Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim odmah na početku svima vama, naravno i građanima Srbije, da poželim srećnu novu 2022. godinu.
Prvo zasedanje, prvo vanredno zasedanje ove godine je sa jednom lepom temom. Danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica Kovid-19.
Već više puta u poslednjih godinu i po dana donosilo smo slične zakone kojima se pružala dodatna podrška građanima i privrednim subjektima u Republici Srbiji usled posledica pandemije Kovid-19.
Pandemija korona virusa u poslednje dve godine dovela je do ekonomske krize svetskih razmera, do velikog pada aktivnosti svuda u svetu, do svetske energetske krize. Povećan je i obim zaduživanja država i smanjen je, na kraju krajeva, životni standard većine stanovnika naše planete. Ta kriza se nastavlja i dalje i možemo samo da se nadamo da će ovo rapidno širenje Omikron virusa biti ujedno i poslednji talas i da će svet uspeti da se izbori sa ovim nevidljivim neprijateljem.
Gde je u svemu tome u poslednje dve godine naša lepa Srbija? Borili smo se, činili smo sve, pa, između ostalog, i zahvaljujući merama štednje u prethodnom periodu i merama fiskalne konsolidacije srpska kasa je mogla da izdrži pritisak posledica korona virusa. Uspeli smo da očuvamo proizvodne kapacitete, uspeli smo da sačuvamo radna mesta, da održimo nivo zaduženosti države ispod nivoa Mastrihta, da ostvarimo privredni rast od 7,5% u prethodnoj, 2021. godini. Čak smo upeli i da povećamo i minimalnu zaradu na 300 evra, kako ste rekli ministre, i prosečnu platu da dovedemo do nivoa od 600 evra. Uspeli smo da povećamo iznos penzija po švajcarskoj formuli i da pružimo adekvatnu pomoć privredi i građanima i da u vreme energetske krize u čitavom svetu imamo stabilnu energetsku situaciju, da nivo zaposlenosti danas bude ispod nivoa zaposlenosti pre pandemije korona virusa.
Uspeli smo, ministre, za ovu 2022. godinu da isplaniramo, ali i da izglasamo budžet, koji ne samo da je investicioni i razvojni, već planira i dodatno smanjenje zaduženosti naše države.
Naravno, uspeli smo, i to je jako važno, da u 2022. godini ostanemo lider u direktnim stranim investicijama koje su u 2021. godini iznosile 3,9 milijarde evra.
Kada smo već, gospodine ministre, kod stranih investicija želeo bih da vas informišem da upravo u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo, Dragan Marković palma, lider JS, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine sa direktorima nemačke kompanije „Fišer“ koji su prošle godine otvorili fabriku „Fišer automobil“ Jagodini za proizvodnju delova za „Mercedes“ i „BMV“. Ti razgovori koji se sada upravo vode jesu na temu otvaranja nove, druge fabrike ove kompanije, „Fišer“, takođe u Jagodini, koja će proizvoditi šrafovsku robu i različite vrste industrijskih i građevinskih tiplova, po čemu je ova kompanija najpoznatija u svetu. Ta druga, nova fabrika nemačke kompanije „Fišer“ zaposliće novih 600 radnika, novih 600 mladih ljudi.
Sve ovo što sam naveo uspeli smo zahvaljujući, između ostalog, i sprovođenjem tri paketa državne pomoći koji su bili u iznosu od osam milijardi evra, koji su obuhvatili pomoć privredi, građanima, i to svim kategorijama stanovništva, zaposlenima i nezaposlenima, penzionerima i danas mladim ljudima.
Mladi ljudi od 16 do 29 godina ili su učenici ili studiraju ili su na početku svoje radne karijere i svakako im je svaka vrsta podrške i pomoći neophodna i dobrodošla.
Danas govorimo o privremenom registru mladih ljudi kojima ćemo dati pomoć u iznosu od 100 evra. To je nama iz JS posebno značajno jer su mladi za JS zakon. To pokazujemo već dugi niz godina unazad, kako svojim delovanjem u parlamentu, tako i svojim delovanjem u sredinama u kojima su nam građani dali poverenje.
Da su mladi za JS zakon govore tradicionalna putovanja studenata u Beč koje grad Jagodina organizuje za studente koji studiraju na fakultetima u Jagodini i za Jagodince koji studiraju na univerzitetima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. To radimo kako bi naši studenti videli kako se živi i studira u jednom gradu koji je više puta proglašavan mestom najboljim za život, ali vodimo ih da im pokažemo da tamo radnim danom posle 10 časova uveče ulice su puste i prazne jer se radi, a samim tim rano leže i odmara.
Vodimo ih da vide Univerzitet u Beču, da vide da taj Univerzitet jeste dobar, ali da mogu da kažu i da naši univerziteti nisu ništa slabiji.
Dragan Marković Palma je više puta naglasio da želi da naši mladi odu, vide svet, ali da se vrate i da žive i da rade u našoj zemlji.
Kao što je rekao Ludvik Bor – želite li zavoleti i upoznati svoju otadžbinu, pođite u tuđe zemlje. To je politika za koju se zalažemo, koju sprovodimo i koju podržavamo. Briga za mlade je što svake godine već godinama unazad učenike četvrtog o i osmog razreda osnovne škole, kao i učenike završnih razreda srednje škole vodimo besplatno o trošku grada Jagodine na more. Često kada sretnemo i pitamo te mlade ljude koliko puta su uopšte bili na moru oni kažu tri puta, u četvrtom, osmom i na kraju srednje škole.
Briga za mlade je i to što imamo najnižu cenu vrtića u Srbiji. Briga za mlade je i to što od 2004. godine vodimo upornu i temeljnu pronatalitetnu politiku zbog čega svake godine Jagodina upisuje po jedno odeljenje đaka prvaka više. Briga za mlade je i to što uveli besplatan prevoz u početku upravo za mlade, za đake i za penzionere, a kasnije i za sve građane grada Jagodina.
Briga za mlade jeste i to što JS zadnjih 17 godina, kako vodi grad Jagodinu, Oktobarsku nagradu grada Jagodine dobijaju najbolji učenici svih osnovnih i srednjih škola u Jagodini i to im je najčešće prvi zarađen novac u životu.
Briga za mlade je i to što grad Jagodina finansira sve sportske klubove kako u gradu, tako i u selima. Briga za mlade je i to što svako jagodinsko selo ima veliki teren i osvetljeni mali sportski teren. Briga za mlade je i to što se u svakom jagodinskom selu, ali i u gradu, kulturno umetnička društva finansiraju iz grada i vodi se računa o kulturnom životu mladih na selu.
Briga za mlade jesu i besplatni koncerti tokom Jagodinskog kulturnog leta. Briga za mlade na kraju je vrlo važna i ovih 100 evra koje država daje mladima jeste ta borba za mlade i briga za mlade. U tu borbu za mlade moraju se uključiti svi, država, lokalne samouprave, kulturne, obrazovne institucije, sportske organizacije, privreda, svi, čitavo društvo.
Borba za mlade jesu i nova radna mesta. Borba za mlade jeste i kvalitetno obrazovanje. Borba za mlade je i otvaranje naučno-tehnološkog parka. Nema alternative u borbi za mlade ljude. Zaista moramo okrenuti i to polako poslednjih godina i uspevamo, taj trend iseljavanja mladih ljudi iz zemlje. Sve češće i sve više možemo videti primere mladih ljudi koji se vraćaju iz belog sveta u svoju domovinu i ne smemo stati u toj borbi jer sve dok poslednjeg mladog čoveka, a rekao bih i do poslednjeg građanina Srbije, ne vratimo u našu lepu Srbiju koja ih je odgajala, koja ih je iškolovala i čije ih sunce greje bolje nego bilo gde u belom svetu… Kada tu borbu dobijemo, a učinićemo sve da je dobijemo, možemo govoriti da je naša politika pobedila, da smo našoj politikom anulirali sve pogubne postupke i nebrigu za mlade koje su pokazale generacije političara pre nas, naročito nebrigu onih kojima su usta bila toliko puta Evrope da su sve mlade iz Srbije oterali u tu istu Evropu. Ti isti danas pozivaju da se na referendumu o ustavnim promenama zaokruži – ne. Njima Evropa odgovara samo kada su u prilici da sopstvene džepove pune javnim novcem i kada su mladi u rekama i kada mladi u rekama odlaze u Evropu. Kada treba nešto uraditi u pravcu bržeg pristupanja EU oni pozivaju da se takvi potezi miniraju.
Upravo je to slučaj sa predstojećim referendumom o ustavnim promenama koji uz put su podržali i Venecijanska komisija i EU, jer smo zahvaljujući tom procesu ustavnih promena otvorili dva klastera.
Oni pozivaju da se kaže ne takvim ustavnim promenama. Pri tom, koriste prljave trikove i laži, podmeću kukavičja jaja kako se referendumom menja, ne znam, preambula o Kosovu, ili kako se referendumom otvaraju vrata Rio Tintu, kojem su uz put baš oni 2004. godine i kasnijih godina, širom otvorili vrata Srbije.
Zašto to rade? Prvo, zato što ih ni evrointegracije, ni Srbija, ni mladi, ni građani, ni penzioneri, ni životna sredina, suštinski, ne interesuju, već samo njihov lični interes i zaštita ličnog biznisa.
Drugo, zato što nemaju politiku, nemaju program, ne znaju šta je to državnička politika, jer su politikanti, sitne političke šićardžije, koji znaju samo da vode politiku da komšiji crkne krava. Briga ih što kolju vola za kilo mesa, samo da bi se dočepali vlasti, jer samo tako, dok su na vlasti, znaju da vode biznis, da se bogate na grbači naroda.
No, neću više da trošim na njih. Želim da iskoristim priliku da pozovem građane Srbije da izađu u nedelju 16. januara na referendum o ustavnim promenama i zaokruže da. To je dobra odluka za Srbiju. Ovim činom mi, ova generacija političara, želimo da eliminišemo bilo kakve špekulacije da se politika, zakonodavna i izvršna vlast mešaju u pravosuđe. Ovim ustavnim promenama sudije ne moraju više da strahuju da li će biti reizabrani nakon probnog perioda, jer se taj probni period ukida.
Takođe, sudije i tužioce više neće birati Narodna skupština, već struka. Znate, Dragan Marković Palma je danas napravio dobro poređenje - situacija u pravosuđu je kao i u fudbalu, ko izgubi fudbalsku utakmicu krivi sudiju. I u sudskom procesu neko mora da izgubi i onda mu je kriv najčešće sudija. Uspehom referenduma 16. januara, sudije postaju istinski nezavisne, tužioci samostalni i sve te spekulacije više neće imati nikakvo utemeljenje. Ustavne promene su vezane samo i isključivo za promene u pravosuđu i usmerene su na obezbeđivanje većeg stepena nezavisnosti nosioca pravosudnih funkcija.
No, da se vratimo na današnju temu. Za JS zaista mladi su zakon, kao što sam rekao. Oni su naša budućnost i sve što radimo, radimo za tu našu budućnost. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.