Poštovana potpredsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o kulturnom nasleđu zato što je Zakon o kulturnim dobrima donet pre 27 godina i bez obzira na više izmena koje su se desile i u toku 2011. godine, ne predstavljaju zakonski okvir koji obezbeđuje potpunu zaštitu i očuvanje kulturnih nasleđa i kulturnih dobara.

Nakon skoro tri decenije važno je donošenje krovnog zakona koji će praktično urediti opšta pravila, zatim organizovati mreže ustanova zaštite, utvrditi zakonski osnov za donošenje sektorskih zakona i niza podzakonskih akata, programa i pravilnika.

Nama je vrlo bitno da je ovaj zakon, odnosno predlog zakona usklađen sa međunarodnim standardima koji definišu nematerijalna kulturna nasleđa koja je usvojio UNESKO, konvencija, i predstavlja nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju i predstavlja, odnosno pruža osećaj identiteta i kontinuiteta. Za nas, pripadnike nacionalnih manjina je izuzetno bitno baš taj osećaj identiteta i kontinuiteta.

Iskoristila bih sada priliku da nabrojim nekoliko nematerijalnih kulturnih nasleđa koji potiču sa teritorije AP Vojvodine, „cipovka“, kao specifični oblik tradicionalnog hleba iz Vojvodine, „vertep“, maketa crkve koja se nosi za vreme Božića, osvećivanje paske, rusinsko nasleđe, naivno slikarstvo Slovaka, zatim, kao opšte vojvođansko nasleđe, tamburaši, i sa ponosom ističem dve stavke koje potiču iz okoline Sombora, to je staparski ćilim i bezdanski damast.

Za nas je vrlo bitno da su se ove stavke uvrstile u nematerijalno nasleđe koje ova država treba da poštuje, gaji i da prenese na sledeće generacije. Za nas iz SVM je vrlo bitno da baš te međunarodne norme koje propisuju kriterijume vrednovanja kulturnog nasleđa, zatim kategorizaciju dobara, vođenje evidencije i podršku što se tiče naučno-istraživačkih i obrazovnih aktivnosti koje rade na zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa.

Pozdravljamo i donošenje strategije, odnosno plana na pet godina što se tiče očuvanja kulturnog nasleđa u Republici Srbiji. To je nešto što je za pohvalu. Bez strategije, bez planova, bez dugoročnih planova, nećemo imati ni smernicu, ni cilj, niti ćemo ikad stići do tog cilja, ostvarenja.

Vrlo nam je bitno da su prioritetni projekti za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa projekti koji su bitni za zaštitu kulturnog nasleđa nacionalnih manjina. Jer, bez obzira što mi pripadamo nacionalnoj manjini, doprinosimo i kulturnom jedinstvu i kulturnoj vrednosti i većine. Za garanciju za očuvanje zajedničkog kulturnog nasleđa su neke stavke, odnosno članovi Predloga zakona, član 10. je vrlo bitan jer propisuje da autonomna pokrajina ima ingerencije u tim koracima koji su bitni za očuvanje nacionalnog identiteta i većinskog i manjinskog naroda.

Ja bih ovom prilikom opet navela neke primere. Po Vojvodini imamo nekoliko materijalnih kulturnih nasleđa koji su vrlo bitni i koji pokazuju baš jednu decenijsku, odnosno višedecenijsku saradnju između nacionalnih manjina i većinskog naroda, odnosno svih naroda koji su živeli ili žive na teritoriji AP Vojvodine.

Da krenemo od Petrovaradinske tvrđave, čije je početak izgradnje bio 1692. godine, pa sve do 1780. godine. I dan danas je simbol i grada Novog Sada i Vojvodine, a bogami i Srbije. Zatim, Gradska kuća Sombor, Magistrat, stara gradska kuća poznata u Somboru, izgrađena 1749. godine u stilu neoklasicizma, a građena je na temeljima dvorca kapetana Brankovića.

Posle toga je izgrađena zgrada Županije, jedna velelepna zgrada koja je u tadašnjoj Ugarskoj bila jedna od najlepših zgrada Županija. Ona je izgrađena 1805. godine. U njoj se nalazi najveća slika, ulje na platnu, veličine 4 puta 7 metara, to je Senčanska bitka. Znači, sama po sebi je jedna izuzetna vrednost koju treba stvarno da praktično upoznaju svi stanovnici naše države.

Zatim, Zrenjanin, zgrada Županije izgrađena 1820. godine, Bečej 1884. godine, sve u stilu baroka. Zatim, Gradska kuća u Novom Sadu, izgrađena 1895. godine kao kopija Gradske kuće u Gracu. Ona je u stilu neorenesanse. Zatim, Gradska kuća u Subotici koja je remek delo u stilu secesije i ceo grad je praktično jedna bajka u secesijskom stilu.

Rađeni su neki IPA projekti koji povezuju baš taj stil gradnje, sličnosti između Subotice i Osjeka. Isto tako, Vojvodina radi na tim međunarodnim putevima saradnje koji gaje i rade na očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Vrlo nam je bitno nama iz SVM da je u Program zaštite kulturnih dobara izgrađena saradnja i značaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Smatramo da oni znaju preko svojih struktura najbolje šta je bitno, ne samo u velikim gradovima koje sam malopre nabrojala, nego u malim sredinama i po seoskim uslovima koje su svari koje treba da sačuvamo.

Ja bih sada tu istakla specifičan unikatan i vrlo vrednu narodnu nošnju koja se i dan danas koristi, gaji i nosi u svim seoskim dešavanjima u Doroslovu i u Bogojevu. Ko je video, video je jedan vrlo bogat i raskošan kolorit narodne nošnje koji je specifičan i unikatan čak naspram svih nošnji na teritoriji gde žive Mađari, da li kao manjina ili kao većina. Mislim da je i to jedna vrlo bitna stavka i sigurna sam da sve nacionalne manjine na teritoriji Vojvodine imaju takođe takav neki unikatan stil narodne nošnje koje treba da budu prepoznatljive i treba da se očuvaju za naredna pokolenja.

Da se vratimo na arhitekturu, vrlo je bitno da se sačuvaju stari gradski centri. Ja bih istakla opet primer Sombora gde se izuzetno puno radilo na tome da se takozvano istorijsko jezgro, Venac u Somboru sačuva, da se očuva taj stil i da se oseti kako se nekada živelo.

Pozivam i kolege poslanike koji još nisu posetili Sombor da dođu i da vide i da dožive taj fenomenalan izgled i Gradske kuće i celog tog jezgra, praktično jedan srednjovekovni stil gradnje sa centralnim kružnim tokom i oko toga sa periferijom grada.

Vrlo je bitno da ta zaštita ne ide na štetu ni modernog ni osavremenog stila života i da se radi na tome da kod izgradnje novih zgrada, puteva, opet da se ugradi taj tradicionalni pečat naših gradova.

Za primer bih uzela izgradnju, odnosno prilikom izgradnje pruge Segedin-Subotica vodi se računa o vrlo specifičnim lepim zgradama železničkih stanica koje su stvarno dragulj sami za sebe. Takvih zgrada imate jako puno zapuštenih celom širinom Vojvodine i možda bi trebalo napraviti stvarno jedan presek koje vredi sačuvati, obnoviti kao jedan eventualno turistički pečat ovim gradovima.

Pošto puno vremena nemam, još bih samo istakla da je vrlo bitno da se radi i na digitalizaciji, odnosno na informatičnom sistemu koji povezuje i daje na jednom mestu ceo aspekat i celu širinu svih onih kulturnih nasleđa koje naša država ima i koje možemo, nadam se, u nekom budućem vremenu od kuće da pogledamo i da biramo gde ćemo otići. Znači, ne moramo samo u inostranstvo, imamo i kod nas jako lepih uspomena.

Ispred SVM, potvrđujem da ćemo glasati za Predlog zakona o kulturnom nasleđu. Hvala.

Zahvaljujem se na izuzetno lepoj raspravi.

Reč ima predsednik Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Ružiću, poštovana potpredsednice, gospođo Gojković, poštovani predstavnici Ministarstva, dozvolite mi, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima koji danas jesu tema skupštinskog zasedanja, moram prosto da se osvrnem na nešto što se danas desilo tokom skupštinskog zasedanja, a što nije prvi put u ovoj skupštinskoj sali.

Nisam želeo da odreagujem putem replika i nisam želeo da trošim dragoceno vreme i vaše, jer govorimo o izuzetno značajnim i važnim zakonskim predlozima, ali reč je o nastupu jedne od poslaničkih grupa i konstatacijama koje su konkretno iznete. Te konstatacije nisu prvi put iznete u ovom parlamentu.

Parlament jeste glas naroda i legitimno je pravo svakog poslanika da ima svoj stav i da iznese svoj stav, ali taj stav bez obzira na identitet i nacionalnu pripadnost narodnog poslanika, mora biti upodobljen sa Ustavom i postojećim zakonima države u kojoj živi, a ovo je Srbija. Uostalom, mnogo puta do sada sam pitao i generalnog sekretara i on mi je to potvrdio. Da li smo mi svi poslanici potpisali istu zakletvu? A, to je da poštujemo Ustav Republike Srbije i da poštujemo zakone Republike Srbije.

Naime, slažem se sa koleginicom, sjajnu definiciju, maločas koleginica Nataša je rekla da se kulturom gradi nacionalni identitet. Naravno, da se slažem i sa malopređašnjom konstatacijom koleginice koja je takođe, kako je to potpredsednica rekla, divno govorila da nacionalne manjine doprinose jednom kulturnom jedinstvu većine. U potpunosti se slažemo sa tom konstatacijom, ali nikako ne možemo da se složimo sa konstatacijom da Bošnjake i Albance u Srbiji posmatraju kao neprijatelje. I, to se ne čini prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pristojnost tumačimo izgleda na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno što smo mogli maločas da čujemo u parlamentu, da bi mogli da nastavimo normalno i da bi ovaj parlament bio ono što jeste, a to je simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti o radu. Ali, pristojnost znači i da pošteno i čestito i odgovorno obavljamo posao za koji smo preuzeli odgovornost i da snosimo konsekvence za ono što je urađeno ili za ono što nije urađeno, odnosno za ono što je izrečeno ili nije izrečeno, dakle, odgovornost na prvom mestu.

Mislim da je ova vladajuća koalicija pokazala jedan ozbiljan pomak u tom smislu da i ovaj parlament, a i pristojnost postane prioritet kada je reč i o našoj međusobnoj komunikaciji i dijalogu, ali jedan ogroman iskorak napred i kada je reč o pristojnosti u društvu.

Dakle, ovakve konstatacije kakve smo čuli malopre, ne čujemo prvi put. Njih obično ovako čujemo ispaljene kao političke floskule i one imaju jasan cilj, i samo sam zato govorio o tome na početku. Prvi cilj je da se pošalje najgora moguća poruka i najgora moguća slika iz ovog parlamenta o Srbiji, a drugi cilj je da se uberu jeftini politički poeni tamo gde ih mogu ubrati.

Kada im odgovorite i kada govorite ovako pristojnim tonalitetom i kada pokažete jedan visok stepen političke tolerancije i političke kulture, znate šta dobijete? Dobijete pretnje. Evo ovakve pretnje, da sam ja pretio Bošnjacima i Albancima. Pa, onda dobijete komentare na društvenim mrežama koje su organizovali upravo predstavnici te poslaničke grupe, gde me nazivaju četnikom, nacionalistom, fašistom, nekoga ko je zmija koju treba tući u glavu, i tako dalje. To nije jezik pristojnosti i na taj način nacionalne manjine neće doprineti, kako je koleginica to lepo definisala kulturnom jedinstvu većine.

Ali, da se vratim na zakonske predloge. Dakle, set zakona iz oblasti obrazovanja, oblasti kulture i informisanja, na samom početku želeo bih da pohvalim rad Ministarstva prosvete na čelu sa gospodinom Ružićem. Naime, u prethodnom periodu, kao što je to profesor Obradović govorio kao ovlašćeni predstavnik usvojena je Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja, moć znanja, kao i regulativa koja unapređuje oblast visokog obrazovanja.

Prvi put u Srbiji donet je Zakon o studentskom organizovanju, što je izuzetno važno, budući da je studentsko organizovanje važan činilac visokog obrazovanja, jer omogućava aktivno učešće studenata u kreiranju obrazovnog procesa, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Zatim, tu su projekti izgradnje novih zgrada, fakulteta, fakulteta primenjenih umetnosti i fakulteta muzičke umetnosti i rekonstrukcije objekata fakulteta likovnih umetnosti. Pored toga, do 2026. godine plan je da budu izgrađene potpuno nove zgrade biološkog, geografskog i Fakulteta bezbednosti, potom Filološko umetničkog fakulteta u Kragujevcu i brojni drugi.

Takođe, u ovom mandatu je uloženo dosta budžetskih sredstava u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih vrtića, osnovnih i srednjih škola u brojnim lokalnim samoupravama širom Srbije, što svakako jeste za svaku pohvalu.

Da se vratim na zakonske predloge iz sektora obrazovanja o kojima je danas reč. Dakle, u pitanju su izmene i dopune pet zakona i potpuno novi zakon o inovacionoj delatnosti i izneću samo neka ključna zapažanja obzirom na vreme.

Pre svega, državna matura, predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Srbije. Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove. Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena standardizovanim testovima za celu generaciju učenika, dakle, za čitavu generaciju učenika.

Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji je formirao ministar Ružić donela je odluku da se vremenski interval za primenu implementacije državne mature produži, imajući u vidu, naravno, aktuelnu situaciju prouzrokovanu pre svega pandemijom kovida-19. Doneta je odluka da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih škola realizuje do školske 2022/2023. godine, a opšta umetnička i stručna matura 2023/2024. godine. Kao što je profesor Obradović rekao, znam da je vama iz Ministarstva ovo poznato, ali smatram da je za rad javnosti jako važno da ovo još jednom ponovimo.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je sistemski zakon, možda jedan od najvećih novina ovog zakona jeste to što Ministarstvo prepušta struci pripremu završnih ispita. Naime, utvrđuju se nove nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja to jest centra za ispite kako bi se u okviru jedne institucije stvorili uslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja.

Osnivanje komisije za praćenje verske nastave i obavezno intoniranje himne na početku školske godine, su još neke od predloženih izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja koje u potpunosti podržavamo. Dakle, predlaže se osnivanje verske komisije u cilju praćenja organizovanja i ostvarivanja verske nastave. Komisiju osniva Vlada na period od šest godina, a njen sastav imenuje se, po jedan predstavnik tradicionalne crkve i verskih zajednica, tri predstavnika nadležnih za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva prosvete.

Zakonskim izmenama predviđeno je, ponoviću, i obavezno intoniranje himne. Ovo ponavljam, jer smatram da je veoma važno zarad očuvanja nacionalnog i državnog identiteta na početku svake školske godine. Kada je reč o himni, ona kao svečana pesma države, treba da budi patriotizam kod dece od najranijeg školskog uzrasta, jer himna je pored zastave jedan od državnih identitetskih simbola. Smatram da bi trebalo da znamo himnu svoje zemlje i da se ona obavezno izvodi u svim svečanim programima škola.

Gospodine, ministre, za vas imam jedno pitanje, pošto smo maločas razgovarali o Bošnjacima i nacionalnim manjinama, moje pitanje je, da li je na početku školske godine u jednoj od osnovnim škola u Novom Pazaru, čini mi se, umesto himne države Srbije intonirana tzv. bošnjačka himna koja, koliko je meni poznato, glasi – ja sin sam tvoj?

Još neke od novina jesu povećana odgovornost roditelja kada je reč o izostajanju učenika sa nastave, kao i mogućnost da se stariji od 17 godina upišu na redovnu nastavu u srednju školu. Takođe, kada je reč o srednjim školama u zakon je uneto rešenje prema kome se obavezan broj ocena u jednom polugodištu smanjuje sa četiri na tri.

Po svim pokazateljima današnja situacija na polju obrazovanja se može oceniti kao takva, da je u toku prilagođavanja za uključivanje u jedinstveni evropski sistem obrazovanja ipak u svojstvu opomene, ali i glavnog cilja, rekao bih, obrazovnog sistema treba pomenuti podatke koji se odnose na obrazovne karakteristike stanovništva.

Udeo stanovništva bez školske spreme je 2,7%, a uzeto sa stanovništvom bez potpune osnovne škole, udeo stanovništva bez potpune osnovne škole je 13,7%. Možemo primetiti da je funkcionalna nepismenost prisutna, nažalost, u svim grupama mlađeg stanovništva, a smanjen je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem.

Kao glavni uzrok ove statistike, vidim, nažalost, pre svega, neprikladne internet, prvenstveno „Jutjub“ sadržaje koji su u velikoj meri dostupnim mladima, a koji nažalost neretko destruktivno utiču na socijalni i obrazovni profil, na socijalni i obrazovni razvoj mlađe populacije koja je sve više na društvenim mrežama, a sve manje, nažalost, čita.

Takođe, iskoristio bih priliku da pohvalim možda i najprogresivnije rezultat reforme sistema obrazovanja u Srbiji, a to je uvođenje dualnog obrazovanja u srednjim školama i na univerzitetu, ovaj vid mera i instrumenta za postizanje ciljeva obrazovne politike pokazuje da Srbija razvija tradicionalni sistem obrazovanja koji je iznedrio najumnije glave ove zemlje, ali i da istovremeno prati evropske i svetske tendencije u pogledu sticanja praktičnih znanja i terenskog obrazovanja koji omogućava efikasnije i brže sticanje sposobnosti za implementaciju stečenih znanja u realnim uslovima.

Dozvolite mi još samo shodno vremenu koje imam da bi kolege mogle da govore, da se osvrnem veoma kratko na dva zakonska predloga koja smatram neumanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga iz oblasti kulture. Ali, dozvolite mi da se osvrnem na dva zakonska predloga koja se tiču oblasti kulture i informisanja, reč je o Zakonu o elektronskim medijima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.

Naime, na ovaj način ova vladajuća koalicija, pre svega u konkretnom slučaju Ministarstvo kulture pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Dakle, izmene ovih zakona su rezultat međustranačkog dijaloga koji se vodio u prethodnom vremenskom periodu, kao neko ko je učesnik tog međustranačkog dijaloga od početka, od samog početka, od Fakulteta političkih nauka, pa do prve faze, druge faze međustranačkog dijaloga, znam kako je otprilike tekao dijalog.

Kao stranka koja je odlučila da, i smatramo da je to bila jako dobra inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, prihvaćena od strane predsednika Republike da se druga faza međustranačkog dijaloga vodi na dva koloseka, odnosno sa predstavnicima političkih stranaka koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, kao i sa predstavnicima političkih stranaka, koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i da je izuzetno važno što je u tom drugom koloseku u razgovorima kao faktor političke stabilnosti učestvovao i predsednik države.

Dakle, došlo se nečega što bih rekao, kao što mogao definisati, kao kompromis poštujući dve različitosti, a da to bude u skladu sa zakonom. Ovde konkretno govorimo o medijima, govorimo o tome da imajući u vidu ulogu koji elektronski mediji konkretno imaju tokom izborne kampanje.

Naravno, da ćemo podržati ove predložene izmene i dopune, dati punu podršku kao poslaničku grupu dana za glasanje.

Naime, ovim izmenama i dopunama uvodi se obaveza da svi elektronski mediji pre početka izborne kampanje moraju objaviti tarife za političko oglašavanje i to pod jednakim uslovima za sve kandidate na izborima. Takođe, zabranjuje se 10 dana pre održavanja izbora da mediji izveštavaju o javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni drugi objekti ukoliko na tim skupovima učestvuju i javni funkcioneri koji su kandidati za neki od javnih funkcija.

Ovo je sve implementacija onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga oko čega je postignut konsenzus i ponavljam na ovaj način Ministarstvo kulture pokazuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema, pre svega, dogovoru koji je predsednik Narodne skupštine i predsednik države postigli sa predstavnicima i vanparlamentarnih političkih stranaka.

Sa druge strane, kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, ove izmene odnose se na dogovor postignut takođe u međustranačkom dijalogu, odnose se na obaveze javnih medijskih servisa RTS i RTV da u svom redovnom informativnom programu, kao u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnosti, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata koji učestvuju na izborima što će takođe podržati poslanička grupa SPS, jer reći ću na samom kraju, dakle, mi smo kao poslanička grupa koja se opredelila da učestvuje u međustranačkom dijalogu na oba koloseka.

Želimo da čujemo sugestije i predloge i jednog dela opozicije i drugog dela opozicije, da pogledamo šta je to svrsishodno i šta bi moglo biti deo, šta bi moglo da se implementira i da unapredi izborne uslove u Srbiji i moram reći da smo platformu koju smo dostavili, kao ključnu stvar stavili ravnopravno na zastupljenost u medijima, ali isto tako smo rekli ta ravnopravna zastupljenost u medijima ne podrazumeva ono što opozicija danas misli, a to je da se bavi uređivačkom politikom medija.

Ne, mediji moraju biti autonomni i slobodni. Što se tiče privatizacije medija, pa oni to najbolje znaju, strategija privatizacije je napravljena 2000. godine i tada su privatizovani svi mediji, dakle neko je želeo kapitalizam, dobio je kapitalizam, odakle danas potreba da se meša u privatni sektor?

Šta želim da kažem? Mi upravo možemo da uradimo ovo, da učinimo ono što činimo danas i da definišemo pravilnik kada je reč o javnim servisima, a da damo samo određene preporuke, kada je reč o privatnim emiterima.

Zahvaljujem još jednom i poslanička grupa SPS, u Danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je minut i po.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi prvi potpredsedniče, gospodine Ružiću, uvažena potpredsednice gospođo Maja, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam USS, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu. Pošto mi je ostalo malo vremena, reći ću samo nekoliko stvari.

Tiče se zakona koji je vezan za osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, vezano je za ove nove stvari, za kombinovana odeljenja, pošto veliki broj naših opština, a to su tzv. rubne opštine, gde ima manje rođene dece, manje odeljenja, gde ima potrebe da se radi to kombinovano odeljenje, da se spasi svaka učionica, da u svakom selu gde ima jedan makar učenik, da u tom selu, bude i učitelj, jer je jedini način da se tako opstane, da ta naša sela opstanu.

Gospodine ministre, vi ste bili kod nas u Svrljig, obišli ste opštinu, i videli ste da mi se tamo trudimo da na svakom mestu obezbedimo uslove za svakog učenika, za sve aktivnosti naše dece, jeste da je teško, ali uz podršku Ministarstva, vi i vaše Ministarstvo prosvete radite dobro, odlično, i to je za sve nas dobro.

Mislim da se treba staviti akcenat na ta područja, kao što je Svrljig, Gadžin Han, kao što su opštine na rubnim područjima, gde ima škola, sa osnovnim obrazovanjem, gde ima veći broj tih odeljenja, koja su manja, tzv. patuljasta odeljenja, tim učenicima moramo obezbediti dobre uslove, obezbediti mogućnost da uče i normalno da u tim selima ostanu da žive.

Mislim da Vlada Republike Srbije i svi mi koji radimo i naš predsednik, na tome želimo da radimo, želimo da obezbedimo iste uslove za svakog onog, pa da li živi u Svrljigu, u Tutinu, Sjenici, Subotici.

Mislim da na tome radimo, s tim što je velika obaveza svih nas, za svakog od nas jeste da se svakom onom selu, gde je jedan učenik da tamo može, da uči, da ima učitelja i da može da ostane tamo.

Još jedna bitna stvar, dozvolite mi samo da kažem, za mene je vrlo bitno, i za građane Srbije, danas je u Tirani, potpisan veći broj sporazuma, gde je naš predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa premijerom Albanije i premijerom Severne Makedonije, potpisali su i to je velika stvar za nas. Mi na ovaj način imamo mogućnost da imamo tržište, da imamo sve ono što do sada nismo imali i na ovaj način daje se veća šansa za razvoj naše zemlje Srbije.

Još jednom se pokazuje da naša zemlja Srbija želi da sarađuje sa svima, i to je naš jedini pravac, svakog da poštujemo, ali zato i oni nas moraju da poštuju.

Još jednom, ja ću kao poslanik USS, glasati za sve ove predloge zakona, zato što su veoma dobri. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik profesor doktor Vladimir Marinković.

Izvolite.

Hvala potpredsednice Kovač.

Poštovani prvi potpredsedničke Vlade gospodine Ružiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da su ovi Predlozi zakona koje danas imamo i o kojima raspravljamo, a koji su danas na dnevnom redu jako značajni.

Jako je važno da na jedan sistematski način unapređujemo naše obrazovanje, da investiramo u obrazovanje i da iskoristimo sve ono što je urađeno u okviru ekonomskih reformi i svega onoga što je predsednik Aleksandar Vučić uradio po pitanju privlačenja i stranih direktnih investicija i domaćih investicija, razvoja preduzetništva, preduzetničkog duha, menjajući Srbiju, menjajući jedan poslovni ambijent u Srbiji i stvarajući kroz ekonomske rezultate veliku šansu da naša zemlja može da pored one tvrde infrastrukture, ulaganja u autoputeve, u železnice, investira u ono što se zove meka infrastruktura, dakle u obrazovanje, u nauku, u tehnološki razvoj, informacione tehnologije.

Veliki je resor, ogroman i portfolijo kojim vi upravljate gospodine Ružiću. Jako je važno da se u narednom periodu razvija i dualno srednje obrazovanje i dualno visoko obrazovanje. To pokazuje u stvari jedan vrlo ozbiljan senzibilitet Vlade Republike Srbije za sve ono što podrazumeva razvoj jedne moderne države.

Jedan od ključnih aspekata tog razvoja jeste da privreda i obrazovanje budu povezani, da ono što definiše strategiju privrednog razvoja koji mi, faktički prvi put u realnosti imamo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i onom pravcu u kom se Srbija razvija da na taj način imamo usaglašeno i obrazovanje kadrova, počevši, naravno od osnovne, srednje škole i naravno do visokog obrazovanja, imajući u vidu da je obrazovanje i uvodeći filozofiju doživotnog učenja, uvodeći jednu sasvim novu filozofiju i jedan pristup koji osposobljava mlade ljude da budu spremni za tržište rada, da budu spremni za nove preduzetničke inicijative, da preuzmu sudbinu u svoje ruke, kako bi naravno ojačali naše tržište, kako bi ga što više liberalizovali kako bi ga što više liberalizovali, kako bi stvorili još jaču konkurenciju.

Predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije su pokazali da za samo nekoliko godina rezultati po pitanju ekonomskog razvoja, konkurentnosti i atraktivnosti naše zemlje mogu da se definitivno naprave.

S obzirom da danas Srbija nije šampion samo u nekim sportovima, nije šampion u tenisu, vaterpolu, nego je šampion u ekonomiji. Mi smo zemlja koja će ove godine završiti sa 7,5% privrednog razvoja, dakle kumulativno najveća stopa privrednog razvoja u celoj Evropi.

To dovoljno pokazuje i opravdava činjenicu koliko je urađeno u tom domenu i koliko se fokusiranost i posvećenost privrednom razvoju isplati imajući u vidu ono što je predsednik Aleksandar Vučić uvek imao, običnog čoveka, naravno.

Mogućnost da se običan čovek zaposli, da može da radi, da može časno i dostojanstveno da živi od svog rada i ono što jeste naš strateški cilj da naše porodice, da naši mladi ljudi imaju mogućnosti ovde u Srbiji da ostanu u Srbiji, da mogu da rade, da mogu da zasnivaju svoje porodice i da ostvarimo tu njegovu strategiju i viziju kako da nas ima više i kako da se na taj način jače, bolje, kvalitetnije modernizujemo i osnažujemo našu zemlju, ne samo ekonomski, jer da nema ekonomije, da nema ekonomskog razvoja, ne bi bilo, da budemo pošteni prema našim građanima, ne bi bilo ni razvoja obrazovanja, ne bi bilo ni ovolikog rasta kada je u pitanju sektor informacionih tehnologija, ne bi bilo investiranja i ne bi bilo rasta i osnaživanja naše kulture, kulturne politike, kulturne diplomatije, naše odbrane, naše spoljne i geopolitičke pozicije.

Sve je to Aleksandar Vučić znao i za sve to je imao viziju i zbog toga mi danas, i tek ćemo da beremo plodove te jako promišljene politike i ostvarivanja polako strateških ciljeva koje imamo u narednom periodu.

Naravno, moram da se osvrnem vrlo kratko i na ovu inicijativu „Otvoreni Balkan“, da se osvrnem na izazove pred kojima se nalazi predsednik Aleksandar Vučić koji jesu definitivno politički, koji jesu geopolitički.

Na sve to, njegov odgovor je – stvaramo prijateljstva, spremni smo da razvijamo ekonomiju, spremni smo u tom domenu sa svim da sarađujemo, nemamo tu apsolutno neprijatelje, želimo u regionu da napravimo i ostvarimo slobodan protok roba, ljudi i kapitala zbog toga da bi naši ljudi ovde u Srbiji živeli bolje, da bi imali mir u regionu, da bi imali stabilnost u regionu.

Samo to je preduslov da naši građani, građani Srbije, da naš narod živi dobro, da živi bolje, ali to je preduslov da zaštitimo naš narod u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj, da zaštitimo naš narod i naše vitalne interese na Kosovu i Metohiji.

Vidimo šta je odgovor kosovskih Albanaca i privremenih institucija u Prištini, dok Vučić zajedno, to moramo da kažemo sa Zoranom Zaevom i Edijem Ramom stvara i na jedan realan i konkretan način unapređuje privredu, unapređuje procedure, relaksira i stvara slobodan protok roba, ljudi i kapitala u interesu svih građana.

Danas kosovski Albanci upadaju u Štrpce, blokiraju i zatvaraju ceo grad, dok mi otvaramo granice, dok mi otvaramo granice za robu, za usluge, za kapital, za međusobnu razmenu studenata, pameti, mladih ljudi, za sve ono što je potrebno da se naša zemlja razvija, kosovski Albanci na čelu sa Aljbinom Kurtijem, sa Vjosom Osmani, zatvaraju jedno Štrpce, hapse građane Republike Srbije srpske nacionalnosti, naravno pod starim izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, ovog puta samo nije na dnevnom redu sever Kosova i Metohije, što jeste, naravno njihov ključni cilj, oni ga apsolutno i ne kriju, nego su danas upali u Šrtpce i to je njihov odgovor na slobodan protok roba ljudi i kapitala.

To je odgovor Aljbina Kurtija, Vjose Osmani i privremenih institucija kada je u pitanju prosperitet celog regiona, kada je u pitanju jačanje ekonomije, kada je u pitanju jedno otvoreno tržište gde je jedan jedini cilj da svi žive bolje.

Stav Srbije i stav predsednika Vučića je uvek bio i biće u narednom periodu kompromis, samo na taj način Srbija je spremna da ide napred u dijalogu, spremna je na kompromis, ali kada imate sa druge strane ovakvu vrstu, ne mogu da ih nazovem ni političara, nego ljudi koji su, prosto, političke tabule raze, stavite Aleksandra Vučića sa jedne strane i Aljbina Kurtija s druge i prosto će svima biti jasno, kao što to i jeste faktičko stanje da to, tzv. Kosovo i privremene institucije niti su država, niti su vlada, niti su sposobni da upravljaju bilo kojom javnom politikom i stavite sa druge strane Aleksandra Vučića koji jedini u ovom regionu suvereni lider, jedini čovek koji je, na to smo posebno ponosni u SNS involvirao u program u deset strateških ciljeva naše stranke nezavisno i samostalno vođenje politike, bez upliva stranaca, bez upliva stranih ambasada, dakle Srbija našem narodu, našim građanima, mi odlučujemo, naši građani odlučuju o sudbini ove zemlje.

Naravno i nažalost, to je rezultiralo time da imamo i ljude koji su građani Republike Srbije, koji naravno, ne mogu da kažem da vole ovu zemlju, žao mi je što to moram da kažem, ali želja da se ova zemlja opljačka, želja da se samo ova zemlja iscedi kao limun, želja da ova zemlja postane takva da može da bude šaka zobi za sve druge koji imaju interese u ovoj zemlji za naše resurse, ljudske, prirodne i materijalne, ne mogu da nazovem patriotama i ne mogu da nazovem onima koji su ravni nama koji se svakodnevno zajedno sa našim predsednikom 24 časa dnevno trudimo da modernizujemo ovu zemlju, da branimo vitalne interese i nacionalne interese naše zemlje i da ono što je najbitnije imamo rezultate u tome.

Poručujem tim ljudima u privremenim institucijama u Prištini - nemojte da pokušavate sa novim priznanjima, nemojte da pokušavate sa kršenjem Sporazuma koji je naša zemlja, koji je Republika Srbija potpisala i drži ih se, jer i mi, ako budemo to želeli, samo u roku od 24 sata možemo da imamo 10 novih, kako mi to kažemo, depriznavanja ili suspendovanja priznanja tzv. Kosova.

Mi se zalažemo za kompromis, mi se zalažemo za ekonomiju, za ekonomski razvoj, za bolji život građana Republike Srbije. To pokazujemo i danas, jer razgovaramo o budućnosti, razgovaramo kako ćemo da budemo informatički bolje unapređeni, osnaženi, kako ćemo da osnažimo naše srednje obrazovanje, naš univerzitet, fakultete, naš obrazovni sistem, kako ćemo dalje da ulažemo u kulturu jer to jeste, naravno, stub razvoja naše države i mi tu potpuno u Srpskoj naprednoj stranci, ali siguran sam i naši koalicioni partneri sledimo put našeg predsednika Aleksandra Vučića.

I, da završim time, otvorila se debata koja je lažna, koja nema nikakvo utemeljenje o poštovanju ljudskih i manjinskih prava u ovoj zemlji. Evo, danas Narodnom skupštinom na ponos nama predsedava Elvira Kovač, koja dolazi i koja predstavlja Stranku vojvođanskih Mađara.

Zahvaljujući tom Aleksandru Vučiću Srbija ima nikada bolje odnose sa Mađarskom i to je pokazatelj njegove i naše posvećenosti regionalnoj stabilnosti i razvoju. Nikada bolje istorijske odnose sa zemljama Višegradske grupe, sa Poljskom, sa Češkom, sa Slovačkom.

Nema niko pravo ovde, koliko god mi poštovali, naravno, i javnu reč i reč u parlamentu ovde, da vređa naš narod. Nema niko pravo da na pravdi Boga vređa poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su plebiscitarnom većinom izabrani, dakle, posebno iz Srpske napredne stranke, da predstavljaju te građane u našem parlamentu, a one koji oni slave ne samo da su počinili zločin nad Srbima tokom Drugog svetskog rata, nego su učestvovali kao taj isti Aćim Bljuta u Holokaustu, proganjanju i proterivanju 221 Jevrejina koji su posle završili, naravno, u dušegupkama na Starom Sajmištu i odvoženi na Banjicu.

Dakle, mi smo otvoreni ka budućnosti, gledamo u budućnost, sledimo viziju našeg predsednika Aleksandra Vučića i borićemo se za bolji život građana, svih građana Republike Srbije.

Hvala.

Poslednja sa liste govornika je narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, evo, danas na dnevnom redu iako imamo zakone koji regulišu one oblasti života koje kada posmatramo u nekom kraćem roku možda ne daju odmah rezultate, ali dugoročno posmatrano i te kako mogu biti bitni i za našu budućnost ali i za naš razvoj i meni je drago da smo danas imali jednu konstruktivnu raspravu gde smo detaljno obrazložili sve one članove zakona koji se menjaju i koji su sada predloženi. U tom smislu ja se neću ponavljati, nego ću pokušati samo da zaokružim celinu današnje diskusije.

Iako se među navedenim predlozima zakona ne nalazi izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji bi eventualno sadržao određene izmene u pogledu načina bodovanja i u pogledu zakonskog regulisanja tzv. „bolonjaca“, a u skladu sa pitanjem koje je naša poslanička grupa predložila, ja očekujem da će u tom nekom narednom periodu i ovaj zakon doći na red.

Ono što je nesumnjivo jeste da izmene, odnosno izmene i dopune zakona koje danas imamo na dnevnom redu, u velikoj meri utiču na to i kako ćemo se kao društvo razvijati i u kojoj meri će naš obrazovni sistem da se razvija.

Znanje se tretira kao osnovni resurs i privrednog, ali i svakog drugog razvoja i ono je nerazdvojno povezano sa samim obrazovanje, a svako savremeno društvo istovremeno zahteva i znanje, ali i kompetencije bez kojih na kraju ne bismo ni mogli da očekujemo boljitak ni u društvu, ni u privredi, ali ni u bilo kom drugom aspektu našeg života.

Osim toga, to znači da moramo tokom svog života učiti ne samo u učionicama, već i van fizičkog okruženja učionice. To opet znači da moramo da učimo da se ophodimo jedni prema drugima, da poštujemo jedni drugi, da proslavljamo uspehe, ali i da se pomirimo sa svojim porazima i upravo je to socijalna komponenta svakog obrazovanja, što zapravo predstavlja jednu ideju, ali i cilj svih ovih zakona na kraju.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ove zakone, prepoznajući ih kao osnovu za razvoj i boljitak našeg društva u budućnosti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 6, od 11. do 13. i od 19. do 20. dnevnog reda.

Sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova.