Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade, gospođo Brnabić, ministarko Čomić, drage kolege narodni poslanici, danas kada raspravljamo o zaključcima 15 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, želim da podsetim sve građane Srbije da su evropske integracije i članstvo Srbije u EU naš nacionalni interes i naše strateško opredeljenje.
Republika Srbije posmatra pristupni proces EU kao podsticaj za dalji nastavak reformi i jačanje evropskih standarda. Ne smemo zaboraviti, više kolega narodnih poslanika je danas iznosilo konkretne brojeve kada je reč o toj finansijskoj pomoći EU, želim da napomenem da je EU naš najvažniji trgovinski investicioni partner, naš najveći donator i jedan od najznačajnijih partnera u kreiranju, rekla bih, ekonomske stabilnosti naše zemlje.
U pripremi današnjeg izlaganja, zaista sam se podsetila svih onih prilika koje su nastale nakon Drugog svetskog rata i kako smo uopšte došli do koncepta formiranja, pre svega, Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske ekonomske zajednice svih onih preteča EU i naišla sam na jedan jako zanimljiv govor o ujedinjenju Evrope britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je govorio studentima u Cirihu 1946. godine, nakon samo godinu dana od završetka Drugog svetskog rata.
Vinston Čerčil je tada rekao: „Ovaj plemeniti kontinent, koji u svemu obuhvata najlepša i najkulturnija područja zemlje, uživa blago i umereno podneblje, domovina je svih velikih starih rasa zapadnog sveta. Ovde su izvori hrišćanske vere i hrišćanske etike, ovde je kolevka skoro svih kultura, umetnosti, filozofije i nauke i starog i novog doba. Kada bi se Evropa jednom ujedinila u uzajamnom deljenju zajedničke baštine, neizmerni bi bili sreća, blagostanje i slava u kojima bi uživalo njenih tri ili četiri stotine miliona ljudi“.
Ovaj vizionar, kakav je bio britanski premijer Vinston Čerčil, govorio je o tome da je vreme možda kratko i da je trenutno nastao jedan predah, da su topovi utihnuli nakon Drugog svetskog rata i da su borbe prestale, ali da opasnosti nisu prestale i da ako želimo izgraditi kovanicu koju je on smislio sjedinjene evropske države moramo početi sada.
Svoj govor završava sledećim mislima: „Ako u početku sve evropske države ne budu želele ili ne budu htele da se pridruže EU, mi bez obzira na to moramo krenuti u okupljanje, u udruživanje svih onih koji to žele i mogu“.
Upravo ovaj čuveni govor Čerčil završava rečenicom: „Neka se Evropa uzdigne ponovo“.
Nekako, ovo je pravi trenutak da se podsetimo tog govora, jer se i sama EU zaista suočava sa brojnim izazovima. Uskoro se pokrenula čitava jedna polemika oko konferencije o budućnosti same EU, gde su uključeni svi akteri i nacionalni parlament i vlade država članice EU i pristupajućih zemalja i predstavnici civilnog sektora, lokalnih nivoa vlasti, studenti, mladi ljudi, da govore o tome zašto je dobro ponovo biti u EU, zašto je važan taj opstanak EU i zašto je važno da i sama EU nastavi sa svojim reformskim procesima.
Kada govorimo o toj finansijskoj pomoći EU, rekla bih da EU Srbiji pruža više od dve decenije finansijsku pomoć i da ti konkretni podaci, do kojih sam došla prema zvaničnim podacima delegacije EU u Srbiji, govore o tome da Srbija i EU potpisuje IPA finansijske sporazume za projekte čija se realizacija planira u narednom periodu svake godine i da prvi deo IPA za 2022. godinu vredan je čak 70 miliona evra, da je EU Srbiji pružala pomoć u vrednosti od 93 miliona evra u borbi protiv svetske pandemije koja je pogodila čitav svet, kakav je Kovid 19, da je EU zaista bila jedan pouzdan partner i da nam je pružala pomoć i u opremi i u finansijskim sredstvima i tokom majskih poplava 2014. godine kada smo mi, ali i čitav region, bili pogođeni ovom velikom istorijskom pošasti kakve su bile majske poplave 2014. godine.
Takođe, ne smemo da zaboravimo da je EU naš najveći donator punih 20 godina i da trgovinska razmena između Srbije i EU čini ukupno 62% ukupne trgovine Srbije. Takođe da je u proteklih 10 godina, da su direktne strane investicije u Srbiji iznosile 15,4 milijarde evra, što čini 67% ukupnog priliva.
Najveći investitori u Srbiji, kada pogledate u ovom prethodnom periodu koje su se sve fabrike otvorile u Srbiji, koji investitori dolaze i što je dobro da uprkos drugoj godini pandemije mi uspevamo da očuvamo radna mesta, ali i da otvorimo i da kreiramo dobar poslovni ambijent koji otvara nova radna mesta, jako je dobro istaći da upravo su ti najveći investitori dolazili iz zemalja punopravnih članica EU i da kad pogledamo te brojke, one su zaista impresivne. U periodu od 2016. godine do 2019. godine nivo direktnih stranih investicija u našoj zemlji iznosio je sedam milijardi 315 miliona evra iz država članica EU, a nakon toga su došle i investicije sa istoka, pre svega mislim na Republiku Kinu i na Rusku Federaciju.
Direktne strane investicije su zaista dobrodošle u našu zemlju. One čine mnogo toga dobroga našoj privredi. One dovode do toga da mi uvodimo neke nove tehnologije, nova znanja, nove veštine poslovanja, da kreiramo nova radna mesta.
Takođe, kada pogledamo glavne sektore, odnosno one oblasti u kojima EU pruža finansijsku pomoć, videćemo da značajna finansijska sredstva idu u obnovu našeg obrazovanja, naših škola, naših bolnica, zdravstvenog sektora, ne samo u finansijskoj pomoći, već i u pružanju pomoći prilikom vakcinacije ili zdravstvene opreme.
Imamo IPARD finansijska sredstva koja su i te kako vezana za pomoć u poljoprivredi, pomoć našim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, pomoć koja ide ka razvoju i daljem unapređenju seoskog turizma. Ne samo to, tu je svakako i podsticaj koji ide ka lokalnom ekonomskom razvoju, podsticaji koji idu ka inovacijama, životnoj sredini, transportu, energetici, pravosuđu, vladavini prava, ali rekla bih i ono što ste vi danas u vašem uvodnom obraćanju i te kako napomenuli, jačanju kapaciteta i daljoj reformi naše javne uprave kroz proces digitalizacije i modernizacije.
Republika Srbija ima status kandidata za prijemu u članstvo EU i ovo je zaista naš strateški cilj, spoljno-politički prioritet, što je definisano Strategijom nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. U izgradnji društva, upravo u ovoj Strategiji stoji u članu 3. koji definiše naše nacionalne interese da je u izgradnji društva zasnovanog na evropskim idejama, da su učestvovali i srpski mislioci u prvoj polovini 20. veka, da je srpski narod zaista podneo velike žrtve za izgradnju slobodne i stabilne Evrope, da članstvom u EU Srbija postaje deo organizacije koja predstavlja jednog od najznačajnijeg globalnog aktera i da zaista stiče mogućnost da i sama učestvuje u procesu donošenja i kreiranja odluka unutar ove organizacije.
Zaista, Vlada Republike Srbije kao glavni pregovarač u procesu evropskih integracija zaista ulaže enormne napore da ovaj evropski kurs, da sam proces evropskih integracija zaista učini živim i da svakoga dana možemo videti napretke u tom procesu.
Kada pogledamo istoriju evropskih integracija naše zemlje, kada pogledamo te važne datume, rekla bih da je proces evropskih integracija zapravo odblokiran te 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon toga i 2014. godine, kada je održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, zatim 2015. godine, kada smo otvorili prve dve pregovaračke pozicije od ukupno 35, koliko Srbija ima, da su rezultati zaista dobri u procesu evropskih integracija. Do sada smo otvorili 18 pregovaračkih poglavlja, dva smo privremeno zatvorili i da su vlasti Srbije zaista taj proces prihvatili kao svoj integrativni deo. Iako nismo morali da usvojimo tu novu metodologiju, i te kako smo se opredelili za nju.
Otvaranje klastera, a ranije i otvaranje poglavlja, uvek je jedan važan signal, jedan važan impuls za sve naše građane koji pokazuju da je Srbija na dobrom putu danas i da je taj reformski kurs Srbije jasno zacrtan.
Srbija samostalno vodi svoju politiku i mi razvijamo partnerstva i sa našim partnerima i na Istoku i na Zapadu. Zaista se trudimo da ta dinamika procesa, dinamika otvaranja, ranije poglavlja a danas klastera, ostane živa.
Kao aktivan član Odbora za evropske integracije, smatram da ta dinamika otvaranja poglavlja ne prati pravu dinamiku reformskog procesa i stvarnog napretka naše zemlje. Ne tražimo nikakve prečice, nikakve ustupke, već samo tražimo jedan realan odnos, jedan pošten odnos, da se pogledamo u oči i da vidimo gde se mi nalazimo i gde želimo kao društvo da idemo, ali da se valorizuje svaki taj reformski napredak i svaki taj korak koji naša zemlja, Vlada Republike Srbije, ali i sve institucije u procesu integracija i te kako ulažu napore da to bude vidljivo i da se obezbedi jedan značajan pomak kroz otvaranje klastera koji danas predstavljaju tzv. grozdove poglavlja.
Evropska komisija je 19. oktobra objavila Izveštaj Srbije za 2021. godinu u okviru tzv. Paketa proširenja, koji sadrži izveštaj o kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo. Dobro je da je Izveštaj, kao što ste rekli u vašem uvodnom izlaganju, predstavljen i predstavnicima Privredne komore Srbije i Stalnoj konferenciji gradova i opština i Nacionalnom konventu. Mi smo na Odboru za evropske integracije u oktobru raspravljali o njemu i predstavljen je i na sastanku sa ambasadorima zemalja članica EU.
Prošle godine je bilo prvi put da o Izveštaju raspravljamo u plenumu. Dobro je da se otvore teme evropskih integracija i da u tom procesu vodimo aktivan dijalog, ali, ne sami sa sobom nego sa svim ovim akterima preko puta nas i da u taj proces uključimo i predstavnike medija i studentske organizacije i akademsku javnost, kao što je uključen i Nacionalni konvent, odnosno predstavnici civilnog sektora.
Tokom portugalskog predsedavanja otvoren je klaster jedan, koji se odnosi na osnovna prava, 22. juna 2021. godine, na Međuvladinoj konferenciji "Srbija EU". Komisija je, kada je oktobra ove godine podnela Izveštaj za Srbiju, dala pozitivne inpute za otvaranje još dva klastera - klaster tri, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivan rad, kao i klastera četiri, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.
Mnogo toga ne zavisi od nas. Mi smo naš deo domaćeg zadatka i te kako dobro uradili, kao dobri đaci, sada sve to zavisi od punopravnih članica EU koje će u decembru ove godine na Međuvladinoj konferenciji dati svoj stav o otvaranju jednog ili dva klastera.
Želim da kažem da je ovo Izveštaj koji zaista na jedan pozitivan način ocenjuje ostvareni napredak naše zemlje u procesu evropskih integracija i da daje jasne poruke kada je reč o spremnosti za proširenje, u trenucima kada Srbija ispunjava kriterijume za članstvo.
Takođe, želim da kažem da kada pogledamo čitav tekst Izveštaja za Srbiju za 2021. godinu, iz godine u godinu vidimo da su ovi ekonomski kriterijumi jako dobro vrednovani, jako dobro ocenjeni i da je Srbija ostvarila izvestan napredak i dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja tržišne privrede i da je čak 62 puta evidentiran ograničen napredak u čak 15 poglavlja i da je notirana umerena pripremljenost naše zemlje.
Kada govorimo o ekonomiji, želim samo da podsetim naše građane, ja dolazim iz gradske opštine Rakovica i do 2012. godine Srbija se suočavala sa bankrotstvom. Ja sam svedok rakovičkih fabrika na kojima smo mogli da vidimo lance i katance. Preko samo jedne noći, više desetina hiljada ljudi je ostajalo bez posla, bez mogućnosti da finansiraju normalno život svoj i svojih porodica.
Vlada Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zaista čini enormne napore da se sačuvaju radna mesta i da kroz različite pakete pomoći pomognemo svima, i penzionerima i nezaposlenima i svim punoletnim građanima i ljudima koji žive na KiM.
Vi ste tokom usvajanja budžeta i pratećih zakona nedavno u Narodnoj skupštini izneli podatak da smo pomogli sa čak osam milijardi evra i da smo se tokom 2020. i tokom 2021. godine i te kako suočavali sa brojnim izazovima, ali da smo nekako uspeli i da imamo dobre vesti kada je reč o smanjenju nezaposlenosti i da smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija u regionu čitave jugoistočne Evrope, o čemu se ne hvalimo mi sami nego to vrednuju drugi. Možete takve objave danas da nađete u svetskim priznatim časopisima od "Fajnenšel tajms" pa do ostalih.
Nivo direktnih stranih investicija u Srbiji od januara do oktobra ove godine premašio je 3,140 milijardi evra, što čini više od 60% ukupnih stranih direktnih investicija za Zapadni Balkan.
Srbija aktivno učestvuje u jačanju regionalne saradnje i razvoju dobrosusedskih odnosa. Posvećeni smo jačanju bilateralnih odnosa u procesu proširenja i dajemo podršku i Albaniji i Severnoj Makedoniji za dobijanje datuma za otvaranje pregovora. Aktivni smo bili i u svim ovim prethodnim godinama i u brojnim regionalnim inicijativama poput Berlinskog procesa, mini Šengena koji je preteča inicijative "otvoreni Balkan" koju čini tri države Zapadnog Balkana. Pored Republike Srbije tu su još Severna Makedonija i Albanija.
Želim da podsetim sve građane i sve svoje kolege narodne poslanike da je Srbija tokom pandemije korona virusa bila neka vrsta regionalnog centra za vakcinaciju, da smo donirali više od 600 hiljada vakcina građanima Severne Makedonije, građanima Crne Gore i BiH i da je zaista u Republici Srbiji na više punktova se vakcinisalo na hiljade i hiljade ne samo naših građana već i građana iz susednih država, iz Severne Makedonije, iz Crne Gore i BiH.
Ovaj izveštaj notira i ulogu Narodne skupštine u procesu evropskih integracija i ceni njen rad u prethodnom izveštajnom periodu i upravo je Narodna skupština pozitivno ocenjena, da je smanjila upotrebu hitnih procedura i da smo usvojili Kodeks ponašanja narodnih poslanika. Uloga Narodne skupštine je i te kako važna ne samo u harmonizaciji zakonodavstva sa propisima EU, već i u toj nadzornoj funkciji kada usvajamo određene pregovaračke pozicije i vraćamo ih Vladi na dalju doradu. Uloga Narodne skupštine ogleda se i u predsedničkoj funkciji parlamenta, jer naš zajednički zadatak je da približimo proces evropskih integracija svim našim građanima kako bi za ovaj proces dobili što širi konsenzus.
U avgustu ove godine Ministarstvo za evropske integracije, rekla bih, svake godine organizuje istraživanje javnog mnjenja i podrška evropskim integracijama je bila 57%. Ta podrška se u ovim prethodnim godinama menjala i iznosila je u periodu od 2017. do 2021. godine između 52% i 57%. Kao što ste rekli, premijerko, 57% je rezultat podrške koji je viši nego u prethodnih peto godina.
Na samom kraju želim da kažem da nas čeka zaista dosta toga što moramo da uradimo na našem reformskom kulusu, da moramo više vremena posvetiti politikama mladih, omladinskim politikama, javnim politikama, da deca jesu i ostaće naš prioritet kada govorimo o Zakonu o finansijskoj podršci deci, ali i kada govorimo o svim ostalim zakonima koje kao poslanici usvajamo.
Na samom kraju, zaista poslednja rečenica, Srbija će nastaviti samostalno da vodi svoje odluke po pitanju vezanom za unutrašnju i spoljnu politiku, vodeći računa o zaštiti našeg nacionalnog interesa.
Svesni smo često da je čitav svet i te kako povezan i da kriza u jednom kraju sveta i te kako može se preliti na drugi deo sveta i da je za male države kao što je Republika Srbija i te kako važno da donosimo odluke u interesu boljeg kvaliteta života, u interesu svih naših građana.
Zahvaljujem.