Hvala.
Reč ima prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Danas finaliziramo celi onaj proces razgovora i pregovora koji je vođe prethodnih perioda i Stranka pravde i pomirenja je učestvovala u oba formata tih razgovora. Dala je veliki doprinos. Učestvovala je u razgovorima sa predstavnicima EU, kao i u razgovorima stranaka koje nisu htele posrednike. Inicirala je dosta stvari od kojih su neke prepoznate i uvrštene su u ove predloge zakona. Za neke od njih je kazano da će se promisliti u nekom budućem rešenju i s tim u vezi smo zadovoljni sa onim što je postignuto, a pre ostalog sa ovim smanjenjem overenih potpisa za stranke nacionalnih manjina, kao i sa odbijanjem predloga koji su bili usmeno kazani da stranke nacionalnih manjina bi morale prilikom predaje lista da imaju predznak da su stranke nacionalnih manjina na glasačkome listiću, što smo smatrali svojevrsnom diskriminacijom i što je na predlog lidera naše stranke akademika muftije Zukorlića rahmetli i odbijeno.

Svi ostali predlozi su doprineli poboljšanju ukupnih uslova izbornog procesa, i naravno, dali mogućnost da na predstojećim izborima izađemo svi koji želimo da ponudimo svoje političke programe i da tražimo podršku građana za njih. Ono što je u celom ovom procesu za nas bilo važno to jeste da dijalogom, da konkretnim razgovorima uvek možemo doći do promišljanja koja vode ka zajedničkom cilju, a to je prosperitetu i opštem dobru građana Republike Srbije, a to je nešto što je u principima i načelima Stranke pravde i pomirenja.

Prosto smatramo da dijalog je jedino što može do kraja izlečiti sve strane na ovim našim prostorima i što može dovesti do približavanja suprotnih stavova, bilo onih koji su unutar jednog naroda, bilo onih koji su na mešanim sredinama, bilo na celom našem regionu.

S tim u vezi, podržaćemo sve ove predloge, kako je već kazano, i nastojati da i u budućnosti učestvujemo u svim onim kvalitetnim rešenjima koja će pre ostaloga učiniti da građani Republike Srbije imaju što kvalitetnije predstavnike u svom najznačajnijem predstavničkom domu, a to je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i u svim skupštinama gradskih, opštinskih sredina gde se odlučuje o njima, o njihovoj sudbini i o potrebama koje oni kao građani ove države imaju. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala uvaženi potpredsedniče Orliću.

Poštovana ministarka, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su mnoge moje kolege govorile o onome što jeste bio proces i čime smo se bavili u prethodnih nekoliko meseci, a tiče se unapređenjem izbornih uslova, izbornih zakona i svega onoga što naravno SNS, što jeste u stvari deo našeg portfolija, svega onoga čime se bavimo, i želimo da, naravno, uz unapređenje izbornih uslova, demokratičnosti društva, ali i svih onih sloboda koje smo posle 2012. godine, uspeli da obezbedimo, prvenstveno za građane Republike Srbije, tu govorim prioritetno o ekonomskim slobodama, socijalnim slobodama, pa i onim slobodama koje se tiču poštovanja ljudskih i manjinskih prava. Da smo u tom domenu napravili velike rezultate, da je i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a i naša većina ovde u parlamentu u tom procesu dijaloga pokazala jednu veliku otvorenost i pokazala, zašto to ne reći, da je mnogo otvorenija i mnogo demokratičnija od mnogih zemalja koje imaju oreol tzv. zapadnih etabliranih razvijenih demokratija. I mi to pokazujemo i tu je glavna razlika na konkretnim stvarima, na terenu i to pokazuju rezultati.

O tome je govorila i moja uvažena koleginica Elvira Kovač koja je govorila o velikim rezultatima koji se tiču unapređenja prava nacionalnih manjina, njihovih izbornih prava, prava na predstavljanje i to govori jednostavno o politici predsednika Aleksandra Vučića koji je mnogo puta i u mnogo navrata pokazao da su mu svi građani Republike Srbije jednaki i da sve ono što jeste njegova vizija, sve što jeste ono što on definiše kao cilj Republike Srbije, a to je razvijena, moderna, bogata zemlja, zemlja bogatih ljudi, zemlja koja ima kapacitet, zemlja koja ima mogućnost da iskoristi sopstvene resurse da na isti način gleda na sve ljude koji žive u ovoj zemlji, koji su građani Republike Srbije bez obzira kojoj naciji, kojoj religiji pripadaju. To jeste jedan od ključnih kvaliteta i SNS i predsednika Vučića koji je uvek bio tu da pomogne, da podrži sve one napore u smislu jačanja stabilnosti u našoj zemlji, jačanja bolje saradnje, kooperacije između svih građana bez obzira na njihovu nacionalnost, s obzirom da mi u različitim delovima naše zemlje imamo, i to jeste bogatstvo naše zemlje, i naravno jedan veliki broj nacionalnih manjina.

Kada govorim o mađarskoj nacionalnoj manjini, koliko su ti odnosi unapređeni, koliko to daje rezultata govori i činjenica na međunarodnom planu, danas sam čitao izjavu državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Nemanje Starovića, koji je rekao da ćemo sa Mađarskom otvarati i deliti neka diplomatska predstavništva. Za sada i za početak to će biti na afričkom kontinentu i to govori o tome koliko Vučićeva politika saradnje, Vučićeva politika pružene ruke može da da rezultate i može da doprinese kvalitetu naravno i pozicioniranju geopolitičkom Republike Srbije i naravno poboljšanju života svih naših građana koji žive u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju ovaj dijalog, o kojem su moje kolege govorile tokom današnjeg dana, ja ne mogu da propustim priliku a da ne kažem da kao narodni poslanik moram da napravim jasnu distinkciju između onih političkih stranaka koje su zahtevale i koje su molile prisustvo stranaka u procesu dijaloga i onih koji su apsolutno to odbijale.

Moram da kažem da mnogo više uvažavam one koji se ne slažu sa politikom SNS, koji imaju sasvim drugačiju ideološku i političku, ekonomsku platformu za Republiku Srbiju, ali koji su bili spremni da o svemu što smatraju za ključna pitanja za našu zemlju, ključna pitanja koja se tiču nacionalnog interesa, daljih razvojnih pravaca naše zemlje, razgovaraju sa svojim partnerima, sa najvećom partijom u ovoj zemlji, najbrojnijom, i našim koalicionim partnerima. Da razmenimo svoje ideje, da razmenimo svoje političke platforme i da se dogovorimo kako ćemo i kakve uslove da napravimo kako bi Srbija imala što bolje i kvalitetnije uslove za izbornu trku, kako bi imala što bolje i kvalitetnije uslove da upravo Srbija bude zemlja u kojoj će se napraviti jedan takav ambijent da ona bude zemlja koja će biti zemlja konkurencije političkih platformi, ideologija, ekonomskih i socijalnih programa.

Da ne budemo država u kojoj će jedan deo te takozvane, kako većina građana Srbije njih zove, te bojkotaške opozicije, samo iznalaziti nove i nove razloge zašto ova zemlja danas nije dobra, zašto nisu dobri izborni uslovi, zašto Aleksandar Vučić nije dobar i ne radi dovoljno dobro za Srbiju. U stvari, iza toga se krije jedna sasvim, sasvim drugačija agenda. To smo mogli, nažalost, da vidimo u prethodnih nekoliko meseci, nažalost, na vrlo eksplicitnim primerima, moram to da pomenem, pokušaja i pripreme atentata na predsednika Aleksandra Vučića. To jeste definitivno rezultat podržan od stranih centara moći, domaćih i međunarodnih narko kartela, ali i tajkuna ovde u Srbiji. Njima je Aleksandar Vučić jedina prepreka i najveća prepreka, kao personifikacija razvoja Srbije, Srbije koja vodi samostalnu i nezavisnu politiku, tome da Srbiju opet vrate u period od 2000. do 2012. godine, da Srbiju opet vrate na nivo prelata i dominiona kojima su upravljali neki strani centri moći, imajući u vidu isključivo njihove interese, a ne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije.

I sve ovo što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci, te tzv. zelene agende, ekološki pokreti, svi oni koji su se u 7,5% privrednog rasta Republike Srbije, koja je šampion u ekonomiji na nivou cele Evrope, pomamili da urušavaju ugled ove zemlje, da urušavaju sve ono što je Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem stvorila i napravila za ovih šest-sedam godina, pokušavajući da nas opet svedu na nivo države koja je pred bankrotom, na nivo one države koja je egzistirala do 2012. godine, sa potpunim odsustvom bilo kakve geopolitičke, spoljnopolitičke, ali unutrašnje političke i ekonomske strategije za našu zemlju i za naše građane.

Jasno je da su svi oni koji imaju interes i koji ne misle dobro Srbiji, kako u regionu, tako i na globalnom nivou, našli saveznike ovde u Republici Srbiji sa kojima žele zajednički da uruše sve one ideje, celokupnu onu energiju Aleksandra Vučića u stabilnost na nivou celog regiona, u ekonomski razvoj, u realizaciju svih onih projekata koji se tiču povezivanja, infrastrukture, otvaranje novih radnih mesta, novih fabrika u ovoj zemlji, inicijativa kao što je „Otvoreni Balkan“, koje se tiču celokupnog regiona, boljeg života građana u celom regionu. Svi su se oni udružili i svi oni imaju naravno i svog mentora u inostranstvu kako bi srušili Aleksandra Vučića.

Jasno je građanima Republike Srbije da je to proces koji traje u kontinuitetu, da je ta brutalna kampanja koja traje već nekoliko godina takva da oni ne prezaju od toga ni da udaraju i da na jedan brutalan način ugrožavaju čak i njegovu porodicu, i njegovu decu, i njegove roditelje i njegovog brata zarad samo jednog jedinog cilja, a to je lukrativni cilj preuzimanja vlasti u Srbiji bez izbora i ponovo dolaska, do mogućnosti da upravljaju budžetom i da upravljaju resursima ove zemlje, koji su definitivno veliki i koji su interesantni ne samo njima, nego i njihovim mentorima koji ih, naravno, logistički, materijalno, novčano i na svaki način podržavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god oni, evo, ja imam to jedno istraživanje najnovije javnog mnjenja, evo, pogledajte, Aleksandar Vučić, SNS, 55,6% podrške građana Republike Srbije, svi oni su na nekih 3-4% podrške pojedinačno, koliko god da to narod vidi, koliko god da to građani Republike Srbije vide, upozoravam građane na tu činjenicu da nisu laki i da nisu bezazleni oni protivnici koji imaju stotine miliona dolara.

Nisu bezazleni oni protivnici koji su do tog novca došli na, vrlo verovatno, nezakonit način, kroz korišćenje resursa, u stvari, najviše ove zemlje, Republike Srbije, da kažem narodski rečeno, koji su opljačkali resurse ove zemlje za 12 godina njihove vladavine, da bi sa tim istim novcem kupovali, umesto da investiraju ovde u Srbiju, da investiraju u proizvodnju, da investiraju u fabrike, u nova radna mesta, takvi kao što je Šolak investiraju u Ujedinjeno Kraljevstvo. Valjda njima nije dovoljno stranih direktnih investicija, nemaju dovoljno bogatstva, nego im samo treba jedan Šolak da investira i da kupuje fudbalske klubove i da troši pare koje su ko zna kako napravljene i iznešene iz Republike Srbije u Ujedinjeno Kraljevstvo.

To su vrlo ozbiljni protivnici. Mi ćemo se, kao jedna vrlo ozbiljna državotvorna partija, dobro spremati, govorićemo našim građanima i imamo šta da govorimo o tome šta smo uradili, koji su rezultati, koliko smo puteva napravili, koliko je Aleksandar Vučić fabrika otvorio, koliko je radnih mesta otvoreno. Govorićemo o tome da je danas, dve godine posle teške pandemije, stopa nezaposlenosti u Srbiji 10%, u odnosu na 26% 2012. godine. Vodićemo jednu pozitivnu kampanju, ali stalno opominjući naš narod i naše građane na to sa kakvim protivnicima se suočavamo i sa kakvim izazovima se Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije, suočava i sa čime će se suočavati u narednom periodu. Valjda nije dovoljno to što se svaki dan bori za vitalne nacionalne interese i odbranu naših nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Nije dovoljno to što se bori za Republiku Srpsku i za uspostavljanje regionalne stabilnosti. Nije to dovoljno, nego je, nažalost, potrebno i to da imamo ljude na domaćoj ovde političkoj, ekonomskoj, privrednoj sceni koji radeći za druge, radeći za sopstvene džepove žele, i to treba otvoreno reći, na nasilan način da sklone Aleksandra Vučića.

Sav ovaj dijalog i sav taj njihov performans i zahtevi o boljim izbornim uslovima, većim pravima, naravno da je to jedna šarada, naravno da je to jedna vrsta groteske, ali složiću se tu sa kolegom Đukanovićem, mi verujemo u sebe, mi verujemo u predsednika Vučića, mi verujemo u građane Republike Srbije da će oni 3. aprila znati i da znaju i danas ko razmišlja o Srbiji i kako će Srbija da izgleda i 2025. i 2030. godine, zašta imamo jasan politički, ekonomski i socijalni program, kako će Srbija da izgleda za 30 i 40 godina. Ne kako će da izgleda 4. aprila, nego kako će da izgleda za nekoliko decenija. Kako će da nas ovde bude više, kako ćemo da osnažimo našu armiju, kako ćemo da zaštitimo naše nacionalne interese, uz naravno jedan dinamičan ekonomski razvoj. Naravno, zahvaljujući tome što je Vučiću to uspelo, on postaje neprijatelj mnogima ovde u regionu i mnogima koji bi voleli da koriste resurse Srbije, kao što su to radili u prethodnih nekoliko decenija.

Završiću time i moram to da napomenem, jer ja mislim, evo naš šef poslaničkog kluba gospodin Martinović je dugo, dugo u politici i dugo ovde u parlamentu i ja mislim da je ovo jedna vrsta presedana. Ja sam gledao ove tzv. kandidate koje je istakla opozicija u jednoj emisiji, na toj Šolakovoj televiziji, i mogu vam reći da sam i lično bio razočaran i povređen kao građanin ove zemlje. Mogu samo da zamislim kako su se osećali ljudi koji žive u unutrašnjosti i koji žive na obodima Beograda, kako žive moji Čukaričani, gde su rođeni moja baka i deka, moj otac u Radničkoj ulici iznad Ade Ciganlije, kako su se osećali ljudi stanovnici Marinkove Bare, Borče i tih delova Beograda kada su ih javno u televizijskoj emisiji, kao valjda njihov glavni politički program, ismevali njihov kandidat za gradonačelnika, Vladeta Janković i njihov veliki, kako bi rekli podržavalac, nezavisni intelektualac, režiser, beogradska elita, ljudi iz kruga dvojke, Goran Marković.

Možda su nam na jedan način olakšali posao, jer su u stvari prikazali u nekoliko rečenica, u nekoliko kako da kažem ekspresija njihovog lica i te šale koje su zbijali u toj emisiji između sebe, u stvari razliku između nas i njih. Razliku između Vladete Jankovića, Ponoša i razliku u odnosu na Aleksandra Vučića kojem nije bilo teško da ode i u Sjenicu, da ode i u Priboj, da ode u istočnu Srbiju, da ode kada god je trebalo i po svim mogućim vremenskim i drugim uslovima da razgovara sa najobičnijim građanima, sa seljacima, sa poljoprivrednicima, sa svima onima na koje on i mi kao SNS gledamo kao jednake građane u Republici Srbiji sa nama poslanicima, sa onima koji žive na Vračaru, sa onima koji žive na Starom Gradu ili u bilo kom gradu, opštini, selu u Republici Srbiji.

Ja sam konsterniran time da danas ta vrsta neke, kako oni kažu elite koja dolazi iz kruga dvojke, može da se ponaša javno na takav diskriminatorski način, diskriminišući, ismevajući čitave, stotine i hiljade ljudi, diskriminišući ih samo zbog toga što oni žive tri, četiri, pet, sedam ili deset kilometara od Terazija. A, zamislite šta misle o građanima Surdulice, Vladičinog Hana, Vranja, Preševa? Šta misle o njima? Koliko preziru te ljude samo zato što oni nisu u stvari njihova kasta. Oni bi verovatno da uvedu kastinski sistem u ovu zemlju. I tako su se ponašali u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Oni su bili vrhovna kasta. Oni su bili ti koji su trpali državne pare u svoje džepove, oni su bili ti koji imaju monopol i pravo da se bave biznisom, da vode državu, da vode državna preduzeća, da vode državne institucije i ko je sada tu glavna meta, onaj koji im je sve te kanale presekao i rekao – dosta.

Srbija više neće biti šaka zobi koju svaka bitanga i baraba može da pozoba, nego će biti zemlja odgovornih ljudi, zemlja domaćina i ljudi koji imaju nameru, ali i političara koji žele dobro ovoj zemlji, koji su vrhunske patriote i koji žele posvećeno da rade svakodnevno na modernizaciji ove zemlje. Srbija to zaslužuje. Na tome hvala Aleksandru Vučiću. Imaće našu snažnu podršku u narednom periodu za sve ono što radi, za našu zemlju i nećemo dopustiti da ovakav, ne elita, nego talog nadvlada i da ikada dođe u situaciju da vodi ovu zemlju i ove građane. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić.

Hvala predsedavajući.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama izbornih zakona koji su rezultat međustranačkog dijaloga koji često nije bio ni malo lak, ali je važno na kraju da smo uspeli i da smo napravili jedan izuzetno važan korak ka dugoročnom unapređenju izbornog procesa.

Od svog osnivanja SDPS privržena je idealima demokratičnosti, pluralističkog i otvorenog građanskog društva. U skladu sa našim političkim principima, mi iz SDPS ušli smo u proces međustranačkog dijaloga, otvoreni za svaki predlog koji će unaprediti izborni i proces i integritet izbornog procesa i koji će vratiti poverenje građana u izborni sistem, u izbore i unaprediti ga. Tako da se njihov glas čuje jasno, bez bojazni i sumnje u legitimitet izbornog rezultata.

Unapređenje izbornog procesa i demokratske kulture je posao koji se nikada ne završava, on mora biti kontinuiran i konzistentan, zato mi ovaj proces međustranačkog dijaloga vidimo kao početak, dobar početak i nadamo se da će i na kraju ovih izbora želja za unapređivanjem izbornog postupka opstati i da će svi učesnici pokazati odgovornost, dobru volju i fleksibilnost kako bismo nastavili posao koji smo započeli uz uvažavanje i poštovanje političkih neistomišljenika i kako bismo naravno pronašli zajednički imenitelj u najvišem interesu građana koji su nas izabrali.

To naravno ne znači da će rezultatima pregovora i samim procesom uvek i svi biti zadovoljni, u demokratijama i demokratskom društvu uvek su postojali oni koji se iz raznih legitimnih, ali i iz nelegitimnih razloga žale na pravila igre. Međutim, ako smo svi pošteni najpre prema sebi i ako pogledamo širu sliku izvan onoga što su samo naši interesi predložene izmene svakako unapređuju izborni postupak i izborne uslove, jer su gotovo sve stranke među kojima i one koje su bojkotovale prošle izbore, najavile učešće na njima i u tome se ogleda otvorenost vladajuće koalicije i volja da prihvati sve ono što su bili zahtevi opozicionih stranaka.

Ozbiljnost naše namere u svim rundama međustranačkog dijaloga ogleda se i u našem aktivnom i konstruktivnom pristupu. Naši predlozi su bili fokusirani ne samo na kratkoročne već i na dugoročne mere, korenite reforme kako bismo izborni sistem unapredili i postojeći model proporcionalnog sistema unapredili tako da građanima omogućimo da za narodne poslanike glasaju imenom i prezimenom, što bi svakako unelo novu dinamiku, ne samo u ono kako građani vide politiku, već bi uticalo i svakako na aktivnost građana, približilo proces donošenja odluka, samim tim što bi građani glasali za one koje poznaju, čije rezultate rada cene i poštuju. To bi svakako doprinelo i uvelo jednu novu dinamiku i u sam rad političkih stranaka. Nažalost, fokus ovih pregovora bila su kratkoročna rešenja za probleme koji su se ticali pre svega učešća stranaka opozicije na izborima i čiji je glavni fokus bio na medijskoj zastupljenosti, na lakšem finansiranju kampanje i kontroli izbornog procesa.

Sa našim partnerima iz parlamentarne većine, mi smo od samog početka pokazali otvorenost i volju, odgovornost i fleksibilnost, da se izađe u susret i onima koji su u prošlosti kreirali izborne uslove i koji velikim delom i sada postoje i koji su u jednom trenutku vlast i izgubili po pravilima koja su sami doneli. To je činjenica i bilo bi zaista krajnje nepošteno i nefer govoriti u javnosti drugačije i pred nama su upravo rezultati tog, kako sam već rekla procesa koji vrlo često nije bio ni malo lak.

U skladu sa predlozima i rezultatima međustranačkog dijaloga na oba koloseka doneto je 16 mera koje su utkane u izmene i dopune zakona o kojima danas razgovaramo, izmene i dopune Predloga zakona o izboru predsednika, izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, finansiranju političkih organizacija i sprečavanju korupcije.

Najznačajnije izmene koje nemaju presedan, svakako jesu proširenje stalnog sastava RIK i omogućavanje onim političkim partijama koje ne samo da nisu ušle u parlament, već na izborima nisu ni učestvovale, poseban značaj ima i promena načina finansiranja kojom se omogućava povećanje javnog finansiranja kampanje od 15% poena svim učesnicima izbornog procesa i to na samom početku kampanje.

Preostali deo sredstava, dakle, 65% umesto dosadašnjih 80%, dodeliće se podnosiocima izbornih lista koje budu prešle cenzus i ušle u parlament.

Izmenama i dopunama zakona o kojima danas raspravljamo unapređene su procedure prebrojavanja glasova, kontrole rezultata, popunjavanje zapisnika o radu biračkih odbora, njihovo objavljivanje itd, što je takođe bio jedan od ključnih zahteva učesnika u dijalogu.

Kruna svega o tome su govorili i kolega Bačevac i koleginica Kovač, svakako jeste smanjivanje broja neophodnih potpisa za liste nacionalnih manjina sa 10.000 na 5.000 potpisa, ali i izmene kojima će se onemogućiti pojava lažnih manjinskih lista na izborima koji izvrću ruglu izborni sistem, dostignute slobode i prava nacionalnih manjina i pokušaje države i društva da kroz parlament zaštiti legitimna prava i interese nacionalnih manjina.

Ono što svakako spada u tih 16 tačaka, što smo ranije već usvojili kroz izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, jeste osnivanje privremenog Nadzornog tela za medije, čija je nadležnost da prati i izveštava javnost o primeni Pravilnika za javne servise i praćenje sprovođenja preporuka za privatne emitere sa nacionalnom frekvencijom.

Do sada je to Nadzorno telo održalo 11 sednica, uključujući i konstitutivnu, nadamo se da će uskoro biti doneto i konačno obavezujuće uputstvo i Pravilnik za rad javnih servisa tokom izborne kampanje, ti tekstovi su usaglašeni na sednici 12. januara, 14. januara upućeni su REM na dalje postupanje i verujem da će i taj proces do kraja vrlo brzo biti završen.

Nadam se da će javni emiteri savesno i odgovorno primenjivati dogovorena uputstva i preporuke, da će omogućiti tačno, objektivno, pravovremeno, uravnoteženo i balansirano izveštavanje učesnicima izbora i time ispuniti svoju dužnost i odgovornost prema profesionalnim standardima, ali i prema građanima koji se upravo oslanjaju na medije kako bi doneli informisanu odluku o tome kome će na dan izbora dati i ukazati svoje poverenje.

Na poslednjem sastanku sa evroparlamentarcima, pre nekoliko dana, naša poruka je bila jasna, da su predstojeći izbori od ogromne važnosti za dalji razvoj i unapređenje društva i države, i da će oni sudeći prema ovim izmenama zakona, biti sprovedeni na fer i demokratski način.

Mi u SDPS verujemo da će usvajanjem ovih izmena zakona to tako i biti, i da će oni svi biti primenjeni u kratkom vremenskom periodu pre izbora što je bila i najveća, moram da kažem, neutemeljena i nepotrebna, bojazan i evroparlamentaraca. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Zagorka Aleksić.

Hvala potpredsedniče.

Uvažena ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, kao što smo već istakli, naša poslanička grupa će u danu za glasanje dati podršku zakonskim predlozima sa ove rasprave.

Što se tiče seta izbornih zakona, smatramo da su novine koje ovi zakoni donose povoljne za subjekte koji učestvuju u izbornom procesu, kao i da sva zakonska rešenja nose poboljšanja, pre svega, u samoj organizaciji i transparentnosti izbora, i ono što je takođe značajno, što su maksimalno uvažene evropske preporuke, tačnije relevantnih tela koja se time bave.

Ja bih se ipak osvrnula na Zakon o socijalnom preduzetništvu, o njemu je danas bilo manje reči, ali ovaj zakon zaista jeste dokaz kontinuiteta i trajne opredeljenosti države Srbije da donosi korisne i pre svega, odgovorne javne politike.

Građanima Srbije je poznato da JS, kao stranka prepoznatljivog socijalnog programa koji ima svoje jasne primene i u Jagodini i u drugim gradovima širom Srbije, na lokalnom nivou donosi konkretne odluke koje se tiču poboljšanja uslova života za najugroženije kategorije stanovništva.

Donošenje ovog zakona ima za cilj da pomogne upravo ekonomskim najugroženijim grupama i mislimo da će ovaj zakon biti od posebnog značaja i za lokalne samouprave, jer će dati čvrst okvir za buduće postavke socijalnog preduzetništva, kao i za njegov razvitak.

Ovim zakonom se definišu pojmovi koji su u vezi sa socijalnim preduzetništvom, precizira se važna društvena uloga socijalnog preduzetništva, pojedinosti koje određuju poslovanje, kao i sami program razvoja.

Zakon će olakšati donatorima samu identifikaciju onih subjekata koji posluju po principima socijalnog preduzetništva i naravno, veću kontrolu zloupotreba, što će se ostvariti kroz poseban savet koji će formirati Vlada Srbije.

Ulogu u razvoju i u promovisanju socijalnog preduzetništva ima i tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, razne civilne organizacije, mreže, kao i pojedinci koji pomažu i podstiču održivi razvoj i socijalnu ekonomiju.

Ako pogledamo svetske brojke u Sektoru socijalnog preduzetništva, u svetu danas radi preko 40 miliona ljudi, a volontira čak oko 200 miliona ljudi. U EU u Sektoru socijalnog preduzetništva radi oko 13 miliona ljudi.

U razvijenim svetskim i evropskim zemljama socijalno preduzetništvo učestvuje u značajnoj meri u ukupnom bruto društvenom proizvodu. Zapadne zemlje zaista imaju dugu tradiciju i kontinuitet socijalnog preduzetništva, a što se tiče Srbije uprkos nedostatku konkretnog pravnog okvira ono je više decenija prisutno i kod nas. Donošenjem, a nadamo se i očekujemo, pre svega, adekvatnom primenom ovog zakona, ova će se oblast urediti, jer i u samom zakonu se navodi da naš pravni sistem nije do sada prepoznavao socijalno preduzetništvo, kao kategoriju od opšteg značaja.

Ono što želim da dodam je da istraživanja pokazuju da je postojeći Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji, usmeren na socijalne ciljeve, da ima važnu društvenu misiju i ovaj će zakon biti čvrst orjentir kako onima koji su već u ovoj oblasti, tako možda i nekim budućim učesnicima u socijalnom preduzetništvu.

Samo donošenje zakona treba da bude početak jedne veće i obimnije državne podrške ovoj oblasti, jer kroz jačanje kapaciteta, veću socijalnu kooperaciju konstantno praćenje aktivnosti i nastojanje da se smanje eventualne zloupotrebe, dobićemo željene efekte, a to su vidljivost i zapošljavanje i zaštita ekonomski najranjivijih. Hvala.

Hvala vam.
Poslednji na listi prijavljenih za reč je Radovan Arežina.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, danas govorimo o setovima veoma važnih zakona, koji označavaju dalju demokratizaciju našeg društva i potvrđuju odgovornost države u više značajnih oblasti našeg života.

Najpre, pred nama je set od više, od šest zakona kojima se unapređuje izborni proces u Srbiji i ozbiljan je demokratski iskorak. Što je rezultat međustranačkog dijaloga kako je do sada više puta naglašavano u izlaganjima koleginica i kolega narodnih poslanika danas.

Iskoristio bih priliku, iskreno da se zahvalim i čestitam predsedniku Dačiću na velikom strpljenju i posvećenosti sa kojima je organizovao međustranački dijalog i okupio predstavnike opozicije za jedan sto, a u dva koloseka, čime se izašlo u susret kompletnoj opoziciji i po mojoj oceni oba koloseka su pokazala da je moguće sesti za sto i ne mrzeti svoje političke protivnike, bilo da su za EU ili nisu, a to je neizmerna…. predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića i ove Narodne skupštine.

Ako tako mogu da kažem da su predlozi zakona o kojima danas debatujemo proizvod tog jednogodišnjeg međustranačkog dijaloga vođenog u Narodnoj skupštini gde su svi predstavnici opozicije imali mogućnost da saopšte svoje stavove, daju predloge za bolja zakonska rešenja, pre svega mislim na izborne zakone na koje opozicija uglavnom ima primedbe.

Znamo da su važeći izborni zakoni doneseni u vreme kada je deo današnje opozicije vršio vlast. Tako da, sve primedbe koje su upućivali na račun izbornih zakona jesu primedbe na sopstvene zakone. To mu dođe nešto kao nova politička autofagija zakona. Autofagija je čišćenje organizma od štetnih materija, a u ovom slučaju to je predlog prečišćavanja zakona koji su oni onomad sami doneli.

Sećamo se i kako su 2000. godine insistirali na promene izbornog sistema tada je Srbija postala jedna izboran jedinica, a mandati su pripadali političkim strankama, a ne poslanicima, jer se nije glasalo za ime, već za stranku ili koaliciju koja je podnela listu. To je DOS sam promenio 2003. godine kada su socijalistima oteti mandati. Nažalost, evo i danas politički mi živimo, a DOS-a nema. Nadam se da i njegovih naslednika neće biti.

Citiraću jednu našu drugaricu koja kaže - graditeljima je potrebno znanje, rad i strpljenje, a rušiteljima samo sila. Tu silu su oni pokazali 5. oktobra, ali bi izgleda da i danas preko ulice dođu na vlast. Tom delu projektovane opozicije ne odgovara ni jedan i nikakav izborni zakon, zato bi oni sigurno i danas rekli živela ulica i sponzori dolaska na vlast sa ulice.

Pratili smo svih prethodnih meseci međustranačku debatu, ali i politička ponašanja pojedinih opozicionara koji sada otvoreno ne biraju sredstva kako bi narodu pokazali da su oni reper demokratije, da oni nose ideje boljeg života, samo što te ideje i programe niko nije video, niti pročitao osim njihovog proverenog modela dolaska na vlast, na vlast sa ulice.

Kada je ovaj set zakona u pitanju osvrnuću se na Predlog zakona o lokalnim izborima pošto dolazim sa lokala i aktivni sam akter i učesnik zadnjih 20 godina kroz razne, i kao predsednik Skupštine, i kao odbornik 16, 17 godina i kao predsednik opštine, itd, pa mi je to nekako bliže, prosto mi daje šlagort da kažem neke stvari koje su ovde možda ne obuhvaćene, a prosto i jednostavno, ta opozicija ih nije nikako stavila na dnevni red, a ona ih je donela i njoj su značajni, jer njih i ne interesuju lokali poput Kladova i poput drugih malih opština, njih interesuje Beograd, interesuje ih predsednik Republike i predsednički izbori. Na parlamentu kako tako, a ovo je samo pokazivanje kroz predloge u lokalnom zakonu, donošenju današnjeg zakona njihovog učešća, koliko njih ne interesuju da kažem male opštine koje su svet Srbije.

Dva ostala izborna zakona nose promene koje će izborni proces približavati građanima i omogućiti ih da mnogo lakše ostvare svoje izborno pravo i ovaj zakon je produkt međustranačkog dijaloga i usklađivanja sa rešenjima predviđenim Zakonom o izboru predsednika i Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Ono što je suštinski zaključak to je da svim političkim akterima, pa i celokupnoj opoziciji, olakšano učešće u izborima. Procedure su precizno definisane i u zakonima utvrđene takve olakšice da posle ovoga opozicija ako ne izađe na izbore ili ne prođe cenzus, ostaje samo nada da će nekim dekretom bez izbora dođi na vlast.

Ono što je novina u Zakonu o lokalnim izborima, a to je sadržano i u ostala dva zakona jeste to što su sada precizno uređene sve izborne procedure, postupci, uslovi, a koji su ranije bili predmet akata koji su donosili izborni organi, odnosno RIK i lokalne izborne komisije. Na ovaj način povećana je pravna sigurnost izbornog postupka.

Zatim, predlaže se mogućnost da glasač svojim potpisom podrži više izbornih lista, što do sada nije bilo moguće. Lično se nadam da će ovo rešenje biti izmenjeno, jer obesmišljava pravilo da svaki glasač ima samo jedan glas.

Danas time što je predloženo da se usvoji da mi koji smo trebali u Kladovu da imamo 840 skupljenih potpisa od dvadesetak hiljada birača, od nekih 11, 12 hiljada ljudi koje izlazi što je ogromno, a Beograd 3.000, danas ćemo po novom zakonu imati 300 i da sad u tih 300 može za dve, tri liste, onda to stvarno nema smisla, stvarno zakon ne bi ličio i ne ide nikome u prilog. A i neka ne ide nikome, ne ide demokratiji u prilog, ako ćemo i o demokratiji da govorimo na pravi istinski, iskusni način.

Takođe bih pohvalio izmene koje se odnose na mogućnost overavanja potpisa. Ovo je bitno za nas sa lokala. Osim kod notara može se overavati i u opštinskoj upravi, i u sudu, odnosno sudskim jedinicama. To je veoma značajno zato što mi u Kladovu ili Negotinu, jedan je notar, zakazuje se. Sada, izvolite, imate i opštinska uprava, ima sudska jedinica. Veoma lako, veoma brzo i sa manje potpisa.

Kad pominjem Kladovo, nemojte da zamerite, kao Kladovo vidim i Negotin, vidim i Boljevac, vidim i Knjaževac, vidim mnoge druge gradove širom Srbije, male opštine, manje opštine od velikih gradova kojima je ovo veoma značajno u izbornom procesu, i to je suština. Ovo treba pozdraviti. Ovo treba da pozdravi svaki građanin.

Mislim da o ovome diskutuju, debatuju i žele da budu oni koji nisu učestvovali u izbornim procesima i koji obesmišljavaju na ovaj način i ovim svim sugestijama koji su sa strane i koje pratimo u medijima, pratimo na raznim konferencijama za štampu, obesmišljavaju stvarno izborni proces. Onda nemojte da se biramo. Onda dajte da se neka kozačka skupština osnuje.

Na primer, u članu 43. i ovo želim građanima koji prate da kažem, danas u opštinama do 20.000 stanovnika treba prikupiti 200 potpisa, 20.000 sa 20.000 birača.

Evo, konkretno Kladovo sada još uvek po zadnjem popisu pripada grupaciji od 20 do 30.000, malo pre sam naglasio, tu treba 300 potpisa. Prema tome, to je mnogo značajno, mnogo olakšava. Na prethodnim izborima smo skupili 840, 30 overenih potpisa po jednom odborniku. Opštine koje su imale više odbornika, a iste veličine skupili su 1000,1200, izađu dve, tri liste.

Prosto je teško prikupiti potpise. Ovo sada omogućava i dozvoljava svakome ko smatra da svoju politiku treba da prezentuje građanima Republike Srbije, lokalnim samoupravama ima mogućnost da to iznese na najbolji mogući način, a to su izbori, izborna kampanja, ideje, predlozi i kadrove koje će staviti, odnosno koje će ljudi predstavljati, koji će predstavljati te ljude na ovoj skupštini.

Zakonom se omogućava i to da jedna odbornička grupa ima većinu članova …

Dobro je rešenje i to što ukoliko u skupštini postoji formirana samo jedna odbornička grupa ona može imati do polovine članova, odnosno zamenika, a ostale članove i zamenike će predlagati načelnik opštinske uprave iz reda zaposlenih koji poznaju izborni proces. Tako se onemogućava blokada rada izbornih organa.

U celini posmatrano, novi Zakon o lokalnim izbornima nudi efikasna rešenja i daje mogućnost svim zainteresovanim političkim strankama, koalicijama i grupama građana da pod istim uslovima učestvuju na izborima.

Ja bih samo dodao još na primer član 41. za lokalne samouprave, koje sada imaju… Po novom zakonu će imati izbore 3. aprila, a to je, da zapamtite, na izbornim listama je sada 40% nežnijeg pola ću ja nazvati, naših drugarica, prijateljica itd, 40%, ali u prvih pet, drugih pet, tako da znaju i da ovi što budu formirali liste o tome treba da paze i to je veliki pomak i nadam se da će i predlog amandmana koji je danas moja koleginica Snežana Paunović… uz dogovor je to odloženo, da će u nekoj budućnosti Narodna skupština izglasati da to bude 50% i ja se tome iskreno nadam.

Ali, jedna stvar mene zanima kod naših prijatelja iz opozicije koji nisu uopšte pogledali član 74. i ovde treba i mi da se zamislimo, a on kaže: „Odbornik kom je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i člana gradskog veća, odnosno predsednik opštine, zamenik predsednika opštine i člana opštinskog veća, može po prestanku te funkcije podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu Skupštine ako postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada njegovoj izbornoj listi“.

Izvinite, molim vas, kada izaberemo predsednika opštine, zamenika predsednika opštine, članove veća, a predsednik opštine i zamenik predsednika opštine se biraju iz redova odbornika, to znači da je neko na njegovo mesto sa njegove liste još ikada slučajno se desi neko … itd. i bilo čime drugim, da predsednik opštine bude smenjen ili zamenik predsednika opštine ili član veća, e onda on treba… Trebalo je tu opozicija da predloži ako samo nije mislila na sebe i kako će da otme vlast. Trebali su to da predlože, a to je njihov… Ovo je deo zakona koji je još od prethodnih, koji je ona donela, da se može onaj koji je tada ušao kao odbornik na mesto onoga koji je otišao na mesto predsednika opštine da taj vrati mandat i da se predsednik opštine vrati u skupštinsku, jer on je kreirao i vodio politiku i bio je nosilac i prema tome, time, njegovom nemogućnošću povratka u Skupštinu jedna politika izborna za koju su građani glasali se time narušava.

Pošto sam opomenut, ja sam hteo da završim, mi ćemo glasati za ove zakone. Žao mi je što i o nameštenicima nisam rekao to što sam još imao nameru da kažem. To je dobar predlog, dobar put.

Zahvaljujem se, ministarka. To je još Branko Ružić u prethodnom mandatu… To ste zajedno određivali. To je dobro da se izjednače plate.

Želim svim građanima Republike Srbije, građankama i građanima Republike Srbije da svesno i odgovorno učestvuju na predstojećim izborima i da biraju najbolje.

Hvala vam.