Hvala.
Gospodine Kesar, šlagvort oko Zakona o referendumu, vi zaista jeste onako koncizno odgovorili na nekoliko laži koje su iznete na toj konferenciji za štampu, pre svega Savo Manojlović uz pomoć svoje koleginice Katarine Golubović, i ja ću sad samo tri tačke da ne bismo javnost mnogo zamarali, vi ste to detaljno objasnili, a ja sad ovako.
Kao neko ko je predlagač Zakona o referendumu, mogu vam reći da su to tri stvari koje zameraju – potpisi, cenzus i nije bilo javne rasprave. Sve drugo je ulazak u detalje i zaista nije razlog da se neko nađe na ulici.
Da vidimo prvu stavku, nema javne rasprave, kažu, što znači da, kao što vi rekoste, nisu ni čitali zakon, niti su pratili sve ono kako je tekla priprema zakona, ali i te kako su dobro mogli to sve da isprate. Nema javne rasprave. Reći ću vam da u oktobru i novembru 2019. godine, kada je prvo pisan Zakon o referendumu, ozbiljna javna rasprava i između ostalog i tri okrugla stola Beograd, Novi Sad i Niš. Zatim, u ovom sazivu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kada je ponovo razmatralo Zakon o referendumu, koji se već našao ranije 2019. godine pred Vladom, pa smo ga vratili, sada ga dopunili, i 2021. godine još jedna javna rasprava. Dakle, od 8. do 29. jula ove godine. E, sad, iskreno, moram vam reći da nisam znala da će gospoda tad biti na moru. Znate, kad vi pišete ozbiljan dokument za državu vas ne zanima godišnji odmor, vi šaljete komentare na zakon.
Još jedna stvar, nije baš da su bili na moru i nije baš kao što reče Katarina Golubović nismo mogli da skupimo ljude da odgovorimo. Ako je vama taj Zakon o referendumu deveta rupa na svirali, niste mogli da ih skupite. Evo, ovako, 21 udruženje i 34 fizička lica podneli komentare, primedbe, tokom javne rasprave na Zakon o referendumu. Dobar deo tih primedbi, ne može sve, dobar deo tih primedbi ne može, jer neki nisu bili ni u skladu sa Ustavom i neki zaista nisu imali svrhu i ljudi nisu dobro poznavali okolnosti, ali dobar deo je usaglašen, razmatran. To dobro znaju i oni i znaju šta je implementirano u ovaj Zakon o referendumu. Zato dosta sa lažima. Kao što ste vi rekli, toliko neistina se iznosi. To njih ne zanima, kao ni novinare koji te laži prenose dalje i šire i dovode narod u zabludu. Dakle, prva stavka da nije bilo javne rasprave ne stoji.
Druga stvar, potpisi, i vi rekoste da nije njima problem 40 dinara, po čoveku 40 dinara, i ja ne znam zašto to množe sa 30.000 i pričaju o 10.150 evra, koliko je suma koja je neophodna. Ko ti traži 10.000 na gomili? Nećeš dati 10.000 evra i dobiti 30.000 potpisa. Ne prodaje se to na kilo, ja tebi, ti meni. Ljudi pojedinačno, svoj potpis, ličnu kartu, 40 dinara. Ideja je dobra i hoću da stanem iza toga.
To je suština kod prikupljanja potpisa i ono što ste vi rekli – verifikacija, autentičnost potpisa. To je problem Savi Manojloviću i onima oko njih. Nema ljudi koji će imenom, prezimenom, izvađenim dokumentom da garantuju, da stoje iza njihove ideje. Jel stajalo 4.000 ljudi, ko što reče Vučić, na protestu? Pitanje je ko je sve bio među tih 4.000 ljudi i koliko ima pravih ekologa, kako ja rekoh malopre. Četiri hiljade ljudi, neka izvade ličnu kartu i potpiše. Nećeš da daš 40 dinara da notar proveri da si to ti, u redu, evo, elektronski, prijavi se na portalu e-Uprave i neka ti Savo Manojlović organizuje, on je obrazovan momak, besplatno, preko portala e-Uprave.
Znači, nema problema oko potpisa, osim ako nemaš ko da ti potpiše, ako hoćeš da kupiš na kilo, ja tebi 10.000 evra, ti meni 30.000 potpisa. Pa gde to tako ima? Možda negde u nekoj šumi, ali u Srbiji ne. U Srbiji 21. veka imamo procedure, pravila, kroz institucije postoji utvrđena procedura kako bismo svi mogli da se lepo pogledamo u oči, a ne da te 40 ljudi prati na „Jutjubu“, a meni pričaš da možeš hiljade da izvedeš na ulice. Izvedi ih! Samo što to izgleda nije tako politika. Mnogo je lepo kad imaš N1, pa tamo pričaš šta hoćeš. Kada pogledaš narod u oči, nije to baš tako.
Treća stvar, prvo, dakle nema javne rasprave, bilo je, potpisi, nije problem 40 dinara, cenzus. Da li u Ustavu piše iz 2006. godine – nema obavezne većine, referendum uspeva ako je glasala većina od izašlih ljudi? Suština je da će referendum uspeti ako za njega glasa većina od izašlih, a ne većina od upisanih birača. To piše u Ustavu iz 2006. godine. Kako se ne setiše do sad da pričaju o tome da to ne valja? Kako taj isti Savo Manojlović iz tog istog udruženja za zakonitost i ustavnost se ne seti da ovi dokumenti nisu u skladu sa tim Ustavom i sa tim kako se zove njegova firma? Nije se toga setio.
Kako je legla uplata, ja to zovem zabrinutost po uplati, čim legne uplata, tim postaneš zabrinut za neki društveni problem. E, legla uplata i krenula zabrinutost i on krenuo na teren, pa nekako tu ustavnost i zakonitost spakovao u ekologiju i izađoše oni na ulice.
Trebate te ljude pogledati u oči i najbolje bi bilo da ako je tako siguran u sve to, da zaista izađe na izbore i da kaže – evo, svi ovi ljudi hoće da stanu iza mene, ja ću biti njihov glas naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako da, otprilike se zna da su u aprilu izbori, neka krene sa prikupljanjem, pa, evo imamo jednu opozicionu kolonu, Savo će voditi drugu, Zelenović će treću. Zelenović reče neće sa Savom, ima druge zahteve i druge ultimatume, tako da, za sad imamo tri, možda će biti četiri, pet.
Koliko god da bude dobrodošli su, ovo je demokratija i treba da imamo širok spektar političkih programa i ponuda pa da vidimo šta ljudi misle, ko je taj ko garantuje stabilnost, sigurnost, dalji ekonomski razvoj i prosperitet države. Čini mi se, nema mnogo političkih programa koji ne da to obećavaju, nego već mogu i da pokažu rezultate šta su uradili u prethodnih 10 godina. To nije mali period i to je vreme puno izazova, ne samo u Srbiji i regionu, nego i u svetu, a čini se da je Vučić uspeo bolje nego iko, barem u Evropi da izgura kroz te teške izazove i Srbiju i dalje drži daleko ispred svih.

Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Milica Nikolić. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka i članovi Vlade, uvažene kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalazi se set veoma važnih zakona koji se odnose na zaposlene u javnom sektoru.

Predloženim izmenama kojima se uređuju plate zaposlenih u javnom sektoru utvrđuje se novi rok za početak primene. Novi rok se odnosi na 2025. godinu kada se procenjuje da će se ispuniti svi neophodni uslovi kako bi se pristupilo ovoj primeni.

Danas u Srbiji postoji jedan sektor koji se zove „Multikom“. To su oni koji sebe nazivaju elitom i koji misle da se na njih nijedan zakon ne odnosi. To su oni registrovani u raznim poreskim rajevima, dakle, ne plaćaju porez u Srbiji. To su oni koji u svom vlasništvu imaju medije sa kojih pljuju sve one koji ne misle kao oni.

Dakle, oni su sve, a svi ostali su ništa. To su oni koji idu da kažu građanima Srbije kako danas žive loše a izlaze iz džipova koji koštaju oko 150.000 evra. To su oni koji kažu da je srpski narod genocidan, kojima je svaki stranac i svaka strana zemlja preča nego Srbija.

Bili su na vlasti do 2012. godine, samo što sebi danas daju druge nazive, ali ih i dalje okuplja novac. Dakle, Đilas, Šolak, Marinika i ostali. Oni bi danas opet na vlast, da dopune budžet „Multikoma“ narodnim parama, kao što su oduvek radili, da ubede nekako narod da je sve ono što su radili do 2012. godine – nema veze, sve zatvorene fabrike, urušena ekonomija, vojska, sve to – nema veze. Danas će oni kao borci za ekologiju da mažu ljudima oči i ulicom, pošto izborima ne mogu, da opet dođu na vlast.

U subotu se na ulicama Srbije videlo kako baš oni manipulišu narodom. Moglo se videti kako zbog njihove nekontrolisane želje za vlašću očevi i majke u naručju nose svoju decu kod lekara, jer nisu mogli da prođu blokirane ulice, ali njih je briga za to. I to baš oni su doveli Rio Tinto i baš oni su izdali sve dozvole. Ja verujem da će, kako vreme bude prolazilo, njihova namera postajati sve jasnija.

Od kada je Aleksandar Vučić na čelu naše države u ekologiju se ulaže više nego ikada ranije i mi moramo da ulažemo u ekologiju ali ne smemo dozvoliti da nas lažu oni koji svoj politički neuspeh, svoj nedostatak političkog programa, a ogromnu želju za vlašću kriju za brige o životnoj sredini a dokazali su da ih nije briga ni za životnu sredinu u kojoj živimo ali ni za živote građana.

Srbija danas pokazuje rešenost i odgovorno se ponaša i znam da neće dozvoliti da interesi bilo koje kompanije budu ispred javnog interesa i ispred interesa svakog domaćina u našoj zemlji.

Kao što rekoh, Srbija danas pokazuje rešenost da očuva prirodu za buduće generacije, ali i da stvori uslove da se prirodna bogatstva koriste na dobrobit našeg naroda i naše Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik doc. dr Ilija Životić.
Izvolite.

Poštovana ministarko, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, odlaganje početka ovih reformi o kojima danas govorimo je zaista opravdano kao što smo čuli od većine govornika i od same ministarke, pre svega zbog situacije koju smo imali sa korona virusom. Međutim, treba naglasiti, kada govorimo o korona virusu i pandemiji da je Srbija kroz ovu krizu prošla i još uvek prolazi izuzetno dobro. Pre svega zahvaljujući liderstvu predsednika Vučića.

Kada tome dodao inicijativu predsednika za otvoreni Balkan, kao i odličnu politiku prema susedima u smislu da smo svim susedima ponudili i poklonili veliku količinu vakcina kako bismo pokazali široku ruku, možemo slobodno reći da je Srbija uz privredni rast koji je nezabeležen u istoriji ovakvih kriza zaista u ovom delu Evrope, a svakako politički lider regiona.

Kao takva, naša država želi da što pre krene sa reformama, međutim, da bi se ove reforme o kojima danas govorimo i koje želimo da odložimo za 2025. godinu, da bi se one sprovele adekvatno, potrebno je razgovarati sa sindikatima, strukovnim udruženjima, predstavnicima zaposlenih i svim onim drugim zainteresovanim stranama da bi upravo to sprovođenje takvih reformi koje su izuzetno značajne, bile sprovedene na jedan demokratski način. Upravo zbog toga se slažem da je te reforme potrebno odložiti do 2025. godine.

Obzirom da su ovih dana aktuelni tzv. ekološki protesti, želeo bih samo da kažem građanima da treba da znaju da je reformom javne uprave, tačnije uvođenjem digitalizacije Republika Srbija je direktno spasla 28.000 stabala i 10.000 kilovat sati energije, čime je direktno uticala na zelenu energiju.

Želeo bih da se osvrnem i na zakon o kome ćemo sutra govoriti da se ne bih sutra ponovo javio za reč i uskraćivao mojim kolegama vreme. To je zajam neophodan za proširenje gasne mreže na Zlatiboru i okolini. Želim da naglasim da je ovo izuzetno važno razvojno ulaganje od čega će korist imati građani i privreda kraja u kome stiže gas, ali i cela Srbija. U zlatiborskom kraju, kao i u naseljima do kojih će doći gas ima mnogo domaćinstava sa starijim sugrađanima koji će uvođenjem gasa biti pošteđeni nabavke, skladištenja drva ili uglja i konstantnim loženjem. Biće dovoljno da pritisnu dugme i da za istu količinu novca greju ne samo jednu prostoriju, već ceo dom.

Takođe širenje gasne infrastrukture doprineće dolasku novih investitora na sam Zlatibor i okolinu, čime će se ojačati turistički privredni kapaciteti. Osim toga, širenje gasne mreže će imati i povoljan uticaj na demografiju, jer se time podiže životni standard i direktno utiče na smanjivanje broja ljudi koji žele da napuste selo. Naravno, širenje gasne mreže ima i ogroman značaj za ekologiju, jer se time praktično gase kotlarnice koje zagađuju vazduh, ali i smanjuje seča drveća čime se direktno poboljšava kvalitet vazduha.

Na taj način, mi kao odgovorna vlast preduzimamo mere koje doprinose ekologiji za razliku od Marinike i Đilasa, koji blokiraju gradove i stvaraju tenziju u društvu sa željom da padne srpska krv, a sve pozivajući se na ekologiju. Njihova dvoličnost se ogleda i u tome da se Marinika i Đilas pozivajući se na ekologiju upravo voze u džipovima vrednim više od 100.000 evra i sa nekoliko hiljada kubika, koji ispuštaju ogromne količine izduvnih gasova.

Koliko je Đilas zabrinut za prava običnih građana možemo videti koliko je brinuo za prosečne potrošače u gradu Beogradu. Setimo se situacije sa trgovinskim lancima kada je Đilas bio gradonačelnik, kada su sprečavani nastanci drugih lanaca u Beogradu, nego je postojao samo jedan.

Isto tako za vreme Dragana Đilasa, bilo je gotovo nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za zgradu na bilo kojoj atraktivnoj lokaciji, a bukvalno nemoguće dobiti građevinsku dozvolu za blok stambenih zgrada i sve to dok njegov medijski partner Mišković ne rasproda sve stanove u „Belvilu“. Da ne bude da sam nešto izmislio, dovoljno je samo pogledati podatke Zavoda za statistiku koji govore sami za sebe. Kada je Đilas bio gradonačelnik izdato je nekoliko puta manje građevinskih dozvola nego danas kada Beogradom upravlja SNS.

Tako je 2010. godine izdato samo 6.512 građevinskih dozvola za celu teritoriju Srbije, a 2020. godine 22.625. Dakle, za vreme vlasti SNS u Srbiji je izdato 16.000 građevinskih dozvola više ili skoro četiri puta više nego za vreme vlasti Dragana Đilasa.

Ukoliko uzmemo u obzir da prosečno jedna trećina svih izdatih građevinskih dozvola odlazi na Beograd, dolazimo do zaključka da danas u Beogradu se izda onoliko građevinskih dozvola koliko se u Đilasovo vreme izdavalo u celoj Srbiji.

Koliko je Mišković bio privilegovan govori činjenica da pravni naslednik „C marketa“, „Deleze“ se pre nekoliko dana obavezao, odnosno moraju da obešteti 3.343 mala akcionara jer su oni pobedili na sudu i dokazali da je vrednost akcija bila znatno veća nego ona po kojoj ih je Mišković isplaćivao prilikom privatizacije. Ovde imam obaveštenje generalnog direktora kompanije „Deleze“ Žan Vol Dokera, izvinjavam se gospodine ako nisam pravilno pročitao njegovo ime, kojim on obaveštava akcionare da će svaki akcionar „C marketa“ koji je podneo tužbu i rešenje Privrednog suda u Beogradu iz 2018. godine i 2020. godine, je doneto da će svaki akcionar dobiti dodatnih 48.581 dinar.

Dakle, Đilasov partner Mišković je svakog malog akcionara oštetio za tačno 400 evra. Ukupna suma koja će se isplatiti je 48.000 dinara po akciji, plus 31.000 dinara za kamatu, dakle 80.000 dinara će svaki od njih dobiti. Za toliko je Mišković, nekadašnjih Đilasov partner, oštetio građane, male akcionare „C marketa“.

Pošto sam ja studirao ekonomiju mogu vam reći da na osnovu ovih podataka se lako dolazi do cifre od više 100 miliona evra za koju je oštećena država u ovom poslu. To je još jedan od razloga zašto bi Đilas ponovo želeo da dođe na vlast, da bi opet nekom svom tajkunu, nekom svom partneru omogućio monopol ili političke kontakte pa da zajedno tajkuni i strani ambasadori u kafani sastavljaju Vladu Srbije.

Na sreću građana ta vremena su odavno prošla. Vlast se dobija samo na izborima, a Vlada u Narodnoj skupštini, po meri građana Republike Srbije.

Takođe, želeo bih da kažem da sam pre nekoliko dana sa kolegama poslanicima, Viktorom Jeftovićem i Lukom Kebarom, zajedno smo obilazili radove na početku izgradnje metroa koji je obišao i predsednik Aleksandar Vučić. To je upravo potvrda onoga što se dešava trenutno u ovoj Srbiji. Mi kada smo obećali izgradnju metroa mi smo tu izgradnju metroa započeli, za razliku od Đilasa koji je obećavao više puta u svojoj političkoj karijeri metroa, kada je bio gradonačelnik. Međutim, to je njemu služilo samo da zamagli pogled građanima da oni ne vide njegove špekulantske radnje kojima je postao najbogatiji političar.

Ne postoji političar u svetu koji je svoje bogatstvo povećao za 619 miliona evra. Svi političari kada dođu na vlast su prijavljivali manjak prihoda, čak i Donald Tramp kada je postao predsednik SAD i kada se završio njegov mandat prijavio gubitak od nekoliko milijardi dolara. Samo je Dragan Đilas uspeo da se obogati za vreme svog mandata.

Pozivam građane da ne nasedaju na pozive Marinike i Đilasa da se blokira grad, da se ruše gradovi, da se blokiraju putevi. Jer građani Srbije, Marinika i Dragan Đilas su sebe materijalno obezbedili, a svaku eventualnu štetu koja bude nastala usled blokada, usled rušenja i paljenja platićemo upravo mi, svi građani Republike Srbije.

Na kraju, puna podrška predsedniku Aleksandru Vučiću za borbu u bolju Srbiju. Prijatno.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Ljiljana Malušić.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i treba da govorimo o ovome.

U javnom sektoru radi 450 hiljada ljudi i evo, Vlada Republike Srbije donela je i ovaj zakon i sve zakona od 2012. godine, a mislim da ih ima preko 900, možda i mnogo više. Tako se radi.

Što se ovog zakona tiče, ovde su bitni rokovi. Rokovi će biti ispoštovani. Ovo je jedan sistemski zakon sa primenom do 2025. godine. Implementacija će biti 2024. godine, a zašto ovo govorim? Zato što je vrlo važno da imamo jedan sistemski zakon za uređivanje plata i ne samo plata, nego nadoknada plata, kao i ostalih primanja, jer to pre nas niko nije imao snage da uradi. Evo, uradićemo i to.

Ono što je mene ovih dana iznenadilo, ne iznenadilo, nego prosto bila sam u šoku, jer jedna šačica ljudi, mislim na ove iz opozicije, tj. ljudi koji sebe smatraju ekolozima i koji žele da u Srbiji bude čist vazduh, da im deca žive normalno, naravno pridružujem se takvih stvarima, ali ne i onom lascivnom pristupu Đilasa i njegove klike, ne tom poltronskom odnosu prema državi, ne nekakvim bahatim političkim protestima, zatvaranjem mostova, zatvaranjem puteva. Na ime čega? Zašto? Kako?

Vlada nervoza, počinje turbulencija, pa idu izbori, a nemaju šta da ponude. Nemaju program, nemaju plan. Uradili smo sve što su želeli, od toga da im smanjimo cenzus sa pet na tri posto, a setite se kad su bili izbori, oni su imali cenzus od tri posto, a kad su bili izbori popeli su na pet. Evo, mi sada njima udovoljavamo, spustili smo cenzus na tri posto, dajemo im sve što požele, a oni nama blokade.

Zašto blokade? Videli ste one nemile slike majke koja nosi dete, decu koja plaču, videli ste nekog koji ne može da sahrani svog, jer je šačica ljudi blokirala put. Zašto put? Zašto idu na tako nenormalne stvari, nenormalne za ovu državu? Zašto? Postoji način, bolji način, da izađu na izbore. Kažu, svi će da izađu na izbore. Ja bih jako volela da ovaj parlament opet bude šarolik, a ne da bude 200 poslanika SNS. Zašto je 200 poslanika SNS? Zato što imamo rezultate rada.

Ovde govorimo o platama, hajde prisetimo se 2012. godine i plata. Plata prosečna je bila 326 evra, danas 600 evra. Nezaposlenost je bila 26%, danas 10%. Da nije bilo kovida, ove pošasti koja je snašla, ne samo našu zemlju, nego čitav svet, bilo bi 8,5%. Još par godina pa bi bio evropski procenat 5% nezaposlenih. Digli smo plate, digli smo penzije, radi se, gradi se.

Predsednika nazivaju fašistom. Sram ih bilo. Da li neko zna od njih šta je to fašista? Decu mu proganjaju. Hoće da siluju decu. Maltretiraju premijerku, maltretirali su čitav parlament ovde. Ti, kvazi elita, kad kažu za njih da su elita, nije mi dobro, pošto nas nazivaju botovima, skotovima, bezubima, ovakvima, onakvima. U ovom parlamentu sve gde sede niko nema ispod fakulteta, masteri, doktoranti, mladi isprofilisani ljudi, lepo vaspitani, koji nikada ni za koga nisu rekli da su fašisti. Sram ih bilo. Za jednog predsednika koji gradi, radi, koji je respektabilan u svetu, koji je prevazišao okvire ove zemlje da kažu da je fašista. Ne znaju ni šta je fašista.

Šta reći za onog koji je ukrao 619 miliona evra. Šta reći za onog koji ima 35 stanova, kako njega da nazovemo? Šta reći za onog ko ima silne račune po svetu. To nisam rekla ja, to je rekla Agencija za borbu protiv korupcije. Šta reći za nekog koji kaže za nas da smo fašisti, da je predsednik fašista, a pritom kažu da nas treba vešati na sred Terazija. Ta mila nam opozicija, jedva čekam izbore, unervozili se, nemaju program, nemaju plan, ali zato ulice, barikade, ne može se doći od mesta do mesta samo zato što, eto, tako, ćefnulo im se. Ali, ići ću redom.

Sramota je to što rade. Gube i to malo što imaju. Bolje je da budu pristojni ljudi, zna se gde se vrše protesti, evo ovde ispred Skupštine, neka idu na Ušće. Ko zna, možda skupe ko zna koliko ljudi. Ja im zaista želim da dođu ovde da imamo jednu pravu političku raspravu, a ne ovako, ovo nije način. Mi nismo botovi i mi nismo skotovi i mi jedemo sendviče. Da, jedemo. Kažete, vašu stranku čine bezubi. Naravno, pa opljačkali ste pola Srbije, pa nemaju ljudi šta da jedu.

Znate zašto glasaju za nas? Evo, 2017. godine kada su bili predsednički izbori 55% smo imali i više. Godine 2020. smo imali 60%. Sada ćemo verovatno 65, 70%. Znate zašto? Zato što imamo rezultate rada, zato što je samo predsednik Vučić otvorio preko 250 fabrika i zaposlio preko 250 hiljada ljudi.

Ljudi vide nadu, vide spas u SNS. Dajemo im posao. Ljudi više nisu gladni. Setite se vašeg vremena. Doktori nauka su po kontejnerima tražili hranu. Sram vas bilo! A mi smo botovi, skotovi i sendvičari. Ja se ponosim time ako neko kaže da sam sendvičar. Zašto da ne, šta fali sendviču? Ali, ne kradem, ne lažem, nemam putera na glavi, nemam 35 stanova, nisam ukrala pare i nikada neću, nisam tako vaspitana. Ja ne tučem nikoga. Ovde smo doživljavali svakakva iživljavanja, tuče. Gospodin Marjan je jedva ostao živ da mu nisu pritekle kolege u pomoć. Maltretirali su predsednika poslaničke grupe, tukli Maju Gojković, pljuvali nas, unosili kamen za kupus da nas gađaju, cepali sakoe, gurali nas. Svašta smo doživeli ovde od te tzv. elite. Daleko su oni od elite.

Mi smo ljudi koji smo radni, vredni, radimo. Gradi se metro. Gradi se "Beograd na vodi", za koga su govorili da nikada neće postojati. Gradi se možda 25 zgrada. Šta to znači? Znači da ne lažemo, da držimo obećanja, da sve što smo obećali ispunjavamo.

Nekada je dug države Srbije iznosio 78% BDP, danas manje od 57.

Još nešto što je vrlo važno a treba istaći, to je da su sve mere pomoći iznosile, svi paketi pomoći i podrška, kako građanima, tako i privredi, osam milijardi evra. E, to je dala Republika Srbija. To je dao taj gospodin, gospodin predsednik Vučić, koji ima respekt u čitavom svetu, od Kine, Velike Britanije, do Rusije. Znači, prevazišao je granice Srbije, a vi kažete da mi ništa ne radimo.

O tome kako mi radimo videće se na izborima, a sad pošto su ljudi poprilično dezinformisani, odnosno nemaju pravu informaciju o "Rio Tintu", moram i neku reč o "Rio Tintu", jer prosto ne mogu da shvatim da neko toliko manipuliše. Taj neko koji je potpisao sa "Rio Tintom" 2004. godine ugovor, tada nisu izlazili i nisu pričali o ekologiji, ne pada im napamet da pričaju tada o ekologiji, a sada pod parolom ekologa, svaka čast ekolozima, nemam ništa protiv toga, ova klika oko Đilasa i ovih njegovih sapatnika, mučenika, koji nas maltretiraju i kažu da smo to što nismo, trebalo bi da stave prst na čelo, da se lepo posvete programu i radu.

A sad idem taksativno, da se malo prisetimo šta je to "Rio Tinto" pre svega. Jedno od najvećih korporacija na svetu, koja je englesko-australijska i koja je ovde bila prisutna, koja je došla i potpisala ugovor sa tadašnjim premijerom, to je 2004. godine bio Zoran Živković. Znači, sa Zoranom Živkovićem. Taj isti Đilas je rekao da je pronalazak rude jadarit, koja sadrži litijum i bor, nešto najbolje i najlepše što je moglo da se desi Republici Srbiji, jer ćemo praviti fabrike i zapošljavati ljude. Sad taj isti govori da je to otrov, da je to ekološka katastrofa. Ne mogu da se povežem, ne razumem o čemu čovek razmišlja. Kako je moguće da u njegovo vreme to bude nešto što je prosperitet za Srbiju, a sada to nije? Ali, idemo redom.

S obzirom da se povela velika polemika oko "Rio Tinta", treba znati da je "Rio Tinto" velika australijsko-engleska korporacija koja se bavi eksploatacijom rude i metala. Zarad javnosti, "Rio Tinto" je dobio dozvolu za istraživanje litijuma te 2004. godine. Zoran Živković je bio premijer i pripadnik stranke DS.

Zakon o referendumu i Zakon o eksproprijaciji za koje opozicija kaže da su doneti zbog "Rio Tinta", apsolutno nemaju nikakve veze sa "Rio Tintom". To bi trebalo da znaju građani Republike Srbije. Zakon o referendumu je donet na inicijativu EU, a u vezi otvaranja poglavlja o pristupanju, a Zakon o eksproprijaciji menja stari zakon iz 1995. godine koji je odavno prevaziđen. Najbitnija izmena u novom zakonu je ubrzanje procedure isplata tržišne cene i mogućnost isplate za nelegalne objekte u kojima ljudi žive. Pa, zar nije normalno da smo doneli ovaj zakon, zbog infrastrukture, zbog ekologije, zbog brzine?

Ako radimo put 10 godina, kažete ne umeju da naprave put. Umemo mi da napravimo put, i videlo se. Završen je Koridor 10, radi se Koridor 11, rade se brzi putevi, radi se brza železnica, radi se još osam auto-puteva, ukupno 10. Ljudi, nikada se tako u Srbiji nije radilo. Idemo dalje.

Osnovni motiv za promenu zakona je ubrzani razvoj za izgradnju infrastrukture i ekologije. "Rio Tinto" je već otkupio zemljište od privatnih vlasnika, o tome se već sve zna, ljudi su bili na televizoru, javno govorili o tome da su prodavali svoje zemljište "Rio Tintu", tako da Zakon o eksproprijaciji nema nikakve veze sa tim. Sve je laž.

Opozicija obmanjuje građane Republike Srbije i to građani Republike Srbije treba da znaju.

Do sada nije dobijen ni jedan papir u vezu sa studijom na uticaj životne sredine, pa zato nema ni reči o mogućnosti da dobiju dozvolu za eksploataciju. To je ono najvažnije što sam u stvari htela da kažem. Ništa nije završeno, da građani Republike Srbije ne brinu, što znači da dozvola za kopanje nije ni blizu dobijanja, a pitanje je da li će i dobiti.

Ovo je u stvari sve borba protiv predsednika Vučića, ovo je jedno političko pitanje, ovde su se denuli Đilas i njegova klika, što je tužno. Umesto da se bave programima, oni padaju sve niže.

Ja bih o ovome mogla još mnogo toga da pričam, ali ću i sutra da govorim. Želim im svu sreću i ostavite više SNS, predsednika Vučića i to kakvi smo mi na miru i pozabavite se svojim programom ako mislite da bilo šta postignete na izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Viktor Jevtović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicama, poštovani poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, platama službenika, nameštenika, platama u organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave, zaposlenima u javnim službama, kao i u agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija.

Ovim izmenama Zakona kojima se uređuju plate u javnom sektoru, bez javnih preduzeća, utvrđuje se novi rok za početak njihove primene. Početak primene novog sistema određuje se 2025. godine, kada se procenjuje da će svi potrebni uslovi biti ispunjeni za novi rok koji se vezuje za uspostavljanje i početak funkcionisanja novog informacionog sistema za obračun i isplatu plata koji uvodi Ministarstvo finansija.

Važnost, sveobuhvatnost i kompleksnost reforme sistema plata obuhvata više od 400 hiljada zaposlenih u javnom sektoru. Iz tog razloga će se sprovesti sve potrebne analize finansijskih i fiskalnih efekata, dok se ne uspostavi jedinstveni centralizovan sistem, u kome se nalaze tačni i precizni podaci o radnim mestima, elementi plata zaposlenih i drugi troškovi rada javnog sektora, na osnovu kojih ćemo imati adekvatne projekcije koje će reforma da donese.

Ministarstvo finansija od 2019. godine radi na uspostavljanju novog informacionog sistema, koji treba da obezbedi precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta za troškove rada zaposlenih u javnom sektoru. Ovim novim sistemom će se obezbediti tačan i kvalitetan podatak za izradu svih potrebnih analiza.

Odgovorna država na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije vodi računa o dugoročnim efektima reformskih procesa kako bi građani i njihov životni standard, ali i budžet postavila na pijedestal modernih evropskih država. Reforme ovog tipa obezbediće dodatna finansijska sredstva za troškove plata, ako i sprovođenje fiskalne reforme koja građane Srbije, bez obzira na izloženost epidemiološke situacije prouzrokovane Kovidom-19 koja je zahvatila ceo svet i traje skoro dve godine, uspela da obezbedi građanima nove kovid bolnice, perfektnu funkcionalnost zdravstvenog sistema, ali i prostor za rast plata od 8% za zdravstvene radnike i 7% za zaposlene u javnom sektoru, tu moram da napomenem i 9% za nezaposlena lica.

Sve to smo postigli maestralnom politikom predsednika Aleksandra Vučića, gde smo kroz subvencije i pomoć svim građanima, na prvom mestu penzionerima, obezbedili pomoć u ovom katastrofalnom periodu, što nisu uspele ni mnogo jače i ekonomski moćnije zemlje od nas.

Ponovo je Srbija prva u regionu po direktnim stranim investicijama i nezaustavljivo korača napred. Posebno raduju rezultati u 2021. godini, od prognoziranih 6% do 7,5% BDP-a.

Takođe, i najnovije prognoze MMF-a koji je promenio projekcije Srbije, gde prestižemo i Litvaniju, a ovakav rast BDP-a znači da će prosečna plata već od 1. januara biti veća, odnosno 660 evra, a u Beogradu više od 770 evra, kao i da će ova godina biti završena sa BDP-om većim od 50 milijardi evra.

Zato je politika Aleksandra Vučića trn u oku svima koji žele da Srbiju vide poniženu i na kolenima, jer samo tako mogu da manipulišu građanima Srbije, ali nepokolebljiva rešenost Aleksandra Vučića više neće dozvoliti onu Srbiju koja je klečala i kojom su manipulisali pioni stranih gospodara isključivo i samo zarad svojih ličnih interesa, naravno predvođeni Draganom Đilasom i njegovim plaćenicima koji su kao na balu vampira dok su vodili državnu kasu isisali i zadužili državu do poslednje pare. Odgovornom politikom koju vodu predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne odstupamo od postulata – narod na prvom mestu.

To se ne menja nikada, a naročito neće nakon nedavnih događaja gde su falange Đilasovih i Šolakovih plaćenika objavile da su oni ti koji blokiraju, protivno svakom pravu i Ustavu, auto-puteve, mostove i ulice Beograda, ali i još nekih gradova Srbije, pri tom, shodno njihovoj devastirajućoj politici napadali, palili i rušili pre sobom, fizički zlostavljajući građane, potpomognuti stranim sponzorima, velikim parama sa njihovih bankovnih računa i finansijerima, poput Rokfelerovog fonda, pod ruku sa kvazi zaštitnikom zelenih površina u liku iz Austrije finansiranog Ćute rušitelja koji ne dobivši dozvolu za izgradnju elektrane preko noći postade čovek zaštitnik životne sredine.

Da to nije tužno, bilo bi smešno, kao i Zelenovića prevaranta, uništitelja grada Šapca koji je gradsku kasu, kao i građane olakšao za pet miliona evra, po nalazu Derija i narod mu je već na izborima decidno rekao – ne. Šaka huligana, protivno zdravom razumu, a dosledno njihovim gazdama koji su davno ostali bez istog, prebila je građane, maltretirala pošten narod, tuđu decu, skoro bez oka ostavili bageristu kome su naneli teške telesne povrede, uz izgovor da je to građanska neposlušnost.

Takvi danima vode u Šolakovim medijima hajku na policajce koji su u skladu sa zakonom samo radili svoj posao, štiteći prvenstveno njihove živote od bezumlja u koje ih je uveo njihov gazda Dragan Đilas i čuvena radnica „Multikoma“, Marinika Tepić, koja se ponosno slika i hvali batinašem Crnim, zaposlenim kod ozloglašenog narko-dilera Nasera Keljmendija koga je američka DEA okarakterisala kao najvećeg regionalnog narko bosa i Ljubiše Buhe, vođe Surčinske grupe, jedne od najopasnijih kriminalnih organizacija u Srbiji. Uz rame im stoji i čuveni Đilasov ćevapdžija, novopečeni ekolog, Vladimir Vuletić, brat koljača i ubica iz Belivukovog klana, koji plasira bestijalne gadosti na račun nedužnog momka, ali i čitave jedne porodice samo zato što ponosno nose svoje prezime, prezime najvećeg reformatora u novijoj istoriji Srbije.

To su tajkunski kandidati za temeljnu devastaciju Srbije, njihovi Japanci i nevolji, idealni koalicioni partneri. Pitam se samo – kako bi se proveli da su auto-put zatvorili u Nemačkoj ili Austriji? Ali, mašinski mozak Dragana Đilasa sada se setio da zatvara puteve i po tim istim putevima demonstrira, jer sada ima na čemu i da se vozi i da šeta. U vreme njegove, bahate vladavine puteve smo mogli da vidimo samo kao crteže na naslovnim stranama, a novac za puteve završavao je na egzotičnim destinacijama.

Svaki kilometar puta izgrađen nakon njih takvi doživljavaju kao svoj lični poraz. Toliki stepen mržnje i bezumlja nije do sada viđen, kakav danas gledamo kod ljudi koji se lažno zalažu za demokratiju i predstavljaju sebe velikim Evropejcima, a pozivaju na prolivanje tuđe krvi na ulicama.

Licemerno da ne može biti grđe, a pri tom za sve svoje greške i brljotine optužuju državu, bez trunke srama, jer oni za sram i ne znaju, da su bar zasadili po drvo za svaku otrovnu rečenicu ili udarac ili psovku koju su uputili, jer oni politički program nemaju. Možda bi im stvarno poverovali da se grčevito bore za ekologiju, ali tu nema ni slova od ekologije, tu je samo pohlepa i mržnja koja hrani njihove sociopatske porive i jedino zeleno kod njih je ljubav prema zelenom dolaru. To najbolje demonstriraju posle svakog ne prijavljenog skupa gde iza njih ostaju gomile smeća i praznih pivskih flaša.

I, danas najavljuju krvoproliće i nemire, što nema nikakve veze sa demokratijom i nezadovoljstvom, već predstavlja čisto huliganstvo i bezumlje, ali ti hohštapleri nikada neće uspeti da pobede politiku Aleksandra Vučića, zdravu i poštenu Srbiju koja munjevito ide napred ma koliko se okupljali oko tog jedinog cilja koji imaju, da Vučića ruše zajedno.

Kada se pravi državnik pojavi u Srbiji prepoznaćete ga po jednom, sve budale će se udružiti protiv njega, ali nas je više. I neka znaju da nećemo dozvoliti demonima prošlosti da nas opet bace u jamu sunovrata i beznađa u kojoj smo bili za vreme njihove strahovlade. To ime je reklo 45 hiljada građana i oko Arene na skupštini SNS koji su dali snažnu podršku politici Aleksandra Vučića, tu čeličnu volju i rešenost nikada neće moći da pobede. Isto kažu milioni koji za Vučića i njegovu politiku glasaju na izborima. Narod to jasno vidi i na izborima će ih poslati aveti prošlosti nazad da se valjaju u njihovom blatu gde im je i mesto.

Hvala vam, i živela Srbija.

Zahvaljujem, gospodinu Jevtoviću.
Reč ima koleginica Nataša Jovanović.
Izvolite.