Zahvaljujem.
Milan Radin, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Ministarko, nisam siguran da smo se razumeli, moja zamerka ovde je bila zašto RTV nije uvršćen u izvešaj. Razumem ja vas da podaci ovde dolaze, kako iz državnih institucija tako i od onog što ste rekli u senci. Mene to što je u senci brine. To je ono što sam sad rekao što je nešto od toga što je predstavljeno kao istraživanje, zapravo slajd šou sa osam slajdova. Oduzmite onaj naslovni slajd, sedam slajdova, sedam slika. Sad ja koliko se sećam metodologije izrade naučnog rada i naučnog istraživanja, treba malo više od sedam slajdova.

Ono čega se ja najviše bojim da nešto što se tako podvuče završi vam u izveštaju. To je ono što sam vam rekao, ovo je drugi put da se pojavljuje ova formulacija, da je RTV totalno izbrisan, da RTV ne postoji kao medijski servis ovde koji, kažem, emituje na deset jezika, između ostalog i na romskom. To je ono što ste rekli da nema, ima romski na RTV-u. Razumem da mi možda trebalo da ide zbog ostatka populacije na RTS-u, ali to je sada drugo pitanje, on postoji. Zato vam kažem, recite da sam lokal patriota ili kako god hoćete, ali mislim da tako nešto isto treba da bude oslikano i u ovom izveštaju, da treba pravo stanje, ne tražimo ništa što nije, samo ono što je pravo stanje da bude oslikano u izveštaju. Zahvaljujem.

Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Samo da dodam nešto kratko. Vi ste imali priliku sigurno da me vidite dosta frustriranu i emotivnu oko nekih ranijih izveštaja o napretku i kao nekom ko nije imao mnogo iskustva u politici, moram da kažem da je meni to bilo potpuno nejasno, neprihvatljivo, neprofesionalno, ali je tako.
Mislim da ne prođe sastanak da kada se tako nešto desi mi ne skrenemo našim partnerima iz EU pažnju na to. Ima i gorih primera od toga nego što je ovaj. Ovaj izveštaj je u tom smislu još i najbolji koji smo imali. Sećam se, zaista se sećam kada je jedan od tajkunskih medija objavio kao udarnu vest da je čitavo njihovo pismo Briselu završilo u našem izveštaju o napretku. Preslikano.
Dakle, ono što su oni napisali iz njihovog ugla, njihove žalbe, neko je u stvari to samo preslikao u Izveštaju o napretku što je krajnje nekorektno, ali tako je.
Mi smo od tada, kao što i vi kažete, to je život, i sviđa mi se taj stav, jer to je tako. Moramo da nastavimo da radimo i moramo da radimo još više. Mi smo tada naučili neke stvari, ja lično sam naučila kako to ide, i onda sam u mandatu ove Vlade odmah od prvog meseca sam krenula da pravim mesečni izveštaj o napretku u oblasti vladavine prava i tako smo mi svaki mesec davali po oblastima šta je sve urađeno i šta su sve konkretni rezultati, i iz meseca u mesec smo dodavali stvari koje smo uradili u tom mesecu, s tim što smo to obeležili crveno, da vide tačno šta je novo.
Dakle, potpuno transparentno o svim informacijama. Ja sam rekla - ja ću na kraju mandata ove Vlade da izdam jednu knjigu šta smo sve uradili u oblasti vladavine prava, pa da vidim kako to nije dovoljno za napredak.
I evo, to smo uradili i posle šest meseci smo videli konačno napredak, zato što niko nije mogao da kaže nema napretka i bili su stvarno potpuno konkretni, opipljivi rezultati koji su oni onda morali da prihvate i da ih priznaju.
Ali da postoje kao što kaže ministarka Čomić, raznorazni uticaji, postoje, i mi na kraju krajeva moramo stalno i otvoreno da pričamo o tome zato što je to naš Izveštaj o napretku, on mora biti objektivan, on mora biti nepristrasan. Tu ne smeju da se ubacuju lične impresije, utisci raznih nevladinih organizacija, koliko god važne nevladine organizacije bile.
Ali, to nije ni lična impresija, ni mene kao predsednice Vlade, ni bilo kog medija, ni bilo koje nevladine organizacije, to je izveštaj o tome šta je urađeno i šta imamo trenutno od rezultata. Da ima takvih stvari ima, samo ih ima još manje, ali dobro je, učili smo i mi kako to da rešavamo.
Iskoristila bih sad samo ovu priliku za jednu, takođe važnu stvar izdala sam i izjavu putem medija. To je nešto o čemu sam pričala ranije tokom rasprave.
Dakle, vidite kada Izveštaj nije dovoljno objektivan i kada se neke stvari ne kažu dovoljno jasno, kao što je recimo Izveštaj Evropske komisije o napretku koji dobija Priština, gde smo mi rekli – ne možete da tretirate Beograd i Prištinu isto i ne možete stalno da ponavljate iste formulacije iz izveštaja u izveštaj, zato što ako se ništa ne promeni u novom izveštaju u odnosu na stari izveštaj vi, praktično pohvaljujete nedostatak napretka.
Danas smo videli ponovo da su privremene institucije u Prištini zabranile ulazak na teritoriju KiM Petru Petkoviću i ovo je peti put samo tokom 2021. godine da je njemu zabranjen ulazak, i što je još gore ova zabrana dolazi nekoliko dana nakon što je EU jasno rekla Prištini da to ne sme da radi i da mora da poštuje Sporazum i da Petru Pektoviću omogući ulaz na teritoriju KiM, odnosno prelazak administrativne granice.
Dakle, to je rekla jasno EU. Nakon par dana Priština je rekla – ne, ne možete da uđete. Razumete, to je posledica toga kada niste dovoljno jasni u zvaničnim izveštajima i ne govorite o stvarima koje su važne za implementaciju međunarodnih sporazuma.
I, ja pitam danas EU – dokle ovako? Ovo je peti put samo ove godine da zabranjujete direktoru Kancelarije za KiM i našem pregovaraču da uđe na teritoriju AP KiM, da pređe administrativnu liniju. Dokle će to trpeti EU? I, šta će biti sledeća reakcija ili ćemo samo ponovo čuti mlako, molim vas, evo, dajte, pustite, i onda će oni da puste, pa će opet za mesec dana da zabrane.
Kada će se konačno po tom pitanju izjasniti izvestilac Evropskog parlamenta za teritoriju Kosova i Metohije, gospođa Viola fon Kramon, koja se bavi svim pitanjima u centralnoj Srbiji, od rudarstva do bubamare? Ali se zato ni jednom nije oglasila na temu zabrane ulaska Petra Petkovića, a na temu pucanja specijalnih jedinica Rosu po golorukom srpskom narodu se oglasila time što je rekla da je to za puno poštovanje i da je to vladavina prava. Pa, evo sad pitam zaista još jednom – do kada ovako? Koje će sada reakcije uslediti?
Opet, ovo nije van teme zato što je to i tema Izveštaja o napretku koji kada se ne napišu na način da daju pravu sliku toga što se dešava onda, praktično date vetar u leđa, u ovom slučaju privremenim institucijama u Prištini da nastave da se ponašaju kao što se ponašaju i ne samo da ne implementiraju Briselski sporazum u domenu implementacija, odnosno stvaranja, formiranja zajednica srpskih opština, već ni u domenu najobičnije slobode kretanja i to za našeg pregovarača.
Te stvari moraju jasno da se kažu da bi se promenile i od njih nećemo odustati. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvažena gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, ja ću zaista iskoristiti najkraće moguće vreme od vremena koje pripada poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije, pre svega, a da se izvinim zato što nas danas nije bilo, ali pod opravdanim okolnostima.

Ovo je važna tema i sigurna sam da su kolege govorile na najkvalitetniji način o svemu onome što je pred nama u vidu zaključaka, a na temu Izveštaja Evropske komisije.

Ne mogu, a da ne ponovim ono što ste rekli, uvažena premijerko, a to je da možda najveću gorčinu i taj gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da su stalno prisutni ti dvostruki aršini, da se na Srbiju uvek gleda iz nekog ugla koji nije realan, da mnogo često čujemo identično upozorenje za Beograd i Prištinu, iako je velika razlika između onoga što rade Beograd i Priština.

Naspram Beograda koji je spreman da razgovara o svemu stoji Priština koja, osim što nije spremana da razgovara i ono što je nekada dogovoreno apsolutno ne želi da implementira.

Naša rešenost, i o tome smo govorili proteklih godina dana kada je u pitanju evropski put je jasna. Mi nemamo dilemu, i smo bezbroj puta rekli kao vladajuća većina i kao skoro svi poslanici u ovoj sali, ali sa druge strane, nekako izostaje to poštovanje, nekako teško čovek podnosi momenat u kome je Izveštaj evropske komisije dobar, ali se otvaranje klastera odlaže pod nekim izgovorima koji su potpuno neopravdani, pod izgovorom referenduma koji smo raspisali pre dva dana.

To je u stvari ta priča koja je teška, koja se teško vari, koju svi kao ljudi teško podnosimo i ne možemo da razumemo. Ali, sa druge strane, pomenuli ste možda najglasniju od njih koja ima, ja sam ubeđena, lične motive. Decenijama unazad mi gledamo sve te istaknute kupljene glasnogovornike onoga što bi trebalo da bude ideja Prištine. To više nije to njihovo nezavisno Kosovo, to je nažalost, velika Albanija koja nije opasnost samo za Srbiju, opasnost je za ceo region i opasnost je upravo za ovu Evropu koja, gotovo sam ubeđena u dobroj meri ne prepoznaje tu opasnost ili misli da se neće dogoditi.

Ne možemo mi da zaustavimo ljude koji su kupljeni da se bave na način na koji se bave. Međunarodnom politikom nećemo nuditi više novca jer ga nemamo za razliku od Prištine da bismo obezbedili sredstva mi nismo trgovali ni ljudima, ni organima, nismo ubijali, nismo proterali, nismo rušili, iza nas nije ostalo ništa od toga. Njima se sve oprašta.

Sa jednom čvrstom verom, pre svega u ljudskost i u to da će se promeniti vreme koje je pred nama, da će se promeniti odnos, da će proraditi svest, da će prevagnuti onaj razum koji u Evropi postoji, da ne budemo nepravedni, ima među evropskim zvaničnicima onih koji vrlo razumeju o čemu se ovde radi, nadam se da će prepoznati šta je tamna strana, a šta svetla cele ove priče i čvrsto verujem da ćemo sve što budemo uradili od ovog trenutka pa na dalje, kao što je sve što smo do ovde uradili išlo u prilog da Srbija ide uzlaznom putanjom i to se vidi, da smo konstruktivni saradnik, da smo uvek za razgovor, da smo tvorci ideje o „Otvorenom Balkanu“, možda u nekom trenutku prevaziđu sebe, prepoznaju našu dobru volju i odluče da je poštuju uprkos bilansu na privatnom računu bilo koga od njih.

Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije će svakako u danu za glasanje podržati zaključke koje je Odbor predložio i verujem da je gospođa Kovač sa svojim Odborom to uradila do perfekcije, kao i uvek do sada, opet kažem, u nadi da ćemo o nekom sledećem izveštaju razgovarati sa možda manje gorčine nego što to, nažalost, imamo razloga da bude sada. Hvala vam.

Hvala.

Sledeća prijavljena je Ana Pešić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi predstavnici delegacije Evropske unije, dragi građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zaključka o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2021. godinu. Činjenica da se jedan ovakav izveštaj ponovo našao na sednici Narodne skupštine pokazuje da smo trajno opredeljeni i potpuno posvećeni procesu pristupanja EU.

Ovaj izveštaj predstavlja instrument kojim se jednom godišnje meri stepen napretka i reformi u svih 35 poglavlja.

Uprkos teškim epidemiološkim okolnostima, izveštaj pokazuje da nema nazadovanja u bilo kojoj određenoj oblasti, čime potvrđuje da je Srbija posvećena reformama i procesu pristupanja EU.

Vlada Republike Srbije vodi politiku kontinuiteta u procesu evropskih integracija i činjenica da smo 2017. godine jedini formirali Ministarstvo za evropske integracije, kao i to da smo prihvatili potpuno novu metodologiju tzv. klastersku metodologiju, još jednom dokazuje da smo ozbiljni i odlučni da sprovedemo sve neophodne reforme i donesemo potrebne zakone kako bi se ubrzao proces pristupanja EU.

Republike Srbija i njen pregovarački tim vredno rade da se postojeće strukture prilagode novoj metodologiji, uz očekivanje da će se dosadašnji rezultati, kao i reforme koje je sprovela Republika Srbija, adekvatno valorizuju od strane relevantnih evropskih institucija.

Smatram da je važno da se osnaži pozitivan odnos prema politici proširenja i da dodatni impuls.

Nova metodologija je stavila dodatni politički akcenat na čitav pregovarački proces i donela je dodatnu kredibilnost čitavom procesu.

Takođe, Republika Srbija, uz postojeće kapacitete, uspela je da obezbedi da se ovaj proces nesmetano odvija uz međusobno poštovanje i uvažavanje.

Ono što je posebno važno jeste preporuka Evropske komisije za otvaranje dva klastera, Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivnost i Klaster 4, koji se odnosni na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Evropska unija pomoću finansijskih instrumenata sprovodi reformske procese, tj. pomaže i na taj način povezuje region.

Imamo ekonomsko-investicioni plan. To je program za oporavak Zapadnog Balkana i po oceni Komisije, Srbija je potencijal Zapadnog Balkana, jer svakodnevno radi na jačanju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.

Srbija je, takođe, nosilac i aktivni učesnik mnogobrojnih regionalnih inicijativa koje uključuju potrebe Zapadnog Balkana. Jedna od inicijativa koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, „Otvoreni Balkan“, podrazumeva uspostavljanje slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga na Zapadnom Balkanu.

Stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta regulisaće mnogobrojne trgovinske propise, carinsku i poresku politiku, ali će i dodatno naglasiti evropsku opredeljenost svih država u regionu, uz stvaranje jasnih i konkretnih rezultata, koji će biti vidljivi kako privredi, tako i građanima.

Ono što je za nas od suštinskog značaja jeste očuvanje mira i stabilnosti u regionu, na čemu svakodnevno radimo.

Evropska komisija je u svom Izveštaju konstatovala da je Srbija održala evropske integracije kao svoj strateški cilj, a pozitivne ocene i pohvale dala je po svim ekonomskim kriterijumima.

Uprkos pandemiji korona virusa uspeli smo da ostanemo lider ekonomskih reformi i na dobrom nivou pripremljenosti u razvijanju funkionalne tržišne ekonomije. Smanjili smo nezaposlenost, budžetski deficit i odgovornom fiskalnom politikom uspeli smo da očuvamo ekonomsku stabilnost, ostvarimo dobre rezultate u privredi i imamo veliki broj direktnih stranih investicija.

U Izveštaju je, takođe, konstatovano da je ostvaren umereni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U velikoj meri je uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava, a ono o čemu moramo da se staramo je dosledna i efikasna primena.

Reforma u oblasti vladavine prava je od suštinskog značaja i saradnja sa institucijama EU je dobar način za unapređenje ove oblasti.

Sproveli smo reforme u oblasti pravosuđa usklađivanjem i usvajanjem adekvatnih institucionalnih i zakonodavnih okvira. Neke od reformi su strukturne, neke dugoročne, a ono što je važno jeste da je Srbija usvojila preporuke Venecijanske komisije kada je reč o ustavnim promenama zarad jačanja nezavisnosti pravosuđa.

Evropska komisija je, takođe, konstatovala da je Skupština smanjila broj donetih zakona po hitnom postupku, kao i raniju opstrukciju rada parlamenta.

Usvojili smo i novi Kodeks ponašanja narodnih poslanika, koji je sigurno doprineo većem stepenu međusobne tolerancije, kao i kvalitetu političke debate u Narodnoj skupštini.

Narodna skupština je vrlo uspešno organizovala dijalog o unapređenju izbornih uslova kroz format Međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, na kojima su učestvovali predstavnici vladajuće većine i opozicije, u cilju unapređenja izbornog okvira za predstojeće izbore.

Međutim, ono što sigurno nije u skladu sa evropskim vrednostima i standardima je svakodnevna pretnja i uvrede predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, koje dolaze od pojedinaca koji se kriju iza različitih civilnih organizacija i medija, a koje deluju čisto i samo politički.

Jasno je zašto je potrebno i zašto moramo to da kritikujemo, jer to svakako nije prihvatljivo u civilizovanom društvu.

Ovaj Izveštaj predstavlja podsticaj da ubrzamo reforme, ali nam daje i smernice šta je potrebno kako bismo unapredili čitav ovaj proces. Evropska unija je prirodni prostor za Srbiju. Posvećeni smo reformama i usvajanju evropskih vrednosti i standarda u svim oblastima. Svesni smo da je EU najvažniji trgovinski investicioni partner Srbije, ali i da su nam interesi naših građana na prvom mestu.

Cilj nam je da poboljšamo kvalitet života svih građana i da oni to što pre osete kroz bolji život, investicije i vladavinu prava, ali i da uz to sačuvamo našu kulturu, tradiciju i istoriju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 96?

Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče.

Predsedniče, koji je upravo stigao, predsednice Vlade, ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime predlagača zaključaka pokušati da napravim nešto umesto zaključaka iliti retrospektive i da za kraj ponovo govorim malo o procentima, o istraživanjima, o konkretnim podacima podrške iliti šta građani Republike Srbije misle i da za sam kraj govorim o tome šta smo sve dobili time što smo kandidat za članstvo, time što nas EU podržava. Govoriću o konkretnim projektima, o konkretnom novcu, o vidljivim prednostima tog puta na kome smo.

Dakle, u martu 2021. godine rađeno je istraživanje javnog mnjenja. Stavovi građana Srbije prema EU koje je radio Institut za evropske poslove, na osnovu rezultata ovog istraživanja, kada su u pitanju informacije o samoj EU, vrlo je zanimljivo da 39% građana smatra da ima, dok isti procenat građana smatra da nema dovoljan broj informacija o EU. Poređenjem rezultata sa onim iz nekih prethodnih istraživačkih talasa, vezano za ovo isto pitanje, uočen je blagi pad onih koji nemaju informacije, dakle ne informisanih građana o EU. Najveći broj ispitanika iz ovog istraživanja naveo je da informacije o EU očekuje da dobija putem medija 32%, zatim od Vlade Republike Srbije više od 28%, od same EU 11,7%, od parlamenta, dakle od nas, 9,7%, od nevladinih organizacija malo više od 9%, škola, fakulteta 6,4%, dok se ostali odgovori javljaju neznatno, znači ispod 2%.

Zanimljivo je da skoro polovina 47,6% građana Srbije odnos Republike Srbije i EU ocenjuje srednjom ocenom tri, 53% ispitanika podržava članstvom Srbije u EU, 35% ima suprotan stav, 59% ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU, ohrabruje da je ovo većina, dok 25% građana smatra da Srbija nema koristi od saradnje sa EU, 17,9% ispitanika smatra da je Srbiji najveći prijatelj, na prvom mestu, Grčka, 10,5% navodi Francusku, nešto manje Nemačku 8,6% i 7,6% kaže da je Srbiji najveći prijatelj Mađarska.

Drugo istraživanje od 26. jula ove godine, odnosno anketa koju je za potrebe delegacije EU radila „Ninamedija“ kaže da bi građani prema rezultatima istraživanja želeli da budu bolje informisani o EU i procesu evrointegracija Srbije, 55% građana smatra da su Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo za evropske integracije primarno odgovorni za komunikaciju o efektima pristupanja Srbije EU, 54% ispitanika podržava pristupanje Srbije EU, dok je jedna trećina ovog istraživanja protiv. Kako se navodi u saopštenju delegacije, računajući one koji nisu izrazili mišljenje, referendum na osnovu ovih podataka bi doveo do sledećih rezultata: 62% građana za, 38% protiv. Dakle 62:38 u korist pristupanja EU. Više od 40% ispitanika zna da je EU najveći donator u Srbiju.

Istraživanje koje je spomenula uvažena premijerka, predsednica Vlade, Ministarstva za evropske integracije koje se radi redovno, periodično iz avgusta ove godine za ulazak u EU je 57% građana, prošle godine je to bilo 49%, dok je 2019. godine bilo 54%. Protiv ulaska u EU, na osnovu ovog istraživanja iz avgusta 30%, prošle godine je bilo 33%, a 2019. godine 24%.

I da malo govorimo o novcu, odnosno o projektima, konkretnim ulaganjima i prednostima. Evropska unija je u periodu od 2007. do 2020. godine podržala više od 300 projekata širom Srbije u 17 sektora, obezbeđeno je 2,79 milijardi evra kroz pretpristupne fondove i 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. Evropska unija je opredelila 78,4 miliona evra za socioekonomski razvoj Srbije i 15 miliona evra za nužne potrebe kao što je, tokom pandemije, medicinska oprema, podrška ranjivim grupama stanovništva i posebno, ono o čemu se danas i čulo u jednoj od diskusija, zapošljavanje 200 medicinskih radnika.

Pored toga, skoro 12 miliona evra je izdvojeno iz tzv. EU solidarity fund, EU je obezbedila grant od preko 27 miliona evra da bi Srbija mogla kupiti vakcine od država članica EU, kao i opremu za vakcinaciju. Srbija je imala koristi i od sedam miliona evra vrednog regionalnog projekta koje je implementirala Svetska zdravstvena organizacija, a to je bila podrška vakcinaciji zemalja zapadnog Balkana.

Do oktobra ove 2021. godine Srbija je dobila oko 8,3 miliona vakcina od različitih dobavljača, a početkom aprila 2021. godine EU je uz pomoć Kancelarije UN za projektne usluge za 26 različitih zdravstvenih institucija širom cele Srbije obezbedila 32 zamrzivača, 33 frižidera za vakcine. Vrednost donacije iznosi skoro 500.000 evra.

Potrebnu opremu su, i to smo čuli u jednoj od diskusija, između ostalih dobili: Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, kao i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovi Batut“, zatim zavodi za javno zdravlje u Subotici, Somboru, Pančevu, Čačku, Kraljevu, Ćupriji, Vranju, Pirotu, Valjevu itd. Iz IPA dva programa Srbija je dobila 1,5 milijardu evra za periodu od 2014. do 2020. godine. Srbija učestvuje uz podršku IPA i u raznim evropskim programima, kao što su Horizon 2020, COSME, Erasmus plus, Kreativna Evropa, Evropa za građane, Employment and social innovation itd.

Što se tiče poljoprivrede, o tome se malo govorilo, a smatram da je izuzetno značajno. Od 2000. godine podrška EU poljoprivredi i ruralnom razvoju vredna je više od 230 miliona evra, IPARD dva 175 miliona od 2014. do 2020. godine. Kraj oktobra 2021. godine, znači situacija krajem oktobra ove godine, konkretno, da je iz fonda IPARD dva ukupno odobreno 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra. Program IPARD tri će se implementirati u periodu od 2021. do 2027. godine. Okvirni budžet je 288 miliona evra.

Saobraćaj i infrastruktura. Podrška EU saobraćaju vredna je više od 64,8 miliona evra za period, ponovo, od 2014. godine do danas. Iz IPA fondova rađena je rekonstrukcija, između ostalog, brodske prevodnice na Đerdapu, a donacija EU od 11 miliona evra.

Izuzetno značajno je obrazovanje. Ako računamo već od 2003. godine, EU je donirala preko 100 miliona evra u obrazovnu infrastrukturu i u nabavku opreme. Više od 300 osnovnih i srednjih škola je renovirano, opremljeno je i modernizovano sredstvima EU 27 fakulteta, istraživačkih centara, opremljeno je modernom opremom, a opremljene su i brojne laboratorije. Među njima je i nova oprema za hemijsku laboratoriju Poljoprivredne škole u Vršcu. Nabavljena je oprema za poljoprivredne škole vredna 2,8 miliona evra.

Vladavina prava. Trenutno se u Srbiji sprovodi 19 projekata u oblasti vladavine prava. Uloženo je više od 163 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine. Od ukupne pomoći u oblasti vladavine prava je odvojeno 40% sredstava da se rekonstruišu i grade nove sudske zgrade, finansira obuka sudija, tužilaca itd.

Vanredne situacije. Uvažena zamenica predsednice Odbora za evropske integracije je spomenula da je iz IPA 2 opredeljeno 20% ukupnih sredstava i da je Srbija za poplave koje su je zadesile 2015. godine dobila 89 miliona evra. Za suočavanje sa migrantskom krizom, Srbija je dobila 100 miliona evra, a za vreme pandemije izazvane korona virusom 67 miliona evra.

Socijalna inkluzija. Od 2016. godine EU je donirala i uložila preko 115 miliona evra za poboljšanje životnog standarda najugroženijih tokom ovog perioda. Jedinice lokalnih samouprava, centri za socijalni rad i nevladine organizacije uspešno su sprovele više od 60 projekata u 110 različitih gradova Srbija, gradova i opština, donoseći direktne koristi za više od 15 hiljada ljudi širom zemlje.

Informacija od 19. jula ove godine - tada je bila donacija vredna 10,2 miliona evra, namenjena sprovođenju projekata socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije u 19 jedinica lokalnih samouprava. Ovim sredstvima je obezbeđeno adekvatno stambeno rešenje za 421 porodicu za više od hiljadu i po ljudi iz osetljivih kategorija. Među tih 19 lokalnih samouprava su, na primer, Kula, Lebane, Loznica, Odžaci, Pančevo, Raška, Topola, Čačak, Vršac i Šabac.

Mislim da je ovo više nego dovoljno da građani budu informisani i uvide prednosti približavanja pa potom i ulaska i punopravnog članstva Srbije u EU.

U danu za glasanje koji nam se očigledno približava, molim podršku poslanika zaključcima povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, članova odbora odnosno onih poslanika koji su zainteresovani za evropske integracije. Zahvaljujem na pažnji.