Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da bi shvatili izbor sudija, ja ću se vratiti na 2000. godinu, pa ćemo videti u kom danas vremenu biramo sudije. To je jedan razlog.

Drugi razlog jeste što se, kao i 2000. godine, na ulicama grada Beograda i Srbije dešavaju blokade.

Dozvolite da počnem sa citatom Dajane Džonston, čuvene, koja je okarakterisala 5. oktobar i posle 5. oktobra šta se desilo. Citiram: „Na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samlelo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila koji je sebe promovisao u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“, završen citat, Dajana Džonston. Svi znate ko je Dajana Džonston, da vam ne govorim. Poštovani narodni poslanici, ovo su bili rezultati 5. oktobra.

Dozvolite, sad kad sam već kod 5. oktobra, posle 5. oktobra kriminalci su uvedeni u vlast, odnosno u politiku. Na to je upozorio, pored ostalih, i Zoran Mijatović, zamenik načelnika resora Državne bezbednosti u izjavi za Haški tribunal, 4. aprila 2007. godine, kada je rekao, citiram: „Rekao sam i Velji Iliću, molim vas, kriminalce ste uveli u politiku, gospodine Veljo, i vi i Vuk Drašković. To je činjenica“, završen citat, kako vidite.

Evo, Velja Ilić se i ovih dana pojavljuje, stalno priča i psuje aktuelnu vlast. Dozvolite da kažem, radi mlađih generacija, ko su Velja Ilić i petooktobarci, a pored ostalih, i Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. Za sada ću fokusiran biti na Velji Iliću, koji je dao intervju za „Njujork Tajms“ 9. oktobra 2000. godine.

Citiram, obratite pažnju, poštovani građani: „Osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinisali sa najelitnijim jedinicama policije MUP-a Beograda“, završen citat.

Poštovani građani, miriše li vam ovo, miriše na ulicama Beograda i Srbije, a i oni „Jedan od pet miliona“ na obojenu revoluciju? Dabome da miriše.

Posle 5. oktobra država nije funkcionisala, samo su se otimali o funkcije, institucije vlasti, otimali su se sa silom, to i danas žele. Nisu prijavili proteste. Nastavljena je opšta pljačka društvene i državne imovine.

Sve u svemu, poštovani građani, 2012. godine SNS dolazi na vlast, a ipak ću, radi mlađih generacija, koje slabije pamte zbog rođenja, i vas, poštovani građani, da podsetim šta je SNS nasledila.

Godine 2012. nasledila je zemlju koja je ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno bila devastirana. Vi se toga vrlo dobro sećate.

Dalje, nasledili smo zemlju koja je bila bez sigurnosti i bez bezbednosti njenih građana. Nasledili smo zemlju koja je bila totalno ponižena.

Nadalje, nasledili smo zemlju koja je bila bez nade i vere njenih građana u budućnost. Nasledili smo zemlju koja je bila bez plana i bez programa. Nasledili smo zemlju sa prevelikom prezaduženošću. Nasledili smo zemlju koja je bila sa visokom stopom nezaposlenosti, 26%, a danas je na 9%. Nasledili smo zemlju sa uništenim državnim institucijama. Nasledili smo zemlju bez međunarodnog ugleda. Nasledili smo zemlju koja je bila totalno satanizovana, nezapamćeno u istoriji čovečanstva. Nasledili smo zemlju najveće pljačkaške privatizacije poznate u istoriji. Nasledili smo zemlju sa najgorim zdravstvom u Evropi, na 26. mestu, zemlju bez vojske. Tadić je rekao, citiram – šta će nam vojska, prekjuče videli ste šta priča.

Nasledili smo zemlju koja je bila na ivici finansijskog ambisa. Nasledili smo zemlju uništenih i devastiranih ustanova kulture. Nasledili smo zemlju sa najgorim sudstvom, o kojem danas govorimo ovde.

Kad smo već o sudstvu, poštovani građani i uvaženi narodni poslanici, sudije moraju biti stručni, visokostručni, visokoobučeni i dostojni. I tu dolazimo do problema. Da li su visokostručni, da li su obučeni, da li su dostojni? Ja znam šta ćete vi meni odgovoriti, da jesu. Koliko? Vreme će pokazati. Verovatno su stručni i obučeni. Da li su svi dostojni? Teško je tvrditi da su dostojni, većina jeste. Pitanje je šta je to dostojnost? Jel isto dostojan sudija onaj iz 2000. i ovaj 2021. godine? Postavljam pitanje svima nama.

Postavljam drugo pitanje – da li je dostojnost, da li moderne kvalitete države u postsocijalističkom sistemu, da li su odredile moralne kvalitete itd? To je sve diskutabilno pitanje.

Ali, kada su u pitanju današnje sudije koje biramo, zaista, gledajući i biografije, verujem i tvrdim da su visokoobučeni i stručni, a nadam se i dostojni. Tu smo, pa ćemo da pratimo.

Ja sam uveren da su zaista oni takvi. Međutim, moram da kažem da bivša vlast DS, Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića nije se pridržavala ovih kriterijuma pri izboru sudija, pogotovo posle 2000. godine, a posebno posle 2008. do 2012. godine, kada su provodili tzv. zaista kažem takozvanu reformu. Videćete o čemu se radi.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Visoki savet sudstva, na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, a u vezi sa Odlukom o broju sudija u sudovima, oglasio je izbor sudija za Osnovni sud u Bačkoj Palanci, Petrovcu na Mlavi, Prekršajni sud u Negotinu, Lazarevcu, Rumi i Somboru.

Od ovih kandidata očekuje se stručnost, osposobljenost i dostojnost, za Upravni sud da dosledno i odgovorno obavljaju svoje funkcije koje su od krucijalnog značaja za borbu protiv kriminala i korupcije. Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, vodi upravo odlučnu borbu da našu državu očistimo od svih vidova kriminala u svim segmentima.

Bivši režim, predvođen Draganom Đilasom, odluke o kadriranju u pravosuđu je donosio na sednicama opštinskih odbora svoje stranke i tako doveo pravosuđe na najniže grane, gde je od vladavine prava ostala samo fraza, a pravde nije bilo ni na vidiku.

I danas preko tajkunskih medija oni zagovaraju svoju nakaznu pravdu u vidu terora nad svima koje smatraju političkim neprijateljima. Najbolji primer za to je napad na predsednicu informativne službe SNS, Vladanku Malović, koja britkim jezikom i oštrim umom raskrinkava tajkune i lopove u podmuklim namerama da Srbiju ponovo opustoše po biznis planu mašinskog mozga, Dragana Đilasa. Misle da mogu poštenu i hrabru Srbiju da pokolebaju i uplaše. Mnogo su pogrešili. Pred najgorima nema povlačenja.

To je politika Aleksandra Vučića, koja suvereno vodi Srbiju ka novim uspesima i pobedama otvaranjem novih fabrika, bolnica, novih radnih mesta i povećanjem životnog standarda svim građanima Srbije.

Danas kada je Srbija otvorila četiri nova poglavlja na putu ka EU i bori se herojski na čelu sa Aleksandrom Vučićem za svaki deo naše predivne zemlje i to je nešto što je bilo nezamislivo u vreme žutog tajkunskog preduzeća. Čuveni po svojim obmanama, a neprikosnoveni jedino u lažima, zadojeni samo mržnjom prema svakom uspehu Srbije, ali prvenstveno politike koju vodi Aleksandar Vučić, ti politikanti ostaju upamćeni po tome da u njihovo vreme nismo imali ni osnovna ljudska prava, ali ni za koru hleba. Razmišljali smo samo kako da preživimo dan, a iz Srbije se samo odlazilo, dok su tajkunske falange pljačkaškim privatizacijama i pustošenjem svega na čemu su mogli da omaste prste i gledali da napune svoje prekookeanske račune.

Tajkunska hobotnica je samo znala da pljačka, a briga o deci im je bila zadnja rupa na svirali, ni u mislima. Dok je Dragan Đilas od te dece, kao i od roditelja, porodilja, penzionera, znao samo da uzima, zašto bi bilo ko želeo da se Srbija vrati u kandže prošlih vremena, vremena Dragana Đilasa, Marinike, Lutovca, Vuka i ostalih hijena koji su čerupale Srbiju, a sebe nagrađivali milionskim vilama i bankovnim računima, a sve to na grbači napaćenog naroda Srbije?

Sada bi ponovo, zato svim silama besomučno pokušavaju da unište Aleksandra Vučića ne birajući sredstva i pozivajući čak i na krvoproliće, svesni da im je on glavna prepreka, jedina grana od paklenih namera bivšeg režima da opet pljačka i davi izmučenu, samlevenu i na dno zakovanu Srbiju, kojom bi manipulisali kako im se prohte.

Narod Srbije zna da na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kome su Srbija i narod oslonac, a budućnost naše dece je pokretač, pobeđujemo u borbi protiv demona prošlosti, jer za njega poraz nije opcija. Ime i delo, hrabrost i požrtvovanost upisani su na stranicama srpske istorije, onim najsvetlijim, koje jedinstveno i složno ispisujemo zajedno. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju sudija, mi sada biramo sudije koje se prvi put biraju na funkciju i želim da kada izaberemo da čestitam izabranima, ali odmah i da kažem da sam ja jedan od onih koji je glasao da se promeni Ustav i da to pravosuđe bude potpuno nezavisno. Ja sam glasao „za“ zato što je to zemlji potrebno, zato što je to jedan od uslova u evropskim integracijama i teška srca sam glasao za to, a nisam za to.

Ali, ako uzmem da je glavna korist poljoprivreda u EU i da zemlja treba da se kvalifikuje za EU, da postane njen stalni član, da može da koristi na isti način podsticaje u poljoprivredi na isti takav način na koji to koriste poljoprivrednici u EU. Dakle, ne možete sporiti dva dobra, u politici često morate nešto da žrtvujete kao u šahu, da bi na drugoj strani nešto dobili.

Ja se bojim da kada Narodna skupština prestane da bira sudije da ćemo dobiti zbir „STR-ova“. Tu ne mislim na sve sudije. Dakle, biće tu manje ili veće samostalne trgovinske radnje. Ima u, kako bi to neki rekli u provinciji, u ruralnim sredinama, u manjim sudovima, sudskim jedinicama itd, ima puno časnih sudija, ali ima i onih kod kojih advokati, pojedini advokati naručuju presude kao što neko naruči neki ručak, pljeskavicu itd.

Već sam rekao da tu ne mislim na sve sudije, da je većina časnih i poštenih, ali da postoje pojedinci koji sudijsku funkciju, a kako će oni biti funkcioneri ako ih ne bude birala Skupština? Gospodine Martinoviću, ja mislim da neko ko treba da bude funkcioner treba da bude izabran od strane Narodne skupštine, kako će oni biti funkcioneri ako ih bira VSS? To nikako meni nije dovoljno razumljivo, ali se bojim da će biti trgovine na malo i veliko.

Tim pre što nismo pravosuđe prethodno očistili od partijskih kadrova. Imate tu vi mnogo sudija koji su sudovi partija bivšeg režima. Mi to nismo pročistili ili se nije samo dovoljno pročistilo da bi oni imali ovoliku nezavisnost koju će imati kada ove ustavne amandmane usvojimo i kada budu potpuno nezavisni od bilo koje vrste kontrole u Narodnoj skupštini, odnosno kada se između sebe sami budu birali.

Poznavajući neke od sudija, a tvrdio sam često da u pojedinim sudskim jedinicama, kao u Inđiji, recimo, možete da napravite najbolji odbor DS po selekciji koja je svojevremeno napravljena čuvenom reformom iz 2009. godine. Uglavnom, ne možete uvek u politici da dobijete sve, često dobijete ono što vi nećete, a neka druga većina hoće i to je razlog zašto mi pojedini poslanici koji smo protiv potpune samostalnosti i nezavisnosti u ovom trenutku, na način na koji sam već opisao, zašto smo glasali za to.

Politika ti je kao šah, moraš da predvidiš i žrtve, moraš da žrtvuješ pešaka da bi na kraju nešto dobili, tako i država mora da pristane na neke ustupke. Ja sam za to, recimo, na poljski model. U Poljskoj, čini mi se, Vlada bira sudije, ali da ne idemo toliko daleko, makar je Skupština mogla to da čini, ali u situaciji kada sudijska funkcija stalna, kada je sudiju gotovo nemoguće razrešiti, kada se petlja u politiku i poslove koji nisu njegovi, pa kada i krši zakone kao recimo sudija Majić, pa kada oslobodi pedofila, pa kaže – znate šta, sve su presude zakonite, pa su zakonite i one koje su oslobodile Gnjilansku grupu, kada je gotovo nemoguće smeniti bilo kog sudiju za greške, povrede, pa recimo u Gnjilanu je ubijeno na desetine Srba, stotine je mučeno itd.

Na kraju se ispostavilo da je i albanski insajder koji je svedočio i koji je bio u toj vojsci nije bio dovoljno kvalitetan da se presude najgori mogući teroristi koji su vršili zločin nad Srbima. Kod tog sudije Majića nisam znao da li je on sudija srpski ili američki, da li on to želi da Amerikance koji su bili pokrovitelji svih tih na određen način, pokrovitelji svih tih zločina koji su se desili posle ulaska KFOR-a u našu južnu pokrajinu, da li taj sudija koristi da njih amnestira od takve vrste odgovornosti ili sudi da se kazne zločinci prema srpskom i nealbanskom stanovništvu koji su očigledno počinjeni?

Sudijama koji će biti izabrane preporučujem da čine sve što ove sudije izabrane sa liste Demokratske stranke ne čine - dakle, da dele pravdu, a ne nepravdu, da kažnjavaju krive, da štite nevine i da posebnu pažnju obrate na pojave u našem društvu kada imate neregistrovane političke stranke, tzv. nevladine organizacije koje su u stvari prerasle u političke stranke samo nemaju dovoljno osnivače, inače se bave politikom, isključivo koje se finansiraju spolja. Nama koji imamo registrovane političke stranke zabranjeno je da se finansiramo spolja.

Ne znam kako neko može da dozvoli da „Ne davimo Beograd“, koji je izlazio na izbore, koji javno saopštava da su primali novac od fondacija iz inostranstva.

Kako neko može da učestvuje u izbornoj trci ako je njegova organizacija primila novac spolja? Svaka država bi bila izuzetno osetljiva da se u njihove izborne procese mešaju strane države, dali putem novca ili putem medija.

Takođe, mi nije jasno zašto naše pravosuđe i tužioci tolerišu recimo Šolaka i Đilasa? Zamislite političara koji je vlasnik medija, već je bio vlasnik „Presa“ a, sada je očigledno i vlasnik nekog elektronskog medija ili je partner sa Šolakom koji je vlasnik kablovskog operatora sa ne znam koliko stotina kanala ili sa tridesetak kanala u njegovom vlasništvu.

Meni nije jasno ni ta Evropska unija koja eto, u Poljskoj može Vlada da bira sudije, kod nas to mora da bude i van Skupštine. Ne razumem zašto je u Evropi uglavnom zabranjeno da operatori, distributeri televizijskog programa ne mogu da imaju svoje televizijske kanale, a nama je 2014. godine vraćen Zakon o elektronskim medijima uz zahtev da se odobri da operatori mogu da budu vlasnici medija, a recimo RTS je morao da razdvoji proizvodnju, emitovanje programa od distributivne mreže od predajnika? Tako da mi mnogo toga po pitanju Evropske unije nije jasno.

Očigledno da i u Evropskoj uniji ima mnogo korumpiranih političara koji na određene načine, na različite načine tumače neka prava koja imaju građani u zemljama Evropske unije i neka prava koja imamo mi.

Ne razumem kako ćemo dopustiti stranim televizijama, a to su „N1“, „Nova“, a ima tamo i „Grand“, „Sinemanija“, ima tridesetak kanala Šolak, kako ćemo da dopustimo da recimo, evo imamo ne registrovane stranke, imamo ne registrovane televizije u Srbiji, kako ćemo mi dopustiti da luksemburške televizije mogu da učestvuju u izbornom programu u Srbiji? Dakle, to direktno mešanje stranih televizija iz stranih država u izborni proces u Republici Srbiji i meni nije baš jasno da ćemo to dozvoliti, a pri tom te televizije uopšte nisu prekogranične, nisu strane, nego krše Zakon o elektronskim medijima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o oglašavanju i naši tužioci to mirno posmatraju, bez obzira na prijave koje su im prosleđene, koje verovatno završavaju u fiokama.

Tako da sudije ne mogu ni da dođu do trenutka kada treba da presude da li oni krše Zakon o elektronskim medijima, da li krše Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da li krše Zakon o zaštiti konkurencije i da li krše Zakon o oglašavanju i na takav način uzimaju deo marketinškog tržišta na teritoriji Republike Srbije, jer član 27. kaže da te strane prekogranične televizije mogu da emituju samo izvorne reklame iz te zemlje u kojoj emituju program i koji se navodno ovde preuzima.

Uzimanjem reklamnog tržišta marketinškog u Srbiji direktno utiču ne samo na vladavinu prava, koji je najčešći prigovor nama, jel, iz Evropske unije, a pri tome njihove televizije ovde neregistrovane očigledno krše vladavinu prava jer ne poštuju nijedan od zakona koje sam nabrojao.

Sledeće što nam zameraju, a to je sloboda medija. Ako oni uzmu deo marketinškog tržišta, a zbog toga što ne koriste, ne bi trebali da koriste marketinško tržište Republike Srbije, zbog toga se ne registruju u Republici Srbiji već mogu da reemituju program bez registracije, jer pri tome ne plaćaju ništa zato što i ne koriste tržište odakle treba da uzmu novac marketinšku.

Međutim, kod nas se oni emituju na svih 30 kanala i više, emituju reklame i time direktno oštećuju domaće medije jer te reklame koje oni reemituju direktno njima iz džepa uzmu, a bez prihoda nema slobode medija. Dakle, ako ste im uzeli prihode kako će mediji onda biti slobodni. Onda oni najviše zavise od lokalnih samouprava i najviše zavise od oglasa koje daje Vlada Republike Srbije i time se direktno otimanjem prihoda od tih stranih navodno televizija, koje reemituju program, u stvari su to studiji u Beogradu, direktno se utiče na slobodu medija.

Videli smo pre neki dan njihove promocije terorizma koje su bile ovde na putevima. Oni su toliko sa više kamera toliko su pratili te proteste nasilja itd. koje su se dešavale, a pri tome kroz dva dana su bili u ulici nekoj u Luksemburgu bili neki protesti koji je luksemburška televizija rešavala polivanjem u zimskim uslovima vodenim topovima i direktnim hapšenjem učesnika u protestima i na tim luksemburškim televizija nije bilo „p“ od tih protesta, niti su šta bili preneli, a samo nekoliko dana ranije imali su, ne znam, 10 kamera u 10 gradova i na direktan način promovisali jedne drumske razbojnike i već kada smo kod drumskih razbojnika ja očekujem da pravosuđe, uključujući sudije za prekršaje, koriste postojeće zakone, jer zakoni su doneti da bi bili sprovođeni. Mi koji donosimo zakone smo direktno zainteresovani da se ti zakoni sprovedu.

Za zakone je potrebna moć da se sprovedu. Zakoni države u kojoj nema moći da se sprovedu zakoni nema ni države. Moć da sprovede zakone je u pravosuđu i ukoliko pravosuđe to ne radi, onda nemamo moći da se zakoni sprovedu.

Šta je sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, član 98. koji kaže – pešak koji stupi na autoput biće kažnjen do 40 hiljada dinara novčano ili zatvorom do 30 dana? Ja pitam ove sudije za prekršaje, sve one koji nisu prebegli u zaštitnike i poverenike, njih dvojicu izuzimam jer više ne sude, možda da oni sude, možda bi tu bilo neke kazne, ali očigledno da im je viša plata Zaštitnika ili zaštićenika, Poverenika ili zaverenika više odgovarala, ja pitam preostale sudije za prekršaje koji nisu izabrani za ta nezavisna regulatorna tela – zašto se ne primenjuje član 98. Zakona o bezbednosti saobraćaja i zašto se pešaci koji stupe na autoput ne kazne do 40 hiljada dinara ili 30 dana zatvora?

Takođe, pitam sudije i tužioce - zašto se ne poštuje Ustav član 38. i član 39. o slobodi kretanja i zašto se ne poštuje član 133. Krivičnog zakonika, koji kaže da svako ko sprečava ili ograničava slobodu kretanja biće kažnjen do godinu dana zatvora? Ja nisam video, a pri tome ovi biju uz povike mamu seljačku, a štite kao seljaka iz Nedeljice, ali tuku uz povike mamu ti seljačku, dakle, nisam video da je naše pravosuđe ozbiljno zagazilo u taj problem. Oni su ti koji treba da reše kažnjavanjem krivaca, da zaštite nevine koji dobijaju batine na autoputu i zato ja pozivam konačno sudije. Razlika između pravde i prava je velika, ja to znam, ali ja pozivam sudije ponovo i ove koji su novoizabrani, dakle, pozivam ih da dele pravdu, a ne nepravdu da kažnjavaju krive i da štite nevine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pantiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svakako da ćemo mi podržati ova predložena rešenja, ali poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, mislim da ste mogli da čujete iz izlaganja narodnih poslanika, mojih kolega u proteklom periodu, da ne kažem ceo dan, sa koliko problema se mi kao narodni poslanici susrećemo i koliko je ovo pitanje, u stvari mnogo dublje od samog kadrovskog rešenja. Verujem da ste pažljivo pratili sve ono o čemu smo pričali i da ćete se u velikom delu našeg obraćanja složiti se sa nama da su to realne stvari koje se dešavaju građanima Srbije, koje mi, pre svega, ovde i predstavljamo.

Ono što je interesantno jeste tema pritiska, pritiska na pravosuđe, ali ne od strane vlasti, što možete videti i što smo već definisali da ne postoji nikako, već od jednog dela opozicije koji pretenduje da se vrati na vlast, ali o tome ću govoriti nešto konkretnije malo kasnije.

Sada želim da se osvrnem na nešto što je mnogo bitno i zašto generalno građani Srbije nemaju baš neko poverenje u pravosuđe i to je nastalo, složićete se samnom, kolege su o tome danas govorile, onom katastrofalnom reformom pravosuđa, pričali smo o tome mnogo puta. Najbolji primer svega toga jeste i činjenica da su predlozi za određene sudije dolazile na istom papiru gde je u donjem levom uglu bio pečat DS i tog grada ili opštine na koji se nalazi, a u donjem desnom uglu je bio pečat opštine što je skandal i presedan sam po sebi.

Na žalost, preporuka za nekog sudiju je bila to da li je funkcioner DS ili nije, da li je blizak manje ili više, ili da li se može čak staviti pod kontrolu? Mi smo ovde čitali i zapisnike sa tih njihovih opštinskih odbora i kada čujete da vam ljudi koji su tako odlučivali o pravosuđu u našoj zemlji, danas drže nekakve lekcije i pokušavaju da nametnu svoje mišljenje kao jedino relevantno i kvalitetno, ne možete, a da se ne nasmejete.

Ono što želim posebno da naglasim, a to sam vam i u uvodnom delu rekao jeste pritisak. Ja sam uveren da će sudije o kojima danas diskutujemo i koje ćemo uveren sam, izabrati kasnije u toku dana, da će obavljati svoj posao profesionalno po savesti.

Međutim, ono što ja želim vama da poručim, a i tim ljudima, jeste da nikako ne smeju podleći pritisku kojem će biti izloženi, a to je sigurno. I tu upravo ovih ljudi koji žele da se vrate na vlast, o kojima smo pričali malopre, ali koji ne prezaju ni od čega i koji svakog onog ko ne misli kao oni ili nije možda dovoljno ekstreman u svom razmišljanju ili viđenju neke stvari su spremni da provuku kroz takozvanog toplog zeca i da ga satanizuju na svaki mogući način.

Zašto vam sve ovo govorim? U redu je da mi kao ljudi koji učestvujemo u nekom političkom životu naše zemlje i kao narodni poslanici budemo izloženi kritici i u redu je da diskutujemo, da razmišljamo različito, da ako ćemo već tako i da sukobljavamo mišljenje na različitim osnovama, ali sa različitim idejama, pre svega argumentima. Ali, nije normalno kada neke ljude koji su doneli mnogo toga dobrog našoj zemlji, da li u oblasti kulture, sporta, nauke, bilo koje oblasti i sferi društva, satanizujete samo zato što nisu čak za Aleksandra Vučića ili SNS, već samo podržavaju napredak naše zemlje.

Ovo vam navodim kao uvertiru za ono što ću vam sada ispričati, što je bogami šokiralo mnoge ljude sa kojima sam u kontaktu poslednjih dana. Prilikom otvaranje jedne japanske fabrike, tj. postavljanja kamena temeljca pojavio se i čuveni Dragan Stojković Piksi. Taj čovek se pojavio tu kako bi samo doneo još jedan doprinos, dao na težini cele te investicije i pokazao da mu je stalo do Srbije.

Tog dana i narednih nekoliko dana pripadnici bivšeg režima DS, pre svega mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa su danima i nedeljama satanizovali tog čoveka. Vređali ga najprimitivnije, nazivali ga botom, nazivali ga potrčkom Aleksandra Vučića iako je čovek samo došao da podrži nešto što je od opšteg dobra za našu zemlju.

Kako je prolazilo vreme i kako se videlo da ćemo u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo zavisiti od te utakmice u Portugalu, tih dana su ga prozivali i govorili – e pa sa kime si tikve sadio, tako ćeš i da prođeš, pa eto već smo ispali. Sećate se i kada je predsednik došao da pozdravi našu reprezentaciju u avionu da su tog dana odmah krenuli sa ismevanjem i Dragana Stojkovća Piksija i cele reprezentacije, pa su se pojedini njihovi funkcioneri radovali kada smo gubili sa 1:0. To ste mogli da vidite i na njihovim tviter nalozima kako su to proslavljali i sve je bilo u duhu toga – eto, kada sa malerom druguješ, tako ćeš malerozno i da prođeš.

Kada je došlo do tog preokreta, kada smo pobedili golom Mitrovića u 90-om minutu i kada smo otišli na svetsko prvenstvo, priča se okrenula i automatski su pokušali sebe da opere tako što su na silu počeli da hvale i Dragana Stojkovića Piksija, kao da ga do pre nekoliko sati nisu ti isti ljudi pljuvali.

Ovo vam sve govorim kao uvertiru onoga što se dešava iz mog ličnog ugla i po mom mišljenju, uz Nikolu Teslu, čoveka koji je možda najprepoznatljiviji svuda u svetu kada spomenete Srbiju. Radi se naravno o Novaku Đokoviću.

To je čovek koji je danas i juče u medijima pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, a boga mi i u štampanim medijima njihovim opet izvrgnut nekakvoj satanizaciji. O njemu se sada pišu najgore moguće stvari, a razlog je samo taj što je čovek rekao da je apolitičan. O čemu se radi? U martu mesecu ove godine, Novak Đoković je postao i po još jednom parametru najbolji teniser svih vremena, iako je po mom mišljenju to bio mnogo pre toga.

Naime, u martu mesecu je proveo 311 nedelju na čelu ATP liste i ušao u istoriju i Beograd je želeo da mu se oduži na simboličan način. Naime, dvor, razne fontane, mostovi, različite institucije u gradu Beogradu su bile osvetljene bojama srpske zastave. Na Dvoru i fasadi Gradske skupštine su bili projektovani neki najbolji njegovi potezi i osvajanje turnira, njegov lik i zastava Srbije.

Kako je igrom slučaja, Novak Đoković u tom periodu bio u Beogradu, želeo je i on da dođe u Skupštinu grada. Naravno u Skupštini grada su ga dočekali ljudi koji su funkcioneri u gradu Beogradu, slikali se sa njim, ali to je najmanje bitno. Novak Đoković je to vreme proveo najviše sa ljudima koji su došli ispred, družio se, slikao se i taj period je posvetio onim ljudima koji svakodnevno navijaju za njega i podržavaju ga.

Gde nastaje problem? Isto to veče opet mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilas, opet njihovi aktivnosti na najgori mogući način vređaju tog čoveka, jednog od ljudi koji će zasigurno biti upisan u istoriji sporta kao jedan od najuspešnijih sportista na svetu u istoriji. Počinju da ga vređaju samo zato što je, zamislite, slikao se sa funkcionerima grada Beograd. U periodu koji je nastupio posle toga često je dobijao otrovne strelice, kao – eto, on bi mogao da se umeša u dešavanja u svojoj zemlji, zašto se ne oglašava, to nije u redu, nije nikakav patriota. Govore mu oni ljudi koji su svoj patriotizam pokazali tako što su opljačkali sve što se opljačkati može od građana Srbije.

Kada su počeli ovi protesti, kada su počeli aktivisti Dragana Đilasa, raznih Ćuta Manojlovića da istrčavaju na autoput i da blokiraju saobraćaj, on se oglasio jednim postom i rekao da čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Brže bolje su oni ljudi koji su ga do skora pljuvali, opet proglasili za heroja, proglasili za junaka, pa ste tako imali i situaciju gde oni slave i zloupotrebili opet tog čoveka u svoju političku korist, te pokušali da ga uvuku u sitno politikanstvo.

Mogli ste da pročitate - Đoković je uz nas, Đoković će da sruši Vučića, i na najmogući, odvratniji i prizemniji način iskoristili samo neku izjavu koju je čovek dao u datom trenutku, koja nema nikakve veze sa politikom. Dakle, to je trajalo samo 12 sati. Zašto 12 sati? Sutradan kada je čovek shvatio da ga u našoj zemlji, oni koji su upropastili Srbiju, koriste za sitno politikanstvo ne bi li na konto njegovog imena prikupili sebi glas više, oglasio se i istakao da nema nikakve veze sa političkim protestima, već šta više čovek je uvek bio apolitičan i da ne želi da učestvuje u tome.

Kako je to postavio na svojoj društvenoj mreži iste sekunde je Novak Đoković od heroja postao izdajnik, bot, kukavica i opet nešto najgore. Ovo vam sve govori kao klasičan primer pritiska kome su izloženi ljudi koji su se bavili i bave sportom i koji su doneli mnogo radosti našoj zemlji, a napadaju ih oni koji su doneli samo tugu građanima Srbije.

Ovo vam govorim, ne kao potreba da se odbrani ni Dragan Stojković Piski, pogotovo Novak Đoković, njima takva odbrana nije potrebna, niti želim da se moje izlaganje posmatra u tom svetlu, već da se posmatra samo kao vrsta pritiska kome je izložen svako ko neće da napada svoju zemlju i ko neće da učestvuje u ovom haosu koji oni uporno pokušavaju da izazovu i da ovo nije izolovan primer.

Kada govorimo o pritisku, i sa time ću polako završavati, jeste i ono što se dešava poslednjih dana, tiče se filma, filmske industrije, i pritiska na našu zemlju povodom tzv. genocida i navodnog genocida u Srebrenici.

Naime, proteklih par dana upinju se mediji pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa da izvrše što je veći pritisak na RTS. Pazite sad to, da izvrše pritisak kako bi se na RTS prikazao film „Quo Vadis Aida“ ili „Gde ideš Aida“. To je film koji služi jednoj propagandi kojom se Srbija i srpski narod, po ko zna koji put, putem filma i serija jedne jako moćne industrije satanizuju i prave u negativce.

Nije teško utvrditi, možete proveriti i na internetu. Ja nisam bio lenj, pa sam se bavio malo filmskim naslovima i tematikom. Preko 100 različitih filmova i serija u sebi imaju konotaciju i radnju gde se Srbi i srpski narod prikazuju kao negativci. Egzaktni primeri su vam onaj „Peacemaker“, odnosno „Mirotvorac“, „Iza neprijateljskih linija“, „Snajperista dva“, imate niz filmova gde vam je radnja usmerena na to kako se pokušava sprečiti navodni genocid u Bosni koji sprovodi Srbija i srpska vojska.

Kada vam ovo pričam, ne pričam slučajno, zašto? Upravo je perjanica Dragana Đilasa, Marinika Tepić žena koja je u ovom domu bila potpisnik inicijative da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici i sve ovo vam govorim iz prostog razloga što ti ljudi sa kreiranjem atmosfere, nekakve negativne, i određenom vrstom pritiska pokušavaju da izguraju ono što je za njih bitno ili ono od čega bi oni imali koristi. Ovo vam je samo jedan u nizu primera.

Zato, poštovani gospodine Pantiću, moju diskusiju, molim vas razumite na pravi način i uputite ove reč podrške, pre svega, vašim kolegama da nikada ne podlegnu ovakvom pritisku, iako će njemu biti izloženi, jer ako može RTS, ako može Dragan Stojković Piski ili jedan najveći Novak Đoković, zašto to danas, sutra ne bi bio sudija kod koga možda dođe predmet koji će biti u vezi sa Draganom Đilasom, Marinikom Tepić ili bilo kim. Zakon je isti za svakog. Zakon ne štiti ni nas kao predstavnike pozicije, a ne bi smeo ni da štiti njih kao predstavnike opozicije.

Stoga, poštovani gospodine Pantiću ja sam uveren da će izabrane sudije raditi u skladu sa zakonom, da će odlučivati onako kako je slovom zakona propisano, a da će uvek i na kraju svega toga korist imati pre svega građani Srbije. Mi ćemo kao narodni poslanici uvek se truditi da kao jedan veliki tim sa Vladom, ali pre svega sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji tr….put uspeha i napretka radimo u interesu svih građana i da od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život za svu našu decu, za generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.

Reč ima doktor Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, uvaženi gospodine Pantiću iz VSS, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, naravno da kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, da verujem u pravosuđe, da verujem u nezavisno i efikasno pravosuđe i da verujem da ovi kandidati za sudije o kojima danas raspravljamo, da kada budu izabrani da će raditi profesionalno svoj posao, kao što verujem da je takav veći broj sudija u Srbiji, kako sudija, tako i tužilaca. Ako nemamo efikasno pravosuđe i nezavisno, nemamo ni određene rezultate u borbi protiv mafije, kriminala i korupcije.

Mi smo svedoci u proteklih godinu dana i nešto da imamo ozbiljne rezultate što se tiče borbe protiv mafije, kriminala i korupcije. Ministarstvo unutrašnjih poslova je odradilo svoj posao odlično. Tu je naravno svoj doprinos dalo tužilaštvo, a sada je na potezu sudstvo.

Voleo bih da se ne dešava, a dešava se da pojedini koji su osumnjičeni ili optuženi za najteža krivična dela, da budu puštani na slobodu. O tome su nešto govorile moje kolege, pa smo tako imali situaciju da u proteklih godinu dana je i nekoliko članova kriminalne grupe Veljka Belivuka pušteno na slobodu odlukom suda. Obrazloženje – pa on se tereti da je samo vozio ubicu na izvršenje ubistva, pa je pušten na slobodu, ne može da utiče na svedoke, on je samo bio vozač u akciji ubistva.

To je bilo jedno od obrazloženja, da ne govorim o nekim sudijama poput sudije Majića i nekih njegovih sramnih presuda, da ne govorim o tome kako su brojni oni koji su bili učesnici najtežih krivičnih dela silovanja i otmica, i oni pušteni na slobodu, da ne govorim o blagim kaznama prema nekim ubicama, silovateljima i otmičarima. Sve je to u nekom manjem procentu. Verujem da se takve stvari neće dešavati i da će svako onaj za koga se dokaže da je kriv, odgovarati u skladu sa zakonom.

Mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem, želimo efikasnije pravosuđe i zato i menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. O tome je opširnije i detaljnije govorio moj kolega Dejan Kesar. Ali, svi koji rade u pravosuđu moraju da shvate da su u službi i države i građana.

Danas ću vam navesti nekoliko primera. Recimo, meni je tokom jučerašnjeg dana stigao odgovor na poslaničko pitanje zamenika Republičkog javnog tužioca, neću da govorim ime – ja sam na sednici 25. novembra postavio pitanje u vezi novih pretnji upućenih predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, a te pretnje su se dešavale u novembru mesecu. Znate li, dragi građani, kakav sam odgovor dobio od zamenika Republičkog javnog tužioca? Da sam već dobio odgovor na identično pitanje koje sam postavio 16. marta u vezi pretnji upućenih predsedniku Vučiću i njegovoj porodici i da sam isto pitanje postavio 29. juna.

Sad ja pitam ove genijalce iz tužilaštva – kako sam ja mogao da znam 16. marta i 29. juna ko će i kako u novembru da preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici? Ili ovi pojedini genijalci iz tužilaštva šablonski odgovaraju i narodnim poslanicima, a tako i građanima Srbije ne ulazeći u sadržinu ozbiljnog poslaničkog pitanja.

Tačno je da sam ja postavljao pitanje 16. marta i 29. juna i 25. novembra. Jeste bila ista tema, ali je sadržina bila drugačija.

Šta ovo govori? To govori da u kontinuitetu tokom cele 2021. godine se ostrašćeno, brutalno, bezobrazno i sramno preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, bez adekvatne reakcije nadležnih organa. Onda imamo šablonski odgovor – pa, već si postavio to pitanje u martu, junu. Eto, u novembru nek ti bude isti odgovor - radimo na tome.

Ne možemo tako šablonski da odgovaramo, ne samo zato što je u pitanju predsednik Republike i naše stranke, nego zato što su u pitanju nečija deca. U pitanju je nečija porodica. Sva deca i sve porodice u Srbiji moraju biti zaštićeni. Nadležni organi, a ja opet podvlačim - verujem da je većina ljudi zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu čestiti, pravedni, školovani i dobri ljudi, kojima je interes Srbije i zakona na prvom mestu, samo želim da se u svim primerima to pokaže u praksi.

Nije efikasno pravosuđe ako se odradi 90%, a 10% se prepusti slučaju. Ne daj bože da se nešto desi, ne daj bože neka pretnja da se ostvari. Koji posle da dobijem odgovor od tužilaštva? Već ste dobili odgovor u martu na to pitanje. Dakle, ja samo molim nadležne u tužilaštvu, a opet kažem većina su čestiti i profesionalni ljudi, ozbiljno shvatite svaku pretnju upućenu bilo kojem građaninu Republike Srbije. Imamo jake institucije, imamo bezbednosne službe, imamo tužilaštvo, imamo policiju, može da se locira svako onaj koji preti.

Ali, sudstvo je i te kako efikasno kada je u pitanju izgovorena reč moga nekog kolege narodnog poslanika ili nekog iz Srpske napredne stranke, da brzo i efikasno bude osuđen jer je naneo navodnu klevetu političkom protivniku za koga je rekao da je kriminalac. Tada se ročišta zakazuju na dve, tri nedelje, imamo ovde dovoljno primera u Narodnoj skupštini, i taj poslanik bude osuđen.

U redu, ako je to u skladu sa zakonom, ako je naneo klevetu, nije problem, neka plati kaznu, ali da to važi za sve. Ali, kada neko od Đilasovih saboraca, Marinike Tepić i ovih njihovih, Ćute, Crnog, koji imaju ove nadimke, kad neko od njih kaže ne za nekog našeg da je lopov, kriminalac ili bitanga, nego kada preti smrću porodici nekog funkcionera SNS ili njemu lično, onda nemamo adekvatnu reakciju nadležnih institucija. Pitam, o čemu se tu radi?

Pitam, da li i dalje, a nadam se da nemamo, a imam informacije da imamo, da li i dalje imamo određene sudije koje rade po nalogu stranih centara moći, pojedinih tajkuna i Dragana Đilasa?

Koliko je danas snažan ovaj, kao što je rekao neko od mojih kolega, tajkunski kartel, koliko je snažan, mislim da je to rekao kolega Miloš Terzić danas, koliko je snažan taj tajkunski kartel Dragana Đilasa? Koliko sudija i tužilaca kontroliše i plaća? Koji su i dalje njegovi ljudi u MUP-u i bezbednosnim službama i koje imamo službenike stranih, tj. zapadnih ambasada koji zajedno sa njima prave paralelni centar moći?

Znam, gospodine Pantiću, da vi i skoro sve vaše kolege ovo osuđujete, jer ni vama ovo ne odgovara. Verujem i u Vrhovni kasacioni sud, verujem i u većinu sudija, znam da vam nije lako, ali zato o ovome govorim javno. Zašto? Da bi pomogao vama, da bi pomogao pravdi i istini, da bi pomogao nadležnim institucijama, da svi vide kako i vama u pravosuđu nije lako, jer imate određeni broj kukolja, imate određeni broj krtica, imate određeni broj plaćenika od strane Đilasa, tajkuna, mafije i stranih službi. Na sreću, nadam se da je samo jednocifren taj broj sudija i tužilaca. Nadam se, ali isto tako se nadam da će biti pročišćeni i očišćeni.

Kad mi iz SNS ili iz naše koalicije ukažemo na neku sramnu presudu, na saradnju sa stranom službom nekog iz pravosuđa, mi smo optuženi da se mešamo u rad pravosuđa. Pojedine vaše kolege su osnovali nevladine organizacije koje se finansiraju iz spolja. Pojedine vaše kolege primaju platu iz budžeta Srbije i primaju platu iz inostranstva. Zamislite šta bi bilo sa poslanicima SNS kada bi neko od nas primao pored plate iz budžeta i novac iz inostranstva da vodi nekakvu nevladinu organizaciju koja se bavi pravosuđem.

To je istina i to mora da se iskoreni. Zašto? Da bi vladala pravda. Zato što je Srbija zemlja pravde. Srbija je zemlja zakona. Mi, predvođeni Aleksandrom Vučićem, činimo sve da i pravosuđe bude efikasnije i da sve ono što je do Vlade Srbije, sve ono što je do Ministarstva pravde da vam omogući bolje uslove da se uradi i to se uradilo.

Neko od mojih kolega je govorio, čini mi se kolega Mladen Bošković, koliko je samo od 2012. godine do danas izgrađeno i renovirano pravosudnih institucija, u sjajnoj organizaciji Ministarstva pravde Republike Srbije. Dakle, Ministarstvo pravde i Vlada Srbije i predsednik Vučić čine sve da bi vama omogućili da imate sve uslove da radite nezavisno od nas iz političkih struktura, da radite efikasno i profesionalno. Ja verujem u vas i verujem da će ove sudije koje su izabrane sada i koje su izabrane tokom godine, kao i vi iskusni da ćete sprovoditi pravdu u Srbiji.

Na kraju, želim svoje izlaganje da završim jednom lepom vešću koju je saopštio predsednik Republike Aleksandar Vučić, stigao je lek protiv korone u Srbiju. Dakle, taj lek u Evropi imaju samo Srbija, Slovenija, Danska i Litvanija.

Završavam svoj govor rečima Aleksandra Vučića – Životi i zdravlje ljudi nemaju cenu. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima dr Boban Birmančević.