Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Violeta Ocokoljić.

Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege, dragi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o izboru sudija koje po prvi put biramo na sudijsku funkciju i zaista iz materijala koji smo dobili za ovu sednicu možemo da vidimo da su biografije kandidata na mestu i da su lica koja ćemo birati za sudijske funkcije zaista lica koja ne samo da ispunjavaju uslove za obavljanje ove vrlo važne funkcije već su do sada stečenim iskustvom pokazali da su spremni da po prvi put sednu u sudijsku fotelju. Pre nego što sednu u sudijsku fotelju jako je važno da kandidati znaju da su tri ključna uslova za obavljanje sudijske funkcije – nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost. Upravo su ovi uslovi ključni kako bi pravni poredak naše zemlje ostao zaštićen, a sudska vlast nastavila da obavlja onu svoju osnovnu ulogu, a to je zaštita građana i odlučivanje o njihovim pravima i njihovim obavezama.

Pored ovih uslova sudije treba da znaju da su odgovorni i Narodnoj skupštini zbog poštovanja zakona koji se upravo ovde u Narodnoj skupštini donose, ali i narodu jer sve presude koje donose donose u ime naroda. Biti sudija jeste čast, ali istovremeno i velika odgovornost i obaveza jer građani Republike Srbije očekuju od vas da sudite po pravičnosti i da nikada ne prekršite one osnovne postulate sudske vlasti, a to je da su svi građani pred Ustavom jednaki, bez obzira na veru, rasu, stranačku ili nacionalnu pripadnost i da svi zaslužuju da budu jednako tretirani pred Ustavom.

Kao nekome ko je biran od strane naroda i ko upravo iz izborne volje naroda crpi legitimitet da govori u Narodnoj skupštini o različitim temama, pa i o temama izbora sudija koje se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, važno mi je da buduće sudije znaju da kao što političarima nije mesto u sudijskoj fotelji, isto tako ni sudijama nije mesto u politici. I politikom ne treba da se bave, jer zato nisu birani od strane naroda.

Ako već, požele da se bave politikom časno i pošteno na kraju krajeva da podnesu ostavku na sudijsku funkciju, da se kandiduju samostalno ili ispred neke političke opcije i da provere koliku tu podršku građana zaista imaju i na taj način steknu legitimitet da govore o različitim tamama, pa na kraju krajeva i o politici. Sve drugo je zloupotreba sudijske funkcije, a mi smo se tih zloupotreba nagledali i te kako mnogo u nekom proteklom periodu.

Dali je zloupotreba sudijske funkcije ili sloboda govora, pošto se sve danas svodi pod velom slobode govora o kojim god temama da neko govori, kada jedan sudija Apelacionog suda bez odobrenja predsednika suda gostuje u političkoj emisiji i vrši političku promociju Dragana Đilasa, ja ostavljam građanima da procene. Ali, meni je važno da budući kandidati tj. buduće sudije, a današnji kandidati znaju, kao što i predstavnici VSS treba da znaju, da je neophodno uspostaviti moralna načela za izbor sudija kako ne bismo dolazili u situaciju da se politikom bave oni koji za to nisu birani od strane naroda.

Više puta smo ovde u Narodnoj skupštini osporavali pojedine predloge kandidata za izbor sudija, ali i predsednika sudova, upravo zbog nedostatka moralnih načela, zbog nedostatka etike, zbog nepoštovanja pravičnosti, pa na kraju krajeva i zbog zloupotreba.

Spravom, mnogo govorim o ustavnim promenama i tek ćemo govoriti u nekom narednom periodu i o koracima koji bi trebali da doprinesu efikasnijem pravosuđu, ali nisu ustavne promene same po sebi i dovoljne, niti su ustavne promene čarobni štapić koje bi trebale da doprinese uredi stanje u sudstvu koje se urušavalo godinama vlasti Demokratske stranke.

I nakon ustavnih promena, rad sudija će u mnogome zavisiti upravo od moralnih načela sudija koji se biraju za sudijske funkcije, a za to će direktno biti odgovorni članovi VSS.

Ja ne mogu, a da se ne prisetim koja su to moralna načela delegirale sudije za vreme vlasti Demokratske stranke i ne mogu da se ne setim one katastrofalne reforme pravosuđa 2009. i 2010. godine čije se posledice osete i dan danas, i zaista ne bi trebalo da nas čudi što nam je stanje u sudstvu zaista zrelo za jedne ozbiljne promene.

Jedan francuski pisac je vrlo lepo, rekla bih, tačno rekao – dužnost je sudija da presuđuju, a njihov zanat da presudu odlažu. Mnogi znaju svoju dužnost, a rade samo svoj zanat. Ja ću u tom maniru budućim sudijama poručiti da dužnost treba da shvate kao čast, što sudijska funkcija zaista i jeste i da kroz efikasnije sudske procese obezbedimo građanima efikasnije pravosuđe.

Dakle, do vas je, buduće sudije, do vaše dužnosti, do vaše odgovornosti i na prvom mestu do vaše časti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, na današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo o jako bitnim temama, o jako važnim izborima u razne državne organe, međutim govorimo i o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Uveren sam da su NBS i nadležni odbor u Skupštini Srbije, Odbor za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneli ispravnu, dobru odluku i da su izabrali člana koji će zaista doprineti razvoju našeg monetarnog sistema. Svakako ću tu odluku podržati.

Što se tiče tih tekućih makroekonomskih kretanja, naveo bih da su makroekonomska kretanja tokom 2021. godine značajno povoljnija do inicijalno projektovanih onom fiskalnom strategijom prethodne godine i Zakonom o budžetu, BDP u ovom periodu je bio vođen građevinarstvom, industrijskom proizvodnjom, ali i rastom obima izvoza. Dobra dinamika proizvodnje kroz efektuiranje stranih direktnih investicija, odlike su uspešne politike Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Kreatori te ekonomske politike kontinuirano rade na merama koje imaju za cilj dalje ubrzanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, otvaranje novih radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Uz to smo imali paket ekonomskih mera koji je realizovan tokom 2021. godine, koji direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje tog poslovanja. Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i od povoljnijih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti, od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu i za sledeću godinu je revidirana za 1%, sa 6%, na 7%, u zavisnosti koja se metodologija koristi taj procenat, odnosno rast BDP može biti znatno veći.

Ako se kumulativno gleda i prošla i tekuća godina, mi se nalazimo u top tri evropske ekonomije kada je stopa rasta BDP u pitanju i to upravo u doba pandemije virusa Kovid 19 i rasta cena hrane i energenata na svetskom tržištu.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu je omogućilo da se kroz rebalans budžeta stvore uslovi za nastavak finansiranja borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenja negativnih posledica po privredu koje je prouzrokovala pandemija virusa Kovid 19.

Zahvaljujući ovim uspešnim rezultatima, uspešnom rebalansu budžet za 2022. godinu podrazumeva povećanje plata i penzija, povećanje minimalne cene rada, rast BDP, ali i rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Znači, izdvajanja za kapitalne investicije, odnosno za kapitalna ulaganja.

Nivo javnog duga je pod kontrolom i nastaviće se sa tim kapitalnim investicijama i podizanjem plata i penzija tj. javni dug je i dalje ispod nivoa Mastrihta koji određuje kriterijume konvergencije Evropske centralne banke i to sve zahvaljujući uspešnoj fiskalnoj politici koju vodi pre svega Ministarstvo finansija, na čelu sa ministrom Sinišom Mali, ali i celokupna Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i naravno predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Obzirom da govorimo o Savetu guvernera, odnosno izboru člana Saveta guvernera Narodne banke, moram se osvrnuti i na rezultate u monetarnoj politici koja je i te kako podjednako bitna komponenta celokupne ekonomske politike jedne države, naravno uz fiskalnu politiku. Što se tiče monetarne politike, ekonomija i radna mesta su očuvani tokom pandemije i nastavlja se dalji rast, a referenta kamatna stopa kao osnovno sredstvo monetarne politike, osnovna alatka monetarne politike je zadržana na nivou od 1%, što je za 1,25% manje u odnosu na period pre pandemije, kada je iznosila 2,25% i sve to sa ciljem da se dodatno podstiče ta kreditna aktivnost uz dalji rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima, što je dobro, jer se time jača politika dinarizacije. Naravno, to je izrazito kontrolisan proces, ne treba ni sa tim preterivati i koji uspešno sprovodi NBS.

Takođe bih napomenuo još jedan bitan podatak za te intrade kredite nema kamatne stope. To su oni dnevni krediti za likvidnost banaka i velikih preduzeća. Narodna banka Srbije očekuje da će se međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci najverovatnije naći na nivou višem nego u avgustu. Slična je situacija u ostalim zemljama u okruženju i u svetu, iznad gornje granice ciljanog koridora, to je kod nas 3%, 1,5% poena iznad ili ispod, ali da će se iščezavanjem tih efekata ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja.

Ali, da će se iščezavanjem tih efekta novogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda, hrane i energenata, u drugoj polovini naredne godine očekivati povratak inflacije u taj ciljni okvir, u ciljni koridor, a potom i na taj bazni nivo ispod centralne vrednosti cilja, a to je dodatni pokazatelj da smo mi integrisana ekonomije. Integrisani smo u sve svetske trendove, delovi smo svetske privrede, članovi međunarodnih organizacija, članovi nadnacionalnih organizacija, upravo zato što ta cena, odnosno povećanje energenata, cene energenata, povećanje cena hrane se dešava na svetskom nivou i zato to utiče i kod nas, to su ti egzogeni šokovi kod nas, ali to je, rekao sam, pokazatelj da smo deo te svetske privrede što je jako bitno.

Narodna banka Srbije u ovom periodu deluje i te kako proaktivno i u periodu od prethodnog sastanka izvršni Odbor Narodne banke preduzeo je nekoliko aktivnosti ka održanju te monetarne stabilnosti u Republici Srbiji.

Naime, donete su dve ključne odluke. Prva odluka je da se od oktobra prestane s organizovanjem repoaukcija kupovine hartije od vrednosti putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana likvidnost, dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima od 0,10%, a pored toga na prvoj repoaukciji u oktobru Narodna banka Srbije povećala prosečnu izvršnu ili ponderisanu stopu za čak 23 baznih poena sa prethodnih 0,11%, koliko je u proseku iznosila od početka godine, na 0,34%. Inflacija 7,5% međugodišnja, ali još uvek znatno niža ona bazna inflacija, znači, indeks potrošačkih cena po isključenju cena hrane, energije, alkohol i cigareta i ona iznosi 2,7% što je dobar rezultat, i očuvanju te bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja stabilnost deviznog kursa koje je sidro cenovne stabilnosti koja će biti očuvana i za sledeću godinu u srednjem roku.

Na ovaj način efektivno su i proaktivno pooštreni monetarni uslovi bez promene referentne kamatne stope, kao osnovnog sredstva, odnosno alatke monetarne politike i koridora kamatnih stopa, kako je najavljeno, koristeći na pravi način fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike koji domaći monetarni okvir pruža Narodna banka Republike Srbije.

U odnosu na početak pandemije povećali smo, za razliku od brojnih evropskih zemalja, naše devizne rezerve za čak 3,3 milijarde evra i one sada bruto iznose 12,8 milijardi evra, a takođe imamo gotovo 37 tona zlata što je čak za 2,5 puta više nego na kraju 2012. godine. To je još jedan dobar indikator šta su radili svi oni prethodni guverneri, šta se radilo za vreme žutog tajkunskog režima od 2000. godine do 2012. godine. Čak 2,5 puta imamo više zlata nego na kraju 2012. godine. Ovo je jedan sjajan podatak.

To znači, da Narodna banka Srbije deluje proaktivno u uslovima pandemije virusa Kovid – 19, u uslovima povećanja cene energenata i hrane na svetskom tržištu i pravovremenim i blagovremenim merama sa tom proaktivnom politikom, sa odgovornim merama utiče na monetarnu stabilnost u Republici Srbiji, sve to zahvaljujući naravno guvernerki Narodne banke Srbije, gospođi Jorgovanki Tabaković koja vrlo ozbiljno, vrlo marljivo, vrlo predano radi da se ovaj sistem održi kako treba, kako valja.

Naveo bih i to da su te stabilne javni finansije i likvidna kasa, uz odličnu saradnju Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije, oni čine tu savršenu energiju, savršen spoj, odnosno savršenu sinergiju, bolje tako reći.

Naravno, postoji još instrumenata da se održi stabilna monetarna politika, odnosno cenovna stabilnost. To su robne rezerve i akcize, naravno imamo još instrumenata koje možemo iskoristiti.

Ovde je jako bitno da je ta povezanost monetarne politike i cenovne stabilnosti sa cenom energenata. To stoji, međutim nama razni opskurni likovi pričaju o tome i oni nam spočitavaju rezultate. Na primer, imate Dragana Đilasa, prosto nemam više šta da kažem o njemu, svi znamo šta je Dragan Đilas uradio za srpsku privredu, svi znamo kako je Dragan Đilas devastirao u potpunosti srpsku ekonomiju, kako je uništio fabrike, kako je gradski budžet koristio, tako ću slobodno reći, kao svoju sopstvenu kasicu prasicu. Neko ko je ceo svoj politički opus posvetio sticanju ogromnog bogatstva, ogromnog novca i to upravo narodnih para, znači na račun budžeta Srbije, na račun naroda.

On je svet o učinio i onda on sa svojim sledbenikom Nikezićem, inače grofom od „Cas Mecon“, a ta Nikezić familija i te kako je upletena u razne afere. Svi znamo šta se desilo sa Azotarom, svi znamo šta su oni činili tokom svih ovih godina. Oni nama govore o ekonomiji, o politici, o ceni energenata, o električnoj energiji, ja mislim da je to jako smešno, jako komično da takvi ljudi uopšte danas govore kako treba neko da radi, kako treba neko da se ponaša, da govore o rezultatima.

To su ljudi, kažem, koji su ceo svoj politički opus posvetili sticanju ogromnog bogatstva, ispunjavajući isključivo svoje partikularne političke interesa. Njih nije zanimala ni energetika, ni zdrava životna sredina, ni bolnice, ni škole, ni vrtići, ni putevi, ni infrastruktura, ni međunarodni ugled Srbije u svetu, ni bezbednost Srbije, ni stabilnost celokupnog finansijskog sistema. Njih ništa apsolutno nije zanimalo, isključivo ih je zanimalo da što više novca pokradu i to je to.

Sad, taj isti mašinski mozak Dragana Đilasa, taj mozak veruje da će uprkos tome što je ono bio ključni, slobodno tako mogu da kažem, ključni, odnosno glavni uništitelj Republike Srbije u tom periodu, isti taj mašinski mozak veruje da će da osvoji 25,5% glasova na parlamentarnim izborima njegova partija sa njegovim koalicionim partnerima, a da će se takođe doći do drugog kruga na predsedničkim izborima.

Gospodine Dragane Đilas, vi slobodno verujte u te snove, odnosno u te bajke, a 4. aprila, odnosno u noći uoči 4. aprila vi ćete se probuditi iz tog zimskog sna i shvatićete da je relanost sasvim drugačija za vas.

Zahvaljujem i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi članu VSS, uvažene koleginice i kolege, ja ću podržati sve predloge svih tačaka današnjeg dnevnog reda obzirom da nije bilo primedbi na izbor pojedinih nosilaca funkcija od strane narodnih poslanika koji dolaze iz tih sredina, odnosno lokalnih samouprava na koje se izbori odnose.

Za početak reći ću da sam pročitao juče, prekjuče jednu izjavu jedne od lidera bivše vlasti, a sada opozicije, da sa ustavnim promenama u pravosuđu treba sačekati, tj. treba odložiti referendum zakazan za 16. januar, sve dok se ne konstituiše neka nova Skupština posle aprilskih izbora koja će o tome odlučivati u nekim drugim okolnostima, verovatno misle na neki drugi sastav ovog doma kvalifikujući da je ova Skupština u stvari jednopartijska i da nije dobro da jednopartijska Skupština donosi takve odluke.

Vrlo čudna izjava od strane onih koji su punih 12 godina vršili vlast, od 2000. do 2012. godine, i ne samo da ništa nisu učinili sa preporukama Venecijanske komisije da se stanje u pravosuđu poboljša, nego su Ustavnim zakonom iz 2009. ili 2010. godine naneli štetu pravosuđu koja je neprocenjiva, čije posledice trpimo i dan danas. Šteta je kako stručna, profesionalna, tako i materijalna, jer smo kasnije morali, odnosno država je kasnije morala da isplaćuje i nadoknade za neisplaćene zarade sudijama i tužiocima.

Zaista je neobično da nam lekcije iz oblasti pravosuđa drže oni koji su, i jedino oni, čak nikada pre njih i nikada posle njih izbori tj. predlozi za nosioce pravosudnih funkcija nisu prolazili partijske organe. Samo tada u vreme vladavine žute mafije predlozi za sudije i ostale pravosudne funkcije su išli kroz opštinske odbore DS i morali su tamo da dobiju saglasnost i na osnovu toga je izvršena velika seča sudija i tužilaca 2010. godine.

Dakle, Marinika Tepić je izjavila da bi bilo jako dobro i korisno da se sve ovo što smo mi već uradili i zakazani referendum za 16. januar odloži, sve do konstituisanja neke nove Narodne skupštine. E, sad, ja pitam – šta bi to promenilo? Sa moje tačke gledišta, to ne bi promenilo ništa. Prvo, i oni sami znaju, kao što i građani Srbije znaju, da njihov potencijal da osvoje trećinu poslaničkih mesta je mali, gotovo nemoguć, a ovde se sve odluke donose dvotrećinski.

Čak i u nekom hipotetičkom teorijskom slučaju da ta udružena, združena patriotska i ona druga opozicija koju čini bivša vlast osvoje više od trećinu mandata, da li to znači da se oni ne slažu sa svim reformama koje su postignute od 2012. godine do danas, a koje su u skladu sa praksom EU i sa preporukama savetodavnog tela Saveta Evrope, tj. Venecijanskom komisijom, koja je u stvari savetodavno telo za demokratiju putem prava?

Ono što oni nisu realizovali od 2000, tj. 2005, 2007, pa do 2012. godine, a što predstavlja i neophodan uslov na putu Srbije ka EU i neophodan uslov za uspešan završetak pregovora za Poglavlje 23, uradila je ova vlast. Šta oni misle da bi postigli čak i da imaju mogućnost da sa trećinom poslanika, ili više, utiču na te odluke? Prosto, to mi nije jasno.

Jednostavno, neko ko je grešio, neko ko je toliko štete napravio, mislim na celokupnu bivšu vlast, a ne samo na gospođu koja je tu izjavu dala, imaju uopšte hrabrosti da se jave i da komentarišu ove uspešne reforme koje je Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima uspela da izvede i za koje sam siguran da će se potvrditi na referendumu.

Nije ovde jedna partija prisutna u koaliciji, ovde je veliki broj stranaka koje su prepoznale iste zajedničke ciljeve i isti zajednički put dolaska, odnosno kretanja ka tom cilju. Tako da, to što u Narodnoj skupštini postoji saglasnost političkih stranaka da se određene reforme izvrše i da se određeni zakoni donesu, to uopšte ne znači da je ova Narodna skupština jednopartijska. To je jedna, da tako kažem, prljava podvala bivše vlast. Jer, bivšu vlast uvek treba nazivati bivšom vlašću, a ne samo opozicijom, jer u opoziciji ima i onih koji nikada nisu bili na vlasti.

Dakle, ono što oni nisu uspeli da urade, tj. ono što oni nisu želeli da urade, a imali su preporuke Venecijanske komisije, mi smo pre par nedelja završili i siguran sam da će 16. januara biti potvrđeno na referendumu. Zaista se radi o promenama koje ne samo da podvlače nezavisnost sudstva u Ustavu, nego podvlače i personalnu, obezbeđuju personalnu nezavisnost sudija bolje nego što je to rešeno Ustavom iz 2006. godine.

Naime, sve one bojazni u praksi, bojazni sudija da mogu da trpe određene posledice ukoliko sude u skladu sa svojom stručnošću i ukoliko nezavisno donose odluke, otklanjaju se amandmanima koje smo usvojili. Tako da i onaj uslov da se posle tri godine nekog probnog rada sudija potvrđuje na Visokom savetu sudstva otklanja se, jer se smatra da tokom te tri godine na sudiju početnika može da se vrši odgovarajući pritisak, hipotetički. To ne znači da će se on vršiti u praksi, ali potencijalno je moguće da on bude pod određenim pritiscima, kako bi time bio uslovljen da kasnije bude stalno izabran. Zbog toga se taj uslov, odnosno ta odrednica o izboru na probne tri godine ukida, upravo da u tom periodu sudija potencijalno ne bi bio izložen odgovarajućim pritiscima.

Takođe, personalnoj nezavisnosti sudije doprinosi i deo koji se odnosi na njegovu disciplinsku odgovornost, odnosno razrešenje. Umesto nejasnih odrednica kako i zbog čega sudija može da bude razrešen, a sve ovo se odnosi na tužioce, ja sada govorim o sudijama, ali slične su odrednice i za tužioce, precizno se u Ustavu definiše da sudija može biti razrešen ukoliko teže povredi disciplinsku odgovornost i to na način da to vređa ugled sudijske funkcije ili poverenje javnosti u sudstvu.

Naravno, zakonima i bližim aktima to će se precizno razraditi, ali je bilo potrebno da to bude zapisano u Ustavu. Jer, znate kako, Ustav je akt koji se teže menja, sporije menja i nije dobro da jedan sudija, čiji radni vek može biti i 30, 40 godina, bude prepušten samo zakonima i da se samo zakonima određuju uslovi pod kojima on može biti razrešen ili premešten, jer to onda znači da svaka većina posle četiri godine može da te uslove menja.

Zato se to, na preporuku Venecijanske komisije, utvrđuje Ustavom, kao što se Ustavom utvrđuju i uslovi pod kojima sudija može da bude premešten. Jer, premeštanje ili pretnja premeštanjem, čak i ona neizrečena, može da bude jedan vid uticaja na rad sudije, odnosno jedan indirektni uticaj na njega, tako da se Ustavom definiše da sudija može da bude premešten u drugi sud samo ako taj sud preuzima one nadležnosti ili pretežni deo nadležnosti suda kojima se bavi sudija o kojem je reč.

Znači, bilo da se osniva novi sud, bilo da se taj pretežni deo nadležnosti premešta u neki drugi sud, on se samo pod tim uslovima može premestiti tamo, ili pod uslovom da se lično saglasi da bude premešten.

Dakle, ciljevi ustavnih amandmana koje smo mi doneli su da ojačaju personalnu nezavisnost sudije, time što će da otklone sve one potencijalne mogućnosti ili lukave mogućnosti uticaja na sudiju i na njegovu nezavisnost. To je: premeštanje, razrešenje i probni rad od tri godine.

Takođe, sastav Visokog saveta sudstva je, duboko sam ubeđen od samog početka, rešenje koje je mnogo bolje od ovog postojećeg. Da ovo postojeće rešenje nije idealno govori činjenica da smo mi na sednicama Narodne skupštine imali priliku da osporavamo ponekad i do trećinu predloga Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Šta to znači? Svi ti kandidati su dobili sjajne i bajne ocene u sudovima u kojima trebaju da budu izabrani, sve je to prošlo, sve komisije, sva ta radna tela Visokog saveta sudstva, svi su oni ovde ocenjeni najvišim ocenama, ali smo mi i one kolege koje dolaze iz lokalnih samouprava gde ti ljudi trebaju da rade i gde su radili jednostavno došli do drugih podataka, odnosno činjenica da jedan deo tih kandidata najčešće nije dostojan da obavlja posao za koji je predložen.

Tako da, sama ta činjenica da smo mi osporavali jedan veliki broj predloga Visokog saveta sudstva govori o tome da način na koji se bira Visoki savet sudstva treba popraviti. Mislim da ustavni amandmani koje smo usvojili i koje će građani potvrditi na referendumu upravo rade reformu u tom smeru, tj. doprinose nezavisnosti Visokog saveta sudstva.

Naravno, izbor sudija se reguliše zakonom, zakonom i podzakonskim aktima je značajno urediti i pitanje monitoringa rada sudije, pitanje kvantifikacije njegovog rada, merenja kvaliteta rada, ocenjivanja kvaliteta rada i tako dalje jer će sve to biti bitno budućem Visokom savetu sudstva za ocenu rada sudija.

Nezavisnost Visokog saveta sudstva garantuje i to što će četiri predloga biti izglasana na Narodnoj skupštini od ukupno osam, ali dvotrećinskom većinom poslanika, što u određenoj situaciji koja se može desiti u nekoj budućnosti ili daljoj budućnosti garantuje, odnosno pretpostavlja da oko ta četiri predloga, ta četiri pravnika moraju da se slože i predstavnici pozicije i predstavnici opozicije.

Vrlo je važno urediti izbor šest sudija u Visoki savet sudstva koji u stvari predstavljaju svoju struku, jer se među njima bira i predsednik Visokog saveta sudstva. Znate, nije dobro da, a mislim da je do sada to u nekim slučajevima bilo, odnosno dešavalo se, da to u stvari budu predstavnici određenih lobija u apelacionim sudovima. Tako da zakonom i podzakonskim aktima i nekom metodologijom mora da se dobro utvrdi način izbora tih šest ljudi koji će zaista predstavljati struku, koji čine većinu u Visokom savetu sudstva i koji će obezbediti nezavisnost i Visokog saveta sudstva a onda svojim radom obezbediti i nezavisnost sudija, tj. njihovu personalnu nezavisnost i čitavog sudskog sistema.

Znamo mi da je naš pravosudni sistem i dalje opterećen i nepotizmom i rodbinskim vezama i da u ovim predlozima koje smo u proteklih godinu, godinu i po dana dobijali od strane Visokog saveta sudstva bilo mnogo predloga - ja tebi, ti meni, odnosno da su tu bili razni rođaci, sestrići, sestričine, članovi uže i šire porodice ili članova Visokog saveta sudstva ili predsednika opštinskih ili sudova višeg nivoa. Tako da zaista od ovih ustavnih amandmana koji su jedan temelj za donošenje zakona i drugih akata kojima će se stvari bliže odrediti, ja očekujem puno i očekujem punu podršku građana na referendumu.

A da Venecijanska komisija nije neko ko nama želi zlo, jer čuo sam ovde danas komentare da baš i ne treba imati neko poverenje u nju, suprotno, mislim da u nju treba imati veliko poverenje i ona jeste organ od autoriteta. Ona je ukazala na pogubne posledice koje će ustavni zakoni iz 2009. godine imati na sudstvo, kada je izbor svih sudija i tužilaca resetovan i kada su svi oni morali da prođu opštinski odbor DS da bi bili izabrani na funkcije.

Znači, Venecijanska komisija je ukazala i na to i rekla je da će to biti pogubno po naše sudstvo i to se zaista desilo. Tako da njena uputstva smatram vrlo kvalitetnim i nju vrlo dobronamernom i kvalifikovanom za savete i u našem slučaju.

Da se još jednom vratim na kraju na gospođu Tepić i bivšu vlast, meni ovih dana u izveštajima medija smetaju neke izjave, da eto sad neki tamo Sava ili Savo, kako li se zove, je pozvao građane da ne izađu u subotu na neke protest, blokade ulica i puteva i eto, građani su njega poslušali. Pa, dajte ljudi, nemojte da zamenjujemo teze, nemojte da od nekog ko do juče nije postojao u političkom životu Srbije i prostoru, pravimo sad neku veličinu i da mu dajemo značaj koji mu ne pripada. Pa, građani nisu izašli na ulice i nisu blokirali ulice zato što je predsednik Srbije uradio sve ono što je trebalo da uradi jer je prosto osetio energiju građana. Posetio je Gornje Nedeljice, razgovarao je sa ljudima, razgovarao je i sa drugim ljudima i sa svojim pravnim savetnicima.

On je prosto prepoznao, kao što to uvek najbolje radi, bolje i od Vlade i od narodnih poslanika. Prepoznao šta treba da se uradi, kakva je volja, kakva je energija naroda. Jedan zakon je potpisao, predložio da se u jednom delu izmeni, drugi zakon je odbio da potpiše i zahtevao jedan duži period od šest meseci da se stvari usaglase sa svim zainteresovanim stranama i da se obavi javna rasprava.

Tako da, to što je ekološki ustanak propao, što su blokade ulica i puteva propale, raskrsnica, pa nije za to zaslužan neki Savo, ili ne znam Janko ili Marko, koji je pozvao narod da ne izađe na ulice nego je zaslužan predsednik Republike Srbije koji bolje od bilo koga može da prepozna energiju naroda i volju građana u određenom trenutku.

Zahvaljujem se na vremenu koje ste mi dali. Živeo predsednik Republike Srbije! Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem gospodine Orliću, poštovani uvaženi predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici.

Pokušaću da u svojoj diskusiji sa ne ponavljam, što su moje uvažene kolege u prethodnim govorima već obradili određene teme, pa ću pokušati da istaknem šta je po meni izuzetno važno u kontekstu tačaka dnevnog reda koje imaju veze sa izborom u pravosuđu.

Ja ću kao i svaki put da ponovim konstataciju da sam, i do poslednjeg dana ću to ponavljati, da sam uvek zadovoljan i sretan kada na dnevnom redu imamo ove tačke dnevnog reda. Uveren sam u ispravnost toga da nadzornu ulogu u međusobnoj kontroli sva tri stuba vlasti izuzetno važno za svaku državu, pa i za državu Srbiju, upravo imamo ovakav raspored međusobne kontrole, nego što je sve ono što dolazi kao obaveza, vezano za evropske integracije itd.

Za mesec dana nam stiže i referendum o izmenama Ustava. Kad govorimo o toj strukturi to u suštini znači da će ova sednica i još sledeća biti poslednja praksa koju ćemo imati, ako referendum prođe u tom smislu reči i ako se građani, koji su vrhovni autoritet u smislu volje koju mi treba da sprovodimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Njihovo merilo i njihov odnos prema referendumu i glas će biti obaveza za sve nas ovde i u svim drugim institucijama i Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da kažem, s obzirom da sam zaista puno vremena proveo u Bosni i Hercegovini u Republici Srpskoj, da sam u smislu procene da li će ovo biti dobra odluka, izražavam veliku dozu skepse, jer taj projekat koji je od 2003. godine u BiH koja se ne može porediti sa Republikom Srbijom, ona je međunarodni protektorat, ali i takav protektorat u smislu reforme pravosuđa, koje je vodila međunarodna zajednica, jedna od zapadnih sila. I taj projekat nije uspeo po mišljenju svih međunarodnih relevantnih činilaca u oceni stanja pravosuđa. Ako hoćete, konkretno uzeću samo jedan fragment borbe protiv kriminala, korupcije, organizovanog kriminala, itd.

Međutim, iako bi iz tog ugla sada pravio analizu dalje, lično kada bi se ja izjašnjavao morao bi reći da nisam za takav proces. Smatram da bi bio licemeran jer ovde na jednoj od prvih sednica kada smo birali Vladu Republike Srbije, njena osnovna spoljno-politička agenda je bila evropske integracije. Jedno od prvih načela i prvih principa je bila ulazak u EU. I sam proces evropskih integracija podrazumeva da imamo u perspektivi određena prava, imamo i određene obaveze.

S obzirom da evropske integracije nisu švedski sto kako to vole da kažu, mi ne možemo da kalkulišemo prema ovom pitanju i moramo da zatvaramo jedno po jedno poglavlje. Mislim da i u tom kontekstu, bez obzira što svako od nas ovde, možda po određenom pitanju ima i svoje lično mišljenje, svi mi koji smo dali glas za izbor Vlade Republike Srbije, za ekspoze koji je premijerka Brnabić podnela ovde, dali smo glas i za izbor Vladi i za ekspoze, nije uredu da mi svoj lični stav stavljamo ispred onoga što je zajednički cilj bio i izborom ove Vlade, a i spoljno-političke agende koji ima Republika Srbija.

Prema tome, ja ću da pratim ono što je i ovo moje prethodno glasanje, ali naravno pratićemo i proces koji ide u tom pravcu, koji podrazumeva da i preporuke koje je dala Venecijanska komisija su s jedne strane obaveza zato što je naša agenda takva i zato što je većinska volja takva kakva jeste bila u svemu tome.

Ako bi govorio prethodno o svemu tome, na listi koji su bili svi poslanici iz SNS, mi smo svoj politički program baždarili na ovim vrednostima i na mnogim drugim, ali između ostalog i na ovim. I na četiri stuba spoljne politike, ali u smislu evropskih integracija rekli smo jasno – ne kalkulišemo. Poslali smo te poruke. Vodimo odgovorno te procese. Evo, u ovom sazivu parlamenta koji je toliko osporavan, toliko sa različitih strana završavamo jedan izuzetno važan posao za državu i pokazujemo odgovornost.

U smislu sprovođenja svega toga ja sam potpuno uveren da ćemo dokazati kredibilitet, zato što od same ideje, od samog programa, od samog izbora Vlade, normativima procesa koji se vode ovde u samoj Skupštini, preko Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pokazali smo da se mi sa ovom temom ne šalimo, da ne kalkulišemo na bilo koji način, već da smo spremni da ispunjavamo svoje obaveze koje smo na putu evropskih integracija sebi dali, ne samo za obavezu, već i za put za koji smo se opredelili.

Prema tome, ovu poruku koju sam i sebi sam rekao, upućujem i svim drugim kolegama i svima onima koji možda pod utiskom kreiranja nekog mišljenja javnog mnjenja koje se menja iz dana u dan, pa krene neka priča po društvenim mrežama, po portalima, po medijima koji su antidržavni, antinacionalni, pa onda gledaju da se na određeni način svoji stavovi oblikuju onim što se možda učini da u određenom momentu postane neki većinski stav. Mislim da to nije u redu, da to nije pozicija ličnog integriteta, da vi menjate svoje stavove kako se pritisak javnosti po određenom pitanju radi. I potpuno uveren, iz tog razloga, zato se i nalazim u ovoj poslaničkoj grupi, SNS, koja ne menja stavove u kontekstu priča obaveza koje treba da preuzme, pa čak kada su one teške, ili u određenom momentu se ne vide svi uglovi i značaj svega onoga što treba da uradi.

S druge strane, naši politički protivnici, biraću reči o njima, oni po najkrupnijim pitanjima nemaju stav. Ja sam, spremajući se za ovu diskusiju, pokušao da dođem do stava naših političkih oponenata koji će vrlo verovatno, ako uspeju da prođu taj famozni cenzus od tri posto, biti sutra u klupama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa ćemo imati priliku i uživo to da čujemo. Ali, dok ih nema, možemo da se referišemo na njihove stavove koji postoje u medijima. I ako vidite te njihove stavove, onda vidite da oni po pitanju referenduma, vezano za promene Ustava Srbije, nemaju stav, odnosno pokušavaju da izbegnu da kažu koje je njihovo mišljenje. Znate, kao, oni su veliki Evropljani, za EU, za ispunjavanje određenih obaveza, a po najvažnijem ključnom pitanju nemaju uopšte stav, već pokušavaju da unize ovaj saziv parlamenta, da mu kažu da on nema kredibilitet, da je jednopartijski, pa da je to razlog zato što će biti protiv referenduma koji će se održati za mesec dana.

Govorite vi šta hoćete, ali koji je vaš stav po tom pitanju, kad sedite svaki dan sa određenim ambasadorima iz zapadnih zemalja, iz EU, šta kažete po tom pitanju? I kao što nemate stav po tom pitanju, odnosno nećete da ga iznesete, a naravno da jeste "za", jel hoćete da se dodvorite javnosti, hoćete po svakom pitanju, pa i po pitanju referenduma, da pravite momentum za pobunu, gde će se ujediniti svi oni koji imaju potpuno suprotstavljene političke stavove, kako u vrednosnom smislu tako i u ideološkom, ne bi li pronašli neki budući momenat da ponovo podignete prašinu i ujedinite sve one koji se ne mogu ujediniti nikako, da strpate u jedan džak i "babe i žabe" i sve one koji rade jedni protiv drugih, ne bi li oštetili Republiku Srbiju, ne bi li oštetili vlast koju Republika Srbija danas ima, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Ta politika je vrlo licemerna, vrlo je prozirna. Možete je uočiti, ne trebate puno analizirati i videti da tu nema nikakvog političkog stava, kao što nemaju stav po pitanju problema koje Republika Srbija ima na KiM sa privremenim institucijama u Prištini, kao što nemaju stav u ovom momentu na jedan izrazito jak napad sa svih strana koji dolazi prema Republici Srpskoj, jer oni nemaju poziciju prema Republici Srpskoj uopšte, u novonastalim okolnostima koji se menjaju svakodnevno i udari kreću sa svih strana, već pokušavaju da samo kritikuju naše poteze koje mi povlačimo.

S obzirom da nemaju odgovor na ključna pitanja, jasno je da oni mogu samo spekulisati i na dnevnom nivou praviti različite performanse, zbunjivati javnost Srbije i pokušavati da uruše naš kredibilitet. Oni ga ne mogu urušiti zato što ono obećamo mi i završimo. Najbolji pokazatelj te politike je upravo politika koju predvodi Aleksandar Vučić, a koju mi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije takođe manifestujemo i pokazujemo, ne samo glasanjem, kako oni to pokušavaju da predstave, već i svakom diskusijom koju moje uvažene kolege imaju.

Kad smo već kod toga i kad smo kod pravosuđa, osvrnuću se i napraviti još jednu malu digresiju na priču koja je vezana za očekivanja u borbi protiv kriminala i korupcije, privrednog kriminala, državnog kriminala, kako god hoćete, koji se dešavao u ranijem vremenskom periodu, trgovine uticaja i svih drugih mogućih pojava koje su u nadležnosti pre svega tužilaštva i svih drugih mogućih pojava koje su u nadležnosti pre svega tužilaštava koje danas imamo na dnevnom redu u smislu određene tačke dnevnog reda.

Uzeću da govorim o jednom primeru, jako kratko ću pričati o tome, ali govoriću o slučaju Hrkalović, koji vidim da malo ko uopšte i od poslanika govori o tom slučaju. S obzirom da vidim da se puno spekulacija pravi po tom pitanju, ja bih želeo da raščlanim određene stvari, da se vidi koja je uloga izvršne vlasti države, kakva je uloga medija, kakva je uloga tužilaštva i pravosuđa u svemu tome.

Čini mi se da se vrlo svesno radi na tome da se sve opet strpa u jedan džak i da se pokušava da se stvore određena očekivanja u javnosti koja, prvo, nisu normativno ispravna, odnosno protivzakonita su, a sa druge strane da se napravi zabuna u smislu toga šta treba da se radi, na koji način da se radi i u kojim momentima se može uraditi nešto procesno.

Prvo bih rekao da mi sa jedne strane imamo za svaku aferu, za svaku zloupotrebu službenog položaja ili trgovine uticajem, prvo jedan proces koji se najavljuje u medijima, pa mediji spekulišu o određenim pitanjima, itd. Pa kad se nešto pojavi u nekom smislu da se počne i procesuirati, onda oni tek pojačaju tu vrstu priče i stvore u javnosti utisak da se proces već ili započeo, ili vode istrage, da je tužilaštvo podiglo optužnicu, da je potvrđena optužnica, itd. A do toga ima puno.

S druge strane, moramo potpuno odvojiti ono što je uloga i odgovornost vlasti u Republici Srbiji, ona svoju odgovornost je u smislu svih postupaka, pa i ovog postupka manifestovala, pre svega, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i svih drugih bezbednosnih agencija, gde je preduzela sve radnje koje su bile potrebne da određena potencijalna dela koja su inkriminisana da se pokrenu i da budu pred pravosudnim institucijama procesuirane po redosledu, načinu, hodogramu i svemu ostalom kako je to propisano zakonom.

S obzirom da tužilaštvo ima svoju ulogu, mi smo mogli da vidimo da je država izvršna vlast, Ministarstvo unutrašnjih poslova, brojni inspektori koji su govorili o tome, koji su bili svedoci, rekli su i uradili sve što se može.

U aspektu te priče imamo svega onog što smo videlu u javnosti, ne jedno produženo krivično delo, koje treba neko u procesnom smislu, u tužilaštvu, u sudu, kod sudije za prethodni postupak da utvrdi, pre svega, da je nešto i produženo krivično delo. Mi, čak, imamo situaciju da imamo potencijalno izvršenje više produženih krivičnih dela. Da bi neko to označio tako, taj proces, upravo ovde su sada ljudi iz pravosuđa, treba i da urade ono što je njima zakonom definisano i propisano i tu dolazimo do nesklada.

Mi imamo u javnosti, u medijima potrebu da se određene stvari što pre, što hitnije procesuiraju, pumpa se ta priča kao da je sve gotovo, policija uradi sve što može da uradi, sve što kaže tužilaštvo, a onda dođe neka odluka kod tužioca, odnosno kod sudije i on sav postupak uradi u skladu sa onim što mu je i propisano zakonom, a i po svojoj slobodnoj proceni i određenih dokaza, pa ako hoćete i nečije slobode i puštanja iz pritvora, itd.

Adresa za sve te odluke koje dolaze iz pravosuđa idu na adresu vlasti. Mi ćemo sada povući još jedan korak gde će sve u pravosuđu da se završava, i izbor tužioca, i sudija koji se prvi put biraju, i sva odgovornost će biti na njima.

Kad to završimo, pošto imam prethodno iskustvo, neće se percepcija javnosti promeniti u kontekstu toga da se odgovornost za neprocesuiranje prebaci na izvršnu, već će i dalje biti ta percepcija kao da smo mi odgovorni za to.

Molim vas, znači, niti mediji mogu da presuđuju, niti može Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA da presudi bilo kom kriminalcu ili nekome ko je obnašao juče javnu funkciju, a zloupotrebio to jer je trgovao uticajem koji je imao u vršenju službene dužnosti. To mogu ljudi iz pravosuđa. Mi ih podržavamo ovde. Nismo nikada kritikovali nekog za pojedinačne presude ili tužilačke odluke, ali mora jasno da se razdvoji šta je čija odgovornost.

U tom pravcu, ja želim da zaključim diskusiju, da kažem da smo mi kao vlast, kao predstavnici vlasti, kao SNS preko ministara koje smo izabrali uradili sve, dali na tacni pravosuđu da uradi svoj posao. Koji su rezultati njihovih odluka, kako pojedinačnih, a svako ima i pojedinačnu odgovornost, tako i ukupnih, možemo da vidimo, ali mi smo svoju ulogu uradili časno. Daćemo im i dodatni podstrek, lobirati u ovoj vrsti priče da referendum prođe, da bi se oni još više osnažili, ali nemojte, molim vas, više da bilo kada o ovoj vrsti priče adresa za nešto što je neki tužilac ili sudija doneo odluku da ide na adresu SNS i Aleksandra Vučića.

Prema tome, mi smo jaka i odgovorna, državotvorna stranka koja se bori za interese Srbije. Spremni smo da preuzmemo odgovornost, spremni smo da prihvatimo našu odgovornost, a odgovornost za rad pravosuđa ne možemo prihvatiti.

Hvala.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.