odlučivati o nama. To se nikada neće desiti. To nikada niko nije rekao. Države članice Evropske unije same odlučuju o sebi, imaju svoje skupštine, svoje parlamente, imaju svoje izbore, biraju svoje predstavnike u tim parlamentima, ti parlamenti odlučuju o tome šta će se u zemlji raditi.
Dakle, zaista ne znam kako vi mislite da kada jedna zemlja postane država članice Evropske unije ko odlučuje o njoj. Šta, nema više svoju skupštinu, svoj parlament, nema više svoju vladu? Zaista ne razumem, ili možda vi ne razumete kako funkcioniše Evropska unija ili namerno obmanjujete građane.
U svakom slučaju, to je veliki problem što vi kao narodni poslanik i sa toliko godina ne znate da ni jedna država ne gubi svoj suverenitet time što ulazi u Evropsku uniju. Ni jedna, pa neće ni Srbija.
Dakle, i dalje će ovde da se o svemu pitaju građani Republike Srbije, i dalje će oni odlučivati o pravcu u kome će se zemlja kretati na izborima, i dalje će ovu zemlju voditi, praktično najviša zakonodavna vlast, a to je Narodna skupština, predsednik Republike koji se direktno bira, i Vlada Republike Srbije kao izvršni organ koji bira Skupština.
Da to nije tako ne bi mogao da se desi Bregzit, pošto niko Veliku Britaniju nije izbacio iz Evropske unije nego je njihov narod odličio da više neće da budu članovi Evropske unije. Tako da, to što vi govorite zaista ne stoji ni u teoriji, a još manje u praksi.
Kada govorite o našem pravosuđu i o tome šta mi predlažemo da se promeni izmenama Ustava u oblasti pravosuđa ja sada moram da kažem, takođe i za građane Republike Srbije da smo mi na ovome ozbiljno radili, i to ozbiljno merili, balansirali i cenili.
Dakle, izvršna vlast, predsednica Vlade, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde neće imati više nikakav uticaj na sudstvo, nikakav, ali Narodna skupština će naravno birati ljude u sudstvu.
Žao mi je što ministarka pravde nije ovde. Rekla sam zbog čega je morala da bude odsutna, ali svakako članovi Visokog saveta sudstva delom bira i Narodna skupština. Mi nikada nismo hteli da pristanemo na to da Narodnu skupštinu iz toga isključimo zato što bi time pravosuđe otuđili od građana, što ne može biti.
Ja sam lično na javnim raspravama govorila da ne može biti da je sudstvo u potpunosti nezavisno, pa nezavisno i od zakonodavne i od izvršne vlasti. U redu ako je nezavisno od izvršne vlasti, ali od zakonodavne vlasti svi mi moramo biti zavisni, zato što zakonodavna vlast mora da balansira tu sve nas. Zašto? Zato što vas, gospodo, biraju građani. Vi ovde svakih 250 od narodnih poslanika predstavlja broj direktnih građana u Republici Srbiji. I Narodna skupština i dalje zadržava ulogu u biranju sudija i VSS. Moguće nešto manju ili svakako je potrebna drugačija parlamentarna većina, ali opet, mi smo rekli - u redu, čak i mi koji sada imamo ovoliku većinu u Skupštini, mislimo da je dobro za demokratiju, na kraju, i građane koji se ne slažu sa nama i misle drugačije od nas, da je za odluke o pravosuđu potreban dogovor između većine i predstavnika opozicije.
Time smo mi, poštovani narodni poslaniče, rekli da ćete i vi sutra imati mnogo veći glas u tome kako izgleda Visoki savet sudstva, pravosuđe, itd, nego što bi imali danas. Dakle, i mi smo se borili za veće pravo opozicije, ali nikako da Narodna skupština ili narodni poslanici nemaju nikakav uticaj na sudstvo. To jednostavno nije tačno. Mi smo se borili za to, jer na kraju krajeva, osnova demokratije je balansiranje tri grane vlasti - sudske, zakonodavne i izvršen. Ne može jedna od tri biti sama za sebe, zato što onda ne odgovara građanima Republike Srbije. A mi smo uvek govorili da želimo sudstvo koje je svakako nezavisno od politike ili nezavisnije, i rekli smo u redu, ne mora potpuno izvršna vlast, može da se isključi iz procesa, ali takođe i efikasnije, mnogo efikasnije i mnogo odgovornije. Mi to moramo da čuvamo.
Sad, da vam kažem oko toga, što mi, kakvi god da smo, ipak dobro znamo za sebe šta je istina, ali da vam kažem, kada politika ima preveliki uticaj na pravosuđe, onda vam se desi i ne libi se da taj uticaj zloupotrebi, što smo mi, nažalost, u Republici Srbiji videli, onda se vama desi 2009. godina, reforme pravosuđa, preko noći i bukvalno preko noći, hiljade sudija, javnih tužilaca, zamenika, ostalo bez posla, samo zato što nisu bili članovi tadašnje stranke na vlasti ili stožera tadašnje vlasti, što se njima u vlasti, odnosno tada u Ministarstvu pravde nešto nije svidelo, pa su ljude ostavili bez posla, i to 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda, 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Sve su to onda naknadno platili građani Republike Srbije, svi mi koji živimo u ovoj zemlji i plaćamo poreze i to preko 44 miliona evra.
Zato nije dobro da imate politiku, političare i bilo kakvu mogućnost da neko sam od sebe želi da zameni sudiju ili tužioca. To je moglo 2009. godine, danas ne može, a niti mi danas imamo u Srbiji vlast koja bi tako nešto zloupotrebila, a konačno, želimo da to nekako utvrdimo i u tom smislu je to vladavina prava, ne vladavina Ane Brnabić, ne vladavina SNS, ne vladavina Vladana Glišića, nego vladavina prava, koji je samim tim iznad svih nas. To je praktično predlog koji mi imamo i postavili smo ga, na kraju krajeva, i na referendumu da o tome odluče građani.
Sada, što se tiče pretrpanih sudova, sve što smo mi uradili, pa da vam kažem, i kao deo reforme u oblasti pravosuđa, iz vladavine prava, na našem evropskom putu, je prouzrokovalo da naše sudstvo, iako ja ne bih, ako smem sebi da dozvolim tu slobodu, rekla da je efikasno, jer mora biti mnogo efikasnije, da je opet mnogo efikasnije nego što je nekada bilo.
Onda i imamo činjenicu da je i u 2021. godini u srpskom pravosuđu nastavljeno sa smanjivanjem broja starih izvršnih predmeta i da mi, odnosno naše pravosuđe, i ja im čestitam na tome i velika zahvalnost našem pravosuđu na tome, petu godinu za redom pravosudni sistem u Srbiji rešava više predmeta, nego što ih primi.
Dakle, čitav onaj backlog, celo ono nasleđe koje smo imali, polako i to čistimo.
Dakle, kada vi kažete – sudovi su pretrpani i sve je gore, to činjenično nije tačno. To možda u vašoj politici lepo zvuči. Ja razumem da je to taj narativ koji vi volite da kažete. Ali, ili ne znate šta je činjenično tačno ili vas baš briga za istinu, a ja bih volela da mislim da je ovo prvo, dakle, da vi ovo jednostavno ne znate, da ne znate da mi pet godina za redom rešavamo, odnosno naše pravosuđe, više predmeta nego što ih primamo i da se ta efikasnost povećava i da se taj broj slučajeva koji su se nagomilali polako ali sigurno čisti.
Samo još jednu stvar, ta me je pogodila posebno, pa sam je ostavila za kraj, zato što mislim da je od svega što ste vi rekli najnekorektnija i najneispravnija, a to je vaša rečenica da narod nema osećaj da živi u svojoj državi. Ja mislim da je to velika uvreda i za Republiku Srbiju i za naš narod, velika i nedopustiva uvreda.
Naš narod i te kako ima osećaj da živi u svojoj državi i itekako zna koliko ta država postaje sve jača, snažnija i stabilnija svakim danom. I Vojska Republike Srbije i sve bezbednosne službe i ekonomija, koja je prvi put ikada od kada postoji naša Srbija će imati kumulativni ekonomski rast najveći u Evropi, i tako slično i u sportu, a da ne pričam o tome da se konačno i ponovo moram da kažem, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, vraćamo sebi, svojoj istoriji, svojoj tradiciji i slavljenju svega onoga što je bilo najlepše i najbolje u našoj istoriji. Zato danas imamo u Beogradu i velelepni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu, koji je bila najgora, najveća, najružnija rupa u glavnom gradu naše zemlje, danas je jedan od najlepših, ako ne i najlepši trg sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Danas imamo i auto-put „Miloš Veliki“. Ne samo što imamo auto-put do Čačka, koji su toliki sanjali i toliki su ih obećavali, nego što se taj auto-put zove auto-put „Miloš Veliki“. Pa ćemo imati i auto-put vožd Karađorđe, pa ćemo uskoro imati i obeležje jasenovačkih žrtava.
To su neke stvari koje mi se čini da vi mora da znate, nego nažalost, pošto ne odgovara vašem političkom narativu, nije vam važno šta je istina. E, to tako neće moći. Hvala.

Hvala.
Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, predsednice i članice Vlade, da se ne obraćam direktno narodnom poslaniku, ja sam kao ovlašćeni predlagač zaključaka, podsetiću sve nas da mi danas glasamo zapravo o zaključcima povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, planirala da na samom kraju rasprave govorim, samim tim ću zaista skratiti to obraćanje, da bih dozvolila i ostalim kolegama, jer među predlagačima ima više nas, da učestvuju u raspravi pre glasanja, ali jednostavno nisam mogla a da ne reagujem na to što je pre nekoliko minuta rečeno.

Bilo je ovde nekoliko emotivnih diskusija i ja bih se pridružila tome i ja sam evrofanatik i Savez vojvođanskih Mađara, stranka iz koje dolazim, je ne samo za evropske integracije, već za evroatlanske integracije ali ne želim sad da otvaram raspravu oko toga, želim samo da podelim nekoliko podataka.

Danas se priča o brojevima a sa, druge strane, građani misle drugo. Ja ne želim ništa da ulepšavam. Znači, podeliću konkretne podatke iz dva, odnosno tri različita istraživanja javnog mnjenja, odnosno i o konkretnim brojevima, pa svako može da ih tumači na svoj način.

Jedno od najsvežijih istraživanja od 16. novembra ove godine, istraživanje savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi, prema kome 53% građana Srbije je za ulazak u EU, a 43% je protiv ulaska u EU. Kada uporedimo našu zemlju sa regionom, odnosno Zapadni Balkan, u Albaniji je procenat ove podrške 94%, na Kosovu 90%, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini 83%, u Severnoj Makedoniji 79%. Jasno je da građani ovog regiona smatraju da je punopravno članstvo najbolja opcija za njihovu zemlju, a jedino su ispitanici iz Srbije dali prednosti ekonomskoj integraciji bez članstva u EU.

Dok građani Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije smatraju da su nacionalne vlade najodgovornije za sporo napredovanje u procesu evropskih integracija, građani Republike Srbije za to krive institucije, same institucije EU.

Sa druge strane, zbog čega ja personalno nisam srećna ali to su činjenice, građani Srbije su među najvećim pesimistima u pogledu datuma do kada bi zemlja mogla da postane članica EU: 25% njih veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16% u narednih pet godina, dok veliki procenat 44% misli da se to, nažalost, nikada neće desiti.

Drugo istraživanje, još svežije od 24. novembra ove godine, Izveštaj „Indeks ranjivosti – Srbija“, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAK fonda, više od polovine građana Srbije podržava evropske integracije Srbije. Međutim, ono o čemu smo čuli malopre, istovremeno 55% građana smatra da proces integracija ugrožava demokratiju, tradicionalne vrednosti, promoviše moralno-koruptivni i dekadentni način života.

Iako građani više gledaju na EU kao na priliku da se poboljša život običnih ljudi, što je dobro, svega, na osnovu ovog istraživanja, 18% građana posmatra Uniju kao strateškog partnera, 84% ispitanika ne smatra da Kina predstavlja pretnju po Srbiju, odnosno čak njih 59% smatra da Kina, pored Rusije je najznačajniji strateški partner Srbije.

Prema rezultatima istraživanja, najveću podršku Rusija uživa među mlađom populacijom između 18 i 24 godine, što znači da mi koji se bavimo evropskim integracijama treba da popravimo i poboljšamo komunikaciju prema njima.

Sedamdeset jedan posto ispitanika deli stav da Zapad nepravedno okrivljuje Rusiju za mnoge probleme.

Dobra vest se odnosi na istraživanje Evrobarometra koje je rađeno u zemljama članicama EU i pokazuje da prvi put nakon 2009. godine većina građana EU, 44% njih je za, prema 42% protiv proširenja EU na Zapadni Balkan. Jasno je.

Dakle, vrlo je lako pročitati ove rezultate i napraviti zaključke na osnovu njih, jer činjenica je da je u javnom mnjenju Srbije rasprostranjeno mišljenje da su možda Ruska Federacija ili neki drugi činioci veći donatori ili daleko iznad donacija koje dolaze iz EU, stoga ću podeliti tu samo nekoliko podataka.

Zvanični podaci pokazuju drastično drugačiju sliku. Prema podacima Privredne komore Srbije za period od 2010. do 2018. godine ukupna neto ulaganja rezidenata Ruske Federacije u Srbiju iznosila su 1,47 milijardi evra, čime je zvanična Moskva zauzela četvrto mesto po veličini investicija u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije kineske investicije su proteklih 10 godina u Srbiji iznosile 1,6 milijardi evra, ali kada pogledamo to procentualno, dakle, na osnovu podataka Narodne banke Srbije vidi se da su investicije iz Kine, npr. pošto postoje podaci statistički za 2019. i 2020. godinu, godine 2019. u ukupnom iznosu od 321,8 milijardi evra činile svega 8%, znači 8%, manje 10%, od ukupnih investicija svih država u Srbiju, što je ukupno 3,8 milijardi. Primera radi u 2019. godini EU je u Srbiju investirala 3,2 milijarde evra, što je gotovo 85% svih investicija u Srbiji, dok je u 2020. godini za vreme korone, naravno zbog jasnih razloga, ovo palo na 70%.

Još jedan izveštaj, kažem, jedan od svežijih iz juna ove godine, 2021. godine. Izašao je izveštaj Konferencije UN o trgovini i razvoju po kome je priliv direktnih investicija u Srbiju prošle godine iznosio 3,44 milijarde dolara. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2010. do 2019. godine priliv od 13 milijardi evra stranih direktnih investicija najviše se procentualno odnosio na priliv stranih ulaganja iz EU. Kažem, taj procenat je oko 70%. Za isti period je Kina uložila mnogo manji procenat, dok iz Rusije je stiglo 9% tih ukupnih ulaganja i pojedinačno gledano, ono što je poznato, to je jedan od najvećih investitora – Republika Italija. Hvala na pažnji.

Hvala, gospođo Kovač.

Pravo na repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe gospodin Joksimović.

Hvala, predsedavajući.

Pre svega, želim da se osvrnem na prethodno izlaganje kolege, ali i da kažem da je premijerka Ana Brnabić u svom izlaganju odgovorila i na najbolji mogući način rekla ono što je politika Vlade Republike Srbije, ono što je politika SNS i zato ću iskoristiti ova svoja dva minuta samo da se osvrnem na dve stvari i dve konstatacije.

Prva stvar tiče se Ustava, odnosno da je Zakon o referendumu antiustavan. Pre svega, to je notorna neistina. On je potpuno nešto suprotno, upravo je on ustavan i u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje, ali oni koji su donosili Ustav te 2006. godine nisu ga očigledno ni pročitali, pa sada iznose neistine i obmanjuju građane koji ovo slušaju.

Što se tiče pokušaja širenja panike među građanima da danas neko sa strane odlučuje u Srbiji, hoću i na to da se osvrnem, jer to apsolutno nije istina, i to smo imali prilike da vidimo u periodu bivšeg režima, u periodu od 2000. do 2012. godine kada su se ministri, predsednici Vlada, državni sekretari i svi ostali birali upravo u stranim ambasadama i birali upravo po nekim restoranima gde su neki drugi sa strane i sa nekim drugim ljudima iz različitih miljea, da ne kažem biznismena, tajkuna, donosili upravo odluke ko će predstavljati građane Srbije.

Danas je situacija drugačija. Danas su upravo građani ti koji odlučuju o budućnosti Srbije. Upravo su građani ti koji će odlučiti i na referendumu o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, kao što će odlučiti i na kraju našeg pristupnog procesa o tome da li žele da Srbija uđe u EU. To su činjenice i to smo pokazali u više navrata i upravo zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića od 2012. godine samo i jedino građani Srbije odlučuju u Republici Srbiji. Zato sam siguran da ćemo i na narednim izborima, koji će održati u aprilu, da će Aleksandar Vučić dobiti apsolutnu podršku, da će lista SNS dobiti apsolutnu podršku i da ćemo u narednom periodu odgovorno i dostojanstveno predstavljati građane Srbije kako bi njihov život bio svakim danom sve bolji i bolji. Hvala.

Hvala, gospodine Joksimoviću.
Sledeća prijavljena na listi je Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade, gospođo Brnabić, ministarko Čomić, drage kolege narodni poslanici, danas kada raspravljamo o zaključcima 15 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, želim da podsetim sve građane Srbije da su evropske integracije i članstvo Srbije u EU naš nacionalni interes i naše strateško opredeljenje.

Republika Srbije posmatra pristupni proces EU kao podsticaj za dalji nastavak reformi i jačanje evropskih standarda. Ne smemo zaboraviti, više kolega narodnih poslanika je danas iznosilo konkretne brojeve kada je reč o toj finansijskoj pomoći EU, želim da napomenem da je EU naš najvažniji trgovinski investicioni partner, naš najveći donator i jedan od najznačajnijih partnera u kreiranju, rekla bih, ekonomske stabilnosti naše zemlje.

U pripremi današnjeg izlaganja, zaista sam se podsetila svih onih prilika koje su nastale nakon Drugog svetskog rata i kako smo uopšte došli do koncepta formiranja, pre svega, Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice svih onih preteča EU i naišla sam na jedan jako zanimljiv govor o ujedinjenju Evrope britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je govorio studentima u Cirihu 1946. godine, nakon samo godinu dana od završetka Drugog svetskog rata.

Vinston Čerčil je tada rekao: „Ovaj plemeniti kontinent, koji u svemu obuhvata najlepša i najkulturnija područja zemlje, uživa blago i umereno podneblje, domovina je svih velikih starih rasa zapadnog sveta. Ovde su izvori hrišćanske vere i hrišćanske etike, ovde je kolevka skoro svih kultura, umetnosti, filozofije i nauke i starog i novog doba. Kada bi se Evropa jednom ujedinila u uzajamnom deljenju zajedničke baštine, neizmerni bi bili sreća, blagostanje i slava u kojima bi uživalo njenih tri ili četiri stotine miliona ljudi“.

Ovaj vizionar, kakav je bio britanski premijer Vinston Čerčil, govorio je o tome da je vreme možda kratko i da je trenutno nastao jedan predah, da su topovi utihnuli nakon Drugog svetskog rata i da su borbe prestale, ali da opasnosti nisu prestale i da ako želimo izgraditi kovanicu koju je on smislio sjedinjene evropske države moramo početi sada.

Svoj govor završava sledećim mislima: „Ako u početku sve evropske države ne budu želele ili ne budu htele da se pridruže EU, mi bez obzira na to moramo krenuti u okupljanje, u udruživanje svih onih koji to žele i mogu“.

Upravo ovaj čuveni govor Čerčil završava rečenicom: „Neka se Evropa uzdigne ponovo“.

Nekako, ovo je pravi trenutak da se podsetimo tog govora, jer se i sama EU zaista suočava sa brojnim izazovima. Uskoro se pokrenula čitava jedna polemika oko konferencije o budućnosti same EU, gde su uključeni svi akteri i nacionalni parlament i vlade država članice EU i pristupajućih zemalja i predstavnici civilnog sektora, lokalnih nivoa vlasti, studenti, mladi ljudi, da govore o tome zašto je dobro ponovo biti u EU, zašto je važan taj opstanak EU i zašto je važno da i sama EU nastavi sa svojim reformskim procesima.

Kada govorimo o toj finansijskoj pomoći EU, rekla bih da EU Srbiji pruža više od dve decenije finansijsku pomoć i da ti konkretni podaci, do kojih sam došla prema zvaničnim podacima delegacije EU u Srbiji, govore o tome da Srbija i EU potpisuje IPA finansijske sporazume za projekte čija se realizacija planira u narednom periodu svake godine i da prvi deo IPA za 2022. godinu vredan je čak 70 miliona evra, da je EU Srbiji pružala pomoć u vrednosti od 93 miliona evra u borbi protiv svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, kakav je Kovid 19, da je EU zaista bila jedan pouzdan partner i da nam je pružala pomoć i u opremi i u finansijskim sredstvima i tokom majskih poplava 2014. godine kada smo mi, ali i čitav region, bili pogođeni ovom velikom istorijskom pošasti kakve su bile majske poplave 2014. godine.

Takođe, ne smemo da zaboravimo da je EU naš najveći donator punih 20 godina i da trgovinska razmena između Srbije i EU čini ukupno 62% ukupne trgovine Srbije. Takođe da je u proteklih 10 godina, da su direktne strane investicije u Srbiji iznosile 15,4 milijarde evra, što čini 67% ukupnog priliva.

Najveći investitori u Srbiji, kada pogledate u ovom prethodnom periodu koje su se sve fabrike otvorile u Srbiji, koji investitori dolaze i što je dobro da uprkos drugoj godini pandemije mi uspevamo da očuvamo radna mesta, ali i da otvorimo i da kreiramo dobar poslovni ambijent koji otvara nova radna mesta, jako je dobro istaći da upravo su ti najveći investitori dolazili iz zemalja punopravnih članica EU i da kad pogledamo te brojke, one su zaista impresivne. U periodu od 2016. godine do 2019. godine nivo direktnih stranih investicija u našoj zemlji iznosio je sedam milijardi 315 miliona evra iz država članica EU, a nakon toga su došle i investicije sa istoka, pre svega mislim na Republiku Kinu i na Rusku Federaciju.

Direktne strane investicije su zaista dobrodošle u našu zemlju. One čine mnogo toga dobroga našoj privredi. One dovode do toga da mi uvodimo neke nove tehnologije, nova znanja, nove veštine poslovanja, da kreiramo nova radna mesta.

Takođe, kada pogledamo glavne sektore, odnosno one oblasti u kojima EU pruža finansijsku pomoć, videćemo da značajna finansijska sredstva idu u obnovu našeg obrazovanja, naših škola, naših bolnica, zdravstvenog sektora, ne samo u finansijskoj pomoći, već i u pružanju pomoći prilikom vakcinacije ili zdravstvene opreme.

Imamo IPARD finansijska sredstva koja su i te kako vezana za pomoć u poljoprivredi, pomoć našim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, pomoć koja ide ka razvoju i daljem unapređenju seoskog turizma. Ne samo to, tu je svakako i podsticaj koji ide ka lokalnom ekonomskom razvoju, podsticaji koji idu ka inovacijama, životnoj sredini, transportu, energetici, pravosuđu, vladavini prava, ali rekla bih i ono što ste vi danas u vašem uvodnom obraćanju i te kako napomenuli, jačanju kapaciteta i daljoj reformi naše javne uprave kroz proces digitalizacije i modernizacije.

Republika Srbija ima status kandidata za prijemu u članstvo EU i ovo je zaista naš strateški cilj, spoljno-politički prioritet, što je definisano Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. U izgradnji društva, upravo u ovoj Strategiji stoji u članu 3. koji definiše naše nacionalne interese da je u izgradnji društva zasnovanog na evropskim idejama, da su učestvovali i srpski mislioci u prvoj polovini 20. veka, da je srpski narod zaista podneo velike žrtve za izgradnju slobodne i stabilne Evrope, da članstvom u EU Srbija postaje deo organizacije koja predstavlja jednog od najznačajnijeg globalnog aktera i da zaista stiče mogućnost da i sama učestvuje u procesu donošenja i kreiranja odluka unutar ove organizacije.

Zaista, Vlada Republike Srbije kao glavni pregovarač u procesu evropskih integracija zaista ulaže enormne napore da ovaj evropski kurs, da sam proces evropskih integracija zaista učini živim i da svakoga dana možemo videti napretke u tom procesu.

Kada pogledamo istoriju evropskih integracija naše zemlje, kada pogledamo te važne datume, rekla bih da je proces evropskih integracija zapravo odblokiran te 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon toga i 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, zatim 2015. godine, kada smo otvorili prve dve pregovaračke pozicije od ukupno 35, koliko Srbija ima, da su rezultati zaista dobri u procesu evropskih integracija. Do sada smo otvorili 18 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili i da su vlasti Srbije zaista taj proces prihvatili kao svoj integrativni deo. Iako nismo morali da usvojimo tu novu metodologiju, i te kako smo se opredelili za nju.

Otvaranje klastera, a ranije i otvaranje poglavlja, uvek je jedan važan signal, jedan važan impuls za sve naše građane koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu danas i da je taj reformski kurs Srbije jasno zacrtan.

Srbija samostalno vodi svoju politiku i mi razvijamo partnerstva i sa našim partnerima i na Istoku i na Zapadu. Zaista se trudimo da ta dinamika procesa, dinamika otvaranja, ranije poglavlja a danas klastera, ostane živa.

Kao aktivan član Odbora za evropske integracije, smatram da ta dinamika otvaranja poglavlja ne prati pravu dinamiku reformskog procesa i stvarnog napretka naše zemlje. Ne tražimo nikakve prečice, nikakve ustupke, već samo tražimo jedan realan odnos, jedan pošten odnos, da se pogledamo u oči i da vidimo gde se mi nalazimo i gde želimo kao društvo da idemo, ali da se valorizuje svaki taj reformski napredak i svaki taj korak koji naša zemlja, Vlada Republike Srbije, ali i sve institucije u procesu integracija i te kako ulažu napore da to bude vidljivo i da se obezbedi jedan značajan pomak kroz otvaranje klastera koji danas predstavljaju tzv. grozdove poglavlja.

Evropska komisija je 19. oktobra objavila Izveštaj Srbije za 2021. godinu u okviru tzv. Paketa proširenja, koji sadrži izveštaj o kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Dobro je da je Izveštaj, kao što ste rekli u vašem uvodnom izlaganju, predstavljen i predstavnicima Privredne komore Srbije i Stalnoj konferenciji gradova i opština i Nacionalnom konventu. Mi smo na Odboru za evropske integracije u oktobru raspravljali o njemu i predstavljen je i na sastanku sa ambasadorima zemalja članica EU.

Prošle godine je bilo prvi put da o Izveštaju raspravljamo u plenumu. Dobro je da se otvore teme evropskih integracija i da u tom procesu vodimo aktivan dijalog, ali, ne sami sa sobom nego sa svim ovim akterima preko puta nas i da u taj proces uključimo i predstavnike medija i studentske organizacije i akademsku javnost, kao što je uključen i Nacionalni konvent, odnosno predstavnici civilnog sektora.

Tokom portugalskog predsedavanja otvoren je klaster jedan, koji se odnosi na osnovna prava, 22. juna 2021. godine, na Međuvladinoj konferenciji "Srbija EU". Komisija je, kada je oktobra ove godine podnela Izveštaj za Srbiju, dala pozitivne inpute za otvaranje još dva klastera - klaster tri, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivan rad, kao i klastera četiri, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Mnogo toga ne zavisi od nas. Mi smo naš deo domaćeg zadatka i te kako dobro uradili, kao dobri đaci, sada sve to zavisi od punopravnih članica EU koje će u decembru ove godine na Međuvladinoj konferenciji dati svoj stav o otvaranju jednog ili dva klastera.

Želim da kažem da je ovo Izveštaj koji zaista na jedan pozitivan način ocenjuje ostvareni napredak naše zemlje u procesu evropskih integracija i da daje jasne poruke kada je reč o spremnosti za proširenje, u trenucima kada Srbija ispunjava kriterijume za članstvo.

Takođe, želim da kažem da kada pogledamo čitav tekst Izveštaja za Srbiju za 2021. godinu, iz godine u godinu vidimo da su ovi ekonomski kriterijumi jako dobro vrednovani, jako dobro ocenjeni i da je Srbija ostvarila izvestan napredak i dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja tržišne privrede i da je čak 62 puta evidentiran ograničen napredak u čak 15 poglavlja i da je notirana umerena pripremljenost naše zemlje.

Kada govorimo o ekonomiji, želim samo da podsetim naše građane, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i do 2012. godine Srbija se suočavala sa bankrotstvom. Ja sam svedok rakovičkih fabrika na kojima smo mogli da vidimo lance i katance. Preko samo jedne noći, više desetina hiljada ljudi je ostajalo bez posla, bez mogućnosti da finansiraju normalno život svoj i svojih porodica.

Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zaista čini enormne napore da se sačuvaju radna mesta i da kroz različite pakete pomoći pomognemo svima, i penzionerima i nezaposlenima i svim punoletnim građanima i ljudima koji žive na KiM.

Vi ste tokom usvajanja budžeta i pratećih zakona nedavno u Narodnoj skupštini izneli podatak da smo pomogli sa čak osam milijardi evra i da smo se tokom 2020. i tokom 2021. godine i te kako suočavali sa brojnim izazovima, ali da smo nekako uspeli i da imamo dobre vesti kada je reč o smanjenju nezaposlenosti i da smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija u regionu čitave jugoistočne Evrope, o čemu se ne hvalimo mi sami nego to vrednuju drugi. Možete takve objave danas da nađete u svetskim priznatim časopisima od "Fajnenšel tajms" pa do ostalih.

Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji od januara do oktobra ove godine premašio je 3,140 milijardi evra, što čini više od 60% ukupnih stranih direktnih investicija za Zapadni Balkan.

Srbija aktivno učestvuje u jačanju regionalne saradnje i razvoju dobrosusedskih odnosa. Posvećeni smo jačanju bilateralnih odnosa u procesu proširenja i dajemo podršku i Albaniji i Severnoj Makedoniji za dobijanje datuma za otvaranje pregovora. Aktivni smo bili i u svim ovim prethodnim godinama i u brojnim regionalnim inicijativama poput Berlinskog procesa, mini Šengena koji je preteča inicijative "otvoreni Balkan" koju čini tri države Zapadnog Balkana. Pored Republike Srbije tu su još Severna Makedonija i Albanija.

Želim da podsetim sve građane i sve svoje kolege narodne poslanike da je Srbija tokom pandemije korona virusa bila neka vrsta regionalnog centra za vakcinaciju, da smo donirali više od 600 hiljada vakcina građanima Severne Makedonije, građanima Crne Gore i BiH i da je zaista u Republici Srbiji na više punktova se vakcinisalo na hiljade i hiljade ne samo naših građana već i građana iz susednih država, iz Severne Makedonije, iz Crne Gore i BiH.

Ovaj izveštaj notira i ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija i ceni njen rad u prethodnom izveštajnom periodu i upravo je Narodna skupština pozitivno ocenjena, da je smanjila upotrebu hitnih procedura i da smo usvojili Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Uloga Narodne skupštine je i te kako važna ne samo u harmonizaciji zakonodavstva sa propisima EU, već i u toj nadzornoj funkciji kada usvajamo određene pregovaračke pozicije i vraćamo ih Vladi na dalju doradu. Uloga Narodne skupštine ogleda se i u predsedničkoj funkciji parlamenta, jer naš zajednički zadatak je da približimo proces evropskih integracija svim našim građanima kako bi za ovaj proces dobili što širi konsenzus.

U avgustu ove godine Ministarstvo za evropske integracije, rekla bih, svake godine organizuje istraživanje javnog mnjenja i podrška evropskim integracijama je bila 57%. Ta podrška se u ovim prethodnim godinama menjala i iznosila je u periodu od 2017. do 2021. godine između 52% i 57%. Kao što ste rekli, premijerko, 57% je rezultat podrške koji je viši nego u prethodnih peto godina.

Na samom kraju želim da kažem da nas čeka zaista dosta toga što moramo da uradimo na našem reformskom kulusu, da moramo više vremena posvetiti politikama mladih, omladinskim politikama, javnim politikama, da deca jesu i ostaće naš prioritet kada govorimo o Zakonu o finansijskoj podršci deci, ali i kada govorimo o svim ostalim zakonima koje kao poslanici usvajamo.

Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, Srbija će nastaviti samostalno da vodi svoje odluke po pitanju vezanom za unutrašnju i spoljnu politiku, vodeći računa o zaštiti našeg nacionalnog interesa.

Svesni smo često da je čitav svet i te kako povezan i da kriza u jednom kraju sveta i te kako može se preliti na drugi deo sveta i da je za male države kao što je Republika Srbija i te kako važno da donosimo odluke u interesu boljeg kvaliteta života, u interesu svih naših građana.

Zahvaljujem.