Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas raspravljamo o Predlogu zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica bolesti Kovid - 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Ova mera pomoći samo je još jedan dokaz koliko država misli na mlade, da je politika okrenuta ka poboljšanju položaja mladih.

Za SNS je najvažniji i najhitniji zadatak demografski oporavak zemlje kroz biološku obnovu, stratešku, ciljanu i efikasnu podršku porodiljama, majkama i porodicama sa decom, briga o mladima i stvaranje jasnih podsticaja za njihov ostanak u Srbiji, zato što su mladi budućnost naše zemlje.

Do predsednika Aleksandra Vučića niko do sada nije pružio ovakav vid podrške i podsticaja mladima. Država se u poslednjih par godina, od kad je predsednik Vučić na njenom čelu, na neuporedivo odgovorniji način bavi temom novčane podrške svim kategorijama, koja je iz godine u godinu sve veća.

Kako je predsednik Aleksandar Vučić i obećao od 1. januara 2022. godine, svi roditelji sa prvorođenim detetom su dobili i dobijaće 300.000, što je tri puta više od dosadašnjih 100.000 dinara, a tu su i povlastice za roditelje studente, za koje ne važe ispitni rokovi, bespovratna pomoć roditeljima, mladim bračnim parovima za kupovinu stana do 20.000 evra.

Na osnovu svega navedenog, svima je jasno i nesporno da se danas više nego ikada ulaže u mlade. Stopa nezaposlenosti danas je negde oko 10%, dok je 2012. godine ona bila 25,9%, znači, svaki četvrti građanin Srbije je bio nezaposlen. Zato je i logično da su mladi iz Srbije tada odlazili, tražeći bolju budućnost.

Ali, zato mladi danas ostaju u Srbiji i rade u svojoj zemlji, zato što je ova vlast omogućila da se zaposli hiljadu doktoranata, zato što danas imamo četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, zbog programa Vlade "Moja prva plata" i zbog mnogo još čega. Mladi su jedan od najvažnijih stubova naše zemlje i zato mi nikada nećemo prestati da ulažemo u bolju budućnost Srbije.

Veoma sam ponosan i srećan što vidim da su mladi pronašli utočište u kancelarijama za mlade, što gradskim, tako i opštinskim i danas kancelarije nikada bolje i efikasnije nisu radile. One su do 2012. godine praktično bile neprimećene, niko nije ni znao da postoje.

Naša politika je i da se postigne suštinska ravnopravnost žena, bez obzira na godine života, na društveni, profesionalni ili porodični status.

Sve ovo pokazuje da iza predsednika Aleksandra Vučića i SNS stoje rezultati, naporan rad i briga o svim našim građanima.

Onda se pojave kojekakvi politički fosili koji su ovu zemlju ostavili pred bankrotom, oni sa preko 619 miliona evra građana Srbije u svojim džepovima, oni zbog kojih su mladi odlazili iz naše zemlje, oni koji su tukli svoje žene, kojekakve Marinike, kojekakvi Jeremići, Đilasovci, ostali tajkuni koje građani Srbije više ne žele. E, takvi danas sebi daju za pravo da nas kritikuju. Jeste da nas kritikuju bez ikakvog pokrića i sramote, ali, donekle smo i navikli na to, jer njihove prazne priče jesu jedino što umeju.

Ali, mene više interesuje kako oni bez imalo srama konstantno se bave prljavim lažima, pretnjama? Koliko smo puta mogli da vidimo u tajkunskim medijima imena Aleksandra Vučića, njegove porodice, članova SNS i to u najpogrdnijem mogućem kontekstu?

Takvi hoće da se vrate na vlast. Bolje vam je da ostanete tamo gde su vas građani 2012. godine i poslali, u mračnoj i političkoj prošlosti, zato što je Srbija danas jaka i stabilna ekonomska zemlja, zato što Srbija nikada neće više klečati, zato što se Srbija neće više povlačiti pred najgorima i zato što neće dopustiti da ponovo pljačkaju našu zemlju.

Za tri meseca će građani pokazati šta je najveća pobeda, pobeda za Srbiju, pobeda "Za našu decu". Predaja nikada nije bila opcija. Živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tema je svakako lepa i vredna pažnje. Kao što reče jedan od mojih kolega, i jedan dobar razlog da se započne godina, rad Narodne skupštine bez obzira što očekujemo uskoro i republičke izbore.

Ali, gospodine ministre, nisu svi radosni zbog ovoga što mi danas radimo. I hajde što nisu radosni, to mogu da razumem, ali ne mogu da razumem nešto drugo zašto vređaju našu najmlađu populaciju. Znate šta oni kažu za ovo što mi danas radimo? Mi dajemo 100 evra našim građanima koji imaju od 16 do 29 godina zato što tu imamo najmanji broj simpatizera i glasača, pa želimo sa tih 100 evra da kupimo njihove glasove i njihovo poverenje za budućnost.

Kad bi meni neko rekao da ću da glasam za nekoga za 100 evra, verujte, pao bi mi mrak na oči, ne znam kako bi se to završilo. Nisam nešto različit od većine građana Srbije. Postoji nešto što se zove čast, što se zove obraz, dostojanstvo. Ne prodaju se neke stvari za 100 evra. Neka stvari nemaju cenu. Ali, tabloidi u vlasništvu Dragana Đilasa i Šolaka uporno pokušavaju da naprave nezadovoljstvo kod građana zato što, eto građani će nešto dobiti od države i biće manje za njih ukoliko i kada dođu na vlast. E, zato se oni najviše sekiraju.

Gospodine ministre, svaka dobra stvar prema građanima Srbije ovde je bila od strane bivšeg režima jako napadana. Setite se samo kakvim je pričama sve bio napadan i projekat „Beograd na vodi“. Vi ste započeli kao aktuelni gradonačelnik, ovde su napadali da je ceo taj projekat izmišljen, da mi nekom privatnom investitoru poklanjamo nešto što pripada gradu Beogradu, što pripada Beograđanima, kao da će to neko da odnese, stavi na svoja leđa i odnese. Razlog je bio da se bilo koji projekat, bilo šta što može biti uspeh, ne vlasti, nego uspeh Srbije i Beograda, jer Beograd je prestonica Srbije, ne desi, jer, šta god da se dobro dešava u Srbiji manje su šanse da ponovo na vlast dođu dva Dragana, jedan Šolak, a drugi Đilas.

Gospodine ministre, evo opet jedan od kolega reče kako se povećava pomoć porodicama sa decom. Setite se samo kako su nas napadali zbog bolnica koje smo nasledili 2012. godine, događaji o kojima pričam su bili 2012. i 2013. godine, kada su nam bolnice bile urušene, kada nisu obnavljane, renovirane decenijama, pa su nas napadali, čak i onaj sajt „Bebac“, čini mi se, vidite pod kakvim uslovima naše majke rađaju decu. Tako je bilo i koga je bilo briga što smo mi tek pet ili šest meseci na vlasti.

Sad kad imamo izgrađene bolnice, kad imamo izgrađena porodilišta, kad smo poboljšali kvalitet života na teritoriji Republike Srbije prva priča je bila – džabe vam sve to, građani Srbije napuštaju Srbiju. Radovali su se i likovali kako se to dešava. Po podacima „Eurostata“ za 2018. godinu prvi put je bilo da se više građana Republike Srbije odjavilo sa teritorije EU nego što se prijavilo. Od tada ćute po tom pitanju.

Izmislili su drugu priču. Sad kažu – džabe vama bolnice i porodilišta kad tu nema ko da radi, jer su svi doktori, svi tehničari Srbije napustili Srbiju i to je veliki neuspeh. Neće da kažu ono što je realno istina, da samo pogledamo koliko se zaposlilo u sektoru zdravstva poslednjih godina, posebno od kad je bila pandemija Kovida. Ja znam za moj grad Požarevac, da je blizu 100 tehničara zaposleno u poslednjih dve godine.

Znači, nije tačno. Ali, šta god da uradite morate da budete napadani. Šta god da je dobro za Srbiju, loše je za njih i njihove šanse i percepcije da dođu na vlast.

Setite se, gospodine ministre, tada ste bili još gradonačelnik Beograda, kako smo bili napadani 2014. godine za čuveni program mera fiskalne konsolidacije. Napadani smo od bivšeg režima, koji predvode Đilas i Šolak, da penzionerima otimamo njihove zaslužene i stečene penzije suprotno zakonu i Ustavu.

Evo, gospodine ministre, prosečna penzija 2008. godine, za vreme njihove vlasti, je bila 217 evra, 2009. godine 211 evra, 2010. godine 193 evra. Pa, ko je oteo penzije građanima Srbije, bez zakona, bez ičega, prevarama? Kako je to smanjena penzija za 25 evra prosečno? Nije to malo, to je preko 10%. Onda nisu brinuli o penzionerima i o interesima građana Srbije.

Godine 2012. je 204 evra bila penzija, ali to nije njihova zasluga, bila bi daleko manja, jer to je na kursu u evrima 112, 113, 114. Samo da podsetim građane Srbije da je 5. avgusta 2012. godine kurs evra bio 119,80, pa izračunajte nominalno 23.000 koliko je u evrima i koliko bi bila prosečna penzija na teritoriji Republike Srbije.

Na kraju, 2021. godine prosečna penzija je bila 250 evra, ali to je nešto što ne smete da kažete. To je rezultat kojim ne smete da se pohvalite, zato što ćete opet da dođete u situaciju da vas neko optuži kako to radite zbog izbora i pred izbore i da je to jedina politika koju ima SNS.

Ne smete da kažete da se pravi 10 autoputeva. Ne smete da kažete šta ste izgradili. Izmišljaju funkcionerske kampanje, zato što su njihovi predsednički kandidati išli samo po štalama. Nemam ništa ni protiv toga, ali nisu imali ni jednu kapitalnu investiciju da pokažu građanima Srbije, pa im je preostalo da miluju i maze telad. Kažem, nemam ništa protiv, ali to može da bude samo jedan deo kampanje za predsednika, a ne kampanja. To je bila njihova kampanja.

Valjda su mislili da smo svi mi u Srbiji goveda, a oni su vrhovni čobani i pastiri, pa će oni da nas vode. To pokušavaju i danas. I šta god da uradimo, uvek će da izmisle nešto novo i da postave nove zahteve.

Setite se samo ove priče oko „Rio Tinta“. Kada su svi oni opravdani razlozi koji su postojali otklonjeni, da li su prestale blokade autoputa? Nisu. Hoće li da se radikalizuju? Hoće. Zašto? Cilj nije ni životna sredina, cilj nije ni „Rio Tinto“, cilj je vlast, jer to kako oni brinu o životnoj sredini, govori nam kako su brinuli o građanima Srbije, ili su valjda smatrali da ako nema fabrika, nema radnih mesta, nema ni zagađenja. Možemo da razmatramo o tome, ali kako to građani sve siromašniji, a oni sve bogatiji?

Pazite, Dragan Đilas je bio ministar za Nacionalni investicioni plan. Mlađe kolege poslanici, a i ovi o kojima danas raspravljamo kad je u pitanju ova pomoć, ne znaju šta je to. To je bio jedan vid ministarstva koje je bilo zaduženo za domaće investicije, odnosno javne radove, za izgradnju puteva, auto-puteva, mostova, rekonstrukciju pruga, aerodroma. Da li je Đilas nešto od toga uradio? Jel otvoren neki auto-put? Jel otvorena neka bolnica? Jel napravljena neka nova škola? Nije ništa od toga. Pa je valjda zbog toga imao amneziju kako je on bio samo gradonačelnik grada Beograda.

Kada smo obezbeđivali pomoć svim građanima koji su bili punoletni u 2020. godini, moram da podsetim sve svoje kolege, pa i vas, gospodine ministre, kakve su sve bile debate ovde u Narodnoj skupštini i kakve je sve probleme pravio bivši režim da ne dođe do toga, jer su opet govorili, Bože moj, o nekakvoj kupovini glasova. Ako im kažete danas da je rast BDP-a u Srbiji u 2021. godini bio preko 7%, oni će da kažu to je zato što smo imali pad u 2020. godini od 0,95%.

Samo ne znam, evo, recimo, jedan podatak, ako je to bio pad od 0,9% u 2020. godini, pa smo zbog toga imali visok rast u 2021. godini, da vidimo kako to izgleda za vreme njihove vlasti.

Oni su 2009. godine imali pad od 2,7%. Znate koliki im je bio rast? Po toj njihovoj teoriji, koju samoprozvani ekonomski stručnjaci Dragana Đilasa i Šolaka prezentiraju građanima Srbije, očekuje se da bi rast bio oko minimum 10% u 2010. godini, posle pada od 2,7%. Rast je bio, verovali ili ne, samo 0,7%. Kud ćete nižu bazu nego što je bila 2009. godine?

Mogao bih ovako satima da iznosim podatke i da upoređujem vlast između SNS i Aleksandra Vučića i vlasti bivšeg DOS-a okupljenog oko DS i Dragana Đilasa. Međutim, možda će to u nekom trenutku morati i oni sami među svojim građanima i na nekim izborima da podnesu te rezultate.

Evo, imate danas i jednu kampanju, koja je, po meni, jako zanimljiva, a to je protiv referenduma kojim se menja način izbora nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. naslušao sam se raznih gluposti oko Kosova itd.

E, sad, pošto ipak građani Srbije nisu ni glupi, ni ludi, morali su nešto da izmisle, pa su izmislili da nije vođena javna rasprava. To nije tačno. Više puta je bila, čak i ovde u Narodnoj skupštini. U javnoj raspravi su učestovali stručna javnost, to niko ne može da ospori. Došli smo do nekog teksta amandmana koji se upućuje građanima na izjašnjavanje i proveru.

Onda imate jednu situaciju da vas napadaju zbog toga zašto vi želite da povećate samostalnost i nezavisnost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija. Znate zašto? Zato što neće moći da sprovedu više nikad onu reformu pravosuđa kakva je bila 2009. i 2010. godine.

Biće mnogo teže, moraće ponovo da pitaju građane, a sve se nadaju da će na neki način, nekim čudom, nekom revolucijom, nekim scenarijom kakav je bio ukrajinski ili u Severnoj Makedoniji ili sada, nedavno, u Kazahstanu da dođu na vlast. Zaboravljaju da se na vlast u Srbiji dolazi samo izborima.

Pa, prema tome, građani Srbije neka budu mirni. Donećemo zakon, izglasaćemo zakon za naš najmlađi deo populacije, da njima dajemo podsticaje za borbu protiv korona virusa. Svima je ta borba došla preko glave, ali moramo da izdržimo zbog javnog zdravlja. Moramo da budemo spremni da kada ova pošast prođe, nastavimo da obnavljamo i izgrađujemo Republiku Srbiju, kao što smo to radili i u teškim vremenima dok je bila korona.

Moram da podsetim građane Srbije da je u toku 2021. godine nivo stranih direktnih investicija bio skoro četiri milijarde ili tačnije 3,9 milijardi, pa bih voleo da mi neko kaže da li je u skorijoj ili u nekoj daljoj prošlosti bilo više investicija na teritoriji Republike Srbije nego što je to bilo 2021. godine, što samo nama pokazuje da se Srbija nalazi na pravom i ispravnom putu i da ne želi više da se vraća u vreme lopuža koje su predvodile Srbiju za vreme Dragana Đilasa i Šolaka?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku čestitao bih svim građanima naše zemlje božićne i novogodišnje praznike i moram da kažem da od početka pandemije korona virusa, znači od marta 2020. godine, skoro dve godine, država Srbija je izdvojila preko 8,5 milijardi evra, što čini 18% BDP za naše građane i privredu, kako bismo ublažili negativne posledice korona virusa na našu zemlju. Moram da kažem da smo u tome i uspeli, a uspeli smo zbog toga zato što je naša ekonomija ojačala.

Strane direktne investicije su u 2020. godini iznosile 3,1 milijarde evra, a u 2021. godini rekordnih 3,9 milijardi evra. Ovakvom politikom koju predvodi Aleksandar Vučić, izgradili smo bolnice, da podsetim samo građane tri kovid bolnice i gradimo opšte bolnice u čitavoj zemlji, škole, vrtiće, putnu infrastrukturu, u ovom momentu preko deset autoputeva, fabrike, preko 250 fabrika. Povećali smo plate za 7,4% i penzije za 5,5%. Razvili smo našu zemlju za samo 10 godina, od 2012. godine i to nastavljamo i dalje da radimo. To građani Srbije prepoznaju.

Građani Srbije prepoznaju rad, marljivost, stručnost, napredak i oni ne žele da se vrate u vreme žutih, da kažem, fudbalskih tajkunskih hobotnica Đilasa, Šolaka, Jeremića, koji su nam razorili i rasprodali zemlju.

Ovako jaka država ne zaboravlja svoje građane i nikada i neće. U vreme ove pošasti koja zadesila čitav svet, Srbija je pored vakcina, koje je obezbedila na vreme, i to četiri vrste da građani mogu da biraju, setimo se samo da je pomogla kako građane, tako i privredu i dalje pomaže.

Osim onih 100 evra koje su svi punoletnih građani dobili prošle godine, država je opredelila dodatnih 80 evra za sve punoletne građane, penzionerima 130 evra, i takođe za penzionere početkom februara 2022. godine, tačnije 10. februara, kako je rekao ministar Mali, biće isplaćena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

Ali, tu nije kraj. Mi mislimo i na mlade. Pored Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji smo usvojili krajem prošle godine i koji će dati efekta, siguran sam veoma brzo, jer cilja, što se kaže, pravo u metu i pomaže mladima da se ostvare kao roditelji, mi mislimo i na naše građane do 16 do 29 godina, koji su pogođeni pandemijom sve više. Želimo da im pomognemo dok se ne snađu na tržištu rada i ne zaposle.

Gospodo draga iz bivše vlati, zovite vi tu pomoć kako god želite, "helikopter novac" ili kako je vama volja, bitno je da mi pomažemo našim građanima, a ja vas mogu da pitam Dragane Đilasu, Šolaku, zašto niste mislili na građane Srbije dok ste bili na vlasti i pomagali im, već sada od njihovih para kupujete fudbalske klubove po Engleskoj? Vi se građanima Srbije smejete direktno u lice, ali će vam isti ti građani pokazati na izborima gde se nalazite.

Na sve ovo neko će reći kako se državno rukovodstvo naše zemlje dodvorava građanima pred izbore u aprilu, što zapravo nije tačno, a ja ću samo da podsetim naše građane na činjenicu da smo 2014. godine imali vanredne parlamentarne izbore kao što ćemo da ih imamo i sada i to neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo je sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Na kraju, biću kratak, samo da rezimiram, prošle godine državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, je novac građana Srbije, preko 600 miliona evra, usmerilo građanima Srbije. dok je bivši režim Dragana Đilasa preko 600 miliona evra građana Srbije izneo iz zemlje na egzotične destinacije, kako bi kupovali fudbalske klubove u engleskoj premijer ligi, pa neka na osnovu toga sami građani procene ko radi bolje i u čijem interesu.

Na samom kraju, pozivam građane Srbije da izađu na referendum u nedelju, 16. januara i zaokruže "Da" za još nezavisnije pravosuđe i pravosuđe koje više nikada da ne bude kao ono iz 2009. godine u vreme bivše vlasti. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je Linkoln rekao "Vlada naroda iz naroda za narod", tako da smo mi u praksi u Srbiji to i dobili i kad uporedimo 2012. godinu i ovu, videćemo da prethodna vlast nije delila nikome ništa, oduzimala je od koga je sve mogla da stigne, a prilikom podele vodila je računa da to podele samo sebi, odnosno da podele između sebe, srazmerno funkcijama i moći koje su u tom trenutku imali. Koliko vidim, Dragan Đilas je bio najveštiji u toj podeli i oni nisu znali kako se novac stvara, znali su samo kako se taj novac između njih deli. Nismo živeli od zarađenog, uglavnom smo živeli od prodaje imovine i od zaduživanja.

Kada govore o dugovima koje Srbija trenutno ima, oni zaboravljaju da sem duga od 17 milijardi koji su ostavili, da su ostavili kamatne stope od 6%. Zaboravili su i pri tome da su celu društvenu imovinu prodali za 6,7 milijardi i da je to zaduženje zahvaljujući tome bilo nešto manje, znači bilo 17 milijardi. Ako uzmemo da su potrošili društvenu svojinu, ako uzmemo pri tome da nam je londonski pariski klub otpisao preko četiri milijarde evra, da su i to popunili vrlo brzo, kada uzmemo i donatorsku podršku koja je bila takođe između četiri i pet milijardi, na onih 17 milijardi koje su ostavili, treba im dopisati i ovih 15 milijardi od donatorske podrške, od pariskog londonskog kluba i od prodaja gotovo kompletne društvene imovine u privatizacijama koje su bile, kako to zovu "burazerske" i u kojima su prodavali neke fabrike, šećerane za tri evra komad.

Dakle, ti prihodi, em je društvena imovina prodata ispod cene, em su novac potrošili a da pri tome nisu stvorili nova preduzeća i nisu stvorili novi privredni ambijent. Nije bilo fabrika koje su trebale da stvaraju novac. Imali su samo jednu veliku "žutu fabriku" koja je trošila novac.

Danas je budžet u odnosu na 2012. godinu veći za 100%. Znači, umesto 750 milijardi, govorim napamet sada je to 1.500 milijardi, a budžet se puni iz realnih izvora i pokušaću da objasnim i kako.

Dakle, u odnosu na fond plata koji je onda bio sada je fond plata uvećan za više od dva puta. Ukoliko su oni u toku godine u fondu plata trošili maksimalno negde od šest do šest i po milijardi sada je fond plata negde, čini mi se, na godišnjem nivou oko 14 milijardi. Fond penzija je u ovom trenutku negde oko šest milijardi. U njihovo vreme penzije su dotirane sa 48%, što znači da nije bilo uplata zaposlenih u PIO fond, nego se to dotiralo iz budžeta sa 48%. Trenutno su dotacije za penzije iz budžeta Republike Srbije nešto ispod 20%, što govori o tome da je broj zaposlenih daleko veći nego što je bio 2012. godine i da to govori o onom povećanom fondu plata o kome sam već govorio.

Naravno, kad narod ima više para, i treba da ima još više, onda on i više troši, to se vidi u našim prodavnicama, trgovinskim lancima, putevima, itd. onda i prihodi rastu i ja verujem da ovo sad kad podelimo mlađim osobama, kad podelimo kasnije penzionerima da će se na određen način jedna petina automatski kroz 20% PDV vratiti u budžet Republike Srbije, a mnoge akcizne robe će doprineti da to bude više od 20%. Dakle, došli smo u vreme kada Vlada ne mora samo, država, da uzima, već da može i da deli.

Kad smo već kod podele novca prvo apelujem na ministre i na Vladu Republike Srbije i nosioce izborne liste da razmisle malo više o prehrambenoj sigurnosti i prehrambenom suverenitetu ove zemlje, što nosioci izborne liste, odnosno predsednik Republike Srbije čini i da u ovom trenutku moramo da posvetimo pažnju pripremi prolećne setve, jer novac treba ne samo deliti, već ga prethodno i zaraditi i poljoprivreda je veoma bitna i u ovom trenutku hrana i te kako je značajan potencijal ove zemlje i ona garantuje, sem prehrambene sigurnosti stanovništva, garantuje i to da će imati višak hrane, odnosno da ćemo biti prehrambeno suverena zemlja u odnosu na CEFTA tržište, pa i neka druga tržišta. Onaj koji ima višak hrane sigurno ima neku vrstu političke moći nad onima koji u okruženju nemaju dovoljno hrane.

Najslađi plodovi su sopstvene bašte i zato apelujem da se u pripremi setve nađe novac i dodatno subvencionišemo mineralna đubriva. U ovom trenutku poljoprivrednici isporučuju kroz Direkciju za robne rezerve, isporučuju narodu brašno po 30 dinara, a u ovom trenutku mineralna đubriva koja su neophodna za setvu i za dobre prinose, a da podsetim da smo mi značajan izvoznik i da mi spadamo u prvih 10 izvoznika pšenice i kukuruza i da prolećna setva sledi, proizvodnja suncokreta, uljarica, proizvodnja šećerne repe, itd. nam sledi, da bi rod bio bogat treba nam i odgovarajuća količina mineralnog đubriva.

U ovom trenutku đubrivo mineralno je skuplje četiri puta od brašna, znači četiri puta od pšenice, četiri puta od brašna koje pekarima isporučuje država kroz Direkciju za robne rezerve. Da bi nam rezerve bile pune, da bi imali dobre prinose moramo prihraniti pšenicu i moramo u setveni sloj prilikom setve kukuruza, šećerne repe, setve, uljarica, itd. moramo da ubacimo određenu količinu azota i to košta.

U ovom trenutku je mineralno đubrivo sa neodrživom cenom evro kilogram, što u odnosu na cenu pšenice može da bude i do četiri kilograma i zato je moj apel na Vladu Republike Srbije da na određen način subvencionišemo nabavku mineralnih đubriva dodatno, da se obezbede sredstva jer su ovo vanredne okolnosti. Dakle niko nije mogao znati ni predvideti da će mineralna đubriva verovatno zbog gasa, itd. dostići cenu od jedan evro kilogram u odnosu na to, tona košta hiljadu evra a ako vam je potrebno 500 kilograma đubriva za plodonosnu njivu, onda znači da vas samo setva u mineralnim đubrivima košta 500 evra po hektaru i naši poljoprivredni proizvođači to ne mogu da plate i stoga će pribegavati tome da neće prihranjivati pšenicu, neće u setveni sloj razbacivati mineralna đubriva ili će drastično smanjiti količinu.

Preti nam opasnost da izgubimo recimo samo 10% prinosa, na pšenici bi izgubili 200 hiljada tona, na kukuruzu bi izgubili negde oko 600 hiljada tona i na uljaricama uglavnom bi šteta bila negde oko po mom proračunu između 800 hiljada i milion tona, što po 250 evra dobićete manje u izvozu, u prodaji dobićete manje od 250 miliona evra.

Moj apel je s obzirom da će ovo sigurno da košta negde oko 150 miliona evra uplate mladima, penzionerima pozdravljam takođe uplatu, ali verujem da novac koji bi se dao za poljoprivrednu proizvodnju da bi se vratio tako što bi recimo za taj državni deo mineralnog đubriva subvencionisani seljaci na leto isporučivali ili u jesen određenu količinu pšenice u razmeni i određenu količinu kukuruza, što bi bilo u pravcu koji je predsednik Republike i nosilac izborne liste ove većine, bilo u pravcu njegovih težnji da se maksimalno obezbedi što veća količina hrane, što veća količina žitarica, da se obezbedi i da država na takav način ima prehrambenu sigurnost i da ima neku vrstu suvereniteta, odnosno da izvozom može da zadovolji potrebe regionalnih tržišta.

Da vas podsetim da ukoliko budu prinosi manji zbog sirotinjske prihrane žitarica, ukoliko prinosi budu manji u ovoj količini koju sam rekao, 10%, to za pšenicu i kukuruz znači oko 800 hiljada tona, da ćemo izgubiti deo tržišta zato što ćemo smanjiti izvoz, a kada smanjimo izvoz tako ćemo izgubiti deo tržišta koji trenutno držimo i zauzimamo i zato je moj apel i na ministra i na Vladu Republike Srbije da razmisle da se jedno šest milijardi uputi za subvencionisanje mineralnih đubriva na takav način da učestvuju sa jednom trećinom troška tog đubriva. Na takav način bi se upotrebilo oko 150 hiljada tona đubriva, a što bi donelo prinos – obično jedan kilogram đubriva donese između tri i četiri kilograma žitarica i u ovom trenutku to znači da bi na 150 hiljada tona imali veće prinose, 600 hiljada tona, što ide u onom balansu da ne izgubimo 800 hiljada tona.

Mislim da kilogram đubriva donosi tri i po do četiri kilograma. Da u ovom trenutku kada je cena žitarica 250 evra, a cena đubriva je hiljadu evra, poljoprivrednici nemaju motiv to da rade. Još ako predvide da će biti suša onda taj kilogram đubriva ne donose četiri već dva i po kilograma dodatna i mogu da izgube motiv da ne prihrane poljoprivredne useve, što će rezultirati značajnim gubitkom u izvozu, a i gubitkom određenih tržišta.

Mislim da na kraju završim sa Kisindžerovom izrekom da onaj ko kontroliše hranu na određen način kontroliše ljude i mislim da mi u proizvodnji hrane imamo i te kakvu šansu i da treba pronaći sredstva pre prolećne setve, da se maksimalno iskoriste priroda, plodno zemljište i mnogo vredni ljudi i da ne izgubimo na prinosima, odnosno da ako je to moguće, s obzirom da je prošla godina bila sušna i da će prošlogodišnji izvoz kukuruza koji će se dešavati sve do oktobra i novembra ove godine, da će biti nešto manji i mi treba da nadoknadimo i taj gubitak, odnosno da se pripremimo za jednu, ako Bog da, rodnu godinu i da iskoristimo, što sam rekao, i prirodne okolnosti i plodno zemljište i veoma vredne ljude kojima zahvaljujem na svemu što su uradili u setvi pšenice do sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kome su veliki broj kolega već i govorili i koji zaista kada je u pitanju odziv javnosti nije imao apsolutno nikakve zamerke, jer je jedan od primera kako država vodi računa i u ovim teškim vremenima, posebno o mladim ljudima, posebno kada govorimo o ljudima koji su uzrasta od 16 godina pa naviše, koji tek započinju svoj život, koji su pri kraju sa srednjoškolskim školovanjem, koji planiraju svoju budućnost, koji će upisati verovatno fakultete i koje svakako u pravom smislu te reči predstavljaju budućnost naše zemlje.

Svakako pomoć koja se daje jeste simbolična, ali će imati i te kako dobrih rezultata i efekte kao što su i prethodni paketi pomoći koji su dati kako privredi, tako i stanovništvu, pa i taj čuveni helikopter novac, kako se kaže, dali su i te kako efekte i rezultate, zato što sav taj novac ide kasnije u potrošnju i ponovo se vraća u privredu čime pomaže i stimuliše da naš taj točak ekonomije nastavi da se vrti.

Nažalost, imali smo naravno napade, posebno po društvenim mrežama od onog trenutka od kako je ova inicijativa, odnosno zakonsko rešenje koje je danas pred nama obelodanjeno i to od istih onih ljudi koji su, dok su bili na vlasti u periodu one velike krize koja se desila 2008. godine, tvrdili kako je ta ekonomska kriza razvojna šansa za Srbiju, koji apsolutno ni prstom nisu mrdnuli da pomognu građanima u tom teškom periodu, periodu koji se pamti po katančenju fabrika, koji se pamti po pola miliona stanovnika koji su ostali bez posla, koji su ostali na ulicama, ne svojom krivicom, već upravo krivicom i tokova koji su se dešavali u svetu, ali i nesposobne vlasti tadašnje, koja apsolutno nije obavljala onu svoju funkciju za koju su je građani birali, već su samo gledali kako će preprodavati sekunde na RTS-u, koji su samo gledali kako će napraviti neki naredni korak u svojoj karijeri pa možda otisnuti se i u međunarodne vode politike, koji su samo gledali kako sopstvene džepove da napune i bilo ih je baš briga apsolutno za sve te građane i porodice koje su ostale na ulici.

Nećemo pričati o šteti, šteta se i dalje oseća i građani Srbije odlično pamte taj period, pa i stanovnici o kojima danas govorimo, uzrasta od 16 do 29 godina, jer su nažalost doživeli, dobar deo njih sigurno, da im roditelji ostanu bez posla koji su morali da se snalaze, pa i u zonama sive ekonomije da bi svoju decu prehranili.

Svakako, lepe su vesti koje smo čuli od mladih ljudi kako će iskoristiti ovih 100 evra, pa do toga da će neki zaprositi svoje devojke i na taj način formirati, odnosno otisnuti se u bračne vode i polako krenuti u formiranje svojih porodica, ali apsolutno se pridružujem i inicijativama kolega koji su na Odboru za finansije govorile i da ovih 100 evra mogu iskoristiti za pokretanje svog biznisa, jer je država uložila maksimalne napore da pomogne mladim ljudima i kroz otvaranje naučno-tehnoloških parkova, biznis inkubator centara po Srbiji, generatora koji zapravo mogu pomoći tim mladim ljudima da svoje neke ideje i vizije koje imaju u glavi pretoče na papir i konkretizuju kroz pravno lice, kroz određenu firmu, biznis i da na taj način se uključe u tokove privrede i da sami stvaraju taj svoj novac i da ovih 100 evra zapravo počinju kako bismo žargonski rekli, da obrću i da od 100 evra prave hiljadu i da to svoje malo bogatstvo dalje povećavaju.

Opet kažem, imali smo nažalost od tih istih ljudi koji su u periodu krize zapravo ništa nisu uradili u tom periodu, oni kritikuju kako je ova pomoć necelishodna, a onda imamo genijalne stvari koje iznose, a to je da su definisali pojam – biflacija. Što, generalno gledano, ja kao budući doktor ekonomskih nauka, nikada čuo nisam, a i kada sam pokušao da izguglam i da nađem neke radove na tu temu, svakako na pojam – biflacija nikada nisam naišao. Oni zapravo definišu da u određenim sektorima imate pojavu inflacije, a u drugim sektorima imate nemogućnost da usled, da kažemo, tih određenih promena, oni podižu svoje cene svojih proizvoda i usluga.

Mislim, kakav im je pojam, takva im je politika, nebulozan, nikakvu politiku ne vodi. Onu politiku koju oni vode, politika mlaćenja prazne slame.

Onda su još rekli kako navodno ovih 100 evra koje će ti mladi ljudi dobiti nije 100 evra, nego je 90 evra zato što je tih 10 evra pojela inflacija. Oni očigledno nemaju pojma šta je pojam – inflacija, očigledno da ne prate statistiku, jer prava inflacija o kojoj oni pričaju je upravo bila u njihovo vreme, a tome ću podobnije pričati malo kasnije s obzirom da već u naznakama imamo neke njihove kandidate za predsednike ili gradonačelnika Beograda, koji su se već inače pokazali na određenim pozicijama koliko su sposobni, odnosno nesposobni da takve funkcije obavljaju.

Apsolutno ovde nije u pitanju da će inflacija pojesti 100 evra, već zapravo, kao što zakonsko rešenje kaže, po datumu kada se završi prijava napraviće se spisak konkretno mladih ljudi koji su se prijavili i uplatiće se iznos od 100 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate na računima koji su prijavili ili koji će po sili zakona njima biti otvoreni i moći taj novac da iskoriste za ono za šta im treba.

Inače, u prethodnom periodu, ne računajući ove eksterne šokove koji su se dešavali, posebno u domenu energetike, nikad manju inflaciju Srbija nije imala, jer nikada sposobnije i bolje rukovodstvo u Narodnoj banci Srbije, počevši od guvernerke Jorgovanke Tabaković i njenog tima, nismo imali, ali jedan dokaz odlične saradnje monetarnih i fiskalnih nosioca politika su upravo omogućili da imamo tako nisku inflaciju u prethodnom periodu, a i da se danas izborimo da i sa ovim eksternim šokovima koji nažalost nisu naša krivica, možemo da se borimo i da već sredinom ove godine se i taj problem koji se javio polako stabilizuje i vrati.

Toliko o njihovoj sposobnosti, a koliko su oni sami sposobni i koliko ozbiljnu politiku vode nam govori upravo i to što su pre nove godine pompezno najavljivali kako će, eto, već početkom januara saopštiti ime kandidata svog za predsedničke izbore i kandidata za mesto gradonačelnika ili gradonačelnicu grada Beograda, jer tobože oni rade ozbiljnu statistiku. Videli smo tu čuvenu tajkunsku statistiku od preciznosti 120% kako izgleda kada se sve to sabere, jer mašinski mozak, čuli ste, sabere 20%, još 20%, pa uzme 20% i tako je on sabirao i preprodavao sekunde na RTS-u, tako je on i oteo 619 miliona evra od građana Republike Srbije.

Da, govorim o tajkunu Draganu Đilasu koji je, eto, sa svojim pajtosom Šolakom kupio Sautempton od tih narodskih para, još su našli za shodno da se smeju građanima u lice sa raznoraznim tvitovima, statusima, a jedan od poslednjih jeste da traže od Šolaka da dovede igrača Đilasa u Sautempton da bi napravili neku verovatno po njima smešnu foru koju upućuju građanima Srbije, odnosno smeju se građanima Srbije u facu.

U njihovim medijima pojavio se, kao jedan od ozbiljnijih kandidata, bivši guverner Dejan Šoškić, a ono što je interesantno da upravo je on jedan od poslednjih guvernera iz njihove ere koji je bio guverner Narodne banke od 2010. do 2012. godine, a koliko su oni sposobni vidimo i po statističkim pokazateljima, znamo da u tom periodu prosečna plata u Srbiji je bila između 330 i 360 evra, a čuli smo danas od uvaženog kolege Vuka Mirčetića kolika je, odnosno po zvaničnim statistikama u novembru iznosila je 561,8 evra.

Takođe, stopa nezaposlenosti u tom periodu je bila dvocifrena i kretala se od 20,9 do 25,9% u 2012. godini. Mi smo je u periodu najvećeg udara pandemije korona virusa uspeli da tu stopu nezaposlenosti spustimo na ispod 10%, a ona se danas kreće na otprilike 10%.

Upravo kada govorim o inflaciji, pa najveći rezultat koji je ostvario upravo ta inflacija koja je bila dvocifrena 2010. godine, kada je preuzeo funkciju guvernera 10,3, 2012. godine kada je završio 12,2%, a rekao sam da je inflacija koja se kretala nakon toga je bila ispod 3% koja je inače targetirana inflacija od strane Narodne banke Srbije, imali smo mnogo bolji rezultat nego što je ostvaren i na području EU, ne računajući ovaj poslednji period gde zbog eksternih šokova, kao što sam rekao, ima malo veći iznos inflacija, ali koji će se svakako stabilizovati i spustiti.

Poznati su svakako i po rastu bruto domaćeg proizvoda, koji je u njihovo vreme bio negativan. Čuli smo danas od uvaženog ministra Siniše Malog da po tim nezvaničnim informacijama, odnosno informacijama i podacima koji su obrađeni, da smo ostvarili rast od 7,5%, realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%. To nam govori i o uspešnosti nosilaca fiskalne i monetarne politike, jer, ako se sećate, kada smo govorili o rebalansu budžeta, upravo je taj procenat i targetiran, što nam zapravo govori koliko se ozbiljno pristupilo i samoj izradi budžeta i o efikasnosti realizacije plana razvoja naše zemlje.

Ono po čemu je isto ovaj period kada je Šoškić bio guverner poznat, jeste po neverovatnom velikom rastu deviznog kursa. Znate da je jedan od bitnih segmenata da biste bili ozbiljna zemlja i za dovlačenje stranih investicija, da bi vaša ekonomija mogla da se razvija, da biste mogli da budete konkurentni na stranom tržištu, jeste da imate pored stabilnosti cena i stabilnost deviznog kursa, kako bi privrednici mogli na ispravan, pravi način da planiraju svoje aktivnosti i da planiraju aktivnosti koje se odnose na izvoz proizvoda.

Bukvalno kada pogledate na sajtu Narodne banke, u julu mesecu 2010. godine, kada je Šoškić postao guverner, kurs je iznosio 106,1458 dinara za evro, srednji kurs, a kada je završio svoj posao guvernera, 2012. godine, u sličnom periodu, odnosno početkom avgusta, on je iznosio 118,0542 dinara po evru. Tu je utrošen veliki iznos deviznih rezervi Narodne banke Srbije koje je ona imala, a 2011. godine je imala 12,05 milijardi evra, da bi 2012. godine završila na 10,91 milijardu evra koje su utrošene da bi se sprečio još veći rast kursa dinara.

Pa, nije ovaj rast kursa sigurno slučajan, jer znamo da je taj tajkunski žuti režim radio u interesu tajkuna i pojedinaca koji su pokušavali da monopolizuju Srbiju i da monopolizuju njenu privredu, pa uopšte i ne čudi što je ovakvo kretanje kursa.

Kada pogledate period od kako je uvažena guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu Narodne banke, da nemate bitnih oscilacija kada je u pitanju devizni kurs i da je Narodna banka Srbije čvrsta i odlučna kada je u pitanju sprovođenje monetarne politike, a po zvaničnoj statistici koju imamo mi danas imamo, a i siguran sam da je veća cifra danas, ovo je opet stariji podatak, 16,453 milijarde evra deviznih rezervi.

Da ne pričamo o tome da smo i zlato povećali koje imamo i da kao država imamo najveće količine rezervi zlata u odnosu na bilo koju zemlju u regionu, kada se i njihove rezerve saberu. Da ne pričamo i tome da će se i dalje raditi na podizanju zlatnih rezervi, odnosno to je bitan segment za garanciju i stabilnost deviznog kursa i jačanja dinara.

Čuli smo danas od uvaženih kolega i druge statističke podatke koji su zapravo merilo njihove politike koju su oni sprovodili, merilo politike koju će nastaviti da sprovode, jer, znate kako, vuk dlaku menja, ali ćud nikada. Zašto bi se i oni nešto promenili u ovom periodu dok su u opoziciji, pa i kada bi dobili poverenje građana da će nešto bolje raditi? Jer, do sada nijednom prilikom nismo čuli da su oni sa konkretnim nekim aktivnostima, merama, programima, strategijama izašli da kažu – e, ovaj problem ćemo na taj način rešiti. Sve što smo mogli da čujemo je iznošenje mahom problema koje su oni kreirali dok su bili na vlasti u Srbiji, gde su oni krivicu prebacivali na nas, a najviše na predsednika Aleksandra Vučića. Njihova politika se upravo samo na tome bazira – da kukaju. Ništa drugo ne znaju.

Kada biste ih i pitali kako da reše probleme, ne bi znali da vam objasne. I da znaju, oni bi to valjda pokazali u periodu dok su bili na vlasti do 2012. godine. Ne bi gradili most na Adi čija je vrednost kao polovine Moravskog koridora. Ne bi taj Moravski koridor, koji su inače oni još za vreme dok su vladali obećavali, tj. njihov koalicioni partner, ljudi koji su inače i rodom iz Trstenika. Tadašnja ministarka za investicije inače je i rodom iz Trstenika zajedno sa Aleksićem, obećavala je taj Moravski koridor i ništa nisu uradili. Znali su samo da pajtosima nameštaju posao za gasifikaciju. Znali su kako da potpisuju anekse ugovora da bi, eto, obezbedili pare svojim partnerima, da se projekti tobože navodno završe u periodu kada je potrebno obezbediti glasove, jer su na građane gledali samo kao na brojku, na statistiku, na glasačku mašinu. Da ne kažem kao na ovce za šišanje.

To vreme je, na svu sreću, prošlost. To vreme se više nikada neće vratiti. Upravo oni najmanje imaju argumenata bilo koju meru koja je do sada donesena kao vid pomoći građanima Srbije u periodu pandemije korona da kritikuju. Jer, kao što rekoh, kada je bila ona kriza, za koju su tvrdili da je razvojna šansa Srbije, prstom nisu mrdnuli da nešto pomognu ili bilo koju meru da kreiraju kako bi građanima pomogli.

Reći ću vam još jednu stvar. Pročitao sam jako zanimljiv rad u kome tvrde da navodno ekonomska nauka nije uspela da predvidi i da spreči nastanak brojnih kriza. Pa, nije problem u ekonomskoj nauci, jer ste vi u tom periodu imali autore koji su pisali radove, već su problemi mahom u onim mejnstrim ekonomistima i nosiocima vlasti koji na to nisu ozbiljno gledali. Takva je bila i garnitura za vreme žutog režima, nisu obraćali pažnju na signale koji su im dolazili sa strane.

Za razliku od tog perioda, danas imamo lidera Aleksandra Vučića, imamo njegov tim koji svakodnevno prati kretanje tih signala i na osnovu toga kreira ekonomsku politiku, kreira instrumente i mere koje se sprovode da se upravo ti efekti koji bi nas očekivali ublaže. Dovoljno je da vidimo da u periodu pandemije krize 2020. godine prognozirani pad naše privrede je bio oko 6%, a mi smo uspeli da ga ublažimo i da svedemo na minus 0,9%, što nijedna druga zemlja nije uspela. Samo zato što imamo ljude koji vode računa i o tim signalima i zaista sa naučnog principa su ti koji kreiraju politiku i ove mere koje se sprovode.

Tako da, i ovo zakonsko rešenje koje ćemo danas, siguran sam, jednoglasno podržati daće rezultate, daće efekte. Znate kako, posle bitke svi su generali, možemo vrlo lako sesti da analiziramo da li je nešto moglo bolje ili drugačije da se odradi. Sigurno da uvek može bolje, ali sam apsolutno siguran da bez ovakvih pomoći i mera koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati bilo bi nam mnogostruko gore, kao u vreme žutih tajkuna. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Tomiću.
Sledeći je narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.