Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o sporazumima koji su nam na dnevnom redu, našim odnosima sa Mongolijom, o garanciji za kredit Srbijagasu i gasifikaciji, obezbeđivanju energetske stabilnosti naše zemlje, ali kao neko ko je poslanik SNS želim da komentarišem danas nešto što predstavlja definitivno jednu vrstu kancera ovog društva, ljude koji imaju i plediraju da se bave politikom, čak i da u jednom trenutku osvoje vlast, a koji predstavljaju ono što je definitivno najprljavije, najodvratnije u ovom društvu i od ovog društva pokušavaju, posle ovoliko godina reformi, truda, rada predsednika Aleksandra Vučića, naše stranke, naprave jednu kloaku, naprave jednu mutnu baru i vrate nas u period od 2000. do 2012. godine kada su sa velikim zadovoljstvom ekonomski, politički i vitalno uspeli da za samo 12 godina unište ovu zemlju.

Da bih objasnio šta je tema mog govora danas, podsetiću vas na 20. oktobar 2020. godine. Na taj dan je konvoj u libijskom gradu Sirtu, koji je bio rodni grad pukovnika Muamera el Gadafija, krenuo u pravcu drugog grada Sabhe, radilo se o građanskom ratu, krenuli su, izašli na autoput, avioni, dakle francuska avijacija u okviru NATO-a je bombardovala taj konvoj, uništila vozila i ljudi koji su bili u tim vozilima, dakle lično obezbeđenje Muamera el Gadafija, su istrčali, oni koji su preživeli iz kola. Za to vreme je druga strana u tom sukobu došla, čerečila, uhvatila Muamera el Gadafija, koji je bio legitimni šef te države, čerečila ga, silovala ga i na kraju ga ubila.

Svi danas znamo, devet godina posle tih dešavanja, kako Libija izgleda. Zemlja koja je do 2012. godine imala BDP od nekih stotinak milijardi evra i koja je bila jedna od ključnih zemalja i najbogatijih zemalja na afričkom kontinentu. Ne ulazeći u to kakvo je bilo državno uređenje, ne ulazeći u apsolutno bilo koje političke, ekonomske i druge kapacitete te zemlje, želim da napravim paralelu sa onim što se danas, na današnji dan u 2021. godini, u 21. veku dešava na političkoj sceni Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, pogledajte izjavu, pogledajte tvit člana tog sramnog Đilasovog saveza, te sramne oligarske korporacije, a koji kaže – Andrej, Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Pogledajte, to ceo svet, to cela Srbija mora i treba da vidi. To su borci za ljudska prava. To su borci za slobodu. To su borci za ekologiju i zaštitu životne sredine. To su ljudi koji pokušavaju da predvode one koji žele da ova zemlja stane, koji žele da saobraćajnice u Srbiji stanu, da fabrike stanu i da očigledno Srbije nema ili nestane, da im je to zajednički cilj.

Kako možete da okvalifikujete nekoga ko želi i ko izjavi na današnji dan da brat i sin predsednika Republike treba da završe kao čovek koji je završio u najgorim i najstrašnijim mukama, ma šta da je on radio. To više nije legitimizacija i njihov poziv, otvoreni poziv na ukrajinski scenariji, koji su oni priželjkivali i, nažalost, još uvek priželjkuju ovde u Srbiji. Ovo je poziv i ovaj čovek, pošto često nosi megafon, gospodine Martinoviću, a svi znamo da je megafon Dragana Đilasa, da je megafon onih drugih koji neće ovo javno da kažu, ali isturaju njega da kažu ono što misle. Ta bojkotaška opozicija, ti oligarsi koji žele da preuzmu budžet Republike Srbije, koji žele ponovo da uništavaju ovu zemlju, to je njihova politika, bi da se sin i brat predsednika Republike nađu u toj situaciji i završe kao čovek koji je najbrutalnije i na najdivljačkiji način završio u Libiji pre devet godina i koji, možemo misliti o njemu šta god hoćemo, je od te zemlje za nekoliko decenija uspeo da napravi jednu ozbiljnu, socijalnu državu sa vrlo dobrim zdravstvenim, obrazovnim sistemom u kojem su svi imali tri obroka dnevno, u kojem su svi mogli da se školuju besplatno i u kojem su svi mogli da žive od svog rada.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, evo sa kakvim ljudima mi imamo posla i koliko god da je odvratno ovo što sam sada rekao i citirao danas, možda nije ni loše da narod Srbije još jednom vidi ko hoće da dođe na vlast, ko hoće da eliminiše Aleksandra Vučića i ko hoće da Srbija stane. Nikako drugačije ne mogu da protumačim tu činjenicu da u 21. veku, kada govorimo o slobodnom protoku roba, ljudi i kapitala, kada govorimo o EU kao jednoj vrsti našeg imperativa, mogućnosti da više zarađujemo, da imamo bolja socijalna, pa na kraju krajeva, ekološka i sva druga prava, prava po pitanju obrazovanja i dostizanje jednog visokog nivoa standarda u svim oblastima društvenog života, mi danas u Srbiji imamo situaciju da imamo 7,5% rasta BDP, da danas u Srbiji svako može da se zaposli, da svako može časno i dostojanstveno da živi od svog rada i, sa druge strane, ljude koji upravo prizivaju ovaj libijski scenario, koji blokiraju žilu kucavicu rasta i razvoja naše zemlje – autoputeve, železnice i sve ono što predstavlja personifikaciju razvoja i svega onoga što su Aleksandar Vučić i naša stranka sa ponosom uradili u prethodnih sedam godina: mreža autoputeva, mreža železnica, mogućnosti za nove fabrike, mogućnosti za nove investicije, mogućnosti za život, mogućnosti za to da nas bude više, da ova zemlja bude snažnija, da bude bolja, da ima bolju odbrambenu moć.

Možda je dobro što se ovo danas desilo i što građani Srbije mogu da vide ko želi da na jedan agresivan i napadački način, kroz izazivanje nekog krvoprolića, incidenata dođe ovde na vlast. Ne zanimaju njih ni parlamentarni, ni predsednički izbori, ni izbori u gradu Beogradu. Naravno oni su svesni da Aleksandra Vučića ne mogu da pobede na slobodnim i demokratskim izborima. Oni su svesni da građani Srbije žele samo ono što im pripada, žele posao, žele radna mesta za svoju decu, za svoje unuke, žele socijalnu pravdu, uvaženi predsedniče, žele da svi imaju, jel tako, jednake šanse i mogućnosti da se zaposle, da započnu sopstvene poslove, da razvijamo preduzetništvo u ovoj zemlji, da razvijamo našu tržišnu ekonomiju i da u punom kapacitetu iskoristimo sve resurse koje ova zemlja ima.

Baš u vreme kada je Aleksandar Vučić upregnuo sve svoje kapacitete i kapacitete ove zemlje koje ima da to maksimalno iskoristimo, kada postajemo šampioni u mnogim oblastima društvenog života, dolazi do formiranja te jedne tzv. transverzale između stranih centara moći, oligarha, ljudi koji su se ovde napljačkali i učestvovali u pljačkaškim privatizacijama u periodu od 2000. godine do 2012. godine i nekih ljudi kvazi političara koji bi valjda ponovo da nas neko bombarduje i ponovo da vide nas ovde odavde kako valjda bombardovani bežimo, kao što je to radio ovaj mučenik Gadafi pre devet godina u svom rodnom gradu.

Da li je to njihova politika? Da li je to njihova platforma, gospodine Dačiću? Da li je neko od njih pomenuo prethodnih nekoliko meseci dijalog sa Prištinom, ZSO, predlog o platformi za rešenje pitanja KiM? Da li se neko od njih u proteklih nekoliko dana izjasnio o imenovanju specijalnog izaslanika, premijera Velike Britanije, generala Fiča koji će biti zadužen za Zapadni Balkan? Zamislite, Velika Britanija imenuje generala koji je do prošle godine bio šef Vojnog komiteta NATO-a i dugo godina bio šef, načelnik generalštaba vojske Ujedinjenog Kraljevstva. Da li su pomenuli u proteklih nekoliko meseci visokog predstavnika u BiH? Da li su pomenuli Republiku Srpsku? Da li su pomenuli bilo šta čime bi doprineli da Srbija odbrani svoje vitalne nacionalne interese? Da li su pomogli na neki način ovoj državi?

Mislim da mi svakodnevno treba da govorimo o tome i mislim da smo potpuno u pravu što svakodnevno raskrinkavamo ono što oni rade. Moje uvažene kolege su u prethodnim govorima jasno definisale i jasno govorile o tome šta su njihovi ciljevi i ko su njihovi pomagači, ko su njihovi saveznici. Njihovi saveznici nisu prijatelji Srbije.Njihovi saveznici su dole u privremenim institucijama u Prištini koji upadaju u kuće Srba na severu Kosova sa dugim cevima. Njihovi saveznici su u SAD, oni koji pišu pisma američkom predsedniku i dopise i žale se na „Telekom“ i na Televiziju „Pink“ kao da su ikada čuli i znaju oni tamo iz Njujorka i šta je „Pink“ i šta je „Telekom“ i šta se apsolutno dešava ovde u Republici Srbiji.

Ovo jeste poziv na sve one koji su patriotski orjentisani na sve one ljude koji žele da kao predsednik Vučić i on je to definisao u 10 tačaka naše stranke za budućnost i vizije naše stranke za budućnost da vodimo nezavisnu politiku, ali da gradimo kulturu dijaloga, ali da gradimo kulturu dijaloga sa onima koji misle dobro ovoj zemlji, koji žele da štite i koji žele da kada nešto dobro uradimo kao stranka koja je na vlasti da kažu – da, ovo je dobro, ovo jeste nacionalni interes, a ne da na svaki način pokušavaju da sruše onu stranku i onog čoveka koji predstavlja personifikaciju uspeha i nezavisnosti ove države.

Naravno mi ćemo se kao SNS, kao većina u ovom parlamentu i naša poslanička grupa boriti i dalje isto ovako snažno kao i prethodnih godina da podržimo našeg predsednika, da podržimo našu političku platformu koja za cilj ima jačanje naše zemlje, jačanje budućnosti naše dece i sve ono što smo obećavali i ispunjavali tokom ovih sedam godina, koliko smo na vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, gospođo Kisić Tepavčević, uvaženi predstavnici ministarstava, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, Srbija je demokratska država i jedan od mojih kolega na početku današnjih izlaganja je rekao da kod nas vlada društvo jednakih šansi. Vlada društvo jednakih šansi i to tako treba da bude, ali bih voleo da mi budemo i društvo jednakih šansi i da budemo i demokratska država kada je u pitanju zaštita ljudskih prava i osnovnih prava svih porodica koje žive na teritoriji Srbije.

Zašto ovo govorim? Danas još jedan sraman, a za mene najbolesniji i najgori napad u poslednje vreme koji je upućen na članove porodice predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića. Ovaj tvit predsednika Izvršnog odbora DS Srđana Milivojevića, meni je žao što moram da ga ponovim, a to su već istakle i moje kolege Zoran Tomić i prof. dr Vladimir Marinković, Srđan Milivojević je napisao – Andrej i Danilo pronađeni u šahtu ko Gadafi. Normalni čovek, normalni čovek nikada ovako nešto ne bi ni pomislio a kamoli napisao, a kamoli stavio na društvene mreže, a kamoli stavio na društvene mreže i to javno komentarisao i hvalio se time ako se bavi ozbiljno politikom.

Ovo je najblaže rečeno monstruozno, umobolno i bolesno. Nemam reči na koji način ovo da osudim, ali zato očekujem da nadležne državne institucije u slučaju ovih poslednjih sramnih pretnji koje su upućene bratu predsednika Republike i starijem sinu predsednika Republike da će i Srđan Milivojević i svi ovi koji šeruju ovaj sraman tvit objavljen na Tviter nalogu Srđana Milivojevića da će da odgovaraju u skladu sa zakonom.

Da li je Srbija društvo jednakih šansi da može ko god poželi na najgori mogući način da preti članovima porodice predsednika Republike? Ako bi se neko usudio iz vladajuće koalicije da uputi neku kritiku ili da nazove nekoga iz opozicije koji preti i da mu kaže da je bitanga ili ološ, bio bi osuđen i javno i Kodeks poslanika i u javnosti od strane nevladinih organizacija i raznih poverenika. Kada neko želi smrt najbližim članovima porodice predsednika Republike Srbije i želi da završe brutalno ubijeni kao Gadafi to neme reakciju. Ima reakcija mojih kolega narodnih poslanika i pojedinih državnih funkcionera, ali baš da vidimo kako će reagovati većina medija i nadležne institucije i ovi razni borci za ljudska prava.

Čak i poslanik Evropskog parlamenta Viola fon Kramon koja je poznata po antisrpskom delovanju je kada je napisala sraman tvit posle sastanka sa vladikom Grigorijem, a čudi me što se baš sastala sa njim jer znamo i mišljenje vladike Gligorija i o predsedniku Aleksandru Vučiću i o jačanju Srbije, ali da ga sada ovde ne reklamiram, čak je i Viola fon Kramon obrisala svoj sraman tvit, svoj sraman antisrpski tvit da nema SPC.

Ali, zato Srđan Milivojević i njegovi saborci i pristalice Đilasove politike, ne samo da nisu još uvek obrisali ovaj tvit, nego se oni ponose ovim tvitom. Oni se ponose pozivanjem na ubistvo predsednikovog brata i sina. Ja očekujem reakcije Međunarodne zajednice. Aman, ljudi ovo saopštavaju oni koji se bave politikom, oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012. godine, oni koji zajedno sa Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Marinikom Tepić i Šolakom pretenduju da se ponovo vrate na vlast. Mi ovde imamo histeriju dela opozicije okupljene oko Dragana Đilasa, oni koriste sva moguća sredstva i da ugroze bezbednost porodice predsednika Republike i da ugroze bezbednost predsednika Republike i da ugroze bezbednost većine građana.

Pa, pogledajte šta su u subotu napravili lažni ekolozi? Predsednik je rekao da je bilo 31.000 građana ukupno na svim protestima, od toga, čini mi se u Beogradu oko 8.000, oko 4.150 na deonici autoputa kod Gazele i Sava Centra. Verovatno se veći broj građana tu se našao slučajno, kojima još nije jasno koje su zaista namere lažnih ekologa i Đilasa i verovatno je tu deo građana izmanipulisan, ali način na koji su se ponašali njihovi saborci, a videli smo, tu su se pojavili advokat Božo Prelević i Đilas i onaj Bulatović i oni razni i po raznim nadimcima i Marinika Tepić, oni nisu dozvoljavali, a vi ste gospođo ministarka i profesor Medicinskog fakulteta i ugledni medicinski radnik, nisu dozvoljavali kolima hitne pomoći da prođu.

Hoćete da vam saopštavam podatke koliko pacijenata za vreme blokade u subotu nije stiglo do bolnice, koliko je života građana ugroženo, koliko trudnica nije stiglo na lekarski pregled, koliko penzionera nije stiglo do hitne pomoći i Urgentnog centra, koliko dece sa svojim roditeljima nije stiglo do svojih kuća, nego su se smrzavali satima dok nisu stigli. Zašto? Zato što ovi protestanti ne dozvoljavaju, pokazuju silu. Njih je kod Sava Centra bilo sve ukupno i to sa okupljenim građanima i prolaznicima 4.150, a nedelju dana ranije nas iz SNS je bilo u i oko Arene, oko 55.000.

Dakle, manjina manjine hoće da maltretira Srbiju. Manjina manjine maltretira Srbiju. Manjina manjine hoće da blokiraju autoputeve, da blokira Srbiju, hoće da blokira privrede, a njihovi politički čelnici hoće da ubijaju, hoće krv na ulicama. E, pa neće moći. A zašto? Zato što se uzdam u državne institucije, uzdam se uz narodnu volju 3. aprila, narod će reći svoje na izborima.

Ja sam ubeđen da će narod kazniti ovu ubilačku i sramnu politiku Dragana Đilasa, Milivojevića i njihovih pristalica. Zašto? Zato što narod hoće rezultate. Narod ne želi govor mržnje. Imali su oni svoju priliku do 2012. godine. Šta su uradili? Oteli su stotine miliona evra od građana Srbije, uništavali su i privredu i Vojsku Srbije, uništavali su sve moguće. Doveli su sudbinu Kosova i Metohije u pitanju. Povezali su se albanskim lobistima, ne samo da smo imali povlačenja priznanja Kosova i Metohije, nego za vreme žute vlasti imali smo na godišnjem nivou, na desetine novih priznanja nepostojeće države Kosovo, nelegalne, lažne, države Kosovo.

Sada su se uznemirili. Zašto? Srbija nikada jača u svojoj istoriji, nikad bolja spoljna politika u novijoj istoriji. Što se tiče drugih grana, privrede, zdravstva, ekonomije, saobraćaja i infrastrukture, građevine, ozbiljni rezultati. To smeta. Kome to smeta? To smeta ovim lopovima u Srbiji, ovim tajkunima koji bi želeli ponovo da se vrate na vlast, da otimaju milione od građana Srbije. To smeta albanskim lobistima. To smeta regionalnim centrima moći. To smeta pojedinim stranim obaveštajnim službama, jer svi oni zajedno imaju jedan interes, to je slaba Srbija. A šta im stoji na putu slabljenja Srbije, stoji im narod, predvođen Aleksandrom Vučićem i oni su sada nervozni. Došao je decembar, zima je, hladno je, njihove pristalice politike su toliko lenje da ja i ne verujem da će se oni i okupljati u nekom većem broju u toku zime. Malo će oni napraviti tenziju u martu mesecu, pokušaće opet neke ludačke da prave demonstracije i napade, a biće iz svojih udobnih fotelja i svojih kancelarija „Multikom“ i drugih firmi, biće hrabri ovi tastatura mafijaši, biće hrabri preko ovih Tviter naloga, Instagrama i Fejsbuka.

Pa, oni svaki dan upute neku pretnju. Pa, meni su danas na Instagram profilu, ali ja sam najmanje bitan u toj priči, ali su čak i meni uputili pretnje - Uglješa lezi u kadu, uključi fen ili toster i ubi se, umri. Eto, to su saborci Dragana Đilasa i te komentare čitaju članovi naših porodica, ali to je smešno koliko nas napadaju iz SNS, koliko napadaju predsednika. Nekoliko hiljada puta više napadaju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, nego sve nas zajedno iz vladajuće koalicije.

Ja se samo divim našem predsedniku, ne zato što je on šef države i naše stranke, nego što ima snage da iz dana u dan se bori da Srbija bude još jača, još snažnija, a svaki dan ga brutalno vređaju i napadaju članove njegove porodice, uz slabu ili bez reakcije nadležnih državnih institucija i Međunarodne zajednice, a mi ovde se borimo. Mi se ovde borimo zato što treba da se borimo, ne zato što smo plaćeni da se borimo u parlamentu, nego zato što osećamo da treba da se borimo, jer osećamo Srbiju ko svoju otadžbinu, jer ona to i jeste.

Našu Srbiju treba voleti, našu Srbiju treba jačati, zakone i sporazume treba donositi i treba Srbija iz meseca u mesec da bude jača. Dakle, ne treba Srbiju blokirati, što radi deo opozicije. Srbiju ne treba uništavati kao što su radili Đilas i saborci do 2012. godine. Srbiju treba svuda hvaliti i boriti se protiv raznih albanskih, tajkunskih i drugih lobija. Našu državu trebamo jačati, nemamo druge, a to smeta. Kome smeta? Protivnicima i Aleksandra Vučića, protivnicima iz SNS i naše vladajuće koalicije, protivnicima Srbije, protivnicima većine naroda građana Srbije bez obzira kojoj veri i naciji pripadali i kojeg političkog opredeljenja bili.

Prema tome, ja se uzdam u naš narod, da će naš narod da shvati ko su oni, a ko smo mi. Nema podela na dve Srbije, jedna je Srbija, a većinska Srbija je za ono što je normalno, a normalno je da jačamo Srbiju zbog budućnosti naše dece, a ova manjina manjine i njihovi lideri će i dalje nastavljati da maltretiraju većinu naroda sa ovakvim bolesnim pretnjama i umobolnima i monstruoznim aktivnostima.

Ali sreća, tu je narod da uvek prepozna istinu, a na nama narodnim poslanicima, narodnim tribunima je uvek da ukažemo na ono što je dobro i ono što je loše. Ono što je loše su ove sramne pretnje, a ono što je dobro je sve ono što radi Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti u duhu onoga što je govorio moj uvaženi kolega dragi prijatelj Uglješa Mrdić, a vezano je pre svega za razvoj Srbije i svega onoga što se dešava negativno po građane Republike Srbije, a dolazi iz tajkunsko mafijaškog klana koji želi da preuzme vlast na prostoru Republike Srbije i da vrati Srbiju tamo gde joj nije mesto. Da vrati u 2000. godinu u vreme propadanja, u vreme sukoba i svega onoga što donosi kvalitet života našim građanima.

Puna podrška kolegi Uglješi i svim naprednjacima koji na dnevnom nivou dobijaju pretnje, a naravno najveća podrška našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je duži niz godina na meti kako onih koji žive u Srbiji koji su manjinska Srbija, ali i onih ljudi koji su van Srbije i koji žele da promene sadašnje stanje na prostoru naše zemlje.

Danas imamo tri vrlo važna sporazuma, tri vrlo važna zakona i oni se pre svega odnose na bolji kvalitet života građana Republike Srbije, na ekonomski razvoj, na dalje povezivanje Republike Srbije sa svetom, ali i za novu izgradnju gasifikacije na prostoru naše zemlje.

Što se tiče Sporazuma Srbije i Mongolije, želim pre svega ga kažem da se radi o sporazumu sa jednom zemljom koja je prijateljska, koja ima tri miliona stanovnika, koja nije priznala KiM kao lažnu državu, koja iz godine u godinu ekonomski se razvija, ali odnosi između dve zemlje jesu dobri, ali mogu da budu mnogo bolji i ovaj sporazum treba pre svega da potvrdi jačanje tih ekonomskih veza između dve zemlje, između dva naroda.

U prethodnom periodu mi smo sa Republikom Mongolijom potpisali više sporazuma, a to su uglavnom sporazumi vezani za kulturno-naučnu saradnju, za podršku u oblasti ekonomije itd, a 2013. godine smo ukinuli vize između dve zemlje.

Ono što je dobro jeste činjenica da se formira jedna posebna komisija koja će pratiti ekonomsku saradnju između dve zemlje i dati jedan poseban doprinos da se ona poveća na jedan veći nivo.

U prošloj godini mi smo izvezli oko 370.000 evra vrednosti robe na prostor Mongolije, a uvoz je bio simboličnih 2.000 evra. Kroz ovaj sporazum imamo jedan poseban osnov da razvijemo ekonomsku saradnju, a danas je Srbija jača, danas Srbija ima više hrane, danas Srbija ima više industrijskih proizvoda i svakako da će to doneti određene benefite kako za građane Republike Srbije, tako i za našu privredu.

Što se tiče Predloga zakona o patentima želim pre svega da istaknem da se ova izmena odnosi na usklađivanje postojećeg zakona sa zakonom i pravnom regulativom EU, ali i da se otklone određene anomalije, nedostaci koji su u sadašnjem zakonu i pre svega ima za cilj da se podstakne industrija lekova na prostoru naše zemlje, da se proširi spisak onih proizvoda koji mogu biti predstavljeni kao patenti i da se sama papirologija oko izdavanja sertifikata oko patenta na jedan poseban način klasifikuje i da oni koji podnose patente mogu da to dobiju sada i u elektronskoj formi.

Ono što sam, čitajući materijal, uspeo da primetim od 2010. godine, nažalost smanjuje se broj patenata na prostoru naše zemlje, kako domaćih, tako i stranih i verujem da ovi predlozi koji su dati u novom Zakonu o patentima će dodatno doprineti da se ova oblast uredi na jedan poseban i kvalitetniji način.

Ono na šta posebno stavljam akcenat to jeste ugovor o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda na prostoru Republike Srbije i ako išta ova Skupština će biti po čemu prepoznata jeste činjenica da smo doneli najveći broj zakona u dve oblasti.

Prva oblast se odnosi na borbu protiv pandemije, gde smo gradili bolnice, gde smo finansijski pomagali građane i privredu, da ovaj period pandemije na što bezbolniji način prevaziđemo, a drugi set zakona se odnosio na izgradnju infrastrukture. U Srbiji se danas grade autoputevi, železnice, danas se u Srbiji grade gasovodi.

Zašto su važni gasovodi? Prema podacima koje smo imali prilike pre par meseci da ovde diskutujemo, a vezano je za potrošnju energije, a koje je dala Agencija za energiju, u 2020. godini povećana je potrošnja električne energije za 2,8% na prostoru Republike Srbije. Potrošnja gasa je povećana za 6,7%. Samo u domaćinstvima blizu 20% je povećana potrošnja prirodnog gasa. Prema strategiji do 2025. godine će se povećati i potrošnja električne energije što dovoljno govori da moramo obnavljati naše izvore, da moramo obnavljati naše elektrane i da moramo na jedan poseban način da se bavimo sektorom energije, jer upotreba prirodnog gasa zaista dolazi sve više do značaja.

To je važno iz razloga što ćemo gas koristiti kao ekonomski povoljnije gorivo i ekološki prihvatljivije.

Mi smo ovde u Skupštini Srbije usvojili više dokumenata gde smo pomogli, da kažem, na izvestan način gasifikaciju Republike Srbije. Mi smo podržali gasifikaciju Borskog i Zaječarskog okruga, vrednost projekta je 66 miliona evra, projekat koji obuhvata oblast više od 200 hiljada stanovnika. Zatim, podržali smo razvojni gasovod Leskovac-Vranje, projekat 28 miliona evra. Zatim, gasifikaciju Kolubarskog okruga, zatim proširenje gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, projekat 75 miliona evra. Zatim, izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica.

Sve su to projekti koji na direktan način povoljno utiču na privredi razvoj Republike Srbije. Ja ću da vas podsetim da je u martu 2021. godine naša proizvodnja u industriji 6,1% veća nego na period 2020. godine što dovoljno govori da Republika Srbija i u vreme pandemije ima rast industrijske proizvodnje.

Predloženi sporazum vezano za gasifikaciju Zlatiborskog okruga iznosi nešto oko 40 miliona evra i vrlo je važno da i Zlatiborski okrug dobije gas, da se privreda dodatno osnaži i da ovaj okrug koji beleži suficit u trgovinskoj razmeni, dodatno bude ojačan kroz gasifikaciju.

Naravno, to će uticati na kvalitet života svih građana ovog okruga, posebno na Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu. To su opštine gde se uglavnom smanjuje broj stanovnika, gde nije razvijena privreda i da će gasifikacija pozitivno uticati da se i oni dodatno razviju.

Takođe želim da podsetim da je Skupština usvojila sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine, četiri zakona iz oblasti energetike i na ovaj način jasno pokazala kako sadašnja vlast želi da rešava probleme iz oblasti ekologije.

Sa druge strane imamo opoziciju i vidimo kako oni žele da reše probleme iz ekologije. Danas oni blokiraju puteve, blokiraju saobraćajnice, danas oni pozivaju na nasilje. U jednom dnevnom listu „Danas“ izvesni Savo Manojlović, direktor organizacije, zamislite organizacije, pa ima direktora – kreni, promeni, kaže da je moguća blokada referenduma.

Postavljam pitanje, ko je to ko danas ima pravo da blokira budući referendum? Da se tamo neki ljudi pojave ispred glasačkih mesta gde se vrši glasanje, da blokiraju život, da blokiraju pravo nekoga da odlučuje o svojoj sudbini.

Danas opozicije u Srbiji sprovodi nasilje i to se najbolje pokazalo na protestu koji su organizovali na dan kada je SNS organizovala veličanstveni skup u Beogradu kada je izvesni Dragan Milovanović Crni iz Šapca, po Đilasovim medijima heroj protesta u Šapcu izjavio – zakačila me je kašika bagera, pao mi je mrak na oči.

Postavlja se pitanje, zašto jedan čovek koji je pešak, učesnik u saobraćaju, šta on traži na saobraćajnici i kako ga je to zakačila kašika bagera? On dalje kaže – nisam imao nameru nikoga da udarim, nego da zaustavim mašinu.

Zamislite kakva je to laž i svi građani Srbije su imali priliku da vide čoveka, izvesnog Dragana Milovanovića, zvanog Crni, koji je više desetina puta udario mladića na bageru pesnicama i naneo mu teške povrede. To je ta Srbija koja želi da putem nasilja dođe na vlast.

Danas opozicija u Srbiji crta metu na glavi našem predsedniku, njegovoj porodici, svima nama koji podržavamo SNS. Nažalost, napadnuta je i naša Srpska Pravoslavna Crkva. Ovi danas govore da u Srbiji postoji politička polarizacija. Mi u SNS kažemo da ne postoji, polarizacija postoji kada je odnos snaga 50-50, 60-40%, a danas većinska Srbija podržava Aleksandra Vučića i SNS u borbi za promene, za kvalitetniji život.

Danas pristojna, vredna i odgovorna Srbija ne blokira saobraćajnice, a nasuprot nama postoje oni koji žele da donesu haos na ulice kako Beograda, tako i ostalih gradova Srbije, da padne krv, da se zaustave investicije, jer nikada se nije desilo u prethodnih 30 godila koliko postoji višestranački sistem u našoj zemlji, da neko ko je protiv vlasti na svojim mitinzima, na svojim okupljanjima razvije transparent – stop daljoj industrijalizaciji Srbije, stop investitorima. Kao da investitori kada dođu u Srbiju, kako domaći ili strani, ne zapošljavaju ljude, kao da ne pune budžet. To se nikada nije desilo.

Kada govorim o tim lažnim ekolozima, treba da govorim o ljudima koji su spremni na sve, da blokiraju puteve, da prave takve blokade da će, ne samo desetine i stotine, nego hiljadu automobila, autobusa biti blokirani na saobraćajnicama, na mostovima, da pale baklje. Nažalost, imali smo priliku da vidimo da su čak zapalili automobil jednog građanina ovde u Beogradu gde su polivali benzin i zapalili automobil jednog čoveka sa kojim se ne slažu. Da ostavljaju smeće na sred puta, a te blokade koštaju Republiku Srbiju preko milion evra na dnevnom nivou.

Imala je Srbija priliku da vidi ko je odgovoran, a ko se ponaša na način da ruši sve za sobom i da ostavlja haos. Najbolji odgovor će dati Srbija 3. aprila na izborima kada će, ubeđen sam, izabrati politiku koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad sam juče govorio rekao sam, između ostalog, da ovi drumski razbojnici sa Gazele, sa autoputeva, mogu vrlo lako da prerastu od blokatora do lokatora. Jer, to je mala razdaljina koju oni žele da pređu.

Ali, desio se interesantan slučaj. Čovek koji je zapretio familiji Vučić sudbinom Gadafija je, gle čuda, od lokatora postao blokator. Ovo je obrnut slučaj. Radi se o Srđanu Milivojeviću. Evo, kratak je put između lokatora do blokatora. Verovatno on ima veoma žarku želju da opet postane lokator.

Da vas podsetim da se radi o čoveku kome za vreme agresije NATO pakta, inače se radi o Kruševljanu, veoma blizu Kosova i Metohije, nisu dali pušku. Dakle, nije bio angažovan u naoružanim jedinicama, nisu mu dali pušku, već lopatu. Dali su mu da čisti ruševine, a pušku nisu smeli da mu daju jer nisu znali na koju stranu će pucati. Dame i gospodo, potom je otišao u gorsku službu spašavanja.

Ako se sećate Artura Takača, čuvenog našeg olimpijca koji se izgubio na planini. Obično kada se neko izgubi u zimskim uslovima, obično se pošalje šarplaninac, ali Tadićeva vlast je poslala Srđana Milivojevića, poznatijeg kao Đeki. Šta se desilo? Naravno da Artura Takača nisu pronašli, ko ga je tražio, nije ni čudo kako je završio, ali su ga našli posle nekoliko meseci i to izdžeparenog. Znači, pošto je umro u surovim zimskim uslovima, jer Srđan Milivojević ne može da pronađe ništa, ali baš nije sigurno da nije došao do njega, zato što je čovek pronađen posle nekoliko meseci, umro je od smrzavanja, ali je bio izdžeparen.

E, to je osoba koja preti. Da ne pričam o onim pljeskavicama kada je prodavao, pa je potrovao jednu četvrtinu Kruševca. To je osoba veoma draga, mila, umiljata, to je čuveni lokator, sada još čuveniji blokator.

Ja i dalje mislim da silom zakona treba ukloniti sa autoputa zakon sile. Dakle, to je originalni patent koji bi ja primenio. Pri tome bih pozvao slovenačku policiju, njihovog predstavnika, pozvao evropske predstavnike policije, da mi budu konsultanti, da sam na Vulinovom mestu, i da nam prenesu kako oni to sređuju blokade autoputeva u svojim zemljama, da nam prenesu ta iskustva i da mi uradimo ono što rade sve evropske zemlje.

Dakle, mislim da svako ima pravo da bude nezadovoljan, pa i oni koji najmanje rade itd, ali niko svoje nezadovoljstvo ne može da iskazuje na međunarodnim putevima i na mostovima. Posebno ne na mostovima, jer je tu jako veliki rizik, zato što svi mostovi, koliko znamo mi koji smo služili vojsku, zabranjeno je pešačenje, predugo zadržavanje itd, to je rizik po samu konstrukciju mosta itd, itd.

Mislim da je vreme da se razmisli o tome da se, kako sam već rekao, zakonom ograniči ta vrsta protesta i da se to reši na površinama gde je to dozvoljeno. Pa, i kada nije prijavljeno, ono nekako da pustimo. Jer, imamo sada slučajeve da neregistrovane nevladine organizacije, odnosno neregistrovane političke stranke koje su u stvari nevladine organizacije, ili bih ja to nazvao antivladine organizacije, neprijavljenim skupovima blokiraju autoputeve, a možda su neregistrovane piratske medijske kuće registrovali u Luksemburgu.

Mislim da je vreme, jer ne znam šta je sledeća stanica šta oni mogu da urade, da se takva prepreka ukloni sa puta, da to naši zakoni predviđaju.

Takođe, pozivam pravosuđe da primeni svoj patent i da primeni član 133. Krivičnog zakonika, odnosno da onaj ko sprečava slobodu kretanja ili bitno ometa bude kažnjen zatvorom do godinu dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni jesu vlasnici svoje slobode, ali nisu vlasnici naše slobode.

I da upozorim ove „Lend voč“, pošto ima ona „River voč“ organizacija koja ih finansira, čuvari reke, ili ne znam kako se to već prevodi, iz Austrije, koja ima 4500 elektrana, gde naši hoće električnu energiju, ali neće elektrane, neće termoelektrane, neće nuklearne elektrane, neće vetroparkove itd, ali i te kako hoće struju. Neće litijum, ali hoće mobilne telefone, laptopove. Hoće oni i električne automobile, ali ne bi da se proizvode u Srbiji, da ne ometamo možda nemačku auto-industriju budućnosti. Uglavnom, da im ja kažem šta je najveći zagađivač na planeti.

Oni koji se zalažu za moje njive, za seljačke njive, oni koji su upoznali konačno njivu u Nedeljicama, da im kažem da poljoprivreda baš nije tako ekološki bezbedna. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja je najveći zagađivač životne sredine na planeti. Da li znaju, svi poslanici znaju, a oni izgleda baš ništa ne znaju, da poljoprivredna proizvodnja, samo stočarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji zagađuje životnu sredinu, odnosno utiče na staklenu baštu više nego sva prevozna sredstva na planeti?

Jedan automobil godišnje emituje 2,7 tona ugljendioksida, a jedna krava, kada tako moram da kažem, emituje u toku godine 4 tone ugljendioksida. Dakle, pošto ima 400 miliona tona mesa se proizvede u svetu, pa sada vi to pomnožite puta četiri grla i dobićete negde oko četiri milijarde tona ugljendioksida koje emituju krave. Dakle, stočarstvo bitno zagađuje životnu sredinu i pri tome sem ugljen dioksida ide metan, što posebno utiče na efekat staklene bašte.

Takođe, moram da ih upozorim na to da intenzivna poljoprivredna proizvodnja iziskuje, a ja se time bavim, upotrebu mineralnih đubriva koji i te kako utiču na eroziju zemljišta, jer to nije više održiva poljoprivreda, to je intenzivna poljoprivredna proizvodnja i da zbog toga, recimo u Evropi nekoliko procenata svake godine se uopšte zemljišta ne seje nego se ugari, zato što je to zemljište erodiralo i više nije za upotrebu i da ih upozorim posebno na pesticide. Samo manje od 10% pesticida padne na biljku prilikom prskanja, što mi radimo nekoliko puta godišnje, a da sve drugo ode u vodu, vazduh, zemljište, što dugotrajno utiče na kvalitet zemlje, na kvalitet vazduha, na kvalitet vode, a posebno su opasni zbog mineralnog đubriva nitriti. Nitrati koji se pretvore u nitrite i posebno je opasno, mi u Vojvodini imamo zbog toga vrlo loš kvalitet vode i to je opasno za ljude.

Ja sam od onih koji se zalažu da nam treba zdrava biljka, zdravo zemljište. Od zdravog zemljišta dođete do zdrave biljke, od zdrave biljke treba da dobijete zdravu stoku, a od zdrave stoke cele te hrane iz zdravih biljaka dobijete i zdrave ljude.

Da li oni koji su demonstrirali znaju, a ja moram pošto se bavim time, da ih upozorim koliko ljudi samim tim što jedu meso, koliko utiču ti koji su pešačili, recimo po pet kilometara. Ako vozite automobil pet kilometara do „Gazele“ i po „Gazeli“ emitujete 900 grama ugljendioksida, ali ukoliko zbog toga vi pešačite i pojedete 100 grama da nadoknadite 150 kalorija to je ukupno 3,6 kilograma ugljendioksida, što znači da vi kada pešačite četiri puta više ugljendioksidom ugrožavate životnu sredinu, nego automobil koji se kreće, on potroši četiri puta manje ugljendioksida, emituje manje na pet kilometara koliko pređe. Znači, više pešaci mogu da utiču na životnu sredinu nego automobili.

Ali, bože moj, to ovi naši veliki zaštitari koji su postali preko noći ekolozi, naravno da ne znaju. Uglavnom se zalažu za zemlju odakle se i finansiraju. Adenauer, pa on lepo tamo donira, firma koja je direktno suprotstavljena „Rio Tintu“ i naravno da je Nemcima stalo da mi možemo da proizvodimo litijum, ali u njihovu korist, da oni koriste naš litijum u proizvodnji automobila, a ne samo svoje rezerve litijuma. Verovatno su bacili pogled na rezerve litijuma koje su 10% ukupno svetske.

Zašto mi ne bi iskoristili sve kineske patente i recimo tamo negde u Vojvodini, Inđiji, Staroj Pazovi lepo pravili fabriku automobila koja će recimo biti pod krovom jedno milion kvadratnih metara i nešto više i da mi automobilima, s obzirom da automobilska industrija Nemačke u poslednje vreme malo zakašljala, jer Kinezi ne isporučuju dovoljno delova, uglavnom se radi o čipovima itd. radi se o složenim delovima koji su neophodni tehnološki da se automobil proizvede, bez njega toga nema. Dakle, kada već to Kinezi ovladavaju svim tim, zašto mi sa Kinezima ne bi pravili fabriku automobila, recimo Inđija, Stara Pazova, Ruma i učestvovali u automobilskoj industriji u Evropi, do četiri, pet godina i bože moj prihodovali tamo 10, 12 milijardi.

Ali, eto, pojavili su se ekolozi koji umesto da budu na strani Srbije, oni su na strani onih koji im daju masne džeparce, ali to je toliko sitno spram onoga što mi možemo da izgubimo. Toliko greše u navodno zaštiti životne sredine. Ja moram ove glumce koji glumataju po Nedeljicama, da ubedim nekako da dođu i do mojih njiva, to im je bliže, pored autoputa je, mogu da bace malo pogled i na autoput, čežnjivo ono, da li da blokiraju autoput ili uzmu motiku, da sami izaberu i da vide koliko pesticida, koliko đubriva utiču na životnu sredinu i koliko poljoprivreda nije baš velika zamena za iskopavanje litijuma, jer i poljoprivreda ugrožava životnu sredinu. To je najveći zagađivač na svetu.

Svaka privredna aktivnost, svaki čovek koji postoji utiče na životnu sredinu. Na nama je da fabriku automobila koju sagradimo i litijum koji eksploatišemo radimo po najvećim zaštitnim pravilima itd, koja važe za zaštitu životne sredine.

Da podsetimo one, gospodine Martinoviću, koji su se setili, pojavljuju se razni bivši žuti pripadnici režima, evo sada i prete, kao Đeki, kome nisu smeli da daju pušku, jer nisu znali na koju će stranu da puca, nije mogao da pronađe Takača koga je tražio. Nije čudo što je Takač umro. Da ih podsetim da su smenili predsednika skupštine opštine Inđija, jeste moju malenkost, 2007. godine, u zgradi Uprave vodovoda. Verovatno su hteli da to bude ekološki čisto.

Ja sam im tom prilikom rekao, nisam odustao još od toga, jeste vi mene smenili u Upravi vodovoda, a ja ću vas pustiti kroz kanalizaciju, tj. pripadnike bivšeg režima. Od toga i dalje ne odustajem, jer su posle puštanja toga ostali koliko vidim neki derivati o kojima mi moramo povesti računa.

Zašto ovo kažem? Smenjen sam da bi se napravila fabrika za reciklažu, zapamtite, da bi se u Inđiji napravila na kilometar vazdušne linije od centra Inđije, da bi se napravila fabrika za reciklažu olovnih akumulatora koja je isterana iz Bugarske, a zagađivači najbolje plaćaju zemljište. Uzeto je poljoprivredno zemljište od jedne opšte zemljoradničke zadruge, prevedeno na jednog od tih lokalnih političara, a onda su poželeli da to prodaju zagađivaču, a problem su imali zato što su tu bili bunari za snabdevanje pijaće vode Inđijom. Napravili su i sagradili pogon, fabriku za reciklažu olovnih akumulatora koja i dan danas postoji. Veoma je teško sada to oterati. Studiju su na falsifikovan način dobili zato što su naveli drugu parcelu za koju traže studiju, 3001 recimo, pa onda kada su dobili studiju o uticaju na životnu sredinu, onda kažu – tehnička greška radi se o parceli 3100, pa su na takav način pokušali da prevare. Pošto se moja malenkost, predsednik skupštine pobunio, obavestio Dulića, kada su videli da to ne može, mojom smenom je sednicom rukovodio zamenik. E, onda da bi dobili studiju na uticaj životne sredine, izbrisali su iz prostornog plana na sednici, vodozahvat, da bi mogli da dobiju studiju na uticaj životne sredine.

Na takav način su sagradili fabriku za reciklažu olovnih akumulatora iznad vodozahvata iz bunara, odakle se građani Inđije snabdevaju vodom. Otpadne vode iz te fabrike, idu, pošto nisu mogli u kanalizaciju, ona je regionalna, pa ako to ugrozi ribe, onda će ljudi na Dunavu to videti, napravili su iza fabrike kanal, upojni kanal, gde otpadne vode idu, to je jedan rov, gde otpadne vode iz fabrike, ti sulfati, kako se to već zove, idu iz reciklaže olovnih akumulatora direktno u upojni kanal iznad vodozahvata.

Kada će Inđija platiti ceh toj Ješićevoj brljotini, koja uzgred budi rečeno, nije ostao u Inđiji. Lista mu se zvala - Zato što volim Inđiju, ali čim je izgubio vlast, sa porodicom se odselio iz Inđije jer zna šta je sa zagađivačima uradio.

Takođe, doveli su cinkarnu koja je verovatno zagađivače životne sredine, ima ona energozelena prerada klaničnog otpada i sve je upleten Srđan Đurić koji je bio činovnik, koga je Aleksandra Drecun, sekretar Tadićevog kabineta postavila kod Dulića da on procenjuje šta ugrožava životnu sredinu i tako dalje. Čovek se sada bavi reciklažom i valjda vam je jasno da je on bio na strani onih koji zagađuju životnu sredinu.

Dakle, to su radili, a danas su oni podigli glavu i zato je ta moja poruka još uvek, jeste me smenili u Upravi vodovoda, ali još uvek vas nisam u celini pustio kroz kanalizaciju, ali od toga ne odustajem. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik, Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka Kisić Tepavčević, poštovani i uvaženi narodni poslanici, kolege i koleginice, evo nekoliko stvari, pokušaću da budem kratak u svojoj diskusiji, da se ne bih ponavljao. Želim da se pre svega osvrnem na tačku 7. današnjeg dnevnog reda, a to je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banke "Intesa" AD Beograd i "Rajfajzen" banke AD Beograd, po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Moje mišljenje je da je gasifikacija jedna od najznačajnijih ne samo infrastrukturnih poduhvata u razvoju Republike Srbije, već pre svega, kao što znamo, da upravo razvojem ove infrastrukture mi stvaramo ključne preduslove za pojačan obim stranih investicija i domaćih, a, da kažem, i zadržavanje stanovništva na područjima na kojima ćemo sada raditi na proširenju mreže vezano za gasifikaciju Srbije.

Međutim, ono što bih ja danas pogotovo želeo da istaknem je da ovaj razvoj infrastrukture vezano za gasifikaciju Republike Srbije je i te kako važan i za moje rodne krajeve, za Republiku Srpsku, pa i taj krak koji ide prema Republici Srpskoj. Izuzetno je važno da se konačno gasifikuje veći deo Republike Srpske, a znamo, evo, u proteklom vremenskom periodu kada smo imali sada ovu krizu u vezi nabavke svih energenata gasa, koliko je Srbija važan faktor stabilnosti u smislu snabdevanja gasa i u regionu, i ove pomoći u smislu podrške ili, da kažem, onog što smo u ovom slučaju pozajmili Sarajevu koje je ostalo praktično tog dana bez gasa, koliko je važno to ne samo za Republiku Srpsku već i za drugi entitet, Federaciju BiH.

Ovoj vesti u smislu širenja infrastrukture vezano za gasifikaciju, pogotovo pošto i govorimo o rubnim područjima koji su bliski BiH i blizu, da je ovo vest kojoj se trebaju radovati ne samo građani Republike Srbije, već u ovom slučaju i BiH u oba entiteta, pa sam posebno zato i ja radostan.

U tom kontekstu, kada treba da delim radosne vesti, iskoristiću ovu priliku i u dve minute se zahvaliti pre svega predsedniku Republike Srbije, gradonačelniku Zoranu Radojičiću, koji su 22. aprila ove godine u Banja Luci, kada je predsednik Republike Srbije voljom svih odbornika svih političkih partija proglašen za građanina grada Banja Luke i dobio nagradu "Ključ grada Banja Luke", da je tog dana zajedno razgovoru i sa rukovodstvom Republike Srpske, a pre svega sa gradonačelnikom Beograda, i posle, bilateralnim sastankom između gradonačelnika Beograda i gradonačelnika Banja Luke, obećao određenu pomoć u razvoju ključnih infrastrukturnih objekata, ali i onih objekata koji su od javnog značaja u smislu izgradnje jedne nove škole, jednog novog parka i jedne nove atletske staze, odnosno stadiona, s obzirom da je Banja Luka, nažalost, ostala bez atletskih staza, s obzirom da FK Borac je ove godine igrao u Evropi pa je morala da bude skinuta ta atletska staza.

Sada Banja Luka koja je poznati sportski grad ima tu vrstu potrebe i preko gradonačelnika Banja Luke i molbi prema predsedniku Republike, moram da obavestim javnost i Republike Srbije i upoznam vas da je u ponedeljak ove sedmice na račun grada Banja Luke, a samim tim će postati i budžetska stavka u gradu Banja Luci, leglo tri miliona evra koji će se koristiti za izgradnju ova tri kapitalna projekta, izgradnju jedne nove osnovne škole u naselju Ada, novog atletskog stadiona i jednog novog parka. Imam informaciju da će upravo iz zahvalnosti koju i ovom prilikom svi Banjalučani koji su me u mnogo slučajeva ovih dana zvali i zahvaljivali se predsedniku Republike i gradonačelniku Beograda, s obzirom da je oficijelno Beograd prebacio sredstva na račun grada Banja Luke, da će ova tri izuzetno važna projekta imati naziv koji će biti simbolično vezan za Republiku Srbiju.

U tom smislu, mi potvrđujemo i onu tendenciju koju je Republika Srbija u ranijem vremenskom periodu radila prema svim lokalnim samoupravama u Republici Srpskoj i u Federaciji, postoje i drugi vidovi indirektne pomoći preko naše, praktično možda jedne od najvažnijih nacionalnih kompanija, to je "Telekom" Srbija, koja ima svoju firmu - "Telekom" Republike Srpske, juče je rukovodstvo "Telekoma" Republike Srpske bilo u zapadnokrajiškim opštinama, doniralo određene porodice koje su se tamo vratile.

Stalno postoji ta potreba da se iz Republike Srbije i pomogne, ali i ulaže u izuzetno važne infrastrukturne projekte izgradnje saobraćajnica. Znamo da krak auto-puta koji će ići od Kuzmina prema Bijeljini da će ovaj deo koji će ići kroz Republiku Srpsku, odnosno BiH, biti na kraju većim delom, preko 80%, finansiran iz budžeta Republike Srbije, koji su, ovom prilikom to još jednom moramo da istaknemo, finansirali svi građani Republike Srbije, pa je ovo i zahvalnost svim građanima Republike Srbije koji su svojim revnosnim odnosom i poštovanjem prema svojim poreskim i svim drugim obavezama, doprinosima, itd, punili budžet koji ovoliko raste i koji smo u proteklim sedmicama mogli da razmatramo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji smo usvojili.

Ne bih nabrajao i druge značajne projekte, ali, u svakom slučaju, ono što je izuzetno važno da istaknem sada je ovaj momenat, koji je novi momenat u svemu ovome.

Kada smo već kod BiH, ja bih da istaknem još jednu stvar. Imam naviku da prelistan svu štampu, pa makar to bili i naslovi. Danas me zaintrigirao jedan naslov koji ima dnevni list "Alo" i koji na svojoj naslovnici kaže ovako - Sarajevo glasa za Mariniku. Pretpostavljam da je reč o gospođi Tepić. Malo kad se upoznate sa tim tekstom, vidite da ovih dana sarajevski portali koji su udarne pesnice određenih političkih garnitura, pre svega Stranke demokratske akcije, čiji je predsednik Bakir Izetbegović, veličaju Mariniku Tepić i da nju proglašavaju za nekog novog predsednika Srbije, lidera u Srbiji, spasioca Srbije itd.

Moram ovom prilikom da upoznam javnost, s obzirom da sam mnogo vremena proveo u Republici Srpskoj, da i ovu vrstu priče demistifikujemo, iako mi je poznato već duži vremenski period da u sarajevskim medijima, u njihovim televizijskim stanicama koje obrađuju političke teme iz regiona, omiljeni gosti su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Boris Tadić itd, i da se pita političko Sarajevo, pre svega političko Sarajevo, ovo normalno Sarajevo bi građani koji su dolazili ovde u Srbiji, oni veliku zahvalnost su svo vreme dali Aleksandru Vučiću i stalno upućuju takve poruke.

Ako govorimo o političkom Sarajevu, onda ako je njihova volja koga da biraju u Srbiji to su upravo ovi pojedinci na čelu sa gospođom Tepić, i ako će Sarajevo da baždari političku scenu Republike Srbije i usmerava građane Republike Srbije za koga treba da glasaju na sledećim izborima, onda je to opcija Tepić, kao što vidimo ovde.

Ali, jedna velika istina koju svi moraju da znaju, a mogu se i upoznati sa izvorima koji su vrlo relevantni i vrlo dostupni, da kada je god neko iz Sarajeva i srpskog političkog korpusa podržavao određenog srpskog političara to je u kontinuitetu na svim izborima u Republici Srpskoj taj srpski političar dobijao najmanje glasova.

U to ime da kažem, živela Republika Srbija, živela Republike Srpska, a neka oni svojim putem nastave, mi ćemo svojim putem u pobedu za Srbiju, a i za Republiku Srpsku.

Zahvaljujem gospodinu Šukalu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, mislim da su današnji predlozi zakona svakako od velikog značaja za privredu naše zemlje i svakako će benefite i koristi od zakona o kojima danas raspravljamo imati koristi građani Srbije.

Kada govorimo o tome, ja želim da iskoristim priliku da se složim sa jednim od kolega narodnih poslanika koji je rekao da možda nekada toliko opušten i sada i naviknuti na nove investicije, otvaranja novih fabrika, nekako i zaboravimo da se podsetimo koliko smo fabrika otvorili i koliko je to novih radnih mesta. Zaista, kada pogledate iza sebe skoro da na nedeljnom nivou imamo otvaranje neke fabrike i da ta fabrika predstavlja neka nova radna mesta.

Prema podacima do kojih sam ja došao, a sigurno uveren sam da je brojka i veća do sada je predsednik Aleksandar Vučić otvorio više od 300 fabrika, i u tim fabrikama je novih radnih mesta otvoreno više od 300.000. Dakle, 300.000 ljudi je našlo svoje radno mesto.

Ovo vam samo govorim kao komparaciju sa ljudima koji danas pretenduju da se vrate na vlast i predstavljaju bivši režim Demokratske stranke u čije vreme su se fabrike zatvarale i kada je više od 500.00 ljudi ostalo na ulici, dakle, ostalo bez posla.

Kada govorimo o privredi, ne možemo, a da ne spomenemo i plate koje su u periodu do 2012. godine bile 330 evra, tačnije 2014. godine kada je SNS preuzimala vlast, dok je današnja prosečna plata negde iznad 610 evra, sa tendencijom da će nastaviti da raste.

Ono što je jako bitno i želim to posebno da naglasim jeste činjenica da ljudi koji su danas u ekstremnoj manjini, ali su i ekstremno agresivni, a predvodi ih Dragan Đilas, stalno pokušavaju da se operu i da kažu da nisu mogli da odlučuju ništa u tom periodu vlasti DS, što nije istina.

Bez želje da ulazim u nekakve veće detalje i nabrajanje nekih drugih detalja, samo ću izneti jedan primer, da u vreme dok je Dragan Đilas imao direktnu odgovornost za grad Beograd, dakle dok je bio gradonačelnik, grad Beograd je upropašćen. Ostavio je iza sebe milijardu i 200 miliona evra duga, ali ono što posebno oslikava nesposobnost, kao i bežanje stranih investicija od našeg glavnog grada, jeste i činjenica da je 2012. godine u Beogradu bilo 559.000 zaposlenih, dok 2021. godine, zvanični podatak pokazuje da je to 738.000 ljudi.

Samo iz ovoga možete videti koliko je Beograd danas atraktivnije, poželjnije i bolje mesto za investicije, ali i koliko je naša zemlja uznapredovala. Ako na sve to dodate i podatak da je nezaposlenost u vreme DS bila preko 25%, dok je danas negde oko 9%, svima je jasno koliko odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića se u ovim podacima ogleda i koliko smo za svega nekih sedam ili osam godina uznapredovali kao zemlja i kao društvo.

Međutim, ono što se dešava poslednjih nekoliko nedelja, pokušavaju ljudi željni povratka na vlast da iskoriste u svoju ličnu korist, ali i da od toga ponovo napune svoje džepove.

Moje kolege su u prethodnim izlaganjima govorili o protestima, govorili su i o blokadama puteva, auto-puteva, mostova i drugih saobraćajnica, ali kako želim da još jednom skrenem pažnju na suštinu svih tih protesta, izdvojiću jedan primer koji evo sada već ima 10 godina, uskoro će i 11.

Godine 2011. u aprilu mesecu SNS je ispred Doma Narodne skupštine održala protest sa samo jednim zahtevom, a to su prevremeni izbori. Na tom skupu je bilo više od 110.000 ljudi, nije izazvan ni jedan jednini incident. Skup je bio prijavljen mnogo ranije, a verovali ili ne, ja to jako dobro pamtim, tada su na nas izvođena, kako bi narod rekao, i borna kola. Prećeno je, jasno do znanja nam je stavljeno kuda smemo da prođemo. Tada nije bilo dozvoljeno do RTS-a da se prođe, pa su naknadno, zbog velikog broja ljudi koji je bio zainteresova na ode ispred RTS-a, nam to dozvolili. Bio je samo jedan jednini zahtev, a to su prevremeni izbori.

Tada su nas ljudi iz DS uveravali da je to kršenje demokratije, pazite sad, i da niko nema pravo na taj način da protestuje. Danas ti ljudi koji su se opet ujedinili u neku DS rade sve suprotno svojim rečima tada i na najgori mogući način ugrožavaju prava svih ostalih ljudi koji ne misle kao oni ili su možda samo apolitični.

U subotu će, najverovatnije, ponoviti te blokade i tada ćete videti koliko će u svojim zahtevima opet, a i u načinu političkog delovanja, biti ekstremni i biti agresivni.

Da ja ovo sve ne govorim sve slučajno, govori i činjenica da sam prethodnih nedelja ukazivao na potrebu te manjine da ekstremnim delovanjem i ekstremnom retorikom izazovu nekakve incidente i da zbog prolivene krvi izazovu veće nezadovoljstvo ljudi i za to optuže nas kao SNS, a direktno predsednika Aleksandra Vučića, što već i čine nekoliko dana unazad u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde jasno govore da za svaki incident ubuduće će biti odgovoran Aleksandar Vučić, što je van pameti i nešto prosto neverovatno što smo u prilici da čujemo iz dana u dan.

Moje kolege su danas govorile i o slučaju ove pojave i individue Srđana Milivojevića, gde se jasno može čuti i pročitati poruku koju on šalje Aleksandru Vučiću, Andreju Vučiću, Danilu Vučiću ili Vukanu Vučiću. To je nešto što je sada već postala praksa u njihovim redovima, a to je da kada god se nekako stiša situacija u odgovorima ili u njihovoj retorici se pojavi neko ko će tu retoriku zaoštriti.

Evo, primetili ste, sada su sve svoje karte bacili na proteste, ali već sedam dana niko nije uputio pretnju porodici Aleksandra Vučića i na taj način se opet ponovila praksa da ako i prođe sedam dana bez pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću, neko to mora da uradi iz njihovih redova.

Ono što je posebno monstruozno, o tome je govorio i moj kolega Vlada Marinković, navodeći primer da su Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi. Poštovani kolega Marinkoviću, ova pojava se ispravila u nekoliko tvitova kasnije, kada je rekla da je pogrešio i da se ipak ne radi o Gadafiju, već se radi o Sadamu Huseinu, ali suština je ista, pošto svi znamo kako je završio i Sadam Husein.

Tu nije kraj. U jednom od tvitova kasnije je rekao da, eto, neće pomoći ni helikopter porodici Vučić, jer je Čaušesku pokušao da pobegne helikopterom, pa znate i sami kako je i on završio.

Navodeći tri ova primera, jasno je svima da je poruka koju nam šalje jedan od lidera nove DS, a prvi saradnik Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Marinike Tepić, sa kojom ću završiti svoje izlaganje, nema ništa drugo da ponudi građanima Srbije, već samo smrt Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Sada se ja pitam – da li će konačno neko odreagovati na ove pretnje i otvoreni poziv na ubistvo ne predsednika, već čoveka Aleksandra Vučića? Da li će neko konačno odreagovati na pretnje ne sinu predsednika Republike Srbije i ne bratu predsednika Republike Srbije, već samo na ljudima koji su, eto, deo porodice Aleksandra Vučića?

Žalosno je što se, evo, do danas niko nije oglasio ovim putem. Imamo mi razne borce za ljudska prava. Imamo ljude koji su na određenim državnim funkcijama, koji bi mogli da se pozabave ovim pitanjem ili makar da daju neko mišljenje, ali oni i danas ćute.

Ja se sada pitam da li porodica Vučić i da li, pre svega, Aleksandar Vučić ima jednaka ljudska prava kao i svi drugi građani Srbije? Složićete se da nema.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da podizanje tenzije u društvu diktiraju baš oni koji imaju najmanju podršku u Srbiji i koga građani definitivno ne žele da vide opet na vlasti. Ovo vam govorim iz prostog razloga što već danima slušam jednu istu mantru na koju, nažalost, niko nije reagovao, a to je priča Marinike Tepić, koja je ponovljena od pre nekoliko sati, a tiče se slučaja u Šapcu.

Naime, kada je isprebijan onaj čovek koji je vozio bager i kada su od čoveka koji ga je pretukao napravili heroja pod nadimkom Crni, on je bio uhapšen i sećate se da su tada ucenjivali, najavljivali incidente i nemire ukoliko taj čovek ne bude bio pušten sa slobode. Prilikom njegovog puštanja sa slobode, obratio se njegov advokat i pričao o tome šta se dešavalo i izgovorio sledeće, da su ljudi koji su bili na suprotnoj strani i koji su bili oko bagera koristili gumene čekiće.

Dok je to pričao, iza njega je stajala glavom i bradom Marinika Tepić. I to je ona čula, znala u tom trenutku i ta informacija o nekakvim gumenim čekićima se prvi put tad tu pojavila.

Zašto vam ovo govorim? Marinika Tepić već nekoliko dana unazad optužuje i pita kako to Aleksandar Vučić zna da su ti čekići bili gumeni, kad niko nikad nigde to nije rekao, a ova slika i snimak koji lako možete naći i u vestima televizija pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa je demantuje i ponovo potvrđuje da se ta žena jedino služi neistinama.

I danas, eto, koliko već, dve nedelje nakon tog incidenta, ona ponavlja to i lažno optužuje predsednika Aleksandra Vučića da je on delio te gumene čekiće i da on odatle zna da su oni bili gumeni. I niko ne reaguje na ova izlaganja i niko ne reaguje na ove laži i neistine.

Sada se pitam koliko daleko ta žena može da ode u svojim neistinama i lažima i koliko još su spremni da ovakvih laži izgovore ne bi li predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu opet lažno optužili i na taj način pokušali da izazovu nekakav gnev građana?

Za sam kraj svog izlaganja, poštovana ministarka, ali isto tako, i samoj Vladi Srbije želim da podrže sve ono zašta se zalaže predsednik Aleksandar Vučić i da svi zajedno kao jedan veliki tim od naše zemlje i naše Srbije stvaramo ono mesto baš kako svi želimo, a to je još lepša, još uspešnija i još naprednija Srbija.

Hvala vam. Živela Srbija!