Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministri, gosti u Narodnoj skupštini, kolege poslanici i poslanice, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu, jednoglasno je predloženi zakon prihvatio i, naravno, predložio Narodnoj skupštini da u danu za glasanje Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu prihvati.

Zašto? Zato što prvi put se socijalna ekonomija uvodi u pravni okvir Republike Srbije. Prvi put u vreme vlasti Aleksandra Vučića i ove Vlade socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo dobijaju na značaju. Zašto? Zato što je zahvaljujući merama koje je sproveo Aleksandar Vučić 2014. godine Srbija ekonomski ojačala, u Srbiji je postavljen temelj, ako se Srbija posmatra kao jedna kuća, temelj svake kuće je ekonomija. Srbija je danas na zdravim ekonomskim osnovama. Zato danas idemo napred i predlažemo ovakav jedan zakon, čiji je jedan od ciljeva ostvarivanje socijalne ekonomije.

Naravno, želim da naglasim da do 2012. godine o socijalnoj ekonomiji nije bilo ni reči, odnosno socijalna ekonomija možda je bila samo misaona imenica, mada ne verujem da je ni to bila, jer u vreme pljačkaša Dragana Đilasa i raznih njegovih uposlenika, ekonomija ove zemlje, odnosno briga o građanima uopšte, bila je na zadnjem mestu.

Socijalna ekonomija za nas je značajna sa tog aspekta zato što je jedan od prioriteta socijalne ekonomije u stvari društvena korist, a ne profit i lično bogaćenje, kako je to jedan od osnovnih postulata uopšte ekonomije.

Naravno da je profit značajan i kod socijalnih preduzeća, ali ponovo naglašavam da je opšta društvena korist, a ne lična korist, osnovni postulat socijalne ekonomije.

Takođe, želim da naglasim da socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo imaju za cilj inkluziju, odnosno uključivanje posebno osetljivih i ranjivih grupa, a te osetljive i ranjive grupe su svi korisnici iz sistema socijalne zaštite, teže zapošljiva lica, pripadnici određenih etničkih zajednica, kao što je npr. romska populacija.

Do 2012. godine Dragana Đilasa apsolutno nisu zanimale posebno osetljive i posebno ranjive grupe, pa otuda ne samo da ništa nije radio za ovu populaciju, nego ih je očigledno pljačkao.

Kako je pljačkao? Pljačkao je decu ometenu u razvoju preko izgradnje dvorca Heterlend u Bečeju, tako što su uzeli novac a renoviranje i adaptacija tog dvorca nikada nije ostvarena. To je ostvarila Pokrajinska vlada, jer Pokrajinska vlada i uopšte Vlada Republike Srbije imaju odgovornost prema svim kategorijama stanovništva.

Dragan Đilas na najgori mogući način kršio je osnovna ljudska prava, posebno osetljive manjine, a to je romska nacionalna manjina, na taj način što su oni postojali, ali u stvari oni nisu stvarno postojali, jer nisu imali izvod iz knjige rođenih, nisu imali lična dokumenta, nisu imali pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Na taj način grubo je ugrožavao pravo na život i opstanak romske nacionalne manjine. Mi smo to ispravili i otprilike od 30.000 ljudi najveći broj njih, zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, ostvario je pravo na svoja lična dokumenta, a samim tim i na druga prava koja im zakonom pripadaju.

Ono što želim da kažem je da je Zakon o socijalnom preduzetništvu značajan sa aspekta smanjenja siromaštva i povećanja zaposlenosti posebno osetljivih društvenih grupa. Na pitanju smanjenja nezaposlenosti ova Vlada i predsednik Aleksandar Vučić učinili su dosta, jer u vreme tajkunskog režima Dragana Đilasa nezaposlenost je bila 25,9%. Sada je nezaposlenost jednocifrena.

Želim da kažem da ovaj zakon jeste u cilju smanjenja siromaštva i moram da istaknem da sve međunarodne institucije kažu da, i pored pandemije kovida, u Srbiji nije došlo do povećanja siromaštva. To je zasluga i politike Aleksandra Vučića, ali i zasluga ove Vlade.

Ono što je značajno, ovaj zakon nije usmeren samo na integraciju, odnosno uključivanje u rad društveno osetljivih grupa, već i na mere zaštite životne sredine, zatim razvijanje posebno osetljivih i ruralnih područja.

Poruka koju ovim zakonom želimo da pošaljemo građanima je da brinemo o svim građanima Republike Srbije, i to posebno o onim najosetljivijim i ranjivim, i to ne samo da brinemo, već da ćemo pružiti i finansijsku i nefinansijsku podršku i pomoć kako bi se svaki građanin Republike Srbije osećao zadovoljno, kako bi radio, kako bi ostvarivao prihode i imao jedan smislen i normalan život. U fokusu SNS, politike Aleksandra Vučića jeste srećan i zadovoljan građanin Republike Srbije, bez obzira kojoj kategoriji pripadao, a ovde se konkretno radi o posebno osetljivim i ranjivim kategorijama.

Zato pozivam sve građane i pozivam i građane iz ove populacije da 3. aprila na izborima nemaju dilemu, već da podrže politiku Aleksandra Vučića i listu SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, narodni poslanik dr Darko Laketić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dužan sam da informišem građane i informišem narodne poslanike o tome da smo održali sednicu Odbora za zdravlje i porodicu i praktično jednoglasno podržali izmene Zakona o predmetima opšte upotrebe.

Objasniću zašto smo to uradili i zašto je neophodno praktično da prilagođavamo naše zakonodavstvo zakonima EU. Pre svega, sve ono što je značajno i sve ono što je korisno za našu zemlju, moj stav je da treba usvajati. Sve ono što će državu Srbiju učiniti modernijom u svakom smislu, učiniti da njeno zakonodavstvo bude ne samo modernije već i efikasnije, svakako da treba usvajati. Podsetiću, takođe, javnost da smo unazad, već koliko godina, svaki zakon koji je u ovoj Skupštini donesen, svaki zakon, govorim o zdravstvenim paketima zakona, koji je razmatran u ovom domu je pre toga prilagođen zakonodavstvu EU. Podsetiću da su i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, taj krovni zakon, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o transfuzijskoj medicini, o medicinskoj evidenciji i dokumentaciji itd, svaki od njih je prilagođen i usaglašen.

Ono što je posebno značajno jeste otvaranje tog poglavlja 28 koji se tiče zdravlja i ono što je posebno značajno, vezano za to poglavlje, jeste da ćemo ovim usaglašavanjem dobiti visoku bezbednost određenih predmeta, medicinskih predmeta, dobićemo, takođe, ne samo visoku bezbednost, nego jednu, rekao bih, jednu mnogo značajniju kontrolu u ovom sektoru, u ovoj oblasti. Najbitnije je, suštinski gledano, imaćemo zadovoljnijeg građanina, zadovoljnijeg čoveka koji koristi usluge tog sistema.

Ono što je vrlo bitno jeste da u sklopu otvaranja ovog poglavlja i u sklopu prilagođavanja našeg zakonodavstva, govorim o zdravstvenom zakonodavstvu, postoje vrlo osetljive oblasti u zdravstvenoj zaštiti. Ovde govorim o proizvodnji sterilnih medicinskih proizvoda i govorim o proizvodnji derivata krvi. Za ove dve jako osetljive oblasti će biti poseban režim, odnosno mi ćemo imati dodatno vreme za prilagođavanje, i to je posebno značajno, i apsolutno pozdravljam taj momenat iz razloga što u ovom dodatnom periodu prilagođavanja mi ćemo biti u stanju da ove osetljive grane našeg zdravstvenog sistema dodatno prilagodimo i dodatno u nekom narednom periodu afirmišemo za razvoj.

Na kraju, rekao bih da su upravo ovi zakoni i ove izmene adekvatan primer kako Vlada razume svoje obaveze, kako Vlada Republike Srbije doživljava svoje obaveze koje je preuzela, dakle na jedan vrlo temeljan i ozbiljan način. Sve ono što je preuzeto mora da se ispoštuje i, na kraju krajeva, implementira kroz zakonska rešenja.

Želim vam srećan rad i nadam se jednoglasnom usvajanju ovog predloga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima izvestilac ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, narodni poslanik Ilija Matejić.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici iz Vlade i, ono što je meni najbitnije, poštovani narode Republike Srbije, ja bih iskoristio priliku da izrazim moje saučešće za pokojnu Kseniju Vučić. Naime, imao sam tu čast da upoznam tu ženu i ostavila je na mene prelep utisak. To je jedna divna, pametna, elokventna žena koja je tom prilikom meni i ostalim mladima koji su bili tu dala neke lekcije koje ćemo verovatno pamtiti do kraja života. Njoj neka je večna slava, a njenoj porodici i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i njenoj deci Danilu i Milici želim da se što pre oporave od ovakvog gubitka, ukoliko je to uopšte i moguće.

Što se tiče ovih predloga zakona, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je zasedao i doneli smo odluku da su svi predloženi zakoni u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Možemo ih podeliti u dve grupe – zakoni koji se tiču izbornih uslova i oni koji se tiču investicija u našoj zemlji.

Što se tiče izborni uslova, ja ću samo podsetiti da je SNS bila ta koja je u februaru 2020. godine snizila izborni cenzus sa 5% na 3% i time omogućila opoziciji da lakše uđe u Narodnu skupštinu. Tu mogućnost oni nisu iskoristili zbog onog potpuno besmislenog bojkota, a pod izgovorom kako nema izbornih uslova, kako ih nema u medijima itd, što apsolutno nije bilo istinito.

Što se tiče njihovih gostovanja u medijima, oni tu igraju jednu zanimljivu igru. Naime, oni dobiju poziv da učestvuju u nekoj emisiju, odbiju, pa se žale kako ih nema nigde ili odu u, recimo, „Reč na reč“ gde ih obično dočeka neki mladi kadar iz SNS i potpuno ih uništi argumentima.

Dakle, oni treba da rade na tome, a njih je u stvari i tada bolelo ono što će ih boleti i sada, ono što nemaju, onaj krunski uslov za izlazak na izbore, a to je da ih narod želi, da narod želi da glasa za tebe, da si uradio nešto za njih.

Što se konkretno izbornih uslova tiče, u istoriji od kada postoji višestranačje u Republici Srbiji, od 1990. godine nikada ni jedan član vanparlamentarne opozicije nije bio član Republičke izborne komisije, odnosno RIK-a, a sada ih ima šest. A što se tiče samih biračkih odbora, dakle opozicija će imati na svakom glasačkom mestu u Republici Srbiji od osam do deset članova, ako ne i više, a verovatno će ih biti i više.

Zašto sada sve ovo pričam? Pa, vidim da se u Srbiji polako pred izbore, kao i pred svake izbore, podiže tenzija kako bi na kraju ona strana koja je izgubila optužila ove druge za neku izbornu krađu i izašle na ulice i pravili nered. Imali smo takve one nemile slike kada su policajcu prošle godine slomljene obe noge, kada su gađani kamenjem itd.

Vidimo to, recimo, na primeru ovog čoveka, Save Manojlovića, koji je diplomirao na istom fakultetu kao i ja. Dakle, on je diplomirani pravnik koji se bavi ekologijom. On je prvo govorio - evo, vi kao Narodna skupština izmenite Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i mi ćemo prestati sa protestima. Mi smo izmenili, a on kaže – e, sada zabranite „Rio Tinto“. Mi smo im ukinuli dozvole, a on je nastavio sa protestima. Sad kaže – e, sada uvedite moratorijum na iskopavanje litijuma i Bora 20 godina, pa ćemo stati.

Dakle, vidi se da su protesti cilj sami po sebi, da pravih uslova za proteste nema, da su izborni uslovi nikada bolji. Nisu postojali ovakvi izborni uslovi, nikada nigde drugde u Evropi.

I kažem, drugi deo zakona je za mene lično bitniji, tiče se podizanja plata, penzija i investicija. Mi ovim zakonima podižemo palate našim državnim službenicima, podižemo i penzije kako smo i rekli da ćemo ih podizati, a ja ću podsetiti naš narod da su juče socijalni slučajevi, da su danas mladi dobili po 100 evra od svoje države, da će naši penzioneri dobiti po 20.000 dinara jednokratne pomoći već sredinom februara i nastavljamo dalje sa investicijama. Dakle, to znači nove puteve, nove pruge, nove bolnice, nove škole i nove fabrike. Mi smo otvorili 260 novih fabrika u prethodnom periodu. Otvoriti novu fabriku u Srbiji više nije ni vest, već je postalo normalno.

Dakle, mi se borimo da gradimo i obnavljamo Srbiju, borimo se da podižemo standard našeg stanovništva, da od naše zemlje izgradimo lepšu, moderniju i jaču Srbiju i ako ovako nastavimo da radimo, a hoćemo, Srbija će uskoro biti jedna od najjačih, ako ne i najjača država na čitavom Balkanu. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Obradović, poštovana ministarko Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici Vlade, građanke i građani, pre nego što se osvrnem na današnji dnevni red želim da iskoristim ovu priliku i da i ovim putem porodici predsednika Republike Srbije izrazim najdublje saučešće povodom smrti prve supruge, Ksenije Vučić.

Ono što je na mene ostavilo poseban utisak, jeste da, nažalost, i u tako tragičnoj situaciji, preranoj smrti jedne majke, određeni ljudi pronalaze potrebu da vređaju političke neistomišljenike i čak i da se raduju i vesele.

To je nešto što hoću da kažem građankama i građanima, da dobro razmisle ko to želi da nam vodi našu zemlju i kakvi su to mozgovi kod tih ljudi.

Hoću da se osvrnem, zadnji put kada smo imali ovde zasedanje, naširoko smo govorili o situaciji u Priboju i posle te sednice predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je posetio Priboj. Ja hoću da mu se zahvalim. Kao neko ko živi u Prijepolju u susednoj opštini, znači često sam u Priboju, kao predstavnik najjače bošnjačke stranke u parlamentu Republike Srbije. To je jedan državnički potez, potez koji dokazuje da su sve, suštinski dokazuje da su građanke i građani ravnopravni i da ova država pripada svima i većinskom srpskom narodu, ali i manjinskim zajednicama, Bošnjacima, Mađarima, Albancima i svim drugim. Želim da se zahvalim i ministarki Obradović i dosta ministara je taj dan bilo u Priboju.

Ono što je na mene ostavilo poseban utisak jeste da su taj dan bili verski velikodostojnici, vrhovni poglavar islamske zajednice u Srbiji, muftija Dudić je sedeo pored vladike mileševskog Atanasija i da smo dobili od verskih velikodostojnika takođe poruke mira. Hoću da kažem da smo mi muslimani u Republici Srbiji ponosni što je naš duhovni lider, muftija Dudić i sve što je on taj dan kazao, mi apsolutno podržavamo.

Mogu da kažem da to što je učinio sa posetom Priboju, predsednik Vučić, nije bilo karakteristično za neke prethodne vlasti. Setimo se, i ovo govorim prvenstveno zbog mog bošnjačkog naroda, zbog svih građanki i građana u Republici Srbiji, da 2010. godine je Boris Radić poslao Žandarmeriju da otme jednu parcelu islamske zajednice i koristio je specijalne jedinice u obračunu sa imamima. Ne da nije došao, ne da nije pružio ruku da on razgovara pa da vidi šta se tu, da li je zbog jednog katastarskog problema važno upotrebiti u takvoj međunacionalnoj sredini, u jednom trusnom području, specijalne jedinice. Ne. On nije hteo da razgovara. Poslao je čovek Žandarmeriju.

Važno je da pravimo komparaciju ne zato da li poslanik Tandir ili stranka Pravde i pomirenja je deo vladajuće većine ili ne, nego zbog istine. Šta je uradio Vojislav Koštunica 2007. godine? Poslao je policiju u džamije. Ne da nije razgovarao, ne da nije poslao nekog državnog sekretara ili nižeg činovnika, ne, on je poslao policiju da zavodi red po džamijama. To nije tako davno bilo, pre desetak, dvanaest i trinaest godina.

Tako da je potez predsednika i dolazak u Priboj državnički. Ja znam u razgovoru sa kolegama iz Vlade Republike Srbije da sve ono što se taj dan dogovaralo i razgovaralo, da ide određenom dinamikom i da će neka višedecenijska pitanja, otvorena pitanja i problemi biti rešeni na zadovoljstvo svih građanki i građana, dokazali smo da je Priboj jedna multietnička sredina, gde zaista smo imali neke incidente, ali da su to izolovani incidenti pojedinaca i da su institucije sistema pokazale svoju snagu i ulile dodatno poverenje za sve građanke i građane.

Takođe, hoću da se osvrnem na jednu prljavu kampanju koja se u određenim medijima vodi i protiv predsednice Vlade Republike Srbije, hoću da kažem iskustvo naše poslaničke grupe i moje osobno, da je predsednica Vlade osoba koja je zaista profesionalna, predana svom radu i želim da se zahvalim i njoj lično i njenom Kabinetu, da smo veliki broj otvorenih pitanja koja su se ticala života građanki i građana u delu zemlje odakle ja dolazim, znači sandžačke opštine, kada je u pitanju ekologija i kada su u pitanju infrastrukturni problemi i kada su u pitanju neki životni problemi kao što je dečiji dodatak za učenike medrese, da su rešeni preko njenog Kabineta. Ako govorimo o tome kako ona radi svoj posao, moje skromno mišljenje je odlično i ja se ovom prilikom zahvaljujem i iz tog razloga smo glasali za Vladu Republike Srbije.

Što se tiče seta zakona o kome danas razgovaramo, stranka Pravde i pomirenja, rahmetli predsednik Zukorlić i kolega Jahja i ja smo učestvovali u svim razgovorima koji su počeli još 2019. godine na fakultetu i kroz jedan i drugi kolosek i kada je u pitanju posredništvo evroparlamentaraca i bez posredništva evroparlamentaraca. Stranka Pravde i pomirenja je ponudila svoju platformu u tim razgovorima. Smatramo da je dobro što se razgovaralo.

Naprosto kada govorimo o izborima istorija nas tome uči da ne postoji stranka koja je izgubila izbore i da je ona rekla – pa, dobro izgubili smo izbore zato što imamo lošiji program, loše smo radili, imamo loše kandidate. Naprosto svi upiru prstom u pobednike i kažu – pa, ovo je neka krađa. Nismo mi tu, ni država Srbija, ni balkanski prostor, ni ovaj deo Evrope jugoistočna Evropa, jugozapadni Balkan, možemo da zovemo kako hoćemo, specifični.

Znači, 2016. godine kada je demokratski kandidat Hilari Klinton izgubila izbore u SAD ona je rekla da je žrtva hibridnog rata i da naprosto su neke strane sile uticale na regularnost izbora u SAD i to je tako ostalo do dana današnjeg. Ona se drži svojih stavova. Čitav mandat predsednika Trampa je bio obeležen time da je on pobedio na pokradenim izborima.

Godine 2020. kada je pobedio demokratski kandidat i aktuelni predsednik Džozef Bajden predsednik Tramp, koji je izgubio, je rekao da je on pokraden i prema istraživanjima javnog mnjenja i dan danas imate jednu trećinu najmanje biračkog tela u SAD koji ortodoksno tvrde da su izbori namešteni, da su pokradeni, itd.

Tako da mi tu nismo nikakva specifičnost. Jednostavno, to se uvek dešava kada imate utakmicu da onaj koji izgubi u većini slučajeva kaže da je sudija kriv ili da teren nije bio dobar, ili ne znam da lopta nije bila dobro naduvana, itd. Tako i u politici i u sportu i svim drugim segmentima života.

Ono što hoću da istaknem jeste da je na predlog rahmetli predsednika Muftije Zukorlića usvojeno da stranke manjinskih zajednica dovoljno je da predaju pet hiljada potpisa, a ne 10 hiljada potpisa, kao što je do sada bio slučaj. To je zaista bila jedna diskriminatorska odluka. Ovo je veliki korak unapred. Ja čestitam i Vladi i svim kolegama koji su učestvovali u ovom procesu. Prema zadnjem popisu jedna trećina građanki i građana u Republici Srbiji su predstavnici manjinskih zajednica, a nema ih toliko ovde u parlamentu.

Nama kao jednoj, da kažem, organizovanoj i zajednici i stranci možda nam to i ne ide u prilog, ali smatramo da je to jedan civilizacijski iskorak, da je to jedna demokratska tekovina kojom svi treba da se ponosimo, što ćemo u narednom sazivu parlamenta, ja se nadam, imati više predstavnika nacionalnih zajednica i da će i parlament biti svakako reprezentativniji.

Što se tiče nekih konkretnih stvari o kojima smo razgovarali, hoću prvenstveno da istaknem medijsko predstavljanje. Znači, pogotovo hoću da istaknem ponašanja Medijskog javnog servisa, koji ne može samo da tretira vlast i opoziciju i stranke koje imaju svoje sedište u Beogradu. Znači, kroz probleme, kroz emisije ne može to samo da bude „Verski kalendar“ i emisija „Građanin“, molim vas, u to u nekim tamo potpuno terminima koji su daleko od prajm tajma.

Znači, mi kao parlamentarna stranka, kao najjača bošnjačka stranka apsolutno smo nezadovoljni kako Medijski javni servis ima tretman naše stranke, ali i drugih stranka nacionalnih manjina i pitanja kao što i ekonomija, i spoljno-politička orijentacija i, ne znam Srbija, između istoka i zapada i evropske integracije i, ne znam, infrastruktura koje god hoćete teme to su teme koje se tiču i manjinskih zajednica i stranka i to je nešto što očekujem, da se promeni ta politika, a ne zovete predstavnike nekakve opozicije, nemam ništa protiv, a to su u stvari nekakve kombi stranke koje nemaju ni tri odbora, a imate parlamentarne stranke koje imaju tri, četiri, pet, šest, ne znam i više, narodnih poslanika, ali ne gostuju ni u jednoj emisiji. To je apsolutno neprihvatljivo.

Što se tiče promene zakona kada je u pitanju izbor predsednika i kada se vraćamo na tu poziciju i to je amandmanom rešeno da imamo taj žreb, drago mi je zbog toga jer naprosto došli smo u situaciju da je mnogo važnije od politike, od stranke, od vašeg ličnog kredibiliteta, od ljudi koja ste vi pozicija na listi i to je apsolutno jedna banalizacija izbora i drago mi je što bežimo iz toga.

Sa svim ovim prihvatanjima kroz jedan i drugi dijalog i želim da se zahvalim evroparlamentarcima, jer je EU naš najvažniji spoljno politički prioritet, to su naši partneri. Mislim da kroz ove razgovore smo napravili dobar konsenzus, čak i oko toga se neki nisu složili u tzv. opoziciji, ali jednostavno dobar konsenzus je kada su svi pomalo nezadovoljni i u vlasti i u opoziciji i hoću da istaknem da je važno da ćemo imati izborni proces u koji niko neće moći da izrazi bilo kakvu sumnju i to je jedan veliki korak unapred.

Kako su se izbori održavali pre 2012. godine. Vrlo često na ovu temu sam isticao primer izbora za nacionalne savete 2010. godine i ponovo ću to da istaknem. Zašto? Zato što očigledno pojedincima sve dok oni ne postanu vlast njima nikakvi izborni procesi ne odgovaraju. Ključna razlika između aktera jedne političke utakmice jeste da li ste vi vlast ili opozicija. Međutim, da bi vi postali vlast morate da radite, da vežbate, da trenirate i da radite na svojoj partijskoj infrastrukturi.

Godine 2010. mi lista Bošnjačke kulturne zajednice – muftija Muamer Zukorlić nije imala pravo nijednog člana u stalnom sastavu imati za izbore za nacionalne savete. To je demokratija po načinu, ne znam, DS. Mi smo na tim izborima pobedili. Imali smo samo po jednog predstavnika u proširenom sastavu. Možete misliti da sada neko takve izbore organizuje.

Zašto ovo govorim? Zbog jedne jasne usporedbe, komparacije, samo da vidimo kako je to bilo pre jedno desetak godina, a ko je sada. Apsolutno podržavam dijalog. Apsolutno podržavam i to što su i u RIK ušli predstavnici vanparlamentarnih stranaka. Važno je da građani znaju da kada prođu izbori onaj koji je pobedio na izborima da nema apsolutno nikakve sumnje u tu njegovu pobedu.

Posebno mi je drago što ćemo imati taj jedan srednji nivo koji se tiče lokalnih izbornih komisija, jer vi dođete u situaciju da određene stranke koje imaju samo kancelarije u Beogradu i nijedan odbor van Beograda i po Srbiji pišu na desetine nekih pritužbi, krivičnih prijava itd. Oni nikada nisu otišli ni u Prijepolje, ni u Priboj, ni u Sjenicu, ni u Novi Pazar, a na desetine krivičnih prijava su prijavili. Nijedan odbor čak tamo nemaju. Nemaju pojma šta se tamo dešava, a oni izražavaju sumnju kako je sproveden izborni proces ili ne znam referendum itd. u određenoj opštini. Tako da je jako važno jer ljudi na lokalu najbolje znaju te lokalne specifičnosti.

Što se tiče, samo kratko, Zakona o socijalnom preduzetništvu, važan zakon. Jedan od razloga zašto podržavamo ovu Vladu Republike Srbije jeste socijalno odgovorna politika, zapošljavanje ranjivih grupa.

Dosta ljudi i danas i kroz istoriju su bili bogati. Međutim, ono što odvaja ljude koji su se upisali u istoriju i onih koji su bili bogati i prošli jeste taj osećaj za onog koji je slabiji od vas. Zato imamo nešto što se u našoj kulturi zove – vakuf, u bošnjačkoj kulturi, a u srpskom narodu kao zadužbinarstvo. To su ti ljudi koji su iza sebe ostavili trajna dobra, a to je neka socijalno odgovorna politika određene kompanije ili određenog imućnog čoveka i nešto o čemu bi više trebali da govorimo i da se to na neki način vrati u modu.

U danu za glasanje poslanički klub Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će glasati za predložena zakonska akta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanika Selma Kučević.
Izgleda da vam jedinica ne radi. Izvucite karticu pa se ponovo prijavite.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko tačaka. Ja ću se u svom izlaganju danas osvrnuti na izborne zakone, ali i na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Kao predstavnici manjinskog naroda, odnosno manjinskih naroda, prihvatili smo učešće u međustranačkom dijalogu sa ciljem preduzimanja konkretnih koraka ka uspostavljanju fer uslova i slobodnih demokratskih izbora, SDA Sandžaka je sa svojim predlozima i zahtevima učestvovala u svim nivoima dijaloga, od Fakulteta političkih nauka, pa do poslednjeg sastanaka međustranačkog dijaloga, gde smo pokušali da napravimo neki iskorak.

Međutim, sudeći po onom što danas imamo ovde, dakle, te preporuke i zaključci nisu ispoštovani do kraja. Danas ćemo ovde govoriti o izbornim uslovima, o izbornim zakonima, o raspisivanju izbora. U Priboju smo nedavno imali jednu veoma zabrinjavajuću situaciju. Situaciju sve učestalijih pretnji, širenja nacionalne i verske mržnje, netrpeljivosti, a pored toga dešava nam se i da državni organi čiji je zadatak da osiguraju i slobodu i bezbednost, da osiguraju slobodne i demokratske izbore, policija nam upućuje genocidne pretnje, podstiče na nove ratne zločine, a tužilaštvo svojim ćutanjem i nečinjenjem legalizuje to krivično delo.

Mi sa ove govornice upozoravamo na ove opasne pojave već nekoliko puta. Tražimo sankcionisanje lica koje ciljano pred izbore upućuju genocidne pretnje, tražimo da Srbija i njeni građani prestanu da budu taoci ove ratnohuškaške retorike, ali u svojim zahtevima ostajemo usamljeni. Sada i pod takvim okolnostima treba da se sprovode izbori. Izbori koji bi trebalo da budu slobodni, fer, demokratski. Slavljenje, veličanje genocida postaje dominantna tema na početku izborne kampanje, nametajući tako predizbornu atmosferu.

Kada govorimo o predloženim izbornim zakonima, pri tom uzimajući u obzir i obim predloženih izmena, kao i to da je ostalo samo nekoliko dana do raspisivanja izbora, postavlja se pitanje kako će ove predložene izmene, kakav će efekat imati i kako će ovaj obim izmena uspeti da se primeni.

Kroz učešće u međustranačkom dijalogu pod posredstvom evropskih parlamentaraca izneli smo niz zahteva kojim bi se očuvao integritet izbornih procesa, te omogućili korektni izborni uslovi za sve učesnike u ovom procesu. Jedan od naših zahteva koji smo istakli, bio je da se za podnošenje izborne liste političkih subjekata manjinskih naroda broj potpisa smanji, što je i predviđeno ovim Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika, pa je umesto dosadašnjih 10.000 potpisa, ovim predlogom zakona predviđeno 5.000 potpisa za izborne liste manjinskih naroda.

Mi ćemo neke nedostatke i propuste koje smo uočili pokušati da ispravim amandmanima. Takođe, još jedan od zahteva bio je i smanjenje izbornog jemstva za političke subjekte manjinskih naroda. Smatram da nikako ne mogu uživati isti tretman politički subjekti koji predstavljaju manjinske narode i koji deluju na regionalnom nivou u odnosu na one koji deluju na republičkom nivou.

Ovo je bio jedan od zaključaka sa poslednjeg sastanka međustranačkog dijaloga koji nije ispoštovan i ne nalazi se u ovom Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji smo mi obuhvatili amandmanom.

U predlogu zakona o lokalnim izborima predviđeno je takođe da se izbornom listom nacionalne manjine na lokalnim izborima smatraju izborne liste samo onih nacionalnih manjina čiji pripadnici ne čine više od 50% stanovništva u datoj jedinici lokalne samouprave. Baš nasuprot ovom mišljenju smatram da status nacionalne manjine ne može utvrđivati na nivo jedinice lokalne samouprave, pogotovo ukoliko su pripadnici nacionalne manjine na državnom nivou prepoznati kao manjina. Ne postoji osnov da se ovaj status dodeljuje selektivno, u zavisnosti od udela u stanovništvu na teritorijama jedinica lokalnih samouprava.

Na osnovu ovog predloga, političke stranke nacionalnih manjina gube status liste nacionalnih manjina i to će bitno uticati na raspodelu mandata za lokalne odbornike. Ovim predlogom bi samo političke stranke Roma bile u nekoj prednosti i na nekom dobitku, ali to ovu normu čini diskriminatorskom, jer uvodi dvostruke standarde prema manjinama. Zato smatram da je neophodno brisanje ove odredbe.

Kod Predloga zakona o lokalnim izborima, takođe i Zakona o izboru narodnih poslanika, smatram da je neophodno brisanje teksta, citiram – ako dostavljeni zapisnik o radu biračkog odbora nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora. dakle, ovo ne potpisivanje zapisnika od tri člana biračkog odbora može imati karakter sabotaže, karakter zloupotrebe, što će svakako doprineti i ponavljanju izbora na ovim mestima, kao i mogućim zloupotrebama, što svakako ne smatram primerom dobre prakse i smatram da je neophodno da se izbriše i ovaj član.

Kod Zakona o lokalnim izborima smatram da je definisanje odredbe – proizvoljnošću, da nosilac može, ali i ne mora da bude istovremeno kandidat odbornika na toj izbornoj listi, kao i da nosilac liste ne mora imati prebivalište na toj jedini lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori. Dakle, ovo može u određenoj meri dovesti u zabludu birače, zbog čega smatram da je važno da nosilac liste bude kandidat za odbornika na istoj.

Ukoliko postoji volja da se javni interes stavi iznad političkog, odnosno stranačkog, predložena rešenja mogu u kratkom periodu doprineti izgradnji poverenja u izborni integritet. Međutim, do raspisivanja izbora nije ostalo još mnogo vremena i opravdano se javlja zabrinutost u pogledu nedostatka vremena da se svi učesnici, prvenstveno organi za sprovođenje izbora adekvatno pripreme i obuče, pa se i ovog puta javlja ona loša praksa iz 2020. godine koja je suprotna međunarodnim standardima, dakle menjanje pravila izbornih procesa pred sam početak izborne kampanje.

Pozivam vas da usvojite amandmane koje smo predložili, jer su oni korektivni faktor ovih zakona, a ujedno i deo dogovora i preuzetih obaveza koje smo postigli na poslednjem međustranačkom dijalog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SDPS, narodni poslanik Branimir Jovanović.