Zahvaljujem.
Zahvaljujem na podeljenim i precizno čitanim podacima iz izveštaja. Pre nego što dam odgovor šta je to što smo uradili, jer smo to čitali kao preporuku, samo da podsetim sve nas, izveštaj koji je pred vama prave se na osnovu podataka koje mi dajemo. To se često zaboravlja u javnosti i naravno, ono što se kaže, podaci iz senke ili konsultacije sa alternativnim davaocima podataka o tome šta se u Srbiji desilo za godinu dana. Onda kroz nekoliko nivoa konsultacija dolazi do dokumenta koji je usvajan, pa je sada pred vama i mi svi imamo prilike da u nekoj od faza ili učestvujemo ili komentarišemo ono što državni organi daju podatke.
Državni organi Srbije prave taj izveštaj davanje podataka, zato je dobro da mnogo više radimo na podacima i u tome je odličan rezultat koji je postigla Strategija digitalizacije koju je premijerka pokrenula još pre ovog mandata Vlade.
Dakle, to što je zamerka je u dijalogu sa direktorom RTS pokrenuto i čekamo rezultate, kao programska redakcija na RTS, ne na RTV gde će biti jezici kojih inače nema u redakcijama Javnom servisu Radio televizija Vojvodine, kao što su albanski, romski, bugarski i vlaški itd. Najdalje su otišli dogovori o tome sa romskom nacionalnom manjinom, bugarskom nacionalnom manjinom i albanskom nacionalnom manjinom i čekamo još uvek finalizaciju u okviru Javnog servisa RTS, kao i razgovor o tome šta nacionalne manjine imaju kao predlog ili kao komentare u odnosu na programe na jezicima manjina.
Dakle, i u terminu kada se reaguju i u samoj tematici, to je koordinacija nacionalnih manjina, zaista sam postigla saglasnost koja smatra da je mnogo važnije da većina dobrim informativnim programom stekne dovoljno informacija o nekoj manjini koja živi u Srbiji.
Mi smo u obilascima čak imali iskustvo da su, na primer, dobili smo pitanja zašto su Rusini došli u Srbiju? Na šta smo mi kazali verovatno ni oni ne znaju, ali su došli odavno, kao i Slovaci ili Mađari koji su tu oduvek. Dakle, prosto imate taj nedostatak informacija koje bi većina trebalo da dobija kroz informativne programe na manjinskim jezicima koji su titlovani ili prenošeni.
Zbog toga je Javni servis RTS važan da se ne svede informisanje o manjinama na to kako sjajno kuvaju, još bolje pevaju ili igraju. To delimo svi zajedno kao zajedničko kulturno nasleđe. To je otprilike objašnjenje. Za proces je zadužen državna sekretarka Olena Papuga u Ministarstvu i ona održava redovnu komunikaciju sa RTS da bi zaista se podigao nivo informisanja i na drugim jezicima koji tradicionalno, rutinski imaju redakcije na RT Vojvodini. To nam je cilj, da se kroz različitosti što bolje upoznamo i da vidimo koliki ogroman deo istorije delimo. Generalno je to ono što smatramo pravom iz Zakona o nacionalnim savetima na informisanje, na obrazovanje, na kulturu, na službenu upotrebu jezika i pisma, da je to nešto što treba dijalogom, da zajednički korist napravimo na bolje.
Potpuno se sa vama slažem, pažljivo treba čitati, pažljivo pratiti i pažljivo videti kakvi se podaci daju, jer jednom kada date podatak, onda će on ući u izveštaj zato što je podatak iz zemlje o kojoj se izveštaj pravi. Zato su ovakve rasprave koje ste vi organizovali dragocene, zbog toga što to prate ljudi koji pišu izveštaje i onda prave korekciju svog pristupa ili načina skupljanja podataka za sledeći izveštaj. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Milan Radin, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Ministarko, nisam siguran da smo se razumeli, moja zamerka ovde je bila zašto RTV nije uvršćen u izvešaj. Razumem ja vas da podaci ovde dolaze, kako iz državnih institucija tako i od onog što ste rekli u senci. Mene to što je u senci brine. To je ono što sam sad rekao što je nešto od toga što je predstavljeno kao istraživanje, zapravo slajd šou sa osam slajdova. Oduzmite onaj naslovni slajd, sedam slajdova, sedam slika. Sad ja koliko se sećam metodologije izrade naučnog rada i naučnog istraživanja, treba malo više od sedam slajdova.

Ono čega se ja najviše bojim da nešto što se tako podvuče završi vam u izveštaju. To je ono što sam vam rekao, ovo je drugi put da se pojavljuje ova formulacija, da je RTV totalno izbrisan, da RTV ne postoji kao medijski servis ovde koji, kažem, emituje na deset jezika, između ostalog i na romskom. To je ono što ste rekli da nema, ima romski na RTV-u. Razumem da mi možda trebalo da ide zbog ostatka populacije na RTS-u, ali to je sada drugo pitanje, on postoji. Zato vam kažem, recite da sam lokal patriota ili kako god hoćete, ali mislim da tako nešto isto treba da bude oslikano i u ovom izveštaju, da treba pravo stanje, ne tražimo ništa što nije, samo ono što je pravo stanje da bude oslikano u izveštaju. Zahvaljujem.

Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Samo da dodam nešto kratko. Vi ste imali priliku sigurno da me vidite dosta frustriranu i emotivnu oko nekih ranijih izveštaja o napretku i kao nekom ko nije imao mnogo iskustva u politici, moram da kažem da je meni to bilo potpuno nejasno, neprihvatljivo, neprofesionalno, ali je tako.
Mislim da ne prođe sastanak da kada se tako nešto desi mi ne skrenemo našim partnerima iz EU pažnju na to. Ima i gorih primera od toga nego što je ovaj. Ovaj izveštaj je u tom smislu još i najbolji koji smo imali. Sećam se, zaista se sećam kada je jedan od tajkunskih medija objavio kao udarnu vest da je čitavo njihovo pismo Briselu završilo u našem izveštaju o napretku. Preslikano.
Dakle, ono što su oni napisali iz njihovog ugla, njihove žalbe, neko je u stvari to samo preslikao u Izveštaju o napretku što je krajnje nekorektno, ali tako je.
Mi smo od tada, kao što i vi kažete, to je život, i sviđa mi se taj stav, jer to je tako. Moramo da nastavimo da radimo i moramo da radimo još više. Mi smo tada naučili neke stvari, ja lično sam naučila kako to ide, i onda sam u mandatu ove Vlade odmah od prvog meseca sam krenula da pravim mesečni izveštaj o napretku u oblasti vladavine prava i tako smo mi svaki mesec davali po oblastima šta je sve urađeno i šta su sve konkretni rezultati, i iz meseca u mesec smo dodavali stvari koje smo uradili u tom mesecu, s tim što smo to obeležili crveno, da vide tačno šta je novo.
Dakle, potpuno transparentno o svim informacijama. Ja sam rekla - ja ću na kraju mandata ove Vlade da izdam jednu knjigu šta smo sve uradili u oblasti vladavine prava, pa da vidim kako to nije dovoljno za napredak.
I evo, to smo uradili i posle šest meseci smo videli konačno napredak, zato što niko nije mogao da kaže nema napretka i bili su stvarno potpuno konkretni, opipljivi rezultati koji su oni onda morali da prihvate i da ih priznaju.
Ali da postoje kao što kaže ministarka Čomić, raznorazni uticaji, postoje, i mi na kraju krajeva moramo stalno i otvoreno da pričamo o tome zato što je to naš Izveštaj o napretku, on mora biti objektivan, on mora biti nepristrasan. Tu ne smeju da se ubacuju lične impresije, utisci raznih nevladinih organizacija, koliko god važne nevladine organizacije bile.
Ali, to nije ni lična impresija, ni mene kao predsednice Vlade, ni bilo kog medija, ni bilo koje nevladine organizacije, to je izveštaj o tome šta je urađeno i šta imamo trenutno od rezultata. Da ima takvih stvari ima, samo ih ima još manje, ali dobro je, učili smo i mi kako to da rešavamo.
Iskoristila bih sad samo ovu priliku za jednu, takođe važnu stvar izdala sam i izjavu putem medija. To je nešto o čemu sam pričala ranije tokom rasprave.
Dakle, vidite kada Izveštaj nije dovoljno objektivan i kada se neke stvari ne kažu dovoljno jasno, kao što je recimo Izveštaj Evropske komisije o napretku koji dobija Priština, gde smo mi rekli – ne možete da tretirate Beograd i Prištinu isto i ne možete stalno da ponavljate iste formulacije iz izveštaja u izveštaj, zato što ako se ništa ne promeni u novom izveštaju u odnosu na stari izveštaj vi, praktično pohvaljujete nedostatak napretka.
Danas smo videli ponovo da su privremene institucije u Prištini zabranile ulazak na teritoriju KiM Petru Petkoviću i ovo je peti put samo tokom 2021. godine da je njemu zabranjen ulazak, i što je još gore ova zabrana dolazi nekoliko dana nakon što je EU jasno rekla Prištini da to ne sme da radi i da mora da poštuje Sporazum i da Petru Pektoviću omogući ulaz na teritoriju KiM, odnosno prelazak administrativne granice.
Dakle, to je rekla jasno EU. Nakon par dana Priština je rekla – ne, ne možete da uđete. Razumete, to je posledica toga kada niste dovoljno jasni u zvaničnim izveštajima i ne govorite o stvarima koje su važne za implementaciju međunarodnih sporazuma.
I, ja pitam danas EU – dokle ovako? Ovo je peti put samo ove godine da zabranjujete direktoru Kancelarije za KiM i našem pregovaraču da uđe na teritoriju AP KiM, da pređe administrativnu liniju. Dokle će to trpeti EU? I, šta će biti sledeća reakcija ili ćemo samo ponovo čuti mlako, molim vas, evo, dajte, pustite, i onda će oni da puste, pa će opet za mesec dana da zabrane.
Kada će se konačno po tom pitanju izjasniti izvestilac Evropskog parlamenta za teritoriju Kosova i Metohije, gospođa Viola fon Kramon, koja se bavi svim pitanjima u centralnoj Srbiji, od rudarstva do bubamare? Ali se zato ni jednom nije oglasila na temu zabrane ulaska Petra Petkovića, a na temu pucanja specijalnih jedinica Rosu po golorukom srpskom narodu se oglasila time što je rekla da je to za puno poštovanje i da je to vladavina prava. Pa, evo sad pitam zaista još jednom – do kada ovako? Koje će sada reakcije uslediti?
Opet, ovo nije van teme zato što je to i tema Izveštaja o napretku koji kada se ne napišu na način da daju pravu sliku toga što se dešava onda, praktično date vetar u leđa, u ovom slučaju privremenim institucijama u Prištini da nastave da se ponašaju kao što se ponašaju i ne samo da ne implementiraju Briselski sporazum u domenu implementacija, odnosno stvaranja, formiranja zajednica srpskih opština, već ni u domenu najobičnije slobode kretanja i to za našeg pregovarača.
Te stvari moraju jasno da se kažu da bi se promenile i od njih nećemo odustati. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvažena gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, ja ću zaista iskoristiti najkraće moguće vreme od vremena koje pripada poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije, pre svega, a da se izvinim zato što nas danas nije bilo, ali pod opravdanim okolnostima.

Ovo je važna tema i sigurna sam da su kolege govorile na najkvalitetniji način o svemu onome što je pred nama u vidu zaključaka, a na temu Izveštaja Evropske komisije.

Ne mogu, a da ne ponovim ono što ste rekli, uvažena premijerko, a to je da možda najveću gorčinu i taj gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da su stalno prisutni ti dvostruki aršini, da se na Srbiju uvek gleda iz nekog ugla koji nije realan, da mnogo često čujemo identično upozorenje za Beograd i Prištinu, iako je velika razlika između onoga što rade Beograd i Priština.

Naspram Beograda koji je spreman da razgovara o svemu stoji Priština koja, osim što nije spremana da razgovara i ono što je nekada dogovoreno apsolutno ne želi da implementira.

Naša rešenost, i o tome smo govorili proteklih godina dana kada je u pitanju evropski put je jasna. Mi nemamo dilemu, i smo bezbroj puta rekli kao vladajuća većina i kao skoro svi poslanici u ovoj sali, ali sa druge strane, nekako izostaje to poštovanje, nekako teško čovek podnosi momenat u kome je Izveštaj evropske komisije dobar, ali se otvaranje klastera odlaže pod nekim izgovorima koji su potpuno neopravdani, pod izgovorom referenduma koji smo raspisali pre dva dana.

To je u stvari ta priča koja je teška, koja se teško vari, koju svi kao ljudi teško podnosimo i ne možemo da razumemo. Ali, sa druge strane, pomenuli ste možda najglasniju od njih koja ima, ja sam ubeđena, lične motive. Decenijama unazad mi gledamo sve te istaknute kupljene glasnogovornike onoga što bi trebalo da bude ideja Prištine. To više nije to njihovo nezavisno Kosovo, to je nažalost, velika Albanija koja nije opasnost samo za Srbiju, opasnost je za ceo region i opasnost je upravo za ovu Evropu koja, gotovo sam ubeđena u dobroj meri ne prepoznaje tu opasnost ili misli da se neće dogoditi.

Ne možemo mi da zaustavimo ljude koji su kupljeni da se bave na način na koji se bave. Međunarodnom politikom nećemo nuditi više novca jer ga nemamo za razliku od Prištine da bismo obezbedili sredstva mi nismo trgovali ni ljudima, ni organima, nismo ubijali, nismo proterali, nismo rušili, iza nas nije ostalo ništa od toga. Njima se sve oprašta.

Sa jednom čvrstom verom, pre svega u ljudskost i u to da će se promeniti vreme koje je pred nama, da će se promeniti odnos, da će proraditi svest, da će prevagnuti onaj razum koji u Evropi postoji, da ne budemo nepravedni, ima među evropskim zvaničnicima onih koji vrlo razumeju o čemu se ovde radi, nadam se da će prepoznati šta je tamna strana, a šta svetla cele ove priče i čvrsto verujem da ćemo sve što budemo uradili od ovog trenutka pa na dalje, kao što je sve što smo do ovde uradili išlo u prilog da Srbija ide uzlaznom putanjom i to se vidi, da smo konstruktivni saradnik, da smo uvek za razgovor, da smo tvorci ideje o „Otvorenom Balkanu“, možda u nekom trenutku prevaziđu sebe, prepoznaju našu dobru volju i odluče da je poštuju uprkos bilansu na privatnom računu bilo koga od njih.

Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako u danu za glasanje podržati zaključke koje je Odbor predložio i verujem da je gospođa Kovač sa svojim Odborom to uradila do perfekcije, kao i uvek do sada, opet kažem, u nadi da ćemo o nekom sledećem izveštaju razgovarati sa možda manje gorčine nego što to, nažalost, imamo razloga da bude sada. Hvala vam.

Hvala.

Sledeća prijavljena je Ana Pešić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi predstavnici delegacije Evropske unije, dragi građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2021. godinu. Činjenica da se jedan ovakav izveštaj ponovo našao na sednici Narodne skupštine pokazuje da smo trajno opredeljeni i potpuno posvećeni procesu pristupanja EU.

Ovaj izveštaj predstavlja instrument kojim se jednom godišnje meri stepen napretka i reformi u svih 35 poglavlja.

Uprkos teškim epidemiološkim okolnostima, izveštaj pokazuje da nema nazadovanja u bilo kojoj određenoj oblasti, čime potvrđuje da je Srbija posvećena reformama i procesu pristupanja EU.

Vlada Republike Srbije vodi politiku kontinuiteta u procesu evropskih integracija i činjenica da smo 2017. godine jedini formirali Ministarstvo za evropske integracije, kao i to da smo prihvatili potpuno novu metodologiju tzv. klastersku metodologiju, još jednom dokazuje da smo ozbiljni i odlučni da sprovedemo sve neophodne reforme i donesemo potrebne zakone kako bi se ubrzao proces pristupanja EU.

Republike Srbija i njen pregovarački tim vredno rade da se postojeće strukture prilagode novoj metodologiji, uz očekivanje da će se dosadašnji rezultati, kao i reforme koje je sprovela Republika Srbija, adekvatno valorizuju od strane relevantnih evropskih institucija.

Smatram da je važno da se osnaži pozitivan odnos prema politici proširenja i da dodatni impuls.

Nova metodologija je stavila dodatni politički akcenat na čitav pregovarački proces i donela je dodatnu kredibilnost čitavom procesu.

Takođe, Republika Srbija, uz postojeće kapacitete, uspela je da obezbedi da se ovaj proces nesmetano odvija uz međusobno poštovanje i uvažavanje.

Ono što je posebno važno jeste preporuka Evropske komisije za otvaranje dva klastera, Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivnost i Klaster 4, koji se odnosni na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Evropska unija pomoću finansijskih instrumenata sprovodi reformske procese, tj. pomaže i na taj način povezuje region.

Imamo ekonomsko-investicioni plan. To je program za oporavak Zapadnog Balkana i po oceni Komisije, Srbija je potencijal Zapadnog Balkana, jer svakodnevno radi na jačanju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.

Srbija je, takođe, nosilac i aktivni učesnik mnogobrojnih regionalnih inicijativa koje uključuju potrebe Zapadnog Balkana. Jedna od inicijativa koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, „Otvoreni Balkan“, podrazumeva uspostavljanje slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga na Zapadnom Balkanu.

Stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta regulisaće mnogobrojne trgovinske propise, carinsku i poresku politiku, ali će i dodatno naglasiti evropsku opredeljenost svih država u regionu, uz stvaranje jasnih i konkretnih rezultata, koji će biti vidljivi kako privredi, tako i građanima.

Ono što je za nas od suštinskog značaja jeste očuvanje mira i stabilnosti u regionu, na čemu svakodnevno radimo.

Evropska komisija je u svom Izveštaju konstatovala da je Srbija održala evropske integracije kao svoj strateški cilj, a pozitivne ocene i pohvale dala je po svim ekonomskim kriterijumima.

Uprkos pandemiji korona virusa uspeli smo da ostanemo lider ekonomskih reformi i na dobrom nivou pripremljenosti u razvijanju funkionalne tržišne ekonomije. Smanjili smo nezaposlenost, budžetski deficit i odgovornom fiskalnom politikom uspeli smo da očuvamo ekonomsku stabilnost, ostvarimo dobre rezultate u privredi i imamo veliki broj direktnih stranih investicija.

U Izveštaju je, takođe, konstatovano da je ostvaren umereni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U velikoj meri je uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava, a ono o čemu moramo da se staramo je dosledna i efikasna primena.

Reforma u oblasti vladavine prava je od suštinskog značaja i saradnja sa institucijama EU je dobar način za unapređenje ove oblasti.

Sproveli smo reforme u oblasti pravosuđa usklađivanjem i usvajanjem adekvatnih institucionalnih i zakonodavnih okvira. Neke od reformi su strukturne, neke dugoročne, a ono što je važno jeste da je Srbija usvojila preporuke Venecijanske komisije kada je reč o ustavnim promenama zarad jačanja nezavisnosti pravosuđa.

Evropska komisija je, takođe, konstatovala da je Skupština smanjila broj donetih zakona po hitnom postupku, kao i raniju opstrukciju rada parlamenta.

Usvojili smo i novi Kodeks ponašanja narodnih poslanika, koji je sigurno doprineo većem stepenu međusobne tolerancije, kao i kvalitetu političke debate u Narodnoj skupštini.

Narodna skupština je vrlo uspešno organizovala dijalog o unapređenju izbornih uslova kroz format Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, na kojima su učestvovali predstavnici vladajuće većine i opozicije, u cilju unapređenja izbornog okvira za predstojeće izbore.

Međutim, ono što sigurno nije u skladu sa evropskim vrednostima i standardima je svakodnevna pretnja i uvrede predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, koje dolaze od pojedinaca koji se kriju iza različitih civilnih organizacija i medija, a koje deluju čisto i samo politički.

Jasno je zašto je potrebno i zašto moramo to da kritikujemo, jer to svakako nije prihvatljivo u civilizovanom društvu.

Ovaj Izveštaj predstavlja podsticaj da ubrzamo reforme, ali nam daje i smernice šta je potrebno kako bismo unapredili čitav ovaj proces. Evropska unija je prirodni prostor za Srbiju. Posvećeni smo reformama i usvajanju evropskih vrednosti i standarda u svim oblastima. Svesni smo da je EU najvažniji trgovinski investicioni partner Srbije, ali i da su nam interesi naših građana na prvom mestu.

Cilj nam je da poboljšamo kvalitet života svih građana i da oni to što pre osete kroz bolji život, investicije i vladavinu prava, ali i da uz to sačuvamo našu kulturu, tradiciju i istoriju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 96?

Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.