Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-22

2. dan rada

03.02.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:35 do 17:20

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bech
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge str
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sist
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D.
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma ("Fruškogorski koridor") između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Erope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Pravo na repliku ima dr Aleksandra Tomić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Srpska napredna stranka i kada je govorila, pošto je to vaša kritika najveća, o Đilasovom mostu govorila je da smo mogli da izgradimo dva, tri mosta umesto jednog. Znači, to smo ustanovili da je pretplaćeno.

    Kada govorimo o zaduživanju Srbije, zadužujete se na osnovu finansijske moći, a ne na osnovu toga da li želite nešto da radite. Prema tome, BDP 2012. godine iznosio je 33,4 milijarde evra, ukupan BDP danas iznosi 53 milijarde evra. Zadužujte se procentualno u odnosu na tu vrednost, a danas smo zaduženi, ako pričamo o javnom dugu, negde na 53%, jel tako, ministre?

    Važno je reći da smo 2012. godine, čitali ste 2008. godinu, bili zaduženi 15 milijardi evra, a danas 29. Upravo smo o tome pričali. Oni koji su vladali su lagali o tome kolika je zaduženost, jer su svoja dugovanja držali na dugovima javnih preduzeća, na dugovima firmi u restrukturiranju, na sankcijama koje su iznosile kroz presude vojnim, ratnim penzionerima i tu su otprilike, minimum, od pet do osam milijardi evra lagali koliki je dug bio. Naše zaduživanje u ovom trenutku nam omogućava da budemo krajnje likvidni, jer je naša sposobnost toliko finansijska da smo uspeli za ovih 10 godina da dođemo sa 33 milijarde evra BDP na 53 milijarde evra. Hvala.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima potpredsednik Vlade.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Branislav Nedimović

    | Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
    Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, želim samo nekoliko stvari da kažem, nadovezujući se na gospođu Tomić. Izneli ste još jednu stvar koja ne stoji, a to je prosečna zarada u Republici Srbiji. Ona je u ovom trenutku preko 610 evra. Mislim da je jako važno zbog javnosti, da ljudi znaju, pošto ste spominjali neke cifre oko 500, mislim da ste pročitali podatke od pre dve, tri godine.
    Druga stvar, javni dug u ovom trenutku je negde oko 53,8% i to je još uvek daleko manje ispod Mastrihta koji je 60%. Ne uzimajući to ko neku svetu kravu, nego jednostavno kao trend kojim se smatra zemlje EU ispod toga treba da drže svoj nivo duga. To je neki reper koji služi na prostoru kom živimo, a to je još uvek Evropa, koliko ja znam.
    Sledeća stvar. Taj dug je bio preko 70% tamo oko 2012. godine. Javni dug se pravio zarad potrošnje, a ne zarad infrastrukture. Jedina stvar koja je istinita u celoj priči jeste da infrastrukturni objekti ostaju uvek.
    Vi imate dve opcije u životu, kao i kod svoje kuće. Ako želite brže da se razvijate, da brže stignete na kraj puta, vi onda, ako imate dovoljno kapaciteta u svojoj kući, podignete kredit da biste nešto brže uradili. Ako ste rešili u godinu, dve, ne morate čekati 20, 30 godina, može to iz budžeta, nije sporno, ali onda ta investicija traje mnogo duže. Ovako ste stvorili potencijal za sebe. Rastom BDP. Zbirom svih vrednosti koje napravi jedno društvo za godinu dana stvorili ste 70% više nego što ste imali pre nekoliko godina.
    I to je jedina istina i jedina stvar. Odatle nama potencijal da ovo radimo brzo zato što smo stvorili mnogo veću vrednost i odatle je „Miloš Veliki“ i odatle je auto-put od Niša prema Dimitrovgradu, odatle je završetak auto-puta sve do granice sa Severnom Makedonijom, odatle Moravski koridor, odatle Fruškogorski koridor, odatle Kuzmin - Rača, odatle Preljina - Pakovraće i sve ostalo. Odatle sve ove kanalizacije koje ćemo da radimo.
    Moglo je to i iz budžeta, ali mnogo sporije. Ovako vi imate potencijal ne praveći novi dug, jer ćete napraviti BDP koji će samim tim apsorbovati sve ovo što radite i to je jedina istina i to sam imao potrebu da kažem.
    I ima jedna stvar, hvala što ste mnoge projekte pozitivno ocenili.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Đorđe Dabić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, predsedavajuća.

    Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama je danas važan set zakona, rekao bih, ključna potvrda da ćemo sve što smo građanima obećali na prethodnim izborima kroz naš plan „Srbija 2025“ i ispuniti. Na ovaj način potvrđujemo da je 2022. godina, kao što je predsednik Aleksandar Vučić najavio, godina rekordnih ulaganja u infrastrukturu širom naše države.

    Ono što je svakako važno da napomenemo, nas građani nisu glasali da bismo blokirali, da bismo nešto rušili, da bismo premeštali groblja i pomerali spomenike, već da bi smo ulagali i da bi smo gradili i upravo sve ovo o čemu danas ovde govorimo jeste potvrda te ispravne politike koju smo trasirali još 2012. godine i koju i dan-danas i te kako veliki broj građana i sve veći broj građana na izborima podržava i što mi, naravno, imamo i obavezu da zastupamo.

    Sve što smo građanima obećali da će biti urađeno, sasvim sigurno je da će danas biti i završeno zato što predsednik Aleksandar Vučić kada nešto kaže, mi znamo da će to da se uradi. Nije slučaj, kao što je bio pre 2012. godine, znate i sami koliko smo obećanja imali, pa se ništa nije radilo. Evo, primer, malopre ste pomenuli deonica Preljina – Pakovraće, dakle godinama mi govorimo da će taj put, kažem, pre 2012. godine su nas ubeđivali biće urađen auto-put do Čačka, naravno da se nijedan metar pre 2012. godine na toj trasi nije uradio, ni jedan ašov nisu zaboli. Nisu bili u stanju da naprave ni najobičnije rekonstrukcije postojećih saobraćajnica koje smo imali u našem regionu.

    Evo, danas smo išli tom trasom. Za sat vremena smo približili Zlatibor danas od Beograda. Danas kada idete ka čitavom zlatiborskom kraju treba vam sat vremena manje. To je ono što građani od nas zahtevaju da konkretnim merama poboljšamo život običnog čoveka i na taj način mi pomažemo i privredu, pomažemo i turizam, dajemo mogućnost da se razvija ceo taj okrug.

    Mi nismo mogli da razgovaramo o ozbiljnim ulaganjima, o ozbiljnim investicijama kada niste imali najosnovniju infrastrukturu. Zato mi, dakle, i upravo kada govorimo o kreditnim linijama, o čemu ste malopre pričali, radimo to ali ne da bismo se zaduživali da platimo plate i penzije, kao što su radili stručnjaci iz bivšeg režima koji nam danas sole pamet o visini javnog duga, već držimo javni dug ispod nivoa mastrikta. Imamo, kažemo, 53,8% javni dug, danas učešće BDP, a oni su ostavili 79% javnog duga i danas vam ti stručnjaci govore kako ne treba da se zadužujemo i upravo ste dobar napravili uvod u ovo što ću da govorim.

    Mi danas kada uzimamo kredite, to radimo isključivo da ulažemo u infrastrukturu. Uzimamo kredite po minimalnim kamatnim stopama od 1% i 2%, za razliku od vremena kada su kamatne stope ovde uzimali od 7,5% , zelenaške kamatne stope koje mi danas moramo da vraćamo zato što se neodgovorno vodila politika ove države.

    I pre svega, ono što još želim da napomenem, kada sam već spomenuo moj region zlatiborski iz koga dolazim, ne samo da smo završili auto-put, odnosno da smo doveli auto-put do, praktično, nadomak Požege, mi nastavljamo dalje. Mi smo završili kompletnu saobraćajnicu od Čačka do Zlatibora. Ulažemo naredne godine u zdravstveni centar Užice, gde će biti uloženo 80 miliona evra. Radimo i dalje na revitalizaciji svih regionalnih putnih pravaca, rešili smo problem divlje deponije kod Prijepolja i to ljudi danas vide. To se danas vidi na sve strane. Dakle, u Srbiji imate ogromna infrastrukturna, ulaganja i ovi sporazumi koji danas ovde imamo na dnevnom redu su, dakle, samo potvrda nastavka takve politike.

    Ministar je govorio detaljno o svim tačkama koje su danas na dnevnom redu, ja bih samo napomenuo ono što smatram da je najvažnije. Dakle, Moravski koridor je srce, odnosno žila kucavica naše države kada je reč o povezivanju infrastrukturno istoka i zapada zemlje. Mi nikada ranije nismo imali povezanost takvu između našeg istoka i zapada. Znate i sami, ljudi koji žive, recimo i u Čačku i koji žive u našem regionu, da je bilo i te kako teško doći, da su bile lođe saobraćajnice da dođete, recimo do Niša i do istoka, juga naše zemlje. Danas to sa Moravskim koridorom rešavamo. Ne samo da je to bitno samo da bi narod mogao da se kreće, to je bitno i za privredu. Vi danas imate na toj trasi Moravskog koridora koji danas ovde potvrđujemo, 112 kilometara te trase će povezati preko pola miliona ljudi. Najveći gradovi centralne Srbije biće povezani i na taj način će i privreda dobiti još veći impuls da može još više da zapošljava, da još više izvozi. Na taj način pokazujemo da zaista brinemo o svakom delu naše države.

    Ono što je važno, govorili ste i o ekologiji, čujemo razne stručnjake koji nam sole pamet kako bi se moglo nešto ulagati u ekologiju, a mi ovde imamo konkretne mere. Gradimo sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, gradimo osam regionalnih deponija, saniramo postojeće regionalne deponije. Pomenuo sam malopre Prijepolje, to je bila ekološka bomba na ulasku u grad. To je danas rešeno. To nikada pre nas nikome nije palo na pamet da rešava.

    Govorili ste ovde i o važnim infrastrukturnim projektima kada je reč o navodnjavanju, odnosno stvaranju veštačke akumulacije na južnoj padini Fruške Gore kako bi smo podstakli razboj vinogradarstva. Takođe, o ulaganjima u Negotinu, Svilajnac, gde god budemo mogli, mi ćemo naravno pružiti našim ljudima mogućnost da dalje proširuju svoje zasade. Na taj način država brine o njima.

    Ne možete vi to da radite iz sopstvenih sredstava, ni jedna država to ne radi iz sopstvenih sredstava. Vi morate da se zadužite na međunarodnom tržištu, ali sa niskim kamatnim stopama kao što danas Vlada radi i na taj način da ulažete. Pitajte običnog privrednika kako širi preduzeće, kako se proširuju kapaciteti. To niko ne može iz sopstvenih prihoda, ni jedna država to ne može da uradi iz sopstvenih prihoda, već kroz povoljne kreditne linije se na taj način omogućuje da se dalje razvija naša država i na taj način mi pokazujemo da mislimo i te kako o potrebama naših građana.

    Šta smo takođe naveli danas da je veoma važno? Gradnja širokopojasnog interneta. Možemo mi da govorimo ovde da želimo da razvijamo turizam, da želimo da razvijamo poljoprivredu, da želimo da ljudi ostaju u manjim mestima, ali ako im ne omogućite da imaju ono najosnovnije, a to je danas internet, dakle ta digitalna povezanost u celom svetu, ako ne omogućite da svaka naša škola ima internet, mi danas radimo ovim projektom 1.200 škola i javnih ustanova prikačićemo na brz internet. Na taj način pokazujemo da mislimo o svakom delu naše države.

    Šta je takođe pomenuto da je veoma važno? Svakako da su svi projekti o kojima danas ovde govorimo upravo pokazatelj da 2022. godina će na ovaj način zaista i biti godina prekretnice, posle koje više apsolutno ništa neće biti isto. Mi ćemo, dok ovde govorim, mi dok ovde govorimo u ovoj sali Narodne skupštine, 1.200 kilometara auto-puteva se radi, mašine se nalaze na 12 trasa brzih saobraćajnica, auto-puteva. Na taj način pokazujete da vam je stalo, ne samo do građana koji žive u velikim gradovima, bitan vam je svaki čovek u našoj državi.

    Mi ne delimo ljude, znate kako smo pre neko veče mogli da čujemo da li je neko rođen ovde ili onde, imate predstavnike opozicije koji sa podsmehom govore o ljudima koji žive u samom centru Beograda. Kažu – Marinkova bara, pa to je tamo negde. Kažu – Premestićemo spomenik u Marinkovu baru Stefana Nemanje ili u tamo neku Borču. Možete li da zamislite, poštovani građani Srbije, šta o nama iz Čajetine, Ivanjice, Arilja, Čačka, ne znam, Surdulice, šta misle o ljudima sa Kosova i Metohije, kada o ljudima ti građanski elitisti koji danas ovde predstavljaju opoziciju, kada o ljudima koji žive u samom Beogradu, ne znam da li građani Srbije znaju, Marinkova bara se nalazi na dva kilometara od hrama Svetog Save, Borča je na par kilometara od centra Beograda, kada oni o tim ljudima govore sa podsmehom? Šta onda misle o nama koji se nalazimo u unutrašnjosti Srbije?

    Naravno da njima nije jasna ova naša priča o kojoj mi danas govorimo ovde, gradimo neki širokopojasni internet po seoskih sredinama. Šta njih briga za seoske sredine? Šta njih zanima tamo neka Fruška Gora što ste navodili, neki Negotin i Svilajnac? Zašto bi se oni brinuli o ostatku Srbije? Za njih se Srbija svodi samo na krug dvojke. To za nas nikada neće biti slučaj. Za nas je bitan svaki čovek, gde god da živi.

    Takođe, treba da napomenemo da ovo što ste malopre govorili kada je reč o visini javnog duga, već smo o tome par stvari rekli, ali bitno je napomenuti, Srbija se danas zadužuje po najnižim kamatnim stopama. Nismo neodgovorni kao što su bili stručnjaci, kao što je Nikezić koji nam svaki dan sa tajkunskih televizija soli pamet i govori kako je iznos javnog duga, ne znam, veći nego što je bio u njihovo vreme.

    Dobro je koleginica Tomić govorila, vi se zadužujete onoliko koliko ste solventni, to građani znaju. Vi ukoliko ne radite, nemate posao, kada odete u banku neće da vam daju kredit ili ako ste prijavljeni na minimalac dobićete mnogo manje kredit nego kad imate dobra primanja.

    Dakle, oni koji vam sole pamet su isti oni koji su ostavili državu, odnosno javni dug na nivou od 79% i kad govore o javnom dugu stalno prave tu istu zamku kako bi građane uverili da je, ne znam ni ja, kakva katastrofalna situacija sa javnim dugom, govore o apsolutnim brojevima. To nigde u svetu se na taj način ne radi. Vi kada govorite o javnom dugu govorite o procentu učešća BDP-a u javnom dugu. Danas je to 53,8%, oni su nam ostavili 79% javni dug.

    Kada govorite o apsolutnim brojevima takođe treba izreći podatak - danas je BDP 53 milijarde, a bio je pre samo 10 godina svega 33 milijarde evra.

    Dakle, mi smo na taj način pokazali da državu ovih 10 godina, povećali smo BDP duplo i danas kada prevedemo to što kažete na srpski jezik da građani znaju - mi danas duplo više zarađujemo nego što je bio slučaj 2012. godine. Naravno da imamo potencijal da se zadužujemo po boljim kamatnim stopama i da na taj način ulažemo u ono što je potrebno, a to je infrastruktura. To svakako nije zapošljavanje, odnosno plate i penzije kao što su oni radili iz kredita, po zelenaškim kamatnim stopama.

    Juče smo takođe imali ovde, i to moram da se osvrnem na kratko, set izbornih zakona koji će biti takođe sutra na glasanju. Nadam se da će većina ovde da usvoji izborne zakone.

    Da podsetimo građane Srbije, još pre dve godine mi smo imali ovde određene izmene, kada je reč o izbornom zakonodavstvu. U saradnji sa i EU, ali i u međustranačkom dijalogu koji je tada vođen smo došli do jednog rešenja koje je bilo apsolutno tada veliki impuls opoziciji pre svega zato što je spušten izborni prag sa pet na tri posto. Pomogli smo i dali smo maksimalan doprinos da i oni dobiju, i oni koji su čak vanparlamentarna opozicija pristup državnim medijima. Danas apsolutno niko ne može da kaže da mu je bilo gde blokiran pristup u medijima.

    Vi imate situaciju gde je pre neki dan voditeljka poznate televizije rekla da su redom svi od Ponoša do Lutovca odbili gostovanja u poznatoj emisiji na jutarnjem programu. Dakle, na taj način pokazuju da oni apsolutno ne žele i ne zanimaju ih izborni uslovi.

    Mi smo govorili o izbornim uslovima i juče i sutra će naravno biti usvojeno sve ono što je dogovoreno. Dakle, treba pomenuti da će opozicija na narednim izborima imati 16.000 posmatrača. Omogućili smo da i oni koji imaju vanparlamentaran status budu u stalnom sastavu RIK-a. Ima tu dosta i drugih novina - od načina na koji će se kontrolisati zapisnici. Apsolutno dajemo maksimalan doprinos tome da niko ne može da kaže da su izbori, ne znam, bili neregularni, da je izborna trka bila ovakva ili onakva.

    Radimo sve da doprinesemo tome da 3. aprila ta pobeda koju će sasvim sigurno osvojiti Aleksandar Vučić i SNS biti čista poštena, jer imaće 16.000 posmatrača. Niko neće moći da kaže da su izbori bili ovakvi ili onakvi.

    Da podsetimo građane Srbije, mi kada smo došli na vlast 2012. godine pobedili smo po njihovim izbornim pravilima iz 2009. godine. Nisu nam smetala izborna pravila jer smo znali da imamo podršku naroda. Pre svega da biste došli na vlast morate da imate podršku naroda, oni to danas nemaju i nema tih izbornih uslova koje mi možemo ovde da izglasamo i donesemo, a da će oni da budu zadovoljni i to građani treba da znaju. Ne postoje izborni uslovi koji će njima odgovarati, jer oni naravno da podršku građana nemaju i neće je ni imati.

    Moramo da se osvrnemo na kratko, prethodnih par dana imali ste predstavljanje tih, kako bih rekao, smokvinih listova Dragana Đilasa i za gradonačelnika onog vremešnog gospodina od 82 godine Jankovića koji je u prvoj izjavi rekao - srušićemo spomenik, prebacićemo ga kaže u Marinkovu baru, to je tamo neka, pretpostavljam, kako oni doživljavaju selendra, što se kaže. Kažem opet - to je centar Beograda, građani koji ne žive u Beogradu, to je centar Beograda. Kako bi se odnosili prema nama iz unutrašnjosti Srbije kad tako govore o ljudima koji žive u Beogradu?

    Onda ste imali Mariniku Tepić. Kako oni da ubede građane Srbije, kakvi izborni uslovi njima trebaju da pobede sa ženom koja je ovde u Narodnoj skupštini javno zatražila da se Srbi žigošu kao genocidan narod? Kakve izborne uslove njima da donesemo da oni budu zadovoljni? Pa naravno da sa takvim kandidatima oni nemaju nikakve šanse.

    Kandidovali su za predsednika NATO kandidata Zdravka Ponoša, čoveka koji je direktno u američkoj depeši od 25. juna, čini mi se, 2006. godine okarakterisan kao američki čovek u srcu sistema reforme odbrane naše države.

    Oni, dakle, idu sa tri perjanice, Đilas, odnosno, kao što rekosmo, Ponoš za predsednika - NATO kandidat, Marinika za čelo liste parlamentarne i gospodin Janković koji bi da ruši groblja i premešta spomenike za prvog čoveka prestonice.

    Onda kažemo zaista samo nek se što više pojavljuju u javnosti. Moj apel je svima da se što više pojavljuju u javnosti i da ih državni mediji što više zovu da se pojavljuju, jer sa svakim pojavljivanjem kao što je bila prethodna emisija na onoj tajkunskoj televiziji oni samo nama podižu rejting i oni samo doprinose tome da ta pobeda bude sa što većom razlikom. Mi smo sasvim sigurni da sa njihovim kandidatima koje su oni predstavili naša pobeda se apsolutno ne dovodi u pitanje.

    Prema tome, sigurni smo da na izbore idemo potpuno čisto, pošteno. Mi ćemo građanima da predstavimo naše rezultate. Govorićemo o novim kilometrima, govorićemo o novim prugama. Kakve vi treba specijalne izborne uslove da imate da građanima objasnite da ćete iz Novog Sada do Beograda stizati za 20 minuta kao što će biti slučaj za dve nedelje? Kakve mi sad posebne izborne uslove ovde treba da donesemo da građani za nas glasaju kada su rezultati više nego očigledni?

    Onaj iz Čačka koji dolazi do Beograda zna da danas ide sat vremena kraće nego što je išao pre 10 godina. Nama ne trebaju apsolutno nikakvi specijalni izborni uslovi. Mi imamo jasnu politiku, vidljive, merljive, egzaktno merljive rezultate predsednika Aleksandra Vučića i sasvim smo sigurni da će građani to i te kako da podrže na izborima. Potpuno sam siguran, neće građani Srbije podržavati politiku rušenja, politiku blokada, politiku vraćanja Srbije u ono mračno doba kada se ovom državom upravljalo iz stranih ambasada, iz određenih kancelarija domaćih tajkuna.

    Dakle, mi danas imamo jednu poštenu, odgovornu politiku i sasvim sam siguran da će ta pobeda biti ubedljiva. Međutim, ono što je sasvim sigurno jeste da njih pobeda, niti izborni uslovi, niti naravno da o pobedi ni ne sanjaju, tog 3. aprila oni će uraditi sve da izazovu destabilizaciju države, da će 3. aprila pokušati da još pre zatvaranja biračkih mesta, a mi već imamo informacije o tome, da će pokušati da izazovu određene nestabilnosti, da kažu kako je u Srbiji izvršena krađa kao što su uradili na referendumu na kome nismo ni nešto specijalno ni učestvovali, nismo se ni previše potrudili da sada izlazimo u javnosti i da objašnjavamo građanima zašto treba da glasaju. Dovoljna su bila dva pojavljivanja predsednika Aleksandra Vučića koji je pozvao narod da glasa na referendumu za – da i vidite i sami da je izbor takav da je 60% ljudi podržalo to što je on rekao. Da smo se aktivnije uključili u kampanju, da je SNS vodila agresivniju kampanju sasvim sigurno bi rezultat bio preko 75%.

    Na sledećim izborima videće se snaga naroda pre svega koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića. Biće bitno da 3. aprila sačuvamo mir i red u našoj državi. Pozivam naše službe bezbednosti da i te kako povedu računa da tog dana nikome ni sa strane, ni unutra ne padne na pamet da izvodi bilo kakve akcije koje bi bile usmerene ka destabilizaciji naše države, a ono što je sasvim sigurno da ćemo mi iz SNS i sledeći politiku Aleksandra Vučića olovkom pobediti sve te predstavnike bivšeg režima koji bi da se vrate danas na punu državnu kasu, ali još je sigurnije da ćemo znati da odbranimo izbornu volju građana, kažem, i olovkom, ali i ako bude bilo potrebno i na svakom drugom mestu. Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Stefan Krkobabić

    Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
    Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Đorđu Dabiću.
    Reč dajem uvaženoj narodnoj poslanici Jasmini Karanac, predstavnici SDPS.
    Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Jasmina Karanac

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala potpredsedniče Krkobabiću.

    Poštovani ministre Nedimoviću, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u ovom delu svog izlaganja osvrnuti na ugovor o zajmu koji se tiče uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim delovima Srbije.

    Projekat izgradnje komunikacione infrastrukture u ruralnom području postavljen je sa ciljem da se ubrza razvoj širokopojasnih mreža u zonama koje nemaju internet, što su uglavnom sela koja su udaljena od velikih gradova.

    Naime, plan je da u tim selima obezbedi konekcija brzine od najmanje 100 megabajta po sekundi, što omogućava sasvim pouzdan i siguran internet, a kao pristupne tačke biće korišćene škole i to je uglavnom u 90% slučajeva, a u mestima gde nažalost nema škola koristiće se druge javne ustanove.

    Ovim projektom biće povezano 1.200 škola i javnih ustanova u Srbiji i to je jedan od strateški važnih projekata.

    Kada govorimo o važnosti ovog poduhvata treba imati u vidu da pola miliona domaćinstava u Srbiji nemaju internet, a složićete se da je u 21. veku život bez interneta nezamisliv. To se pokazalo naročito u vreme pandemije kada su deca pohađala onlajn nastavu i kada je veliki broj ljudi radio od kuće.

    Ovde moram da pohvalim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija koje je pokrenulo projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture sa ciljem da poslednja kuća u selu dobije internet.

    Na taj način hiljade mladih ljudi dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, a privrednicima i poljoprivrednicima iz takvih ruralnih krajeva omogućiće uspešnije poslovanje. Ovo je od ključnog značaja za ravnomerni regionalni razvoj i za suzbijanje digitalnog jaza između urbanih i ruralnih sredina. U tom kontekstu ja ovde moram da istaknem podatak da je u razvijenim ekonomijama podela urbano-ruralno zanemariva i da 89% stanovnika urbanih područja koristi internet u odnosu na 85% stanovnika ruralnih područja. U državama u razvoju slika je drastično drugačija i taj odnos je 72% u urbanim u odnosu na 34% u ruralnim sredinama.

    Zato je važan ovaj projekat u Srbiji da bi se, kako sam već rekla, taj digitalni jaz sveo na najmanju moguću meru. Ono što je dobra stavka ovog ugovora između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, od koje i uzimamo zajam je obuka o digitalnoj pismenosti, odnosno obuka ljudi na selu da koriste internet, kao i druge usluge E uprave.

    Ovaj projekat daje niz pogodnosti ljudima u udaljenim krajevima, da mogu elektronski od kuće da plaćaju račune, da apliciraju za razne projekte, za subvencije, naročito iz oblasti poljoprivrede, da se informišu, da koriste internet televiziju koja im omogućava mnoštvo kanala i različitih programa, itd. Jednostavno, bez interneta vi ne možete da razvijate ni turizam, ni ekonomiju, ni savremenu poljoprivrednu proizvodnju. Bez interneta nema ni savremenog načina života.

    Još za kraj, kada govorimo o značaju interneta u savremenom svetu, želim da istaknem jednu zanimljivu činjenicu, a to je da je Finska prva zemlja na svetu koja je 2010. godine pristup internetu svrstala na listu osnovnih ljudskih prava. Iduće 2011. godine u izveštaju UN navedeno je da je pristup internetu ljudsko pravo i da jedan od prioriteta svih država mora biti omogućavanje interneta svim građanima.

    Projekat izgradnje komunikacione širokopojasne infrastrukture u ruralnim delovima Srbije je dobar pokazatelj da i naša zemlja rukovodi tim preporukama. Ja se nadam da će se u najkraćem mogućem roku Srbija približiti razvijenim zemljama sveta kada je u pitanju pristup internetu njenih građana. Zato pozivam kolege narodne poslanike da podržimo i ovaj predlog. Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Stefan Krkobabić

    Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
    Zahvaljujem se uvaženoj narodnoj poslanici Jasmini Karanac.
    Reč ima predstavnik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija, gospodin Slavenko Unković. Izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Slavenko Unković

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
    Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.

    Danas je pred nama nekoliko značajnih predloga zakona o ugovorima i sporazumima. Ja ću se osvrnuti samo na neke od njih.

    Predlogom zakona koji je usvojila Vlade Republike Srbije, država će „Srbijagasu“ dati garancije za izmirenje novih kreditnih obaveza kod šest banaka, ukupne vrednosti 200 miliona evra. Zbog havarije koja se desila u novembru prošle godine u Bugarskoj prekinuto je redovno snabdevanje prirodnim gasom, tako da je „Srbijagas“ morao da uveze interventne količine gasa iz Mađarske. To je dovelo do potrošnje sopstvenih sredstava.

    Ovo zaduživanje je neophodno radi daljeg sigurnog i kontinuiranog snabdevanja prirodnim gasom naše zemlje, što podrazumeva nastavak uvoza ovog energenta. „Srbijagas“ je prinuđen da i dalje uvozi dodatne količine gasa, a sada po značajno većim cenama. Bila je potrebna intervencija države, odnosno Vlade Republike Srbije.

    Treba naglasiti i veliki posao koji je napravila naša država kada je u pitanju cena gasa tekućih šest meseci, kao i za naredni period, gde smo pokazali da smo pouzdan i strateški partner Rusije na zapadnom Balkanu. Pokazali smo da imamo strategiju naše dalje nezavisnosti kada je u pitanju energetska politika. Smatram da je projekat gasovod Balkanski tok jedan od najvećih i najznačajnijih projekata u poslednjim decenijama u našoj zemlji. Tek ćemo narednih godina da shvatimo značaj velikog projekta kada je u pitanju naša energetska nezavisnost.

    Znamo svi da je naša zemlja lider u ovom delu Evrope po dovođenju novih stranih investicija i sigurno jedan od najznačajnijih uslova za nove investicije jeste gasifikacija cele Srbije. Država je odlučno krenula da promeni gasnu mapu Srbije tako što je izmenila neke norme o taksama lokalnih samouprava i razne druge olakšice, a „Srbijagas“ je obezbedio korektne cene priključaka, tako da će svako domaćinstvo moći da se priključi na gas.

    Kao najbolji primer toga je grad Jagodina koja je u celosti gasikovana i svih 52 sela koja gravitiraju su do kraja gasifikovana i to je značajno pomoglo predsedniku moje poslaničke grupe, gospodinu Draganu Markoviću Palmi da u poslednjih devet godina dovede 12 značajnih stranih i direktnih investicija u grad Jagodinu i tako doprinese značajno razvoju celog Moravskog okruga.

    U svakom slučaju ovo zaduženje je nešto što je zaista potrebno u ovom trenutku, radi daljeg snabdevanja i redovnog prirodnim gasom i svakako treba da podržimo ovu odluku.

    Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju ugovora za kredit kod kineske banke „Eksport-import“ to je deo sporazuma o ekonomskoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine koji je otpočeo još pre 12 godina. Na ovakav način su finansirani razni kapitalni projekti od kojih su most Borča-Zemun, put Obrenovac-Surčin, Obrenovac-Ljig, obilaznica oko Beograda, ulaganje u železničku infrastrukturu i razne druge i velike projekte.

    Već smo više puta govorili koliko je izgradnja Fruškogorskog koridora bitna i koliko je značajna za ekonomski razvoj ovog dela Vojvodine. Ovo je jedna od najprometnijih saobraćajnica sa dnevnim prometom od 10.000 do 12.000 vozila i ovo je zaista postalo nepodnošljivo. Često sam u prilici da prolazim ovom deonicom i znam koliko je ovo veliki problem i koliko će to značiti za rasterećenje saobraćaja i svih putnih pravaca, kao i za očuvanje životne sredine.

    Fruškogorski koridor čini 48 km puta i tu će biti najduži dvocevni tunel u našoj zemlji, u dužini od 3,5 km, ako i most preko Dunava, dužine 1,8 km. Značajno će se smanjiti vreme putovanja, biće brži protok saobraćaja. Bezbednost saobraćaja će biti značajno povećanja. Ova trasa se vezuje za postojeći državni put Ruma-Šabac-Loznica koji se takođe rekonstruiše i postaće brza saobraćajnica i tako će se Vojvodina na bolji način povezati sa zapadnom i severozapadnom Srbijom, a samim tim i sa BiH.

    Kada je u pitanju Predlog zakona o Sporazumu o osnivanju Međunarodne investicione banke, kojoj mi kao država pristupamo, to je još jedan pokazatelj da je Republika Srbija postala poželjna investiciona destinacija i da će to rezultirati prilivom novih stranih investicija, a samim tim i boljim životom naših građana.

    Međunarodna investiciona banka je jedan od vodećih i najbolje ocenjenih međunarodnih institucija koju čine devet zemalja, od kojih je najznačajnija Ruska federacija. To je jedna multilateralna razvojna banka sa centrom u centralnoj istočnoj Evropi, koja je specijalizovana za srednjoročna i dugoročna finansiranja velikih projekata. Cilj je podrška ekonomskom razvoju država članica i naše članstvo u ovoj organizaciji je dokaz da smo relevantan međunarodni partner i deo svetskih i finansijskih tokova, a sada i deo odlučivanja.

    Naše članstvo će sigurno doprineti jačanju našeg celokupnog finansijskog sistema, što je svakako cilj svega ovoga. U svakom slučaju, poslanička grupa JS će podržati sve današnje predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.