Hvala predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, želim vam srećne novogodišnje i božićne praznike, sve najbolje vama i vašim porodicama u ovoj godini i da imamo mnogo razloga za radost i za slavlje u ovoj godini, a pre svega da se napokon okonča ova epidemija korona virusa.
U ovom sazivu rekao bih da smo imali mnogo istorijskih i važnih odluka za naše građane i za državu, za koje su nam građani Republike Srbije dali poverenje na prethodnim izborima da je vodimo, predvođeni predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem.
Kada vam građani daju poverenje u tom broju u kome su dali SNS i pre svega Aleksandru Vučiću, onda imate veliku odgovornost da iskreno brinete o ljudima, ne demagoški, ne tako što ćete ljudima uvek pričati samo što oni hoće da čuju i ono što im je prijatno za uši, već nekada i teške stvari, nekada i ono što se njima neće dopasti, nekada i ono što nije popularno, da biste na kraju ojačali svoju državu, stabilizovali je i doveli u situaciju da može zaista na istinski, pravi način, održivo, da se razvija, da napreduje, ali i kada je to neophodno, kao u prethodnih godinu ili dve dana, i značajno pomogne svoje građane zbog situacije u kojoj se našao i ceo svet, a samim tim i naša država nije bila izuzetak u tom slučaju u toku ove epidemije korona virusa.
Kao što znate, građani Srbije i naša privreda je to osetila, Srbija je imala i ima dovoljno novca i pomaže i privredu, ali pomažemo i naše građane. Pomogli smo, ja ću krenuti od početka, ne samo od ovih finansijskih pomoći koje su naravno jako važne, ali pre svega smo kroz zdravstvo pomogli naše stanovništvo tako da ono može da bira vakcinu koju će da primi, tako što smo nabavili veliku količinu svih sredstava koja su neophodna za borbu protiv korona virusa i na taj način sačuvali bezbroj života u našoj državi, a nema ništa važnije i vrednije od toga nego što je ljudski život. I to je najveći uspeh koji smo napravili u prethodnom periodu.
Zatim, kroz stabilne javne finansije, kroz pun budžet, uspeli smo da pomažemo našu privredu, da nemamo otpuštanja već da zapošljavamo nove radnike, da se otvaraju nova radna mesta, nove fabrike, da se ljudi odlučuju da otvaraju svoja preduzeća, da ona koja rade budu stabilna, da koliko-toliko se ovo teško vreme preživi i da uđemo nakon završetka ove epidemije, ove strašne zaraze koja je ceo svet napala, u jedan mirniji period rasta koji se svi nadamo da nas očekuje u još značajnijem obimu nego što je to bilo do sada.
Došli smo u tu situaciju, evo, na ovu temu se sad vraćam, koja je danas aktuelna, o kojoj govorimo, kao što je finansijska pomoć mladima od 16 do 29 godina, da možemo da pomognemo mladim ljudima sa jednim iznosom za koji, rekao bih, neko kaže da je simboličan, neko kaže da je mali, da je to ništa, da je to 90 evra jer je inflacija pojela 10 evra, nemaju oni pojma, niti imaju pojma njihovi luksemburški mediji, niti njihovi nazovi analitičari, niti ima pojma Dragan Đilas, niti imaju pojma Šolaci i ostali o tome ni šta je 100 evra. Njima to ništa ne znači.
Oni, rekao bih, su čak i ljuti što mi danas donosimo ovakvu odluku. Rekao bih i da su ljuti što i penzionerima dajemo 20 hiljada dinara 14. februara. Rekao bih da su ljuti što dajemo zdravstvenim radnicima iz budžeta novac u ovom mesecu 10 hiljada dinara na njihove račune. Njima kad god se građanima nešto daje, oni se strašno naljute, kada se građanima otima, onda je to za njih razlog za vatromet, za slavlje, za proslavu, zato što je prosto to model po kome su oni navikli, taj deo opozicije da funkcioniše, tj. otimačinu. Samo kada se iz budžeta uzima i kada se stavlja u tajkunske, kriminalne i lopovske džepove, kada se taj novac iznosi van zemlje, kada se ne koristi ovde da se poveća potrošnja, da se napuni budžet ponovo, da imamo neka sredstva koja obrćemo, da pomažemo građane, da investiramo, da ulažemo u privredu, da ulažemo u svoj rast, to se njima ne dopada.
Setimo se šta se njima dopadalo. Za njih je rast bio minus 3%. To je bio rast za Dragana Đilasa, za Jeremića, za Obradovića, za Borka, za Tadića, za sve ostale koji su tada bili pripadnici tog režima, na ovaj ili onaj način. Za njih je minus bio rast, zato što je minus u džepovima građana, i to je debeli minus, bio plus u džepu Dragana Đilasa i zato što on ni dan-danas ne može da nam objasni kako od minusa od 3% u ovoj državi njegove firme su uspele da prometuju 619 miliona. I zato danas dolazimo u tu drugu situaciju da njegov prijatelj može da kupi jednog premijerligaša. Ja se onda pitam, nije samo on vlasnik zaista, možda na papiru samo on jeste, ali, čiji je to novac, da nije to novac svakoga od nas? Da nije to novac i onih koji se pitaju, kažu - dajete nam naše pare. Pa, naravno, svi mi plaćajući porez, plaćajući neke račune, punimo budžet države, da bi država imala sredstva da ulaže u ono što je neophodno da bi mogla da funkcioniše. Svi mi na određeni način učestujemo u punjenju tog budžeta da bismo imali novac.
Danas država, zahvaljujući domaćinskom poslovanju i radu, ima mogućnost da pomogne i mladima danas sa 100 evra, i zdravstvenim radnicima sa 10.000 dinara, i našim penzionerima preko 1.800.000 koliko ih ima da pomogne sa 20.000 dinara. To nisu mali iznosi. Za nekog nisu mali, za nekog su veliki. Ali, znate, kada jednom penzioneru date 20.000 dinara njemu to mnogo znači. To znači i zdravstvenim radnicima. Po meni, to znači u onom jednom simboličnom smislu da ljudi osete da imaju državu, da imaju državu koja stoji iza njih, da imaju državu koja nije slaba, da imaju državu koja je jaka, i to prvi put jaka posle ko zna koliko decenija da može da stane iza svakog svog čoveka i da kaže ljudima – niste sami.
Kada je najteže, kada su najveće krize u svetu, kada mnogi drugi ne mogu i ne pomažu svoje građane, mi imamo novca i hoćemo da pomognemo svoje ljude.
Što, jel nije mogla ova Vlada Republike Srbije da kaže – nećemo, šta ima da dajemo. Imate svoje plate. Imate svoje penzije. Ostavićemo to ili ćemo da trošimo na neke druge stvari. Ne. Hoćemo da svaki čovek zna i oseća da je država uz njega, da smo svim srcem uz svakog čoveka u Srbiji.
Reći će – to radite zbog izbora. Pa, zbog izbora od kako su se stabilizovale finansije podižu se plate i godine svake godine. Da li su svake godine bili izbori? Nisu svake godine bili izbori, nego je normalno da kako raste privreda i kako imate više novca pomažete građane i povećavate koliko možete i plate, i penzije. Pa, ako smo imali rast od preko 7% da pomognemo da i ljudi osete to, da osete u svom džepu.
Sad ide Srpska nova godina, da bake i deke mogu da planiraju svojim unucima da kupe poklon, da mogu da planiraju svoje živote, da mogu da planiraju da kupe lekove, da mogu da planiraju da se prehrane, da mogu planiraju da plate porez i da im nešto novca i ostane, da mladi ljudi mogu da imaju taj novac da kupe sebi nešto, da vide i da kažu – dobio sam ove pare. Država je nešto radila i stvorila. Zbog nečeg smo se žrtvovali prethodnih godina da bismo danas imali.
Dok su neki drugi vodili ovu državu nismo imali ništa. Šta su oni davali? Koliko se ja sećam, ostavili su nam samo dugove i one zelenaške kamate koje smo plaćali, pa se neki dugovi njihovi i dan danas vraćaju.
Zamislite koliko bismo novca imali danas da pomognemo i mladima i penzionerima i svima ostalima da nismo na vlasti imali tu kugu kao što je Dragan Đilas. Njega ću da nazovem – gospodin macola, zato što njega zamišljam kao čoveka sa macolom u ruci koji ide i ruši sve što je napravljeno u ovoj zemlji. Zamislite, ne daj Bože, da se ta kuga u vidu Dragana Đilasa vrati na vlast u Srbiji, na šta bi to ličilo.
Oni koji su pokušavali prošle godine da upadnu u ovaj dom, da ga zapale, da sruše, da pokradu ponovo slike, da sve što stignu očerupaju, zamislite da se to vrati u Srbiji na vlast. Kako bi tada Srbija izgledala i na šta bi ličilo ovo društvo kada bi oni koji su na pljačkanju, otimačini, skidanju kože sa leđa građanima Srbije, danas kupovali fudbalske klubove širom Evrope, kupovali vile, jahte, avione, trošili milione odnesene iz Srbije, puneći razne svoje devizne račune širom Evrope i sveta? Zamislite tu državu. U šta bi se pretvorila Srbija kada bi ponovo nju trovao Dragan Đilas svakodnevno sa mesta, ne daj Bože, gradonačelnika, predsednika, premijera, gde već sebe zamišlja?
Na svu sreću građana Srbije, to će samo da se završi na zamišljanju. Znamo kako će se sve to završiti 3. aprila. Samo pozivam ljude da budu odgovorni.
Znamo šta taj čovek danas govori, da govori – izgubim li izbore i ne budu li građani Srbije glasali za mene 3. aprila, pazite, on preti građanima Srbije, videćete kako će onda krv da se lije ulicama Srbije ako ja ne pobedim na izborima, zato što sam ja mnogo pametan, zato što imam mašinski mozak, zato što ja znam da računam procente, pa ću vama, glupim građanima, da pokažem šta će da bude ako ne budete meni dali glas.
Nemojte da se plašite te kuge. Jednom je bio u Srbiji, jednom je bio i nikada se više ne povratio na ono gde želi da se vrati. To pokazuje i njegovu politiku i šta je on i kao čovek.
Pokazuje još jedna stvar. Mi ćemo imati u Srbiji referendum o promeni Ustava 16. januara. Strašno važan dan za ovu zemlju. Mi svi narodni poslanici SNS svakodnevno razgovaramo sa građanima i verujem da su se i druge kolege bezbroj puta suočile sa tim da građani imaju određene primedbe na rad pravosuđa. To je nešto što je normalno.
Sistemski je u prethodnim decenijama pravosuđe u Srbiji uništavano, unošena korupcija u njega. Svašta je rađeno prilikom izbora sudija, prilikom razrešavanja sudija. Setimo se kako su to odradile demokrate žutog preduzeća nekada, dok je Đilas zajedno sa Tadićem bio vrhovni bog u ovoj zemlji, kako su se birale sudije i kako su isterivane sa posla. Setimo se tog perioda i onda možemo da znamo i da nam bude jasno zašto su oni za to da ne izađe na referendum, a i ako se izađe, da se zaokruži – ne i šta znači zaokružiti – ne na referendumu za izmenu Ustava? Nemojte da unose zabunu među građane, da im kažu da će da se menja bilo šta u Ustavu osim oblasti koja se odnosi na pravosuđe, na tužioce, na način izbora sudija.
Nego, šta treba da uradimo, da ostavimo da se sudije biraju u parlamentu, pa da postoji kolika – tolika mogućnost da politika utiče na pravosuđe? Valjda smo se borili za to da pravosuđe bude nezavisno bude nezavisno i nezavisnije daleko više nego što je bilo pre 2012. godine. To nije sporno. Ali, zar ovo nije dobro rešenje? Zar svi ne govore, stalno puna usta o nezavisnom pravosuđu, pa kad dovedete dotle da pravosuđe postane potpuno nezavisno od politike, da nema nikakve veze više politika, ni na kakav način da utiče na njega u Srbiji, e onda kažu – to je loše rešenje. Nećemo o tome, to vi radite pred izbore.
Kakve veze ima kad se menja nešto ako je to dobro što se radi, da li radili pred izbore ili posle izbora? Bolje je pre nego kasnije, ali oni su za to da se to ne radi nikada, da se nikada stvari u Srbiji ne promene, da se nikada ono što su oni radili u Srbiji ne promeni. Oni zamišljaju to tako da oni dođu u ovu Skupštinu, naravno prebijanjem, rušenjem, paljenjem, i da onda kao jedna lopovska, kriminalna većina mogu da izaberu apsolutno sve svoje sudije, sve svoje tužioce, da oni postave ponovo onaj korupcionaški, mafijaški sistem nazad i da potpuno upravljaju ovom zemljom dok ne ugase i poslednje svetlo u njoj.
Ovo je način gde ćemo promenom Ustava sprečiti takvu stvar da se u Srbiji dešava i da se desi ponovo. Niko više u Srbiji neće moći na pravosuđe da utiče na onakav način kako je to mogao da radi do 2012. godine. Pravosuđe će biti nezavisno, tužilaštvo samostalno, sudije se neće birati po političkoj liniji, po političkim odlukama i direktivama, a građani Srbije biće sve bogatiji, Srbija sve srećnija i sve naprednija, a Dragan Đilas kako će i gde će sa Šolakom posle izbora, to nas ne zanima.
Živela Srbija!