Zahvaljujem.
Ovlašćeni predstavnik, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Dejan Kesar, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, iznose se potpune neistine kada se kaže da se predloženim promenama Ustava Republike Srbije stvaraju uslovi za promenu preambule i očigledno je da pojedini narodni poslanici ne obavljaju svoj posao onako kako treba, a to je da uzmu ustavne amandmane, da pročitaju ustavne amandmane, da pročitaju akt o promeni Ustava koji je usvojen ovde u domu Narodne skupštine i tu će videti da nema nikakve veze ni sa promenom preambule, ni sa stvaranjem uslova za rad određenih stranih kompanija, a tu primećujem intenciju kada govorimo o Rio Tintu.

Kada govorimo o Venecijanskoj komisiji, ona je zaista kroz ovaj jedan otvoreni inkluzivan proces dala sva pozitivna mišljenja kada govorimo o promeni Ustava. To pokazuje izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu u kome se kaže da je Srbija ostvarila napredak u oblasti pravosuđa. Zahvaljujući tome Srbija je uspela da na međuvladinoj konferenciji koja je održana juče, otvori klaster 4, posvećen zaštiti životne sredine, zelenoj agendi energetici, ali očigledno je da određeni predstavnicima opozicije to nije milo, jer time jasno pokazujemo da Srbija ide napred, da je Srbija jedina zemlja na zapadnom Balkanu koja je otvorila određeni klaster i pregovaračka poglavlja.

To samo pokazuje da se mi danas ponašamo odgovorno, da se nalazimo na putu EU i da želimo da usklađujemo naše zakonodavstvo za zakonodavstvom EU. Ono što smo mnogo puta govorili jeste da nećemo biti protočni bojler za sva zakonska rešenja i da imamo pravo da usvojimo određena zakonodavna rešenja koja su dobra, a da one negativne odstranimo.

Kada kaže kolega da je ovo poniženje, ja bih zaista rekao, da je veće poniženje bilo 2009. godine kada je isterano 1500 ljudi na ulice i kada ljudi nemaju sredstava da izdržavaju svoje porodice i da time direktno nanosite štetu integritetu i poziciji Republike Srbije. Zaista smatram da i današnjim odlukama i samom promenom Ustava želimo da osnažimo kapacitete današnjeg srpskog pravosuđa. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Vladan Glišić. Izvolite.

Uvaženi kolega nemam problem sa ovim što ste rekli zato što sam upravo u svom izlaganju rekao da verujem, a prvo video sam da se nigde ne pominje preambula i promena preambule po pitanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, čak, hajde da kažem da hoću da verujem da nema veze ni sa Rio Tintom i ne samo sa Rio Tintom nego sa mnogim drugim stranim korporacijama koje vršljaju po Srbiji, a opet podsećam i na dane za pitanja Vladi, nisam dobio konkertan odgovor da mi imamo preko 300 rudarskih korporacija koje rade u Srbiji, a imamo samo pet rudarskih inspektora koji kontrolišu u ime države šta oni rade.

Dakle, nije to bitno, bitno je ko je Venecijanske komisija. Bitno je da mi dozvoljavamo da nam neko naređujemo da moramo da slušamo Venecijansku komisiju koju Italija već nekoliko godina, nekoliko puta ignoriše i ne sluša njihove predloge. Bitno je da Venecijanska komisija ima posebne aršine za nas koji činimo bivše zemlje tzv. komunističkog bloka, a da to ne zahteva ni od Francuske, ni od Nemačke, ni od drugih zapadno-evropskih zemalja, ono što zahteva od nas. Bitno je da nas guraju u eksperiment koji će uništiti naše pravosuđe.

Znači, to su stvari zbog kojih ja smatram da SNS ne radi dobro zato što podržava ove promene, ali opet sa druge strane da budem iskren sviđa mi se energija sa kojom to podržavate, jer je očigledno odsutna energija i nadam se da ćete tako voditi kampanju da jednostavno pomognete da se Ustav sačuva.

U redu je da pod pritiscima vi deklarativno podržavate promene Ustava ali, kao što vi znate i kao što većina ljudi u Srbiji zna, ovo je katastrofalna promena i mi tome moramo da se suprotstavimo.

Isto kao i u ekonomiji i ekologiji i kao i u energetici što su nam rekli da obnovljivi izvori će sve da reše, pa smo zaboravili na ugalj i evo nam energetske krize.

Hvala.

Nastavljamo po listi prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, gospodine Pantiću, danas je još jedan dan kada građani Srbije posredstvom parlamenta, zasigurno biraju kvalitetne sudije na sudijske funkcije i parlament Republike Srbije im na pravi, odgovarajući i jedni mogući način, koji bi eventualno mogli da zamene nekakvi neposredni izbori sudija, ako ih neko osmisli na odgovarajući način mogli da zamene, na pravi način predaje u ruke da dele pravdu. Da donose pravedne, pravične odluke, da rade u interesu građana Republike Srbije, države Republike Srbije, da budu hrabri, da budu nezavisni i samostalni potpuno u donošenju svojih odluka, ali to zavisi isključivo od njihovog znanja, od njihovih moralnih karakteristika i ja se nadam da su ovi predlozi koji su stigli do nas dobro procenjeni, obzirom da, koliko mi je poznato, nisu stigle nikakve ozbiljnije primedbe na predloženu listu kandidata.

Očekujem da će osim ovog još nekog izbora sudija biti. Prevario sam se prošli put na prošloj sednici kada smo birali sudije pa sam mislio da se to više neće desiti. Očigledno da i sadašnji saziv VSS koji se pokazao vrlo odgovornim i korektnim u svom radu, jer njihov predstavnik je danas ovde u Skupštini, kao što su predstavnici VSS uvek bili u Skupštini i branili predloge koje je Visoki savet sudstva dostavljao ovom Domu, za razliku od toga da mi danas ovde nemamo predstavnika Državnog veća tužilaca. Ali, o razlozima mojim koje procenjujem da su vezani za to ja ću malo kasnije.

Pre svega, da ne bi istorija zaboravila u one kojima građani Srbije, možda, ukoliko referendum raspisan za 16. januar bude dao odgovor onakav kakav se meni ne sviđa, a to je da se usvoje predloženi ustavni amandmani, možda po poslednji put su sudije koje će s punim pravom iznad odluka koje i u buduće budu donosili imati pravo da napišu u ime naroda.

To su, da ostane zapamćeno, u Upravnom sudu – buduća sudija Mirjana Popović, Tatjana Popara, Katarina Pecić Ilić, u Osnovnom sudu u Bačkoj Palanci – sudije Jelena Savić, Milica Dubljević, Milena Baletić, u Osnovnom sudu u Velikoj Plani – to će biti sudije, naravno, kada prođe glasanje, Dušan Milošević, Bojana Lalić, Svetlana Jović, Tamara Radovanović, Jelena Vučković, u Prijepolju – Maida Iglica, Tijana Kontar Špica, Marija Vižlina, Ana Pejović, u Ivanjici – Aleksandra Filipović, u Petrovcu na Mlavi – Dragan Jokanović, Jelena Kukolj, u Lebanu – Saša Branković, Silvana Stanković, u Lazarevcu – Dejan Kastratović, Sanja Jovanović, u Rumi – Milica Beljin, u Prekršajnom sudu u Somboru – Nebojša Vasiljević, u Prekršajnom sudu u Negotinu – Valentina Rajičić Jovanović.

Kad se budem vratio u advokaturu, ukoliko ustavne promene budu stupile na snagu posle referenduma i ako se zadesi posle toga da bilo kom predmetu učestvujem ko bude sudio od onih koji će biti izabrani na novopredloženi način, prva i osnovna zamerka s kojom ću ići do Strazbura jeste – odakle mu pravo da napiše u ime naroda.

To su zamerke o kojima smo mi govorili ovde vrlo jasno i glasno dok je bila rasprava oko ustavnih amandmana i ne bih se previše vraćao na to. Samo želim da podvučem, da građanima Srbije bude jasno da se stvarno ne unosi pometnja, a to je, iako sam protivnik i glasaću protiv na tom referendumu, nema ovde nikakve ni direktne, ni indirektne veze ni sa Rio Tintom, ni sa preambulom, ni sa bilo čime drugim, osim sa delom koji se odnosi na pravosuđe, odnosno na sudove, način izbora sudija i na tužilaštvo.

Ono što sam govorio u raspravi vezano za javno tužilaštvo očigledno se danas i pokazuje kao takvo. Bojim se da odredbe Ustava koje će sadašnje zamenike javnih tužilaca izjednačiti sa javnim tužiocima nisu odgovarajuće i da će se jednog dana otkriti da ili će morati da se raspiše konkurs za izbor 800 javnih tužilaca da bi dobili taj status, sa sudijama taj problem ne postoji, parlament Srbije je sudijama dao ovlašćenje da vode postupke suda i donose presude u ime naroda.

Zamenicima javnih tužilaca je dao ograničena ovlašćenja u ime građana Republike Srbije, a ta ovlašćenja ne podrazumevaju pravo koje imaju javni tužioci. Javni tužilac je u postupku taj, koji potpisuje sve akte, od zahteva i naloga za sprovođenje istrage, do podizanja optužnica, optužnih akata, povlačenja u postupku i mnogih drugih za koje zamenici tužilaca nemaju pravo da vrše. Ali, u tome neko drugi mora da misli i to mislim da će stvoriti odgovarajući problem u nekoj budućoj praksi, jer se jednostavno po ovlašćenjima, po nazivu može promeniti ime, Borislav je promenio ime u Borko, pa radi se o jednoj istoj osobi, niti je mlađi, niti lepši, niti pametniji, ali ovde se radi o ovlašćenjima, jako razgraničenoj funkciji, šta mogu javni tužioci da rade u svom poslu, a šta mogu da rade zamenici javnih tužilaca, i uopšte nije benigna stavka i razlika.

Međutim, ono što je i slika i današnje sednice, mi na današnjoj sednici imamo jednu odluku o prestanku funkcija javnog tužioca. Ja sam opet kao i na prethodnoj sednici kada smo imali konstataciju prestanka funkcije javnog tužioca, ako se ne varam, u Kuršumliji je tada bilo, pogrešno čitajući, video da se radi o tužioci Lidiji Komlen Nikolić. Ja sam stvarno očekivao da će oni koji se pozivaju na to da u Skupštini Srbije, mi imamo ograničeno pravo da diskutujemo o njihovom radu, da komentarišemo postupanje i sve ostalo, i zaista sam očekivao da će prema važećem kodeksu, biti bar pokrenut neki postupak protiv uvažene gospođe Lidije Komlen Nikolić, zbog svega onoga što je u septembru mesecu kada je bilo javno slušanje, u Skupštini Republike Srbije izgovorila. Ova gospođa je dala sebi za pravo da direktno preti poslanicima Republike Srbije, ukoliko ne budu izglasali i prihvatali promene koje je Radna grupa predložila, Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Bojim se, da se ustavnim amandmanima, a da je toga i očigledno DVT svesno i zato su ovako danas došli i verujem čak i bez izvinjenja i objašnjenja što se njihov predstavnik ne nalazi ovde u sali, a dužan je da bude ispred poslanika, praktično, umesto onoga što se zove samostalnost i ono što znamo da tužilaštvo i na šta ima pravo u svom radu, kao kukavičje jaje kroz ovo prevođenje i preimenovanje, dolazi u fazu nezavisnosti.

Čuveni Goran Ilić je to na „N1“ dobro objasnio, da će u suštini tužilaštvo postati nezavisno. Da li ovakvo ponašanje i ovakvi postupci Državnog veća tužilaca, koje danas nema svog predstavnika, koje ne pokreće postupak protiv nekog ko je sebi dozvolio da na takav način apsolutno zna odgovornost za svaku izgovorenu reč, da gospođa koja je na takav način pokušala, siguran sam bezuspešno, jer ovde svi imamo svoje mišljenje, ali pokušala da vrši pritisak na poslanike, ni na jedan način nije sankcionisana?

Da nije našla ni za shodno ni posle prošlog puta kada je komentarisano na ovu temu ovde u ovom domu, da uputi izvinjenje poslanicima Narodne skupštine ili objašnjenje. To je nešto što je nedopustivo. Uvažene kolege, ja se bojim da to nas u budućnosti, ukoliko 16. januara bude bilo ono što ja ne želim da se desi, očekuje.

Izvinjavam se ovde, zato što se danas, zaista, radi o prestanku funkcije Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, gospođi Slavici Jovanović, koja navršava svoj radni vek 27. aprila 2022. godine.

Čestitam joj, jer prema svemu što sam čuo o njenom radu i saznao, to je bila jedna izuzetno ozbiljna, posvećena osoba svom poslu i treba joj poželeti da uživa u penziji, jer je neko ko je ostavio u tom kraju izuzetan trag kao čestitog, poštenog i dostojnog javnog tužioca.

Podržaću i sve ove odluke i ove predloge, jer ovo jeste jedini pravi način da sudije sude u ime naroda. Sve ostalo nije tako.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice.

Poštovani gospodine Pantiću, kolege narodni poslanici, došao je trenutak da je možda ovo poslednja sednica na kojoj mi narodni poslanici biramo sudije na predlog Visokog saveta sudstva, jer usvajanjem ustavnih amandmana i sprovođenjem referenduma, koji će se isključivo odnositi na oblast pravosuđa ubuduće javne tužioce i sudije biraće telo koje će se sastojati iz članova Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužioca i istaknutih pravnika koje će predlagati Narodna skupština.

Mnogo puta sam ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, kada smo razmatrali u Skupštini o izboru sudija i drugih nosioca pravosudnih funkcija, isticala da je nezavisnost sudstva i tužilaštva jedan od najvažnijih stubova vladavine prave i da to daje sigurnost i garant svim građanima Srbije da Srbija jeste zemlja u kojoj se poštuje sloboda i prava svih građana. Sudska vlast je nezavisna i tu ne sme doći do nikakve zloupotrebe, jer je jedini interes ove države jednakost i ravnopravnost za sve građane.

Što se tiče predloženih kandidata, primetila sam sjajne biografije i profesionalnost. Ja bih, onako možda subjektivno, pohvalila biografiju gospođe Veljović koja je pored uspešne karijere u pravosuđu se ostvarila i kao majka četvoro dece. Kao majka i kao žena znam koliko je teško napraviti balans između karijere i porodice da tu niko ne trpi. Eto, kao žena, subjektivno bih, posebno pohvalila njenu biografiju.

Srbija je u proteklih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi, a kao krajnji cilj vidljiv je razvoj pravosuđa u našoj zemlji.

Želim da pohvalim rad Visokog saveta sudstva, koji je od krucijalnog i suštinskog značaja da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Kao što znamo, dok se još uvek ne promeni Ustav, Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, vrši selekciju kandidata i kroz jedan pragmatičan koncept predlaže Skupštini izbor sudija i prilikom izbora sudija koji se prvi put biraju na funkciju, to je jedan odgovoran posao.

Osnovni argumenti za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste i činjenica da važeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Ovaj uticaj ne sme dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj ustavnih promena jeste da do toga ne dođe, da se postigne maksimalna nezavisnost pravosuđa, tj. nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva. To treba da bude težnja svih nas, jer samo tako garantujemo vladavinu prava kao osnovnog stuba jednog modernog društva.

Znamo da skoro sve države članice Evropske unije su morale da menjaju svoje ustave kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja Evropskoj uniji, pa tako i Srbija u statusu kandidata za članstvo je u procesu menjanja Ustava koji se odnosi isključivo, moram ponovo to da naglasim, na oblast pravosuđa. Time smo još jednom potvrdili opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanja aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.

Ako smo se opredelili da budemo deo EU i prihvatili obaveze, bez obzira koliko svaki put nam ta EU dodavala nove uslove za pristupanje, moram da pohvalim i otvaranje Klastera 4, koji obuhvata četiri poglavlja o pregovorima o pristupanju Srbije EU. To je velika motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava i javne uprave, privrede i ekonomije, a sa druge strane EU je poslala snažnu poruku da Srbiju vidi kao ravnopravnog partnera.

Nadam se da ćemo u 2022. godini otvoriti Klaster 3, iako znamo da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU trenutno 65,55%, onda sam sigurna da će i Klaster 3 biti otvoren i nadam se da ćemo se uspešno pripremiti za otvaranje Klastera 5.

Srbija, inače ima jasno definisane ciljeve koji se tiču i borbe protiv organizovanog kriminala i prilog u tome ide saradnja sa EVRODžAST-om. Mi smo u Skupštini prošle godine usvojili ovaj Sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi.

Otvoreni su i posebni sudovi koji se bave tematikom organizovanog kriminala u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.

Ja bih se još u par rečenica osvrnula na promenu Ustava u oblasti pravosuđa gde je predviđeno da se ukine i postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tj. javnotužilaču funkciju. To je ranije bilo i kritikovano od strane Venecijanske komisije 2007. godine. Takođe, probni mandati za sudije kritikovala je i Akademska zajednica Srbije i stručna javnost.

Usvajanjem ustavnih amandmana sve sudije i javni tužioci koji su birani tako dobijaju stalnu sudijsku funkciju i to je jedan od postulata Venecijanske komisije, znači stalnost sudija, a drugi je nepremestivost sudije. To u praksi znači da sudije koje se ubuduće budu birale, na primer za Viši sud u Kraljevu neće moći da se premeštaju na neki drugi sud, izuzetno ako se sud za koji su izabrani ukine.

Što se tiče Venecijanske komisije, ona je polovinom oktobra dala pozitivno mišljenje na nacrt naših ustavnih amandmana koji smo mi u Skupštini usvojili, iako znamo da je proces ustavnih reformi trajao još 2006. godine kada je Venecijanska komisija uputila niz primedbi na Ustav koji je tada donet, došli smo do toga da sad imamo pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

To je samo jedna potvrda da smo radili na jedan odgovoran način. Pisanjem ustavnih amandmanima uključeni su svi činioci društva. Tako da, mislim da je sva zabuna koja je došla oko usvajanja ustavnih amandmana, oko usvajanja Zakona o referendumu došla samo od strane onih koji možda nisu hteli da razumeju zašto mi menjamo Ustav, isključivo, rekla sam, u oblasti pravosuđa.

To je jedan od prvih koraka ka usklađivanju našeg pravnog sistema sa evropskim, ali najvažniji korak u postizanju našeg krajnjeg cilja, a to je vladavina prava.

Učešće naše delegacije predvođene predsednikom Skupštine, Ivicom Dačićem u radu plenarne sednice Venecijanske komisije je veoma značajna, jer je ostvaren direkta kontakt i razgovarano je na jedan ravnopravan način.

Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće predložene kandidate. Uvek je Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju isticala da je nezavisno pravosuđe i naravno sudije i tužioci koji se biraju i koji moraju biti nezavisni i samostalni jedan od uslova kojim se garantuje vladavina prava, a to je jedan od bitnih garanta za normalan život naših građana i to treba svim političkim strankama, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, da bude ključ programa i političkog delovanja.

Treba da budemo fokusirani na život običnog građanina, bilo da on živi u centru Beograda ili u unutrašnjosti Srbije. To je jedan od glavnih postulata programa Jedinstvene Srbije.

Zbog svega navedenog i zbog želje da Srbija bude zemlja koja se može pohvaliti, kao i do sada, da se u budućnosti potpuno isključi bilo kakav uticaj na pravosuđe u Srbiji, u danu za glasanje podržaćemo predložene kandidate, kao i sve tačke koje su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine.

Reč ima narodna poslanica Dubravka Kralj.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja smatram da je umesno da na samom početku svog izlaganja, a povodom odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Velikoj Plani i funkcije predsednika Upravnog suda, gospođi Slavici Ivanović čestitam na navršenju radnog veka i sticanju uslova za starosnu penziju, makar što se tužilačkog posla tiče, isto kao i gospođi Jeleni Ivanović na izboru sudiju Vrhovnog kasacionog suda, što su razlozi prestanka funkcija koje sam pomenula.

Što se tiče izbora članova Visokog saveta sudstva, moja poruka njima je ista ona koju upućujem kada biramo predsednike sudova, a to je da nastoje da stvore čvrstu branu svim nedozvoljenim pritiscima i uticajima na sud, a nikako da budu karika u vršenju tih uticaja i pritisaka, pri čemu, naravno, da je u odnosu na predsednike sudova, odgovornost članova Visokog saveta sudstva još veća, budući da govorimo o organu koji je po definiciji osnovan sa ciljem da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i suda. Zato svi njegovi članovi moraju biti snažno okrenuti ka ostvarenju tog cilja, bez dozvole bilo čijeg uticaja na definiciju pravde u presudama suda.

Isto tako, budući da Visoki savet sudstva ima ključnu ulogu u predlaganju sudija i generalno u kadriranju u pravosuđu, svi njegovi članovi moraju biti snažno suprotstavljeni nepotizmu, lobiranju, traženju veza za napredovanje u pravosuđu i slično, jer, svi ćemo se složiti, jedina veza za pristup pravosudnim profesijama moraju da budu znanje, trud i pravdoljubivost.

Nekako mislim da sudi može samo onaj ko je daleko pošteniji od onih kojima se sudi, oni koji su stručniji od ostalih pravnika, mudriji od advokata, nezavisni od uticaja i neosetljivi na molbe. U tome vidim odlike ideala sudije kojima svaki pretendent na sudijsku funkciju mora da teži. Kada ovo kažem, naravno da aludiram na danas predloženih 25 kandidata, čije su biografije ušle u izbor sudijsko zvanje.

Odgovornost Visokog saveta sudstva na odgovor na pitanje - ko su sudije, će biti još veće ukoliko budu usvojene pomenute ustavne promene koje doduše prate brojne dezinformacije o tome šta te promene zapravo podrazumevaju. Primećujem da pokušava da se proturi priča o tome da se menja preambula, ali nekako ne mogu da verujem da neko misli da Srbija može da poveruje u to da će Ivica Dačić koji je kao ministar spoljnih poslova izdejstvovao da 19 država povuče priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, koji i sada kao predsednik Narodne skupštine obilazi svet u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta, evo i pre neki dan se vratio iz Egipta sa stavom njihovog predsednika o zamrznutom priznanju, i da će sada on raspisati referendum o izmeni preambule! Nikada, niko od socijalista! Ali, da se vratim na pravosuđe.

U kontekstu potrebe efikasnog suđenja, pored sudija, značajnu ulogu imaju i sudijski pomoćnici i saradnici koji su donedavno bili u nezavidnom položaju, budući da su mahom bili angažovani na određeno vreme, uz veoma sužene mogućnosti za napredovanje, i zato bih pohvalila to što je u prethodnom periodu izabran veliki broj sudija, upravo iz redova sudijskih saradnika, kao i to što je veliki broj njih dobio posao za stalno, što ovako opšte posmatrano, gledajući sve oblasti, prestaje da bude pravilo.

Kategorija stalnog zaposlenja u privatnom sektoru sve primetnije postaje izuzetak, a ta tendencija se može primetiti i u javnom sektoru, jer se koriste ugovori o privremenim i povremenim poslovima, produžavaju se mimo dozvoljenog ugovori na određeno vreme, uz fiktivni prekid od jedan dan, što sve vodi jednoj opštoj egzistencijalnoj nesigurnosti.

Recimo, kada posmatram svoje prijatelje, većina njih su zaposleni i zaista rade poslove koje su želeli, ali niko od njih nema posao za stalno. Svi su oročeno zaposleni. Onda pomislim - kako mlad čovek, ukoliko ne nasledi, kako da stekne sopstveni stan, kad sa pozicije privremeno zaposlenog o stambenom kreditu može samo da mašta? Zato i imamo pad nataliteta. Zato imamo erupciju individualizma, dominaciju ličnog i apatične mlade ljude koji u sprintu jure svoje parče u torti kapitalizma.

Ja se kao socijalista zalažem za besplatno obrazovanje, za stalno i sigurno zaposlenje, za državnu pomoć u rešavanju stambenog pitanja. Ali, ta trka, koja nam nije prirodna, nesporno je nametnuta realnost savremenog života svuda u svetu, ne samo kod nas. Ako je već tako, neka bude praćena aplauzom za one koji je trče pošteno i kaznom za one koji pravo i pravila ne poštuju.

Mojoj generaciji je nužan dokaz da se trud isplati, nužan je dokaz da ne postoje prečice i lakši putevi, da postoji efikasan, nezavistan i samostalan sud i pravične sudije koje su dostojne svog posla i koje će, ukoliko je to potrebno, biti hrabre da osude i one koji s pozicije države javna sredstva koriste za privatne svrhe, recimo, zloupotrebljavajući sistem javnih nabavki, što je i danas tema o kojoj će govoriti moja koleginica Dijana Radović, a ja ću vam se sada zahvaliti, kako bih ostavila dovoljno vremena. Hvala vam.