Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam optimista da će kad-tad i Đilas i Zelenović da odgovaraju pred našim pravosudnim organima, bez obzira što su oni birali sudije koje danas sude. Jednom će ipak morati da se zadovolji pravda i da svako za ono što je radio i odgovara.
Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, vidim da ovde ima i tužilaca, uvek je osetljiva tema u srpskom društvu. U poslednjih nekoliko godina stalno bivši režim pokušava SNS da prišije i dokaže pritisak na nosioce pravosudnih funkcija. Imaju tu često i neke od svojih eksponenata, kao što je bio onaj sudija Majić, imamo čak i neke koji su sudije Vrhovnog kasacionog suda. A šta je zapravo istina?
Ovaj Ustav je počeo da se primenjuje od 2007. godine, 2010. godine, čini mi se, izabran je prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Nata Mesarović. Da li neko zna kako je izabrana Nata Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Birao je bivši režim, Đilas, Šolak, Zelenović, Dušan Petrović. Da biste ušli u proceduru za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda koga predlaže Visoki savet sudstva po prethodno pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Ja sad pitam bivši režim - da li je Narodna skupština imala pribavljeno mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda kada je birala Natu Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Nije. Ja taj papir nisam dobio kao narodni poslanik.
Da li ima predlog Visokog saveta sudstva da se za predsednika suda bira Nata Mesarović? Evo, ja vam kažem - ni taj papir nema. Nema predloga na osnovu koga je Nata Mesarović birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Znate ko je predložio nju? Predložio je Boško Ristić, ne mama i tata. Sakrio je Izvornik o predlogu Visokog saveta sudstva, sakrio je kao predsednik Odbora za pravosuđe i poturio Narodnoj skupštini odluku, u stvari mišljenje Odbora za pravosuđe kao predlog da Nata Mesarović bude birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gde je ušao u direktnu primenu Ustavu mimo zakona koji reguliše tu oblast.
Sada takva jedna ekipa pokušava da predstavi građanima Srbije kako sadašnji režim i Aleksandar Vučić vrše pritisak na nosioce pravosudnih i tužilačkih funkcija. To danas tako izgleda.
Kako izgleda to kako rade njihovi tužioci i sudije. Evo, ja kao laik, nisam pravne struke, ali smatram da svaki sudija i svaki tužilac pre svega treba da imaju određenu dozu integriteta, hrabrosti da rade svoj posao u najboljoj veri, znanju, da izvode dokaze u najboljoj veri, znanju i da na osnovu toga tužilac pokrene neki krivični postupak, sudija vodi krivični postupak, donese presudu koja je osuđujuća ili oslobađajuća, na osnovu dokaza koji se izvedu.
Moram da kažem, da su hrabrost, samostalnost, nezavisnost, integritet lična karakteristika pojedinca, a ne zakona i Ustava. Zakon i Ustav daju samo mogućnost da se taj integritet, samostalnost, nezavisnost ostvare. A kako izgleda sa tužiocima koje je birao taj isti sastav Narodne skupštine, predlagalo Državno veće tužilaca i predlagao Visoki savet sudstva. Recimo, ovo je događaj koji je još uvek aktuelan. Dešava se u jednom malom sudu na istoku Srbije.
Iluzija je da u nekim postupcima ravnopravno mogu da učestvuju odbrana i tužilaštvu kada je u pitanju kriminal. Kriminal se vrši radi sticanja protiv pravne koristi i sasvim je sigurno da onaj ko vrši krivična dela za koja se sumnjiči da će i obezbediti sredstva za svoju odbranu ukoliko dođe pod udar zakona.
Šta ćemo za krivična dela koja su ih nehata? Nisu ravnopravni, znate zašto? Zato što tužilac ima državu za sebe. Ima budžet koji je skoro neograničen i baš zato tužilac nema pravo da izvodi samo dokaze koji su osuđujući, već i koji idu u korist lica koje je osumnjičeno da ne bi započeo postupak ili se ogrešio o nevinost osumnjičenog ili nevinog čoveka osudili.
Znate šta kaže tužilac o jednom takvom predmetu? Šta to mene briga. Ne moram dopis odbrane da prosleđujem veštacima da se izjasne na primedbe za veštačenje jer možda ću dobiti odgovor zbog kog neću moći da podignem optužnicu. Razlog zašto to radi je jer se boji eventualne osude sredine u kojoj živi.
E sad, ja postavljam pitanje – kako on misli da sudi ozbiljnom kriminalcu ili da vodi krivični postupak protiv ozbiljnog kriminalca?
Znači, imam zamenika tužilaca ili tužioca koga su postavili Boško Ristić, Nenad Konstantinović, Nata Mesarević i ostali, Dragan Đilas, koji može da sudi samo secikesama i kokošarima, nikome više.
Pazite dalje. Ako se pogodi, a pogodilo se jer uvek nešto tako pre ili kasnije mora da se desi, da je i sudija takav, pa sada sudija istom logikom ne postupa nepristrasno u celom postupku, već po uputstvima koja daje tužilaštvo, što je jako teško dokazati, jel tako, osim ako se zakaže ročište na kome treba da se izvode dokazi o kojima nije obaveštena suprotna strana.
Ne verujete? Zaista je tako, jer advokat ne mora sve da zna o postupku. On zna Krivični zakon, Parnični zakon, procesne radnje, ali da bi zasnivao svoju odbranu on mora da angažuje lica koja su iz te struke, jel tako, i ako nije obavešten koji će dokazi da se izvodi može li da ih angažuje? Ne može. E, to se zaista dešava. Sad, u ovom trenutku. Dostavićemo dokaze, nije sporno.
Sad dolazimo do onog dela koji je jako bitan, a to je da ćemo kroz ove reforme staviti jedan ozbiljan teret na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da zaštite građane od sudija i tužilaca koji nemaju hrabrost, samostalnost, nezavisnost i integritet.
Ja mogu da prihvatim, u nekom delu, pa ne bi bio kukavica ako kaže – e, izuzmite mene, ne želim u ovome da učestvujem. Ne, podići ću optužnicu da bi rekao – sud neka ga oslobodi, a sudija koji postupa – ja ću da ga osudim, pa neka ga oslobađa apelacija. Imate tužioce koje zovu fioka. Znate i za to.
Dakle, jedan ozbiljan posao je pred vama kada je u pitanju Visoki savet sudstva da se taj postupak zaista vodi u skladu sa zakonima koje mi donosimo, da sudije zaista sude na osnovu dokaza, u najboljoj veri i znanju mere te dokaze. Jer, ako sudija kaže – ne dozvoljavam vam da izvedete dokaze ili – odbacuje se vaš predlog, pa to je već izlazak iz onog dela koji se zove nepristrasnost.
Ma, pusti stranu neka izvede dokaze. Kojim ćeš dokazima da prikloniš veru, to je tvoje diskreciono pravo i to ti pravo niko ne osporava, ali ćeš morati da ga obrazložiš, da ga napišeš u presudi, pa neki drugi sud ako bude cenio oceniće, a onda ako imaš puno takvih presuda, red bi bio da Vrhovni savet sudstva konačno ceni i to što radi takav jedan takav sudija, kao i Državno veće tužioca šta rade takvi tužioci.
Još samo jedan deo svega onoga što čeka jedan organ. Lično, ja smatram da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija i tužilačkih funkcija koje je vršila Narodna skupština ipak na neki način bio u prisustvu javnosti i da je prisutnost javnosti obavezivala i Visoki savet sudstva i narodne poslanike da donose ispravne odluke prilikom izbora. Ne kažem da je to uvek bilo, jer i pored toga što smo pominjali da se Nara Mesarević bira na način koji nije predviđen Ustavom i zakonom ona je izabrana, pa je Ustavni sud morao da potvrdi da je tadašnja opozicija bila u pravu. Ali, ipak prisustvo javnosti ograničava određenu samovolju.
Voleo bih da Vrhovni savet sudstva u budućnosti, ako i kada budu zaživele reforme koje se sprovode u Ustavu, zaista vodi računa o tome šta rade sudije koje on imenuje i postavlja na određen način.
Imamo danas na sednici i Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Samo bih jedan mali detalj koji jeste vezan za našu monetarnu politiku, možda po nekima ne previše.
U nedelju je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić rekao da su primanja vojnika, podoficira i oficira u proteklih 10 godina porasla u proseku za nekih 70% i oglasio se neki Samostalni sindikat Vojske Srbije ili kako se već zove Sindikat Vojske Srbije, koji je rekao da predsednik Aleksandar Vučić nije u pravu i da je plata bila negde oko 40.000 dinara, što je iznosilo 500 i nešto evra. Sada vidite kakvim se sve trikovima služi bivši režim kada pokušava da napadne predsednika Aleksandra Vučića, SNS i rezultate koje ima SNS i Aleksandar Vučić.
Predsednik je lepo rekao pre 10 godina, a taj sindikat kao referentnu godinu pominje 2008. godinu. Nismo mi danas na kraju 2018. godine, nego na kraju 2021. godine. To je samo jedan podatak, jedan primer kakav vrhunski bezobrazluk koristi bivši režim da bi pokušao da prevari građane, da ih opet nekako privoli da glasaju za njih na nekim narednim izborima.
Sad moram da postavim jedno pitanje. Juče je bila sednica Vlade Republike Srbije kojoj su prisustvovali predsednik Srbija Aleksandar Vučić i direktori javnih preduzeća, guverner Narodne banke, gde nas je guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, obavestila da su u proteklih nekoliko meseci za 550 miliona evra, uveženi energenti na teritoriji Republike Srbije i da se u narednom periodu očekuje još 250 miliona evra da utroše „Elektroprivreda Srbije“ i „Srbijagas“, ali nije bilo ni reči o tome da će da dođe do promene kursa.
To za vreme bivšeg režima nije bilo moguće. Kada su se obezbeđivale devize za funkcionisanje državnih i javnih preduzeća „Topčider“ je radio punom parom. Naša nacionalna valuta je svakim danom gubila svoju vrednost. To samo potvrđuje koliko su bili ispravni potezi koje su SNS i Aleksndar Vučić povukli 2014. godine na našem ekonomskom planu. Čini mi se da ti ekonomski rezultati najviše bole bivši režim jer sa takvim dobrim ekonomskim rezultatima nemoguće je da Đilas, Šolak, Vuk Jeremić, onaj nesretni Ponoš, pobede Aleksandra Vučića na bilo kakvim izborima. To će uvek osporavati.
Cela priča njihova se vrti ne oko nezavisnosti pravosuđa, znaju oni da je naše pravosuđe nezavisno i samostalno, vrti se oko toga da se prikaže i izmisli diktatura, da se prikaže i izmisli da su građani za vreme njihove vlasti bolje živeli nego za vreme vlasti Aleksandra Vučića i SNS.
Valjda ubeđuju građane da je sada lošije nego što je bilo 2011. i 2012. godine, a imaće to priliku da provere 3. aprila 2022. godine, i ne verujem da će biti zadovoljni tim rezultatima, jer građane Srbije ne možete za tako velike stvari dva puta prevariti.