Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.
Poštovana ministarka, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su mnoge moje kolege govorile o onome što jeste bio proces i čime smo se bavili u prethodnih nekoliko meseci, a tiče se unapređenjem izbornih uslova, izbornih zakona i svega onoga što naravno SNS, što jeste u stvari deo našeg portfolija, svega onoga čime se bavimo, i želimo da, naravno, uz unapređenje izbornih uslova, demokratičnosti društva, ali i svih onih sloboda koje smo posle 2012. godine, uspeli da obezbedimo, prvenstveno za građane Republike Srbije, tu govorim prioritetno o ekonomskim slobodama, socijalnim slobodama, pa i onim slobodama koje se tiču poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Da smo u tom domenu napravili velike rezultate, da je i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a i naša većina ovde u parlamentu u tom procesu dijaloga pokazala jednu veliku otvorenost i pokazala, zašto to ne reći, da je mnogo otvorenija i mnogo demokratičnija od mnogih zemalja koje imaju oreol tzv. zapadnih etabliranih razvijenih demokratija. I mi to pokazujemo i tu je glavna razlika na konkretnim stvarima, na terenu i to pokazuju rezultati.
O tome je govorila i moja uvažena koleginica Elvira Kovač koja je govorila o velikim rezultatima koji se tiču unapređenja prava nacionalnih manjina, njihovih izbornih prava, prava na predstavljanje i to govori jednostavno o politici predsednika Aleksandra Vučića koji je mnogo puta i u mnogo navrata pokazao da su mu svi građani Republike Srbije jednaki i da sve ono što jeste njegova vizija, sve što jeste ono što on definiše kao cilj Republike Srbije, a to je razvijena, moderna, bogata zemlja, zemlja bogatih ljudi, zemlja koja ima kapacitet, zemlja koja ima mogućnost da iskoristi sopstvene resurse da na isti način gleda na sve ljude koji žive u ovoj zemlji, koji su građani Republike Srbije bez obzira kojoj naciji, kojoj religiji pripadaju. To jeste jedan od ključnih kvaliteta i SNS i predsednika Vučića koji je uvek bio tu da pomogne, da podrži sve one napore u smislu jačanja stabilnosti u našoj zemlji, jačanja bolje saradnje, kooperacije između svih građana bez obzira na njihovu nacionalnost, s obzirom da mi u različitim delovima naše zemlje imamo, i to jeste bogatstvo naše zemlje, i naravno jedan veliki broj nacionalnih manjina.
Kada govorim o mađarskoj nacionalnoj manjini, koliko su ti odnosi unapređeni, koliko to daje rezultata govori i činjenica na međunarodnom planu, danas sam čitao izjavu državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Nemanje Starovića, koji je rekao da ćemo sa Mađarskom otvarati i deliti neka diplomatska predstavništva. Za sada i za početak to će biti na afričkom kontinentu i to govori o tome koliko Vučićeva politika saradnje, Vučićeva politika pružene ruke može da da rezultate i može da doprinese kvalitetu naravno i pozicioniranju geopolitičkom Republike Srbije i naravno poboljšanju života svih naših građana koji žive u Republici Srbiji.
Kada je u pitanju ovaj dijalog, o kojem su moje kolege govorile tokom današnjeg dana, ja ne mogu da propustim priliku a da ne kažem da kao narodni poslanik moram da napravim jasnu distinkciju između onih političkih stranaka koje su zahtevale i koje su molile prisustvo stranaka u procesu dijaloga i onih koji su apsolutno to odbijale.
Moram da kažem da mnogo više uvažavam one koji se ne slažu sa politikom SNS, koji imaju sasvim drugačiju ideološku i političku, ekonomsku platformu za Republiku Srbiju, ali koji su bili spremni da o svemu što smatraju za ključna pitanja za našu zemlju, ključna pitanja koja se tiču nacionalnog interesa, daljih razvojnih pravaca naše zemlje, razgovaraju sa svojim partnerima, sa najvećom partijom u ovoj zemlji, najbrojnijom, i našim koalicionim partnerima. Da razmenimo svoje ideje, da razmenimo svoje političke platforme i da se dogovorimo kako ćemo i kakve uslove da napravimo kako bi Srbija imala što bolje i kvalitetnije uslove za izbornu trku, kako bi imala što bolje i kvalitetnije uslove da upravo Srbija bude zemlja u kojoj će se napraviti jedan takav ambijent da ona bude zemlja koja će biti zemlja konkurencije političkih platformi, ideologija, ekonomskih i socijalnih programa.
Da ne budemo država u kojoj će jedan deo te takozvane, kako većina građana Srbije njih zove, te bojkotaške opozicije, samo iznalaziti nove i nove razloge zašto ova zemlja danas nije dobra, zašto nisu dobri izborni uslovi, zašto Aleksandar Vučić nije dobar i ne radi dovoljno dobro za Srbiju. U stvari, iza toga se krije jedna sasvim, sasvim drugačija agenda. To smo mogli, nažalost, da vidimo u prethodnih nekoliko meseci, nažalost, na vrlo eksplicitnim primerima, moram to da pomenem, pokušaja i pripreme atentata na predsednika Aleksandra Vučića. To jeste definitivno rezultat podržan od stranih centara moći, domaćih i međunarodnih narko kartela, ali i tajkuna ovde u Srbiji. Njima je Aleksandar Vučić jedina prepreka i najveća prepreka, kao personifikacija razvoja Srbije, Srbije koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku, tome da Srbiju opet vrate u period od 2000. do 2012. godine, da Srbiju opet vrate na nivo prelata i dominiona kojima su upravljali neki strani centri moći, imajući u vidu isključivo njihove interese, a ne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije.
I sve ovo što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci, te tzv. zelene agende, ekološki pokreti, svi oni koji su se u 7,5% privrednog rasta Republike Srbije, koja je šampion u ekonomiji na nivou cele Evrope, pomamili da urušavaju ugled ove zemlje, da urušavaju sve ono što je Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem stvorila i napravila za ovih šest-sedam godina, pokušavajući da nas opet svedu na nivo države koja je pred bankrotom, na nivo one države koja je egzistirala do 2012. godine, sa potpunim odsustvom bilo kakve geopolitičke, spoljnopolitičke, ali unutrašnje političke i ekonomske strategije za našu zemlju i za naše građane.
Jasno je da su svi oni koji imaju interes i koji ne misle dobro Srbiji, kako u regionu, tako i na globalnom nivou, našli saveznike ovde u Republici Srbiji sa kojima žele zajednički da uruše sve one ideje, celokupnu onu energiju Aleksandra Vučića u stabilnost na nivou celog regiona, u ekonomski razvoj, u realizaciju svih onih projekata koji se tiču povezivanja, infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, novih fabrika u ovoj zemlji, inicijativa kao što je „Otvoreni Balkan“, koje se tiču celokupnog regiona, boljeg života građana u celom regionu. Svi su se oni udružili i svi oni imaju naravno i svog mentora u inostranstvu kako bi srušili Aleksandra Vučića.
Jasno je građanima Republike Srbije da je to proces koji traje u kontinuitetu, da je ta brutalna kampanja koja traje već nekoliko godina takva da oni ne prezaju od toga ni da udaraju i da na jedan brutalan način ugrožavaju čak i njegovu porodicu, i njegovu decu, i njegove roditelje i njegovog brata zarad samo jednog jedinog cilja, a to je lukrativni cilj preuzimanja vlasti u Srbiji bez izbora i ponovo dolaska, do mogućnosti da upravljaju budžetom i da upravljaju resursima ove zemlje, koji su definitivno veliki i koji su interesantni ne samo njima, nego i njihovim mentorima koji ih, naravno, logistički, materijalno, novčano i na svaki način podržavaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god oni, evo, ja imam to jedno istraživanje najnovije javnog mnjenja, evo, pogledajte, Aleksandar Vučić, SNS, 55,6% podrške građana Republike Srbije, svi oni su na nekih 3-4% podrške pojedinačno, koliko god da to narod vidi, koliko god da to građani Republike Srbije vide, upozoravam građane na tu činjenicu da nisu laki i da nisu bezazleni oni protivnici koji imaju stotine miliona dolara.
Nisu bezazleni oni protivnici koji su do tog novca došli na, vrlo verovatno, nezakonit način, kroz korišćenje resursa, u stvari, najviše ove zemlje, Republike Srbije, da kažem narodski rečeno, koji su opljačkali resurse ove zemlje za 12 godina njihove vladavine, da bi sa tim istim novcem kupovali, umesto da investiraju ovde u Srbiju, da investiraju u proizvodnju, da investiraju u fabrike, u nova radna mesta, takvi kao što je Šolak investiraju u Ujedinjeno Kraljevstvo. Valjda njima nije dovoljno stranih direktnih investicija, nemaju dovoljno bogatstva, nego im samo treba jedan Šolak da investira i da kupuje fudbalske klubove i da troši pare koje su ko zna kako napravljene i iznešene iz Republike Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo.
To su vrlo ozbiljni protivnici. Mi ćemo se, kao jedna vrlo ozbiljna državotvorna partija, dobro spremati, govorićemo našim građanima i imamo šta da govorimo o tome šta smo uradili, koji su rezultati, koliko smo puteva napravili, koliko je Aleksandar Vučić fabrika otvorio, koliko je radnih mesta otvoreno. Govorićemo o tome da je danas, dve godine posle teške pandemije, stopa nezaposlenosti u Srbiji 10%, u odnosu na 26% 2012. godine. Vodićemo jednu pozitivnu kampanju, ali stalno opominjući naš narod i naše građane na to sa kakvim protivnicima se suočavamo i sa kakvim izazovima se Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, suočava i sa čime će se suočavati u narednom periodu. Valjda nije dovoljno to što se svaki dan bori za vitalne nacionalne interese i odbranu naših nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Nije dovoljno to što se bori za Republiku Srpsku i za uspostavljanje regionalne stabilnosti. Nije to dovoljno, nego je, nažalost, potrebno i to da imamo ljude na domaćoj ovde političkoj, ekonomskoj, privrednoj sceni koji radeći za druge, radeći za sopstvene džepove žele, i to treba otvoreno reći, na nasilan način da sklone Aleksandra Vučića.
Sav ovaj dijalog i sav taj njihov performans i zahtevi o boljim izbornim uslovima, većim pravima, naravno da je to jedna šarada, naravno da je to jedna vrsta groteske, ali složiću se tu sa kolegom Đukanovićem, mi verujemo u sebe, mi verujemo u predsednika Vučića, mi verujemo u građane Republike Srbije da će oni 3. aprila znati i da znaju i danas ko razmišlja o Srbiji i kako će Srbija da izgleda i 2025. i 2030. godine, zašta imamo jasan politički, ekonomski i socijalni program, kako će Srbija da izgleda za 30 i 40 godina. Ne kako će da izgleda 4. aprila, nego kako će da izgleda za nekoliko decenija. Kako će da nas ovde bude više, kako ćemo da osnažimo našu armiju, kako ćemo da zaštitimo naše nacionalne interese, uz naravno jedan dinamičan ekonomski razvoj. Naravno, zahvaljujući tome što je Vučiću to uspelo, on postaje neprijatelj mnogima ovde u regionu i mnogima koji bi voleli da koriste resurse Srbije, kao što su to radili u prethodnih nekoliko decenija.
Završiću time i moram to da napomenem, jer ja mislim, evo naš šef poslaničkog kluba gospodin Martinović je dugo, dugo u politici i dugo ovde u parlamentu i ja mislim da je ovo jedna vrsta presedana. Ja sam gledao ove tzv. kandidate koje je istakla opozicija u jednoj emisiji, na toj Šolakovoj televiziji, i mogu vam reći da sam i lično bio razočaran i povređen kao građanin ove zemlje. Mogu samo da zamislim kako su se osećali ljudi koji žive u unutrašnjosti i koji žive na obodima Beograda, kako žive moji Čukaričani, gde su rođeni moja baka i deka, moj otac u Radničkoj ulici iznad Ade Ciganlije, kako su se osećali ljudi stanovnici Marinkove Bare, Borče i tih delova Beograda kada su ih javno u televizijskoj emisiji, kao valjda njihov glavni politički program, ismevali njihov kandidat za gradonačelnika, Vladeta Janković i njihov veliki, kako bi rekli podržavalac, nezavisni intelektualac, režiser, beogradska elita, ljudi iz kruga dvojke, Goran Marković.
Možda su nam na jedan način olakšali posao, jer su u stvari prikazali u nekoliko rečenica, u nekoliko kako da kažem ekspresija njihovog lica i te šale koje su zbijali u toj emisiji između sebe, u stvari razliku između nas i njih. Razliku između Vladete Jankovića, Ponoša i razliku u odnosu na Aleksandra Vučića kojem nije bilo teško da ode i u Sjenicu, da ode i u Priboj, da ode u istočnu Srbiju, da ode kada god je trebalo i po svim mogućim vremenskim i drugim uslovima da razgovara sa najobičnijim građanima, sa seljacima, sa poljoprivrednicima, sa svima onima na koje on i mi kao SNS gledamo kao jednake građane u Republici Srbiji sa nama poslanicima, sa onima koji žive na Vračaru, sa onima koji žive na Starom Gradu ili u bilo kom gradu, opštini, selu u Republici Srbiji.
Ja sam konsterniran time da danas ta vrsta neke, kako oni kažu elite koja dolazi iz kruga dvojke, može da se ponaša javno na takav diskriminatorski način, diskriminišući, ismevajući čitave, stotine i hiljade ljudi, diskriminišući ih samo zbog toga što oni žive tri, četiri, pet, sedam ili deset kilometara od Terazija. A, zamislite šta misle o građanima Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Preševa? Šta misle o njima? Koliko preziru te ljude samo zato što oni nisu u stvari njihova kasta. Oni bi verovatno da uvedu kastinski sistem u ovu zemlju. I tako su se ponašali u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Oni su bili vrhovna kasta. Oni su bili ti koji su trpali državne pare u svoje džepove, oni su bili ti koji imaju monopol i pravo da se bave biznisom, da vode državu, da vode državna preduzeća, da vode državne institucije i ko je sada tu glavna meta, onaj koji im je sve te kanale presekao i rekao – dosta.
Srbija više neće biti šaka zobi koju svaka bitanga i baraba može da pozoba, nego će biti zemlja odgovornih ljudi, zemlja domaćina i ljudi koji imaju nameru, ali i političara koji žele dobro ovoj zemlji, koji su vrhunske patriote i koji žele posvećeno da rade svakodnevno na modernizaciji ove zemlje. Srbija to zaslužuje. Na tome hvala Aleksandru Vučiću. Imaće našu snažnu podršku u narednom periodu za sve ono što radi, za našu zemlju i nećemo dopustiti da ovakav, ne elita, nego talog nadvlada i da ikada dođe u situaciju da vodi ovu zemlju i ove građane. Hvala.